Natrag

Kontranapad

Kako su heroji sportskih terena u humanitarnim akcijama za vreme i posle poplava spasili obraz države

Anđeli u paklu

U suočenju sa tragedijom kakvu su načinile poplave neviđenih razmera na ovim prostorima, prvo pitanje koje sami sebi upućujemo glasi: šta smo zgrešili da nas već decenijama stižu kazne jedna za drugom sa nesagledivim posledicama? Od raspada Jugoslavije 1991. koja je podlegla unutrašnjim ljudskim glupostima i globalnim političkim stremljenjima, prolazili smo mnoštvo teških kriza i podnosili cehove u vidu sankcija, ratova, tranzicije, pljačke i nakaznog sistema bez sistema koji nam nameću globalisti, a sprovode njihovi ovdašnji lakeji u različitim političkim odorama koje služe kao maske u balovima koje nam priređuju.

Miroslav Vislavski

Za nedavne poplave koje su odnele mnoge živote, a vlasti da bi valjda ublažili svoju odgovornost obavezno naglašavaju broj stradalnika u bujicama i broj preminulih prirodnom smrću, se kaže da su najveće u minulih stotinu godina. A možda se takve nikada nisu ni desile na ovim prostorima. To nije presudno za kvalifikaciju katastrofe. Ona je najveća kada odnese veliki broj života. Pitanje je da li je ljudski faktor mogao da spreči tolike žrtve i ogromnu materijalnu štetu.

Vreme skorašnje, treba da nam odgovori koliko smo kao građani svesni i odgovorni kada dajemo poverenje nekima koji mogu da odlučuju sami, a nisu sposobni da odgovore zahtevima vođenja države i njenih segmenata. Koliko su kompetentni partijski aparatčici poput onih koji simbolizuju i predstavljaju vlast na različitim nivoima odgovornosti, a posebno najnižim koji su najbliži biračima, odnosno građanima. Cehovi tragedije koja se obrušila na Obrenovac su nemerljivi i nenadoknadivi. Koliko god se vlasti trudile da ih pripišu nepoćudnim prirodnim silama, ljudski faktor se ne može amnestirati od odgovornosti.

Prirodnih katastrofa je bilo i u vremenima za koje mnogi smatraju da su bila srećnija od ovih koja smo dobili sa demokratijama po meri vladajućih politika. Kada se radi o razornim zemljotresima kakvi su pogodili nekadašnju domovinu u Skoplju 1964, Banja Luku 1969, ili Budvu 1979. godine ili velike poplave u Vojvodini 1965. kada se izlio Dunav, funkcionisao je sistem.

Hroničari su svedočili o organizovanosti, efikasnosti, odgovornosti, solidarnosti sistema u saniranju posledica. Tito nije plivao i vadio davljenike, niti je spašavao decu iz snežnih smetova, a nije ni uzimao kramp i lopatu da čisti ruševine...

On je izgradio državu u kojoj je funkcionisao sistem. Da, to je bio sistem uprkos raznim nacionalistima i demokratama koji ga osporavaju i nipodaštavaju, koji sem retorike i kritike nemaju ni ideju kakav sistem treba u savremenim uslovima u kojima se već odavno davi Srbija.

Umesto da su na raspolaganju jedinice odavno ukinute civilne zaštite, ili formacije vojnih jedinica, možda organizovane jedinice dobrovoljaca koji su devedesetih van sistema „branili" srbe u regionu razbijene Jugoslavije, u odbrani ugroženih područja su se angažovali neorganizovani građani. Istina jedan od prvih apela i poziva prve političke ličnosti Srbije Aleksandra Vučića, upućen je mladićima u Beogradu da se dobrovoljno prijave kod Kombank Arene radi odlaska u odbranu Šapca. Da li svesno ili slučajno, zanimljivo je da je pozvao navijače Zvezde i Partizana i ostalih klubova da dođu i pomognu u sprečavanju većih posledica.

Šta to govori kada se radi o ciljnoj grupi koju u ovim vremenima najčešće podvodimo pod lošu konotaciju, neretko ih nazivajući huliganima koji prave nerede na stadionima, koji razbijaju po ulicama rušeći pred sobom imovinu i objekte, poput situacija u političkim demonstracijama 5 oktobra 2000 - te, 2001. i 2010. kada je sprečena gej parada u velikim nemirima, zatim 2008. kada je pod sloganom „Kosovo je Srbija" organizovan protest u okviru koga su paljene strane ambasade ili kada se pucalo na Jarinju 2011. godine? Da li je to jedina mobilna formacija u ovoj državi koja je spremna da se na poziv nekog svog lidera zvao se on Đinđić, Koštunica ili Vučić, stavi u pogon raznih interesa? Nije li taj poziv svojevrsna potvrda o povezanosti politike i ovakvih, pokazalo se rizičnih grupa?

Da li su „navijači" deo sistema demokratskog društva kojim se smatra država bez granica? Istina u ovom slučaju se radilo o spašavanju ljudi i imovine, a ne o rušenju i razbijanju. Ako je tako, onda je to još jedna potvrda o tužnoj državi u kojoj su sve političke opcije na vlasti jedno te isto. Duplo golo!

Ali, kao što je to karakteristika u nizu decenija našeg poniranja i u ovoj poslednjoj tragediji koja je pogodila narod Srbije, postoje brojni junaci i heroji kakvi i koji se rađaju u najtežim trenucima. Mnogi od njih će ostati bezimeni heroji među spasiocima, vatrogascima, gnjurcima i drugim specijalcima za ovakve nepogode.

Na žalost, jedan od njih je Dejan Lazarević, vatrogasac koji je izgubio život u borbi sa stihijom, kada je pokušavao da spasi davljenika. Slava kojom se ovenčao svojim herojstvom ostaje jalova uteha za dvoje njegovih siročadi ukoliko država ne zaštiti njihovu budućnost.

Među najsnažnijm utiscima koji se odnose na poplave, svakako je solidarnost građana i država ex Jugoslavije sa postradalim u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj. U tome su prednjačili sportisti i sportske organizacije. I ovom prilikom su potvrdili opravdanost teze da su sportisti „najbolji ambasadori" Srbije i njenog naroda. Među njima je najsvetliji Novak Đoković i njegove poruke međunarodnoj javnosti da obrati pažnju na katastrofu i pomogne narodima Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske u ovim teškim trenucima.

Nije kalkulisao kakav će odnos prema njemu imati najuticajniji svetski tv servisi kada je izjavio: "…glavni međunarodni mediji kao što su CNN i BBC potcenjuju u svojim izveštajima veličinu onoga što se dešava u Srbiji i Bosni. Ovo je jedna od najgorih poplava ikada viđenih, mnogi gradovi su evakuisani, pola moje zemlje možda neće imati struju... To mora da se pokaže svetu, potrebna nam je pomoć"

U jeku takmičarskog programa u Rimu, mislio je na postradale u regionu: "...Srce mi se cepa kada vidim koliko je ljudi evakuisano i ugroženo u Bosni! Preko 950.000!!! Izdržite braćo. Pomoć će stizati iz sveta". Zatim se obratio građanima poplavljenih delova Hrvatske: "Takođe, vidim da je i istok Hrvatske pogođen poplavama. Iskreno se nadam da vas neće pogoditi u onoj meri koliko Srbiju i Bosnu. Čuvajte se".

Koračajući ka novom trijumfu na masters turniru, svakodnevno je upućivao reči podrške i ohrabrenja postradalim narodima, animirajući svetsku javnost da se solidariše sa Srbijom, Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom. Uputio je poruku koja se do sada nije mogla sresti u javnosti ovih zemalja. Ne javno i tako decidno izrečena i ne od iole značajnije ličnosti: "Živeli svi narodi bivše Jugoslavije. Neka je Bog uz vas!"

Reakcije su bile najpozitivnije. Pridružio mu se Luka Modrić, član standardne postave Real Madrida, najboljeg fudbalskog kluba na planeti. Jubilijarnu, desetu evropsku titulu koju je Real osvojio 24 maja u Lisabonu, posvetio je najrođenijim i postradalim u poplavama u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji! Selektor reprezentacije Bosne i Hercegovine koja učestvuje na predstojećem Mundijalu u Brazilu, nekadašnji reprezentativac Jugoslavije Safet Sušić je povodom Đokovićevih poruka izjavio: "...Novak Đoković oduševio je sve u svetu. Kao selektor mu se zahvaljujem u ime svih igrača, ali i građana BiH, ako imam pravo na to. Novaka sam i ranije cenio, a ovim gestom je potvrdio kakav je čovek i sportista."

Iz susedne Hrvatske još jedan eho otrežnjenja i poštovanja prema Novaku Đokoviću. Možda najpoznatija spisateljica današnjice Hrvatica Vedrana Rudan, nazivajući Novaka "Maršalom" poručuje: "...Đoković je na fejsu nacrtao Jugoslaviju, pozdravlja i svoje i nas. Klanje nas rastavi, davljenje nas sastavi. Mi smo Đokovićevi, Đoković je naš."

Najbolji srpski sportista svih vremena danas se poistovećuje sa najvećim umovima koje je ovo podneblje podarilo svetu. Zato je ilustracija poređenje koje je napravio legendarni atletičar Dane Korica, kada ga je uporedio sa Nikolom Teslom. S druge strane, njegove poruke nekadašnjim jugoslovenskim prostorima ga svrstavaju u red naslednika Kralja Aleksandra Ujedinitelja. Novak jeste Kralj u najpozitivnijem smislu! A ne greše ni oni koji ga vide kao Maršala!

Novak Đoković nije ostao na nivou poruka i podrške, koje su od izuzetnog značaja. Celokupni fond nagrade osvojene na master turniru u Rimu, uplaćuje za postradale u Srbiji i drugim postradalim područjima bivše Juge. Reč je o 560.000 dolara čiste zarade!

Đokovićeva fondacija koju vodi njegova verenica i buduća supruga Jelena Ristić, je u nekoliko dana prikupila više stotina hiljada evra za pomoć školama i vrtićima u Srbiji.

Nepravedno je danas licitirati ko je dao i koliko pomoći iz redova poznatih sportista. Naprosto zbog toga što je reč o ličnom činu, primeru i motivu. Neki od njih ne žele da se javno prikazuje njihov prilog koji daju unesrećenim ljudima. Veliko je sve što je gest i doprinos solidarnosti. Legendarni Dejan Stanković, nesuđeni predsednik FSS je preko svoje Fondacije za samo dva dana prikupio milion evra pomoći! Dragan Piksi Stojković iz Japana šalje milion i trista hiljada dinara, Bodiroga donira 50.000 evra, Stefan Babović je izdvojio milion dinara, Ana Ivanović i Nenad Zimonjić su izdvojili po milion dinara, Janko Tipsarević je donirao 10.000 evra, Fudbalski savez Srbije izdvojio je 15 miliona dinara, a članovi fudbalske reprezentacije još pet miliona dinara...Prijatelji naših internacionalaca kao što su teniska legenda Jon Cirijak koji je najavio donaciju od 100.000 evra, Belgijanac Vensan Kampani iz Mančester Sitija koji je najavio 10.000 funti, glumica Anđelina Džoli je donator sa 50.000 evra…

Među ovim i drugim primerima izdvaja se i onaj koji je privukao pažnju javnosti, a koji govori o humanosti fudbalera Rome, od povlačenja Siniše Mihajlovića sa mesta selektora ponovo reprezentativca Srbije, Adema Ljajića.

On je već nakon prvog dana poplave odreagovao i poslao u postradala područja šleper raznih roba za ugrožene. Adem i dalje ne peva "Bože pravde" pred početak utakmice i to ne smeta da se bori za Srbiju i pomaže ljudima u nevolji, a da nije primoravan na taj čin. Neki drugi pevaju i busaju se u grudi kao velike patriote, ali dela njihova ne pokazuju patriotske vrline!

Kako stvari stoje, Novak, Deki i brojni uspešni srpski sportisti su dokazali i najavili da će svojim delima i delovanjem u danima koji slede, biti veći oslonac napaćenom narodu postradalih područja od famoznih proevropljana koji vode ovu zemlju. Vest da će Evropska Unija pomoći Srbiju sa milijardu evra, prostrujala je poput munje. Ispostavilo se da je greška i da će se stvar završiti sa desetinom miliona evra. Kasnije, možda...Do tada - u se i u svoje kljuse!

Zato, reč Novaka Đokovića u svetu, Dejana Stankovića i drugih velikana srpskog i svetskog sporta, ima veću snagu i težinu od svih demokrata, "patriota", nacionalista i šta ti ja znam kakvih političkih mudrosera. Njihova prirodnost, iskrenost, diplomatija, humanost, solidarnost i poštenje su kapital i garancija kakvu manipulatori našim životima nikada neće postići.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane