Natrag

Tabloid istra`uje

 

Tabloid istrauje

 

Kako je tekla dugogodinja, sistematska pljaka drave preko firme Jugoimport SDPR (3)

 

Poklon teak dve milijarde dolara

 

Bivi direktor preduzea Jugoimport SDPR (SDPR) Stevan Nikevi sa svojim saradnicima, a pod zatitom biveg ministra odbrane Dragana utanovca, napravio je takozvani poslovni lanac u kome je umreeno preko pedeset firmi koje imaju vie od  hiljadu rauna i podrauna u bankama u zemlji i inostranstvu. Ovaj "poslovni", tanije, kriminalni lanac, preko koga je Srbija surovo opljakana za stotine miliona evra, mogao bi da se pretvori u lanac pravosudnih postupaka koje bi i Nikevia i utanovca odveo u zatvor. I ne samo njih, nego i sve one koji su "lanano" pljakali i okoristili se kriminalnim provizijama koje su isplaivane sa rauna fantomskih firmi. Sudski postupak protiv Nikevia i utanovca spreava republiki javni tuilac, Zagorka Dolovac. Ta okolnost ukazuje na udruenu zloinaku aktivnost vie lica iz vrha drave.

 

Vuk Stani

 

Iraki dug od 2,3 milijarde dolara je novac kojim je mogla da se oporavi celokupna srpska privreda. Zahvaljujui bivem ministru odbrane Draganu utanovcu, slubenicima Jugoimport SDPR-a, Stevanu Nikeviu, Stanku Maarcu i Nenadu Pantou, drava je naplatila tek neto vie od 200 miliona dolara. Vie od dve milijarde i sto miliona dolara je nestalo u papirima, koje su potpisivali utanovac i dravni slubenici.

Prikrivanje tragova ove pljake vodili su politiari, dravni slubenici i bivi operativci Slube dravne bezbednosti. Tragovi su toliko dobro prikrivani da je Aleksandar Vui koji je proveo vie meseci na elu tela za koordinaciju svih bezbednosnih slubi otiao sa te funkcije uveren da je tu ukradeno "tek nekoliko miliona evra"...

Nakon objavljivanja stvarnih razmera ove pljake u Tabloidu, "igra" Dragana utanovca, Stevan Nikevi, traio je da se sastane sa Aleksandrom Vuiem. Naime, Nikevi je posle utanovevog odlaska sa funkcije, preao u Srpsku naprednu stranku (SNS). Odmah je postavljen na funkciju dravnog sekretara u Ministarstvo za spoljnu i unutranju trgovinu i telekomunikacije, i to je bilo sve. Vuievi savetnici obavestili su ga da lider SNS-a nema vremena za njega zbog kampanje...

U bliskom krugu Vuievih ljudi prialo se da je "gazda poludeo" to su propustili priliku da zbog afere u SDPR-u uhapse utanovca. U vrhu SNS, razmatraju i tetu koju je napravila Zagorka Dolovac, Republiki javni tuilac, kada je od istrage zatitila  utanovca. Ipak, istraga zbog pljake u SDPR-u je u toku, a optunicom br. KTR 12544/11 obuhvaeni su za sada Nenad Panto i Stanko Maarac.

 

 

Kod Arapa ni aj nije besplatan

 

 

U slubenoj beleci sa sastanka odranog na zahtev SDPR-a 20.11.2007. godine, koju su potpisali Maarac i Panto, istie se da je Vlada Iraka ponudila da 2,3 milijarde dolara koliko Irak duguje preduzeu SDPR, bude umanjeno. Iz slubene beleke iji faksimil objavljujemo, vidi se da ovaj tandem svo vreme zagovara da se prihvati Iraka ponuda koja podrazumeva otpis osamdeset odsto duga iz 1990. godine!

Oigledno je da Panto i Maarac, tokom sastanka, nijednog trenutka nisu zagovarali ideju da se Iraanima uputi kontra-ponuda i zapreti aktiviranjem garancija, to je uobiajen postupak u takvim poslovima. Naprotiv, njih dvojica tokom ovog sastanka zagovaraju da Iraka ponuda bude prihvaena. ulo se samo da je "...Ponuda dobijena od dunika i mali su izgledi da se ona eventualno pobolja."

Maarac i Panto tokom sastanka istiu da odbacivanje ove ponude ne znai da e biti dobijena bolja. Ove tvrdnje, ak i ljudima sa osnovnim obrazovanjem, zvue krajnje udno. Ukoliko je dunik dao ponudu, on sigurno nije dao najbolju, jer ni kada se na pijaci sa seljakom cenkamo ne poinjemo sa najboljom ponudom. Svi poslovni ljudi koji su ikada sklapali poslove na bliskom istoku, znaju da Arapi kada poinju pregovore o ceni uvek trae da im se za robu plati hiljadu puta vie od njene stvarne vrednosti.

Na ovaj nain oni postiu da pregovori krenu sa take koja je daleko vie u njihovu korist od minimuma sa kojim e takoe biti zadovoljni. Cilj ove taktike je da se u dugim i zamarajuim pregovorima za koje Arapi genetski imaju vie ivaca postigne to bolja cena. Naivine koje prihvate njihovu prvu ponudu esto ih vrlo razvesele, pa ih Arapi na kraju pregovora ponude i besplatnim ajem. 

U dokumentu pie i da Iraka ponuda predstavlja  jednu od tri opcije koje je ova zemlja zvanino ponudila svojim poveriocima, ali i da je Pariski klub sa Irakom postigao sporazum o otpisu osamdest odsto duga. Zemlje kojima Pariski klub otpie dug na ovaj nain odmah dobijaju rast kreditnog rejtinga to za preostale poverioce znai da im rastu anse da svoja potraivanja naplate u celosti. Da su Maarac i Panto uradili internet pretragu o tome ta je pokreta Irake privrede saznali bi da je u pitanju nafta.

Od 2007. godine do danas cena nafte konstantno raste to je bio jo jedan od pokazatelja da postoje ozbiljni indikatori da se stari dug naplati u celosti. Dobar predlog za Iraane bio bi da im se dozvoli da dug ne plate u dolarima, ve da Srbiji isporue naftu. Srbija bi sama prodala naftu na domaim i stranim tritima i verovatno dodatno zaradila, dok bi Iraku ostao uskraen troakove transporta i provizija pri prodaji. Ovakve predloge Panto i Maarac nisu izneli na pomenutom sastanku.    

Svi prisutni prihvatili su njihove po dravu tetne predloge i Iraani su obaveteni da se njihova ponuda prihvata. Do realizacije posla nije dolo jer su Iraani traili da se 460 miliona dolara koliko bi iznosio novi dug plati preko firme Aquila Omni Limited, koja bi uzela proviziju za taj posao. Ma kako to udno zvualo Iraani ovo nisu predloili jer je to njima odgovoralao ve je u pitanju bio zahtev naih bandita.

Neko iz Srbije: "...Mi e mo prihvatiti vau ponudu da se otpie osamdeset odsto duga, ali vi insistirajte da se ubaci posrednika firma koja e uzimati proviziju koju emo zajedno da podelimo...".

U e-mejlu koji je primio Nenad Panto, a iju kopiju smo objavili kao prilog uz ovaj tekst Christian A. Digemose iz firme Houlihan Lokez Hovard i Zukin, koju se Iraani ovlastili za pregovore sa Srbijom pie: "...Kao to smo razgovarali, u prilogu imate nacrt  duga koji bi Jugoimport SDPR-u omoguio da preuzme ostatak tretiranog duga, a po sporazumu to bi bilo uraeno preko posrednika za specijalne namene firme Aquila Omni Limited."

Kotuniini ministri odbili su ovakvu ponudu, ta Vlada je pala, a u novoj Vladi su poslovi pregovora o irakom dugu povereni ministarstvu odbrane, odnosno tadanjem ministru Draganu utanovcu i generalnom direktoru SDPR-a Stevanu Nikeviu.

Nikevi je ispravno konstatovao: 2,3 milijarde dolara Irak duguje Jugoimportu, ali Jugoimport vei deo tog novca duguje firmama koje su izvodile radove u Iraku. Deo tih firmi je danas na teritoriji bivih republika SFRJ.

Slovenija sama pokuava od Iraka da naplati svoj deo. Nikeviu je bilo jasno da ukoliko mi Iraku otpiemo osamdeset odsto duga to ne znai i da e firme iz Bosne i Hrvatske SDPR-u otpisati potraivanja na isti nain, niti znai da e ih uopte otpisati.  Zapravo iz dokumenta koji objavljujemo uz prilog ovog teksta jasno se vidi da je Nikevi o tome ak i obavestio utanovca.

 "...U toku su usaglaavanja sa komintentima sa teritorije bive SFRJ oko njihovog uea u ukupno usaglaenim potraivanjima od Iraka. Uee komintenata sa teritorije Srbije iznosi ok 45 odsto od ukupno usaglaenih potraivanja. Ovde su ukljuena i potraivanja koja je otkupio JUBMES, potraivanja bive Direkcije za ureenje terena pri SSNO,  kao i potraivanja koja je otkupio SDPR. Saglasnost za restruktuiranje duga pod gore navedenim uslovima nisu dale kompanije iz Bosne i Hercegovine. Saglasnost su dale pojedine kompanije iz Slovenije, Makedonije i Hrvatske. Pristanak su dale uglavnom sve kompanije iz Srbije...".

 

 

 Novac u mrei

 

 

 I pored ovih saznanja,  utanovac i Nikevi su prihvatili Iraku ponudu. Zapravo prvobitna Iraka ponuda po kojoj bi Irak platio 460 miliona dolara SDPR-u u ratama sa kamatom, je zamenjena jo loijom Irakom ponudom po kojoj Irak treba SDPR-u da plati samo 250 miliona dolara, ali odmah. utanovac je prihvatio Irake zahteve i sklopljen je sporazum da novac bude plaen na raun posrednike firme Aquila Omni Limited...

Ni tu nije bio kraj tetnim poslovima za dravu Srbiju. Istragom je utvreno da novac od potraivanja iz ovog posla ali i drugih poslova putuje mreom firmi koje su za te namene osnovali slubenici SDPR u Srbiji i u celom svetu.   

Operativci koji su istraivali kriminal u SDPR-u oekivali su  i da novi direktor SDPR-a Jugoslav Petkovi, zatiti  interes kompanije i drave. Meutim i on je nastavio da koristi mreu firmi koju su napravili utanovac i Nikevi.

Nastavak poslovanja sa zateenim kadrovima i na nain na koji su ga oni obavljali znaio je i nastavak istrage, jer se poslovi odvijaju suprotno propisima Srbije. Deo novca koji je predmet istrage nalazi se na raunu u banci DBS Bank Ltd, Singapur, raun broj 0100-000329-01-2-0022 (u pitanju je dolarski raun).

Pod istragom je i bankarski raun u Srbiji 180123121003775113 kod Alfa banke, vlasnitvo firme Atera, iji je sledbenik Atera plus.

Domaa preduzea koja su od znaaja za poslovanje SDPR-a a iji je osniva SDPR i koja su operativno obraivana su pored Atere plus i PMC Inenjering, Borbeni Sloeni Sistemi, Kovaki Centar, Jutra Kipal Eksport, DKS i DIRS.

SDPR je u strukturi uea vrednosti kapitala zastupljen sa 100 odsto kod Atere, Jure, PMC-a, BSS-a i Kipal Eksport-a. Kod Kovakog centra taj udeo iznosi 51 odsto. Udeo Republike Srbije u DKS-u je 100 odsto.

Udeo DKS-a u DIRS-u je opet 100 odsto to znai da je Republika Srbija posredno vlasnik DIRS-a sa 100 odsto ali ona ne imenuje rukovodstvo u toj firmi niti upravlja tom firmom, imovina te firme se nigde ni ne knjii kao dravno vlasnitvo.

Zbog istrage se skeniraju rauni PMC Inenjeringa i to raun u Banka Intesi broj: 160-38466-17 ; raun u Univerzal banci broj 290-1488-44; kod Hipo banke raun broj 165-1667-78; kod Sosiete eneral banke raun broj 275-0010221612204-22; kod Aik banke raun broj: 105-4456-47; kod Credi banke raun broj: 150-13921-85...

 

 Tuilatvo sve ima, ali...

 

 

Firma Beolom je pravni sledbenik preduzea Borbeni sloeni sistemi d.o.o. njihov raun kod Univerzal banke je takoe predmet istrage, a posebno se proveravaju poslovi Kovakog centra Valjevo d.o.o i firme JUTRA d.o.o.Istranim organima interesantan je i firma Kipal eksport d.o.o.  osnivai ovog preduzea su Anastas Paligori i Mihajlo Kisi.

Osnivaka prava su ugovorom preneli na ivojina Jovanovia. Pet godina kasnije 28.01.2003. godine Jovanovi je svoja prava preneo na Dragana ukia, dok je uki ugovorom broj 1326-1 vlasnitvo preneo na SDPR.

Istragom je utvreno da su novane transakcije osnovni deo tekueg poslovanja preduzea BSS, Kipal eksport, PMC Ininjering, Kovaki centar, Direkcije KS i Direkcije IRS.

Kod preduzea Jutra i Atera evidentrane su iste poslovne operacije ali i transakcije sa preduzeima iz inostranstva iz mree firmi koju su formirali politiari bliski SDPR-u i direktori ove firme.

Istraga KTR 12544/11 se detaljno bavi poslovanjem navedenih firmi, ali nailazi na potekoe u identifikaciji osoba koje upravljaju firmama u inostranstvu. 

Tokovima novca je teko ui u trag jer su firme za koje se nai slubenici raspituju esto registrovane kao pravna lica u stranim dravama i nalaze se van ingerencije naih organa gonjenja. Mrea ljudi koji novcem upravljaju poseduje i dobre kontakte u policiji, BIA, Tuilatvu i kod politiara, koji vredno rade na tome da se istraga obustavi.

U inostranstvu plaaju skupe advokate kako bi spreili ili barem odloili otvaranje knjiga firmi koje su tamo registrovane.Tuilatvo je nedavno dobilo i materijal vezan i za poslovanje SDPR-ove ofor kompanije "Middle East General Afairs Co" sa seditem u Libanu.

Ovu firmu sa sa osnivakim ulogom od 25.000 dolara u ime SDPR osnovali Milan Stamatovi, Nikodin Jovanovi i Aleksandar Sredovi.

U jednom od dokumenata dostavljenih Tuilatvu nalazi se i skica jednog dela mree firmi u inostranstvu koja je knjigovoama sluila da se lake snau. Firme su podeljene u kategorije: upisane u registre u zemlji i inostranstvu, upisane u registar u zemlji, upisano u registar u inostranstvu i firme koje nisu upisane nikakve registre u zemlji niti inostranstvu. (fantom firme.)

Na skici se ne nalaze puni podaci o pravnim subjektima ve samo osnovni nazivi. Kao firme koje nisu upisane ni u jedan registar navode se: Interpolimec, Homeric, Angopanum, FOP, Transacta, FOI Trading, P.S.I.

 

 

 Stari lopovi na novim funkcijama

 

 

Osim sa istragom domaeg tuilatva, mrea firmi se suoila i sa pravnim problemima u Singapuru. Tamonji Vii sud Singapura blokirao je 50 miliona dolara iz poslovanje erke firme SDPR-a i milion dolara kamate, sve dok se ne utvrdi ko ima pravo da sa njima raspolae. U drugom sporu takoe pred Viim sudom Singapura blokirano je 17 miliona dolara iz ranijih poslovanja SDPR-a. Domaa istraga iz postupka KTR 12544/11 nedavno je dopunjena i ovim detaljima. Domai istraitelji su zapanjeni otkriima o tome koliko je novca izneto iz zemlje, potom ponovo uneto i pokradeno.

Suma neoporezanovanih transakcija je takoe zapanjujua. Radna pretpostavka nekih ljudi iz policije bila je da je za proteklih 25 godina, promet vei od pedeset milijardi evra ostao van poreskih bilansa...

Materijal u Tuilatvu je dovoljan i da istraga bude proirena  na poslovanje SDPR-a i iz vremena stare Jugoslavije. Firme iz Srbije i bivih republika SFR Jugoslavije, potraivale su u trenutku raspada zemlje za poslove od inopartnera vie od pet milijardi dolara!

Ko im je dugovao i za koje poslove bila je tajna. Energoprojekt, Janko Lisjak, Kongrap, gradili su bunkere na tajnim lokacijama, zidali su zgrade sa tajnim odeljenjima, prodavani su tenkovi, prodavalo se oruje iz Zastave, a papiri o svemu se sklanjani je jer su poruioci radova i robe, traili da posao bude obavljen uz neophodnu tajnost i diskreciju.

Ovlaen da naplati novac iz ovih poslova bio je jedino SDPR. Zbog sankcija novac je ve tada sklanjan na raune privatnih lica, i firmi  registrovanih u inostranstvu. Naplata mnogih potraivanja nije nikada ni zapoeta, a ispostavilo se da su ljudi iz utanoveve grupe jako zainteresovani i za  poslove naplate tih potraivanja.

Mnogi od njih doekali su promenu vlasti sa novim partijskim knjiicama i sada su bliski novoj vlasti, na funkcijama su i umesto da pomau borbu protiv korupcije oni je zatakavaju.

 

 

Pet nivoa istrage

 

 

Amerike korporacije  D. P. Morgan (JP Morgan) i Sitigrup investment (Citigroup investment) naplatile su 80 odsto od 2,3 milijarde dolara koliko je Irak dugovao Jugoimport SDPR-u .

Iz dokumentacije  koja je Tabloidu dostavljena pred samo zakljuenje broja, otkrili smo da su bivi ministar odbrane Dragan utanovac, bivi generalni direktor SDPR Stevan Nikevi, i slubenici Stanko Maarac i Nenad Panto, zagovarali da se Iraku otpie dve milijarde dolara duga iako su znali da ova drava ima novca da plati.

Oni su to uradili kako bi D.P.Morgen i Citigurup umesto SDPR-a naplatili vie od dve milijarde dolara. Njihovo viemeseni rad, u kome su oni u mnogobrojnim dokumentima koje je Tabloid objavio tvrdili da se od Iraka ne moe naplatiti vie od 460 miliona dolara, bio je usmeren u korist amerikih korporacija. Maarac i Panto ovo nikada ne bi uspeli da urade bez podrke Dragana utanovca koji je potpisao dokument u kome je prihvatio ovakvu ponudu.

12. decembra 2006. godine Miroslava Tanasi iz Srpske banke je sa njene slubene adrese poslala mejl kopija u prilogu teksta, u kome obavetava Stanka Maarca o tokovima na bliskom istoku i amerikoj spoljnoj politici u tom regionu. U tekstu se istie da je zbog zategnutih odnosa sa Iranom cena nafta nikad via. Ovaj mejl je i dokaz da su Maarac i Panto itekako bili upueni u finansije i spoljnu politiku zemalja u Golfskom zalivu i da su znali da Irak moe da pone uredno da servisira dug.

Najbolji dokaz da je Irak mogao da plati i da mu nije trebalo otpisivati dug je injenica da su D.P.Morgan i Sitigrup ponudili da oni izdaju finansijske instrumente u SDPR-u u vrednosti od 20 odsto duga, dok bi zauzvrat oni preuzeli naplatu ostatka novca od Iraka. Da li bi se amerike korporacije upustile u naplatu neega to nije mogue naplatiti?

10. januara 2007. godine, Nenada Pantoa je mejlom kontaktirao Daniel M. Zelikow(v) iz D.P.Morgana, usledila je korespodencija mejlovima i telefonom u koju se ukljuio i Stanko Maarac.

12. januara 2007. godine, Zelikov u mejlu upuenom Pantou i drugima koji su stavljeni u "CC" saoptava, da je  razgovarao sa kolegama o Pantoevoj zainteresovanosti da se sastane sa timom ljudi iz D.P. Morgana i Sitigrupe vezano za njhove "Irake zahteve"

Nakon odranog sastanka 25. janura 2007. godine i prezentacije ponude amerikih kompanija, Panto i Maarac su odluili da je prevedu na Srpski.

19. februara 2007. godine, Davor Rosi iz firme Jubmes je sa slubenog mejla Maarcu poslao elektronsku poruku, a u atamentu je  bila prezentacija D.P. Morgana  i Siti grupe koja je nosila naslov "Strogo poverljivo".

U prezentaciji je do detalja objanjeno kako e ove korporacije preuzeti SDPR-ovo potraivanje od Iraka u iznosu od 2,3 milijarde dolara, dok e SDPR-u biti ustupljeni "instrumenti za monetizaciju" odnosno vrednosne hartije u iznosu od 460 miliona dolara sa rokom naplate do 2028. godine.

Izvrni organi Srbije istragu o zloupotrebama u naplati Irakog duga i SDPR-ovih fantomskih firmi su podelili u pet nivoa:

-2.000.000.000 dolara teta za dravu i SDPR u poslu zakljuenom sa D.P. Morganom i Siti grupom

-200.000.000 dolara  proneverenih od 460 miliona dolara za koje se sumnja da su ih prisvojili Dragan utanovac, Stevan Nikevi i jo nekoliko ljudi iz Demokratske stranke.

-70.000.000 dolara tete zbog putovanja novca kroz mreu posrednikih firmi.

Istraga se vodi i zbog sumnje da su milione dolara zaradila lica koja su prala novac za Darka aria kupovinom firmi koje su izvodile poslove u Iraku devedesetih godina. Zbog ovoga je pod istragom firma Ultima Linea Protect Team iz Beograda, ulica Generala Horvatovia 7/14.

Osim Darka aria i njegovih ljudi Tuilatvo ispituje i poslovanje Slobodana Risimia, koji je na isti nain poslovao koristei raune u Hipo banci. Interesantno je da je i novac iz posla sa D.P. Morganom uplaen na raun kod Hipo banke ali u Beu i da se prilikom istrage ko sve u toj banci ima raun i na ije podraune se kretao srpski novac pojavljuje i ime Miroslava Mikovia.

Peti nivo istrage se bazira na praenju Nenada Pantoa i Stanka Maarca za koje se procenjuje da su u celom poslu protivpravno prisvojili pet miliona evra.  

O svemu ovome Tabloid e pisati opirnije u narednom broju...

 

 

A 1.

 

 

Kome je utanovac poklonio 2 milijarde dolara?

 

 

Iraki dug prema SDPR-u je bio 2.300.000.000 dolara.  Poetkom devedesetih godina, Iraku su uvedene sankcije Ujedinjenih nacija, ova zemlja je mogla da plaa jedino hranu i lekove. Firma "Direkcija za ureenje terena (DUT)"  je tada morala da prekine sa radovima u Iraku. Vrednost ugovorenog posla DUT sa irakom Vladom bio je 949.429.356,14 dolara (neto manje od devetsto pedeset miliona). Naplatu ovih potraivanja trebalo je u skladu sa ugovorom da obavi Savezna direkcija za promet proizvoda sa posebnom namenom, iji je pravni sledbenik Jugoimport SDPR.

Vei deo posla je do tada ve bio obavljen, a sankcije su se u skladu sa ugovorom mogle smatrati viom silom. Na taj nain su ostvareni uslovi da je obavljeno devedeset odsto posla, ali da se moe naplatiti celo potraivanje. Postojala su dva naina da Irak kada mu ukinu sankcije plati sto odsto ugovorene cene, a da razliku koja je nastala viom silom potrauje od Ujedinjenih nacija, ili da Irak plati samo radove koji su izvedeni, a da SDPR potrauje tetu od UN.

U periodu sankcija nije moglo nita da se preduzme. Dolar je kasnije konstantno gubio na vrednosti pa je na ovo potraivanje legitimno svih godina obraunavana i ugovorena kamata.       Nakon okupacije Iraka maja 2003. godine od strane Amerike i Britanske vojske, u toj zemlji je instalirana prozapadna Vlada. Iraku su ukinute sankcije. Pregovori sa novim irakim vlastima o izmirenju obaveza po osnovu ovog duga zapoeti su 2004. godine.

Knjigovodstveni dug povodom ovog posla bio je 949.429.356 dolara i 1.352.306.316 dolara kamate. Ukupno dve milijarde i tri stotine jedan milion sedamstotina trideset i pet hiljada i est stotina i dva dolara. (2.301.735.672,00)

Cena nafte od okupacije Iraka do danas konstantno je rasla, to je stvorilo mogunost da ova zemlja, iako izmuena ratom, moe brzo da se oporavi, ali i da zapone uredno servisiranje starih dugova. O tome koliko se novca tih godina moglo zaraditi u Iraku govore i profiti amerikih firmi koje su tamo poslovale. Najbolji primer je amerika kompanija Halibarton bliska bivem amerikom predsedniku Dordu Buu, koja je ostvarila promet od 39,5 milijardi dolara za pet godina posla u Iraku. Bivi ministar odbrane Dragan utanovac pristao je da Irak umesto 2,3 milijarde dolara plati tek neto vie od 200 miliona.

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane