Proces

 

Haško proleće: tužba Hrvatske za genocid i protivtužba Srbije, pred Međunarodnim sudom pravde

 

Ko brani Srbiju u Hagu?

 

Javnost u Srbiji skoro da uopšte ne interesuju događaji oko uzajamnih tužbi sa Hrvatskom za genocid tokom građanskog rata početkom devedesetih godina. Za to vreme, jedan kanal državne Hrvatske televizije, direktno prenosi ovaj proces. I ne samo to, nego je Hrvatska angažovala svoje najbolje pravnike (i vrhunske stručnjake iz inostranstva), kako bi uspela u svom naumu da Srbiju optuži za genocid. Istovremeno, iz „mračne komore" srpskog ministarstva pravde, za Koordinatora pravnog tima u hagu, poslali su Sašu Obradovića, malo poznatog pravnika čije je iskustvo nepostojeće a rezultati poražavajući. Politikolog, dr Milan Paroški, za sada jedini čovek koji je odlučio da se oglasi povodom realne opasnosti da Srbija bude osuđena za genocid, komentarisao je za Tabloid izbor Saše Obradovića, posledice takvog izbora, ali i činjenicu da ga pojedini hrvatski pravnici pominju na ovom procesu.

 

Nikola Vlahović

 

U ponedeljak, 3. marta 2014. godine, javnim saslušanjem predstavnika pravnog tima Republike Hrvatske, pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, počeo je proces u sporu između Hrvatske i Srbije u vezi sa tužbom Hrvatske i protivtužbom Srbije za genocid. Korodinator pravnog tima Srbije na ovom istorijski važnom procesu je pravnik Saša Obradović, čovek koji je javnosti poznat po tome što je već izgubio jedan proces u Hagu! Ovaj doskorašnji anonimus, posle kraćeg i neuspešnog bavljenja advokaturom, režim Borisa Tadića uvodi Obradovića u diplomatiju! Postao je sekretar ambasade Srbije u Hagu, bez ikakvog prethodnog iskustva. Ubrzo je uključen u pravni tim Srbije pred Međunarodnim sudom pravde. U procesu ocene legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, pokazao je apsolutni diletantizam, pa je Srbija, zahvaljujući njemu i onima koji su ga tu doveli, izgubila.

I danas, kao i tada, Obradovića je forsirao bivši šef  Tadićevog kabineta, Miodrag Rakić, ispunjavajući američku volju. Rakić je, to ne treba zaboraviti, nestatusno pregovarajući pre nekoliko godina  u Vašingtonu o budućnosti Srbije, obećao da će slepo izvršavati sve što američka diplomatija želi. U diplomatskim depešama koje je objavio antiglobalistički sajt Wikiliks citirana je njegova rečenica:  "Učinićemo sve što od nas tražite, samo neka ostane za ovim stolom". Amerikanci su mu platili lečenje u znak zahvalnosti, a on je nastavio da im služi.

Imenovanje priučenog pravnika Saše Obradovića za korodinatora pravnog tima Srbije u sporu sa Hrvatskom oko tužbe za genocid, direktan je udarac istini, pravdi  i nacionalnim interesima Srbije.

Tim povodom, poznati srpski političar, doktor  nauka, Milan Paroški, u razgovoru sa urednikom Tabloida, odlučio je da odgovori na nekoliko važnih pitanja u vezi sa ovim procesom.

U međuvremenu, predstavnica Hrvatske na ovom procesu, Helen Lo, već je prozvala Paroškog da je „izjednačavanjem Tuđmana i Pavelića, učestvovao u pripremi genocida". Kao još bolji primer njegove „genocidnosti", Lo je navela i izjavu Milana Paroškog u banijskom selu Jagodnjak, maja meseca 1991. godine, kada je on rekao da je to „srpska zemlja" i da je svako ko tvrdi drugačije „uzurpator".

Na pitanje, ko predstavlja Srbiju u ovom procesu, ko je pravnik Saša Obradović, ko ga je izabrao da nastupi na ovom procesu od istorijske važnosti za Srbiju, Paroški je rekao da je u pitanju „...pogrešan čovek na pogrešnom mestu, čovek koji ne zna ni istoriju ni pravo, čovek koji gubi sporove"...

Paroški pominje i profesora Tibora Varadija, koji je uspešno zastupao Srbiju u procesu protiv BiH koja je takođe pokušala Srbiju da poveže sa genocidom: „...Prvi put glasno afirmišem čoveka i stručnjaka Tibora Varadija. On je već dobio sud u Hagu po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije. Zašto srpske vlasti nisu imenovale profesora Varadija da zastupa Srbiju? Naravno, iza toga se krije nešto drugo. Treba se malo vratiti u prošlost pa se upitati: koji je hrvatski udbaš proteran iz Beograda u vreme raspada Jugoslavije? Da li mi svi mislimo da je Josip Boljkovac glup (dugogodišnji jugoslovenski u hrvatski policijski funkcioner i prvi ministar unutrašnjih poslova Hrvatske nakon raspada SFRJ, prim. red.) i da nije ostavio mrežu svojih ljudi u Srbiji? Oni (saradnici hrvatskih obaveštajnih službi u Srbiji) su odlučili da nas Obradović zastupa! Tibor Varadi nije prošao, nego čovek koji gubi sporove. Onoga ko je imenovao tog Sašu Obradovića da nas zastupa protiv Hrvatske, neko bi morao hitno smeni. Obradović takođe mora hitno da bude zamenjen za Tibora Varadija. U protivnom, siguran sam da gubimo ovaj proces i da će nas taj gubitak skupo koštati...".

Hrvati su dominanti u svakom procesu, kaže Paroški i nastavlja: „...Kao što znate, Hrvati su me pomenuli. Uz moje ime su naveli i konstrukciju genocida. Međutim, Rešenjem suda u Osjeku iz 1998. godine, protiv mene, Vojislava Šešelja i Jove Ostojića, obustavljen je postupak u kome smo bili optuženi za izazivanje rasne, verske i nacionalne mržnje.

Ako mi je po tom osnovu suđeno, tu nema genocida. Ali, Hrvati danas ponovo režiraju čitav događaj. Izrežirano je da Srbija, dokle god bude postojala njena državnost, bude opterećena optužbama i krivicom. Najgore od svega što će oni stvar sve potkrepiti  činjenicama (probranim, selektivnim, onim koji samo njima odgovaraju). Sonja Biserko je prvi svedok u ovom slučaju koja će svedočiti o dokazima istorijata srpskog genocida. Problem je u tome što će ona za sud u Hagu biti u pravu. A, Markač i Gotovina oslobođeni za genocid!"

Odgovarajući na pitanje, šta misli o stavu poznatog zagrebačkog advokata Ante Nobila, koji je nedavno javno konstatovao kako ni u slučaju Srbije ni u slučaju Hrvatske nema nikakvog genocida, Paroški spremno konstatuje da je to „taktička varka" tvrdeći da je Nobilo „jako diplomatičan i sposoban" ali da je ovde u pitanju „uspavljivanje Srba".

Podsećajući na svoj govor u Jagodnjaku, u Hrvatskoj, 1991. godine, Paroški kaže: „...Ja sam prvi čovek koji je SDS je organizovao mitinig za mirno rešavanje jugoslovenske krize. Govorio sam o istorijatu genocida nad Srbima. Govorio sam o Rakocijevom i Košutovom i Đilasovom genocidu nad Srbima. Pozvao sam se na mađarski genocid. Treba iz istorije znati i to da ni Pavelić ni Hrvatska nisu bili potpisnici Haške konvencije o kopnenom ratovanju. Dakle, njegova NDH nije bila legitimna. On je to radio genocidno. Saša Obradović, naravno, ne zna ovo, ali zato Hrvati odlično znaju da konstruišu genocid koji se nije desio...".

Po svemu sudeći, u mnogim ovakvim "konstrukcijama", pomogla im je takozvana demokratska vlast u Srbiji.

A 1.

Sami protiv sebe

 

O tužbi i kontratužbi Hrvatske i  Srbije u Hagu, odlučuje ukupno 17 sudija, 15 stalnih sudija i dvoje ad hok sudija iz Srbije i Hrvatske. Pominju se i grupe van suda koje se bave lobiranjem protiv Srbije. Čemu se Srbija može nadati u ovom procesu, ako se zna da je, izborom pravnika koji će da je zastupaju, već pomogla Hrvatskoj?