Tabloid istražuje

 

Kako je tekla dugogodišnja, sistematska pljačka države preko firme Jugoimport SDPR (7)

 

Oprošteno je i neoprostivo

 

 

Bivši direktor preduzeća Jugoimport SDPR (SDPR) Stevan Nikčević sa svojim saradnicima, a pod zaštitom bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, napravio je takozvani poslovni lanac u kome je umreženo preko pedeset firmi, koje imaju više od  hiljadu računa i podračuna u bankama, u zemlji i inostranstvu. Ovaj "poslovni", tačnije, kriminalni lanac, preko koga je Srbija surovo opljačkana za više od dve milijarde evra, mogao bi da se pretvori u lanac pravosudnih postupaka koje bi i Nikčevića i Šutanovca odveli u zatvor.

 

 

Piše: Vuk Stanić

 

 

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić naredio je internu istragu o tome odakle su procureli dokazi o pljački koju je sprovela grupa bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca u državnoj firmi Jugoimport SDPR (SDPR). 

U istragu su uključeni stranački ljudi, ali i ljudi bezbednosnih struktura sa kojima se Vučić zbližio u vreme dok je koordinirao rad službi bezbednosti.

Ova istraga je puna kontradiktornosti, jer Vučić istovremeno priželjkuje promene u srpskom tužilaštvu, gde bi osim Miljka Radisavljevića rado smenio i Zagorku Dolovac, koja je štitila Šutanovca.

Sviđa mu se i ideja da Šutanovca može da uhapsi na osnovu dokaza o pljački SDPR, ali mu iz nekog razloga ne odgovara da, dokazi o pljački koja je sprovedena budu objavljeni u novinama!?

Možda Vučić želi da on jedini raspolaže dokazima o pljački i da na taj način on bude alfa i omega u odlučivanju ko će u zatvor, a ko će uz pomoć nakaradnog propisa o oportunitetu platiti reket i ostati na slobodi.

Možda Vučić i ne želi da odgovorni budu privedeni licu pravde, jer je veći deo pljačke urađen u saradnji sa Američkim kompanijama JP Morgen i Citigroup, a koje su deo poslovnog kruga u kome se nalaze i njegovi prijatelji iz arapskih Emirata.

Ne treba ni zaboraviti da su ljudi bliski Aleksandru Vučić, poput bivšeg predsednika opštine Zemun Branislava Prostrana, sada zaposleni baš u SDPR-u.  O tome koliko je Prostran blizak sa Vučićem govori i činjenica, da je tokom većine važnih sastanaka na kojima je Vučić u svom vinskom podrumu servirao pića, bio i sam prisutan.

Svi ovi događaji otvaraju sumnju da Vučić, ustvari. pravi dogovor sa bivšim vlastima po principu: ja vas neću dirati za vaše lopovluke, a vi sada pustite moje ljude da kradu!

Ni Šutanovac, kažu, ne miruje. Njegov plan je da od Amerikanaca, sa kojima je blisko sarađivao, i kojima je obezbedio veliku finansijsku korist, zatraži da ga sada zaštite od odgovornosti za štetu koju je naneo našoj državi, a koja je njima koristila.

Taj dogovor bi trebalo da se odvija po principu: "...Ja jesam oštetio Srbiju i prekršio ovdašnje zakone, ali nađite veze u vašem Stejt departmentu, jer, na kraju krajeva, od štete koju sam ja pravio Srbiji, Amerika je imala korist...". Zaboravlja da se i u SAD-u vodi istraga protiv ovih njihovih kompanija, za utaju poreza

Podsetićemo  bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac i njegovi saučesnici, opljačkali su Srbiju za 2,1 milijardu dolara tokom pregovora o dugu Iraka od 2,3 milijarde dolara, koliko je ova država bila obavezna da isplati našoj kompaniji Jugoimport SDPR (SDPR).

 

 

Irački dug poklonili američkim kompanijama

 

 

Irak je bio pod sankcijama UN i nije mogao da vraća dug. Ali, posle pada vlade Sadama Huseina, sankcije su skinute i SDPR je trebalo da počne pregovore sa Irakom preko posrednika koga su imenovale Ujedinjene Nacije. Zastupnicima Iraka, od strane UN, iznenada je proglašena firma Lockley (Lokley) iz Londona i njeno predstavništvo Ernst and Young (Ernst i Jang) u Amanu.

Ali, umesto sa posrednicima UN  za Irak, službenici SDPR Nenad Pantoš i Stanko Mađarac (bliski saradnici Stevana Nikčevića), prave dogovor sa američkim kompanijama Citygroup (Sitigrup) i J.P. Morgan (Dž.P.Morgan).  Oni dogovaraju da dugovanje prema  SDPR od 2,3 milijarde prodaju Amerikancima, za ukupno 460,3 miliona dolara!

Preciznije rečeno, dogovor je bio da im Amerikanci daju takozvane bondove (odnosno, hartije od vrednosti) i to u ratama. SDPR bi bondove u tranšama prodavao na berzi, a prihod bi zavisio od kretanja cene bondova, dakle mogao bi da bude manji ili veći od 460 miliona. Sa druge strane, Sitigrupa i Dž.P.Morgan bi od Iraka na taj način naplatile razliku od oko dve milijarde dolara! Zadatak Pantoša i Mađarca je bio da ubede Vladu Srbije i kooperante SDPR-a, da od Iraka i nije moguće naplatiti više.

Naravno, Pantoš i Mađarac ovo nisu radili za džabe, već su prethodno dogovorili koliki je deo njihovog plena. U ubeđivanju su imali uspeha...

Pantoš i Mađarac su ubedili članove Vlade da to razmatraju, i to sa najglupljom mogućom pričom, kako je "...Iraku 80 odsto dugova otpisao Pariski klub, i da to znači da i mi treba da budemo srećni ako oni prihvate takav otpis". Vlada Srbije prihvatila je da SDPR može Iraku da otpiše 80 odsto duga. Zapravo Iraku nije otpisan ni cent, već je u pitanju bila prodaja duga Dž.P. Morganu i Sitigrupi, koji će kasnije od Iraka naplatiti pun iznos od 2,3 milijarde dolara!

Povodom ove i drugih pljački u SDPR Tužilaštvo je pokrenulo istragu pod brojem KTR 12544/11 i slučaj se konstantno dopunjava novim dokazima, nažalost ovim povodom nisu obuhvaćena sva odgovorna lica, već se pod pritiskom  tužioca Zagorke Dolovac istrzi pristupilo na selektivan način. Šutanovac i Nikčević su izostavljeni iz prijave, dok su optuženi službenici SDPR, Stanko Mađarac i Nenad Pantoš.

Istraga se posebno bavi bankarskim transkacijama i pretragom računa pedesetak firmi, koje su napravljene kako bi se novac SDPR-a lakše rasipao u pravcu onih koji su te firme osnovali.

Iz dokumenta koja objavljujemo uz ovaj tekst vidi se da su Srpska banka a.d. i Jugoimport SDPR, vodili mali rat oko blokiranih sredstava SDPR na računu koji je vođen pod šifrom NIŠ 10 - Kuvajt.

Za ovaj sukob po pitanju sredstava na tom računu posebno je zainteresovan predsednik Vlade Aleksandar Vučić, ali i njegovi prijatelji iz Arapskih Emirata.

U pitanju su sredstva deponovana na tajni račun vezana za garanciju pod nazivom  "2100 i 2102 - Ujedinjeni Arapski Emirati".

"...U prilogu vam dostavljamo i svift banke iz Abu Dabija, koji nam je dostavljen od strane Srpske banke A.D.  tako da smo sigurni da vam je njegova sadržina poznata", napisao je Nenad Pantoš u dopisu Srpskoj banci, zahtevajući da se sredstva prebace na račun SDPR-a.

 

 

 Savršeni partneri: Amerikanci i arapski šeici,

 

 

Osim ovih sredstava u Srpskoj banci na računima blokirana su i sredstva vezana za garancije  iz projekatat Alžir, Niš-14 Kuvajt, Egipat, kao i novac po osnovu garancija za poslove sklopljene sa Iranom.

Nejasno je da li je Srpska banka samoinicijativno odbijala da transferiše sredstva po zahtevu Pantoša, ili je ova banka to odbijala da uradi po zahtevu tužilaštva, koje je februara 2007. godine u vreme kada je ovaj dokument poslat uveliko sprovodilo istragu o poslovanju SDPR-a.

Treba istaći i da bi se Srpska banka našla u velikom problemu, da su kojim slučajem deblokirali sredstva i prebacili ih na račun SDPR kako je traženo, a da su se potom držaoci garancija odlučili da garancije i aktiviraju. Banka je u tim poslovima bila grant plaćanja čak i kada je garancijama koje je izdala istekao rok. Često je Srpska banka slovom ugovora obavezna da finansijski garantuje izvršenja posla. Ovo znači da se istekla garancija zaista ne može aktivirati, ali ne isključuje se mogućnost da se banka u sudskom sporu natera da plati štetu nastalu neizvršavanjem radova. 

Kada su imenovani ljudi bliskih Aleksandru Vučiću na odgovorna mesta u SDPR, oni su odmah počeli i da se interesuju za stare poslove sklopljene u arapskim državama.

Prema tvrdnjama koje za sada nije moguće do kraja proveriti, Vučićeva priča o investicijama iz Emirata u Srbiju, je delimično bazirana i na plasmanu kapitala koji su Amerikanci zaradili, kupujući potraživanja SDPR-a u arapskim zemljama.

Sada Američke firme ne žele zbog tamošnje poreske uprave da investiraju direktno u  Srbiju već se firme J.P. Morgen i Sitigrup, koje su najviše zaradile u celoj priči, kriju iza Šeika iz Emirata.

Kapital koji su američke firme zaradile u poslovima koje su im namestili Šutanovac, Nikčević, Pantoš i Mađarac, sa SDPR, su nevidljive za tamošnje poreske vlasti. Ne nalaze se ni na radarima poreskih uprava drugih zemalja koje su u poslovima učestvovale. Jedini problem je šta sa takvim nevidljivim novcem dalje raditi.

Šeici iz Emirata su se tu našli kao savršen partner. Oni su u njihovim zemljama suvereno vladaju, odnosno imaju moć da utiču na odluke sudske, zakonodavne i izvršne vlasti. Poreski sistem kakav poznaju Amerika ili Srbija tamo ne postoji, što omogućava da se oni pojave sa kapitalom koji su Amerikanci zaradili na Bliskom istoku kao investitori u Srbiji, a da američka država nikada i ne sazna za profite koje su Sitigrupa i Dž.P. Morgen ostvarili.

Ukoliko je ovo tačno novac koji je zarađen kupovinom potraživanja SDPR, sada se ponovo reinvestira u Srbiju. 

Ako se setimo kako su Pantoš i Mađarac vešto našim političarima prikazivali kako mi Iraku otpisujemo dug, dok su ustvari dug za male pare prodavali Amerikancima, možemo da pretpostavimo i da na sličan način i službenici američkih kompanija lažno umanjuju profite, kako bi platili manje poreza u Americi.

Jedan od oblika poslovanja, naših "poslovnih ljudi" koji je više puta tokom istrage isplivao na videlo je i taj da su of šor firme registrovane na Kipru, ili na nekim drugim egzotičnim ostrvima, imale otvorene račune u našim bankama, da je na te račune novac uplaćivan, ali je knjižen tako da ne podleže našem poreskom sistemu. U knjigama je upisivano da je porez već plaćen po mestu domicila, a kako se u of šor zonama ne plaća porez ovo je i dokaz da je izbegavana poreska obaveza.