Natrag

POTOP

Branko Dragaš

Naš narod kaže: ne pada sneg da pokrije breg, nego da svaka zverka pokaže svoj trag. U biblijskom potopu, Bog je kažnjavao ljude zbog pokvarenosti i bezakonja. Izabrao je Noja, pravednika, i uputio ga kako da napravi kovčeg. Opomenuo ga je da će nastati potop i naučio ga je kako da preživi.

I udari dažd na zemlju za četrdeset dana i četrdeset noći. Petnaest lakata dođe voda iznad najvećih planina. I stajaše voda povrh zemlje stopedeset dana. Tako piše u Bibliji. Nesreća koja nas je zadesila nije bila biblijska, kako je to želeo da prikaže Premijer. Bog nije našao svog pravednika na zemlji da ga opomene i poduči šta da radi, ali je bilo najavljeno sa nekoliko strana šta će se dogoditi. Američke i evropske metereološke službe su mesec dana pre potopa objavile da će veliko nevreme da bude nad našom teritorijom.

Naš RHMZ je nedelju dana pre poplava obavestio javnost da sledi veliko nevreme sa obilnim padavinama. Nekoliko naših umnih ljudi opominju mesecima da Veliki Brat vrši eksperimente preko HAARP sistema i da planira nad našom teritorijom da napravi opit sa kišom i kasnije zemljotresima. Znači, sa svih strana su stizale informacije da će nešto da se desi sredinom maja na Balkanu. Šta je uradila vlast? Ništa. Šta je uradio Premijer?

Otišao je u Sarajevo prema naredbi svojih nalogodavaca. Bio je zaslepljen blicevima i nije video koliko je Miljacka narasla. Bio je zadivljen aplauzima i nije čuo huk nadolazeće nesreće. Šta je poplava pokazala? Poplava je pokazala svu nesposobnost režima i posebnu nesposobnost Premijera.

Opominjao sam građane na poslednjim izborima da ne glasaju za političare konvertite, izdajnike, koji menjaju mišljenja prema svojim interesima, koji nemaju nikakvu političku viziju, koji su neiskusni, koji nikada ništa konkretno i valjano nisu radili u životu, koji jedino znaju da lažu, kradu, obmanjuju, blebeću u parlamentu, žvalave po medijima i tako politički opstaju, materijalno se bogateći na nesreći svoga naroda.

Građani nisu ozbiljno shvatili moje reči. Građani su sudbinu države prepustili potpuno neiskusnim ljudima, koji nikada nisu vodili jednu uličnu trafiku, koji ne znaju kako funkcionišu veliki sistemi, koji nemaju kapacitet da vode državu i koji su pokazali svoju vrhunsku nesposobnost. Kulminacija te nesposobnosti bila je prva otvorena sednica vlade na kojoj je Premijer pokazao da nije dorastao državnom pozivu, da je diletant, da je samozaljubljeni egocentrik koji ponižava, vređa i preti ljudima. Tišina tamo!

Ta prostačka rečenica ostala je da lebdi u demokratskoj javnosti kao pretnja svima onima koji ne veruju Premijeru i njegovim infantilnim trabantima na vlasti, koji se usuđuju da misle svojom glavom, koji hoće nešto da kažu, koji postavljaju neprijatna pitanja i koji stalno nešto kritikuju, umesto da zatvaraju oči pred nesrećom koja je pred nama i koja može da završi u kultu ličnosti. Tišina tamo! To je glavna poruka režima na sve kritike koje dolaze isključivo sa društvenih mreža, jer nemate više gde da objavite kritiku režima. Estradni analitičari o tom medijskom mraku ćute i pristaju da veličaju novi totalitarizam. Tišina tamo! To nijedan pristojan čovek ne bi izgovorio pred kamerama. To nijedan uljudan čovek ne bi izgovorio pred svojim saradnicima, koje je sam birao.

To nijedan poslovni menadžer ne bi izgovorio na bordu direktora, jer je to prostačko pokazivanje moći, podlo neuvažavanje svojih saradnika i pretenciozno pokazivanje ko je gazda u kući i ko mora da se sluša. Tišina tamo! To je poslata pretnja demokratskoj javnosti da nas ućutka i uplaši pred uvođenjem ličnog režima u Srbiji. Patetika, dramska napetost u govoru, stanke, uzdisaji, oblizivanje otromboljenih i ispucalih usana, prozivanje, pretnje i kritike saradnika i građana samo su deo pozorišne predstave koja se igra pred nama i koja treba da sakrije nesposobnost režima i njegovu direktnu odgovornost za nesreću koja se dogodila.

U trenucima dok se ta medijska predstava igra, gomile leševa nevinih ljudi plivaju Savom i niko ne može da nam odgovori na jedno jednostavno pitanje - zbog čega su ti ljudi nastradali? Ko je kriv za njihovu smrt? Ko je odgovoran za ovu nesreću? Umesto toga odgovora, slušamo Premijera kako kritikuje RHMZ i traži da mu daju prognozu vremena u naredna dva dana, umesto što ga izveštavaju o vremenu pre dva dana. Kakva podlost! Nijedan hidrometerološki zavod na svetu ne daje vremensku prognozu unazad, jer je to besmisleno.

Ali, niko od prozvanih ne sme da zucne. Ćute sagnute glave pred sumanutim likom, koji se razgoropadio, raspojasao i koji nastavlja svoj tragični igrokaz. Zašto ti ljudi čute? Zar niko nema zrno hrabrosti i dostojanstva da ustane i saspe u lice tom nevaspitanom Premijeru da država nije njegova privatna prćija, da je prešao granicu dobrog ukusa, da lupeta gluposti, da prestane da vređa zdravu pamet i da odmah podnese ostavku, jer širi paniku, jer nije sposoban, jer skriva šta se dešava u Obrenovcu, jer neće da prizna koliko je ljudi stradalo, jer neće da prizna da ništa nije preduzeo, uprkos silnim obaveštavanjima, da spreči nesreću. Niko se nije usudio! Niko nije ustao i sasuo mu istinu u lice.

Bacio na sto svoju ostavku i otišao iz te loše glume, jer ne može da sluša laži jednog megalomana. To je za mene najveći poraz. Premijer proziva Generala armije, Načelnika generalštaba Vojske Srbije, kao da je on njegov lični sluga, zove ga po imenu Dikoviću i naređuje - Šabac ne sme pasti!

Ova Titova naredba iz partizanskih filmova, pokazuje svu tragičnost naše propale i potonule politike. Premeštanje Načelnika Generalštaba na poslednju odbranu Šapca je vrhunski diletantizam premijera, koji prema Ustavu nema prava da upravlja vojskom, ali koji je umislio da je vojskovođa i da je ovo velika marketinška prilika da nahrani svoju nezajažljivu sujetu. General sve to ponizno prihvata i pokazuje da nema u sebi ni mrvice vojničke časti Živojina Mišića, nema smelosti da lupi pesnicom od sto i da tom prepotentnom politikantu podnese ostavku, jer je ponizio srpsku vojsku.

Umesto toga, pobesneli Premijer poziva građane da odbrane Šabac i hiljade ljudi se odazivaju na ovaj poziv, zaprepašćeni količinom vode koja je potopila Obrenovac, iskreno želeći da pomognu unesrećenima, čime se pokazuja sva dobrota i širokogrudost našega naroda, koga političari, tajkuni, analitičari i intelektualni ološ smatraju stokom, rajom i glupacima. Odbrana Šapca, Sremske Mitrovice i Beograda, iseljavanje iz Umke i Bariča je bila obična podvala koja je trebala da sakrije veličinu tragedije u Obrenovcu.

Hiljade ljudi se odazvalo da pomognu, ne shvatajući da su obmanuti. To ne sme da se radi. Tako opasno poigravanje sa narodom nije dozvoljeno, jer to može da nam se osveti u nekim drugim prilikama. Nikakva organizacija, nemanje lopata, čizama, kabanica i osnovnih alata za rad dobrovoljaca je dokaz sumanutosti poziva za odbranu naših gradova. Premijer treba da odgovori - zašto je Obrenovac žrtvovan? Zašto ništa nije preduzeo na sve opomene stručnjaka koje su stizale? Zašto se toliko slikao i pozirao u poplavi? Zašto je vojska ostala bez teške inženjerije i spreme u slučaju poplava? Zar on nije dve godine upravljao vojskom? Zar nije video u kakvom stanju je vojska? Šta je on uradio da to stanje promeni? Zašto nisu funkcionisale službe za uzbunjivanje? Kada voda za nekoliko minuta, prema izjavama očevidaca, naraste dva metra i potopi Obrenovac, onda je to dokaz da je negde nešto puklo i da se voda sjurila na Obrenovac. Šta je puklo? Gde je puklo? Bujica je nekoliko sati putovala prema Obrenovcu. Zar niko nije video tu bujicu? Zar se nije moglo reagovati u tom vremenu?

O čišćenju kanala, rečnih tokova i akumulacionih jezera je suvišno bilo šta da napišem. Jednostavno, sistem je potopljen i to je praktičan dokaz da ovako više dalje ne ide. Ponašanje režima, nažalost, ne ide u pravcu otkrivanja istine, ma koliko istina bolna bila, nego režim nastoji da marketinški profitira iz čitave naše nesreće, da nastavi veličanje nesposobnog Premijera, da ustoliči kult ličnosti i totalitarni sistem vladavine, što je potpuno pogrešno i štetno za državu, građane i za demokratizaciju društva. To će nas uvesti u nove probleme.

Mediji su bili pod potpunom kontrolom Premijera i strah koji se širio je opasan za društvo. Pink je ponovo doživeo svoju renesansu i potvrdio je da podanički služi svim režimima, da nema ideologiju i da , osim ličnog interesa vlasnika televizije da izbegne bankrot, može da odradi sve poverene zadatke. RTS se na početku pokazao potpuno nesposobnim da se uhvati sa izazovom vanredne situacije.

Namerno je urušavan da bi se pružila medijska prednost Pinku, ali kasnije, kada su shvatili da su preterali, da Premijera ima previše na ličnoj televiziji, da je neukusno da se raspevana "Žikina šarenica" prikazuje u trenucima dok se ljudi dave u poplavama, onda se sve naglo preokrenulo i obe televizije, državna i privatna, stavljene su službu kontrole javnog mnjenja i veličanja režima.

Vrhunac bezobrazluka je bio kada je nesretni Neverni Toma, sve u pratnji svoje ožalošćene supruge, grobarskim glasom izjavio u stradalom Krupnju da je država sve uradila što je trebala da uradi, da je država bila efikasna i organizovana, dok su neposlušni građani bili ti koji nisu slušali državu i nisu hteli da se evakuišu. Zabrana ulaska novinarima u Obrenovac posle povlačenja vode i dovođenje odabranih novinara samo je pojačala sumnju u broj nastradalih. Zašto se licitiralo sa brojem žrtava? Zašto se to krilo? Zašto su privođeni ljudi sa društvenih mreža? Zašto obdukciju radi policija umesto lekari za sudsku medicinu? Čemu tolika tajnovitost?

Vreme za odgovore tek stiže. Pokušaj režima da u humanoj misiji našeg naroda zatrpa svoju nesposobnost i odgovornost ne sme da prođe. Teror medija ne može da uplaši kritičku javnost i da joj zabrani da postavlja pitanja.

Građani su pokazali najlepše osobine našeg naroda. Na toj energiji ne mogu da se grade demagoške parole o radnim akcijama, koju pričaju propali komunistički aktivisti, koji su bili plaćeni funkcioneri na tim našim radnim akcijama, jer je ideja o radnim akcijama besmislena u državi koja ima milion ljudi nezaposleno i koji ne mogu da se zaposle održavanjem radnih akcija, nego vođenjem ekonomske politike koja pokreće privredni rast.

To sadašnja vlast ne zna da uradi. To je istina. Premijer nije sposoban da bude menadžer privrede. Osim slikanja i prazne demagogije, njegovi kapaciteti su izuzetno mali. Reklamiranje da radi 24 sati dnevno je jedna u nizu njegovih glupih izjava. Kada guvernerka NBS sedi i diže telefone na televiziji da bi građani uplatili na ime pomoći 60 dinara, onda je to siguran dokaz da smo pukli kao država i da nam sa takvom vlasti nema spasa.

Nama treba guvernerka NBS koja će svojim ključnim potezima da oslobodi 1, 25 milijardi evra slobodnog kapitala koji se nalazi u obaveznim rezervama i koja će 1,25 milijardi neuposlenog kapitala, koji se nalazi na žiro računima banaka, da upotrebi za pokretanje proizvodnje i zapošljavanje ljudi. Kada tim sredstvima dodamo i naše devizne rezerve, onda je moguće u kratkom roku zaposliti 2,8 miliona ljudi koji će stvoriti pare i izgraditi novi Obrenovac i Krupanj, sanirati sva klizišta i napraviti puteve. To može da se uradi od juna do zime. Čekati da nam administracija Brisela obezbedi nekoliko miliona evra na jesen je promašena strategija europskih fundamentalista.

Nemamo mi vremena ni života da čekamo EU. Rusija je pokazala kako se bratski pomaže. Rusi su skakali u bujice i spašavali naše ljude. Zar ta iskrena pomoć nije dovoljna da se naša politika usmeri prema sve moćnijoj Rusiji? Kina potpisuje strateške ugovore sa Rusijom, samo se Srbija stidi da se čvršće poveže sa Rusijom.

Potop nije prošao. Voda se povukla, ali postoji jedna velika opasnost od finansijskog potopa. Gospodo drugovi, zadužujemo se sumanuto i dugovi zastrašujuće rastu. Za prvih 20 dana maja zadužili smo se preko 270 miliona evra. Kada taj finansijski povodanj krene, čitava Srbija će biti potopljena u dugovima.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane