Su(lu)dovanje

 

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (25)

 

Po milosti Gospodara Vučića

 

Srpski sudovi još donose presude ''U ime naroda''. I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. I nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno stavi u funkciju zaštite interesa vladajuće klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se ono mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikantstva. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. O tome piše naš urednik Milan Glamočanin, nekadašnji načelnik uprave u saveznoj policiji

 

Milan Glamočanin

 

Ponovnim izborom Nikolice Selakovića za ministra pravde, Vučić je stavio građanima Srbije do znanja, da osim politike - krv znoj i suze, moraće da osete i zločinačko delovanje  sudova i tužilaštava.

Uprkos oštrim upozorenjim iz Brisela da je korupcija u srpskom pravosuđu prevršila svaku meru, Vučić je naredio svom ministru Nikolici Selakoviću, da ne talasa, već da, na diskretan način nastavi sa politikom bivše ministarke pravde Snežane Malović, kojoj je, po Vučićevom naređenju, pružena policijska zaštita, koju nema nijedan američki predsednik u mandatu! Ostavljajući organizovane kriminalne grupe sudija u sudovima i tužilaca u tužilaštvima, koji su postavljeni u reizbornoj fazi od strane  mafije iz Demokratske stranke, Vučić je, preko svoje kamarile stvorio svoje kadije koji mu služe na najbestijalniji način. Apelacioni sudovi u Beogradu, Novom Sadu i Nišu su ''kuće za rasprodaju pravde''.

U Apelacionom sudu u Beogradu Vučićeva kamarila postavila je izvesnog Duška Milenkovića za predsednika suda. On je na funkcijama zamenika predsednika suda ostavio Milicu Popović Đuričković, Biserku Živanović i Nadeždu Mijatović. Da bi ostvario interese Vučićeve kamarile, i izložio progonu one koji nisu oduševljeni Vučićevom odlukom da se proglasi Firerom, Milenković, najtežom zloupotrebom, predmete koje treba rešiti ''kako Gospodar kaže'', dodeljuje u rad sudijama koji su pristali da presuđuju ''kako treba''. U Apelacionom sudu u Beogradu donose se presude koje su izvršne, i najveći broj tih odluka nije moguće više pobijati pravnim sredstvima.

Sa druge strane, Duško Milenković već godinu dana osigurava advokatima okupljenim oko Srpske napredne stranke i njenog vođe da dobijaju presude kojima zgrću ogroman novac. Oni zastupaju bogate ljude, narkodilere, tajkune, i presuda u korist njihovog klijenta donosi im puno novca.

S duge strane, i Milenkovićeve zamenice, koje su na ovom položaju od 1. januara 2010. godine, imaju svoju mrežu sudija, počev od tri beogradska osnovna suda. Sudija Apelacionog suda u Beogradu Tanja Šobat, bila je četiri godine na čelu Prvog osnovnog suda u Beogradu, koji je pokrivao teritoriju svih gradskih opština u Beogradu. U njemu je bilo zaposleno više od 220 sudija, i preko gospođe Šobat se obrtao veliki novac. Hiljade građana su ostali bez stanova, sudije su im otele decu, imovinu, poslati su u zatvore, psihijatrijska lečenja, a bez ikakvog zakonskog osnova. I kada je nasilje pojedinih sudija ovog suda prevršilo svaku meru, očekivalo se da v.d. predsednica suda Tanja Šobat bude razrešena. Ali, advokatice, čiji muževi su u Vučićevom okruženju, odlučili su drugačije, jer im je sudija Šobat omogućila veliki priliv novca. Jedan od njih naterao je ministra Nikolicu Selakovića da ode na noge gospođi Šobat i da joj obeća da ona nema razloga da brine za svoju poziciju. Može da radi šta hoće. I u novoj reorganizaciji mreže sudova, sudija Šobat je imenovana za vršioca funkcije predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu!

 

Zao duh Nate Mesarović

 

Da bi sud odano služio vlastima, predsednica Šobat je raspoređivala sudije, tako što je sve one za koje zna da se drže zakona ko pijan plota, raspoređivala u izvršno odeljenje, da više ne sude krivicu.

Sudija ovog suda Jasmina Svorcan, koja je uporno tri godine pokušavala bezuspešno da zakaže suđenje u predmetu u kojem je tužena bila zamenica predsednika Apelacionog suda Nadežda Mijatović, vlasnica više stanova u ulici Narodnog fronta u Beogradu, iznenada je ostala bez predmeta, tako što je predsednica suda Tanja Šobat sudiju Svorcan premestila da postupa u izvršnim predmetima. Predmet je zadužila druga sudija, ali joj spis nije dostavljen. Izgubio se!

Kada smo od predsednika Apelacionog suda u Beogradu Duška Milenkovića zatražili odgovor da li smatra da je njegova zamenica odgovorna za sprečavanje suda da postupa u predmetu u kojem je stranka, i da li je moralno da takva sudija bude njegova zamenica, Milenković nam je odgovorio da je od nje tražio izjašnjenje, ali da je ona odbila da se o tome izjasni. Nekažnjeno postupanje sudija Apelacionog suda u Beogradu je svakodnevno, i podstiče se. Šizofrenoj vlasti potrebno je i šizofreno sudstvo. U ovom sudu se i dalje oseća duh Nate Mesarović, koja je tri godine bila na čelu Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva. Ona je samo smenjena sa mesta predsednika suda, nije kažnjena što je 800 sudija ostalo bez posla, pa potom vraćeno odlukom Ustavnog suda na posao. I dalje je čuva 42. policijskih službenika!

Njena desna ruka je Biserka Živanović, zamenica Duška Milenkovića, koja sudi radne sporove, i sudija parničnog odeljenja Nevenka Romčević. U krivičnom odeljenju Natina leva ruka je sudija Mira Popović. Kada donesu presudu kojom se svete nekom od građana za kojeg smatraju da nije po volji vlasti, ove moralne nakaze se sastaju i proslavljaju taj događaj.

 

Sudijska tarifa za oslobađanje

 

Pravde u Srbiji više nema, i neće je dugo biti. Ministar Nikolica Selaković je zabrinut što iz Brisela traže da imaju uvid u skoro sve predmete. Imaćemo sada tutore, žali se Nikolica, očigledno svestan da će se njegova Vođa Vučić okliznuti na pravosuđu. Ovaj bledi i bedni lik pretvorio je Ministarstvo pravde u biznis klub. Uprava za izvršenje zavodskih sankcija je leglo korupcije i organizovanog kriminala. Izbor sudija i državnih tužilaca je u nadležnosti Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, ali, u državi posrnulog morala, i odluke tih organa su ništa bolje. Biraju se samo podobni, poslušni i bespizorni.

U srpskom pravosuđu deluje i treći klan koji je izuzetno moćan. Na njegovom čelu je predsednik Vrhovnog kasacionog suda  sudija Dragomir Milojević. On je bio član kriminalnog lobija u Vrhovnom sudu Srbije, koji nije prošao reizbor.  Nakon odluke Ustavnog suda Srbije i on je vraćen na rad, ovog puta za sudiju Vrhovnog kasacionog suda. Na tajnom glasanju pobedio je protivkandidata, i postao i predsednik Visokog saveta sudstva.

Sudija Milojević je uspeo da za vršioca funkcije predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu postavi sudiju ovog suda Novicu Pekovića, koji je vraćan na posao zajedno sa Milojevićem. Sudija Peković je vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu.

 Doskorašanji vršilac funkcije predsednika suda, sudija Slobodan Nadrljanski je imenovan za njegovog zamenika! Nije bio podoban za prvog čoveka, ali jeste i dalje za drugog čoveka u sudu. Za predsednika Apelacionog suda u Nišu, Milojević i njegova grupa postavili su sudiju Vrhovnog kasacionog suda Dragana Jocića, dugogodišnjeg sudiju Okružnog suda u Smederevu, notornog alkoholičara, koji se stalno štreca, očekujući da će doći po njega, jer je bio jedan od najskupljih sudija u ovom gradu.

Apelacionim sudom drmaju tri organizovane kriminalne grupe. Prva, još najača je grupa koju su, reformom pravosuđa, ustoličili još 1. januara 2010. godine Boško Ristić-Manulać, tadašnji predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine Srbije i član Visokog saveta sudstva i advokat iz njegove kancelarije Dejan Ćirić, koji je i danas član Visokog saveta sudstva. Oni su birali isključivo za sudije Apelacionog  suda u Nišu one za koje su znali da će donositi presude koje oni traže, i koje će im doneti ogroman novac. Boško Ristić je zaradio desetine miliona evra.

 

Niko neće, pred najskuplje veće

 

Druga grupa sudija su oni koji su lojalni doskorašnjem državnom sekretaru u Ministarstvu pravde Danilu Nikoliću, dugogodišnjem predsedniku Okružnog suda u Nišu. Gospodin Nikolić je uspostavio tarifni sistem za oslobađanje iz pritvora, za smanjenjem kazni, za donošenje presuda kojim se odbijaju dokazi protiv okrivljenih.

Novica Peković je posebna priča. Sa njim u Novi Sad pošli su u njegovi menadžeri. Dok je bio sudija Vrhovnog suda Srbije, Peković je predsedavao najskupljim većem! Imao je najviše tarife, i najsposobnije menadžere, koje policija nije mogla da izvede pred sud. U Novom Sadu ima dvadesetak advokata koji ubiraju kajmak. Oni mogu da kupe svaku presudu. A sudija Peković je idealna prilika. Korupcija u Apelacionom sudu u Novom Sadu je na najvišem nivou. Doduše, izabrane su nedavno i sudije koji se ne bave ovim zanatom. Zašto je nemoral i neposvećenost primeni zakona u Srbiji postao na najvišoj ceni?

U poslednjih pet godina nijedan sudija nije disciplinski kažnjen, nije opomenut, ili otpušten iz službe, i pored presuda koje izazivaju jezu, i čije posledice su neotklonjive? Zato, jer korumpirani odlučuju da li će proganjati kolege, od kojih su oni gore, kao što je reč o disciplinskom tužiocu Visokog saveta sudstva, sudiji Mirjani Ilić, sudiji odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, koja je na 240 godina zatvora osudila navijače Partizana, kojima se ovih dana mora ponoviti suđenje. A kada se navikne na bahatost, na  nasilje, onda povratka nema.

Posle Drugog svetskog rata, jedan nemački sudija upitao je okrivljenog, koji je, iz čista mira izašao na ulicu i otvorio vatru po prolaznicima: "...Da li vi znate da je zabranjeno ubijati ljude". On je, snebivajući se, odgovorio pitanjem - "A zašto?". Takvo pitanje mogu da nam upute sudije koje godinama, poput kadija, rasprodaju pravdu u Srbiji. Da li evropski komesari iz Brisela mogu da promene svest Nikolice Selakovića i njegovih sudija?

Kako sada stvari stoji, moguće je ubuduće da će presude koje su donošene "U ime naroda", sada biti donošene "Po milosti Gospodara Vučića".

 

A 1.

 

Najlakše je proganjati novinare

 

Smrt petogodišnje devojčice Anđele Binčić, koju je mama godinama zlostavljala, i na kraju izgladnjivanjem ubila, je najbolji dokaz da je Srpsko pravosuđe neefikasno kada treba zaštiti slabe, i efikasno kada treba proganjati novinare...

Hrabrost novinarki Milijane Stojanović i Zorice Gligorijević koje su podigle uzbunu objavljivanjem tekstova o tome kako je majka pokušala da obesi rođeno dete, privremeno je pomogla devojčici.

Lokalni tužilac Aleksandar Petrović koji je čitavih godinu dana tvrdio da tu nema dokaza o zlostavljanju deteta, zatražio je istragu protiv majke pozivajući se na sve one dokaze i lekarske nalaze koji su mu mesecima stajali u spisima. Nezadovoljan pisanjem, Petrović je privatno tužio i novinarke koje su se drznule da kritikuju njegov rad.

Na jednom od ročišta postavljeno mu je pitanje, da li je njegova žena u rodbinskim odnosima sa majkom zlostavljane devojčice. On je odbio da odgovori na to pitanje. Pošto je Petrović odustao od krivičnog gonjenja Anđeline majke bilo bi dobro da on naknadno odgovori na ovo pitanje, kao i da se tačnost njegovog odgovora utvrdi policijskim istragom.

Inače žena protiv koje je obustavio istragu za zlostavljanje deteta je kasnije nastavila da zlostavlja dete i na kraju ga je ubila izgladnjivanjem. Čak je i u trenutku smrti devojčica imala povrede u vidu hematoma i nagnječenja, a majka se pravdala da su to tragovi od pokušaja reanimacije...

Petrović je dakle odustao od tužbe protiv majke ubice i tu nam otvorio vrata da možemo da pitamo: da li bi Anđela bila živa, da je njenu majku Petrović stavio iza rešetaka.

Ovde treba reći i da je devojčica jedno vreme bila u hraniteljskoj porodici, ali kada su tužbe protiv njene majke odbačene, njena sudbina je bila zapečaćena. Više nije postojao zakonski osnov da je socijalni radnici drže dalje od nasilne majke.

Gotovo istovremeno, na osnovu privatnih tužbi tužioca Petrovića. Njegove kolege su proganjale obe novinarke. Jednu su osudili, a drugu posle neverovatnih maratonskih procesa oslobodili.