Natrag

Druga strana

Okrnjeno kraljevstvo

Za Tabloid piše Vlado Dragićević, nekadašnji pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti Srbije u mandatu Jovice Stanišića, i 12 godina načelnik Uprave za odnose sa stranim službama u BIA. Bio je i član Saveta za nacionalnu bezbednost u Vladi premijera Zorana Đinđića. U ovom broju piše o referendumu kojim Škotska želi da izađe iz Ujedinjenog kraljevstva, i o posledicama odluke ''kad mečka zaigra'' i u Londonu

Vlado Dragićević

18. septembra 2014. godine, građani Škotske će imati priliku da na referendumu odgovore na pitanje- "Treba li Škotska da postane nezavisna država?". Ukoliko bi većina odgovorila sa "da", Škotska bi već u martu 2016. godine mogla da proglasi nezavisnost i izdvajanje iz Ujedinjenog kraljevstva.

Zašto je baš ovaj datum izabran za dan izjašnjavanja glasačkog tela? Mnogi kažu da ga je odabrao upravo Aleks Salmond, budući da se 2014. godine slavi 700. godina od bitke kod Banokburna, 1314. godine, i čuvena pobeda Roberta de Brusa nad engleskom vojskom.

Za verovati je da je Škotska u potpunosti spremna da postane nezavisnom, ali se u svemu ovome dolazi do zaključka da će to biti gore po nju samu i po ostatak Ujedinjenog kraljevstva, nego ostanak u reformisanoj zajednici. Zašto?

U detaljno izloženom planu nazvanom "Budućnost Škotske", autori su izneli vise aspiracije negoli konkretne stavove, a u ključnim oblastima monetarne politike, regulisanja bankarskog i finansijskog sektora, članstvu u Evropskoj uniji, fiskalnoj politici i nacionalnom dugu, nisu glasačima pružili nešto posebno zanimljivo i obećavajuće.

"Budućnost Škotske" takođe predviđa da će ovaj potez izazvati pozitivne reakcije kod mnogih država, a koje će, zapostavljajući svoje interese, podržati odluku Škotske. Ovo ne samo da ne zvuci kao moguće, već je izuzetno nesmotreno i neozbiljno, jer, ako se strategija gradi na neproverenoj dobroj volji nekoga drugog, to se čak može nazvati i neozbiljnim poduhvatom.

Škotski referendum je, očigledno, veoma važan za budućnost Škotske, kao i budućnost celog Ujedinjenog kraljevstva. On takođe može imati veći uticaj na Evropsku uniju od samih izbora za Evropski Parlament. Škotska pripada onim snagama u Ujedinjenom kraljevstvu koje više naginju Evropskoj uniji.

Ukoliko se desi da Ujedinjeno kraljevstvo ostane bez svog severnog dela teritorije, to bi moglo dovesti do jačanja raspoloženja za napuštanjem Evropske unije - nečega sto, ma koliko da je Ujedinjeno kraljevstvo pomalo nezgodan član, malo ko u Londonu, Berlinu ili Briselu bi želeo da se desi.

Aleks Salmond je potvrdio da je Škotska već članica Evropske unije kao deo Ujedinjenog kraljevstva, a da će nezavisna Škotska pregovarati o uslovima svog članstva "iznutra". Tim povodom je predsednik Evropske komisije, Hoze Manuel Baroso, izjavio da ukoliko jedan deo teritorije neke od zemalja članica Evropske unije proglasi nezavisnost, onda se svaki već postignuti dogovor ne odnosi na tu teritoriju. To će reci da bi nova nezavisna država, samim činom proglašenja svoje nezavisnosti, postala treća strana u odnosu na Evropsku uniju, a postignuti sporazumi se ne bi mogli primenjivati na njenoj teritoriji.

Ko su onda oni koji bi mogli da glasaju za nezavisnu Škotsku? To su svi oni koji su stariji od 16. godina i koji žive u Škotskoj. Ovo znaci da oko 800.00 Škotlanđana koji žive u drugim delovima Ujedinjenog kraljevstva, neće biti u mogućnosti da glasaju, a da će oko 400.000 onih iz drugih delova Britanije, a žive u Škotskoj, to moći da učine.

Dalje, Škotska nacionalna partija želi nezavisnost. To isto žele i škotski "zeleni", dok Laburisti, Torijevci i Liberalni demokrati žele da Uniju zadrže celovitom.

Poznati Škotlanđani su podeljeni između ova dva stava. Šon Koneri, jedan od najpoznatijih zagovornika nezavisnosti kaže da kao Škot, i kao večni zaljubljenik u umetnost i Škotsku, veruje da je mogućnost da se nezavisnost izglasa, suviše dobra da bi se ispustila iz ruku.

Među unionistima, J.K.Rouling je mišljenja da razdvajanje neće biti brzo i čisto. Po njegovom mišljenju, moraće se povlačiti izuzetno precizni potezi, kako bi se razdvojilo nešto sto je bilo ujedinjeno tri veka, a ako se to I dogodi, onda će na sceni biti dva surevnjiva i jedno prema drugome nepoverljiva suseda.

Kada je u pitanju monetarna politika, promoteri ideje nezavisnosti su mišljenja da će Škotskoj biti dozvoljeno da zadrži funtu sterlinga. Aleks Salmond kaze da će Dejvid Kameron biti u situaciji da ne ispunjava ono sto je Škotima obećao, ukoliko odbije da se nezavisna Škotska priključi sterling uniji. Ali, većina je mišljenja da nezavisnoj Škotskoj to neće biti dozvoljeno.

Ideja o monetarnoj uniji se još više komplikuje željom nove države da se priključi Evropskoj uniji. Salmond lično, kaže da nema želje da se Škotska priključi euru, ali pojedini eksperti misle da će ona biti primorana da ga usvoji kao zvanično sredstvo plaćanja.

Jos jedna trnovita prepreka između Škotske i ostatka Ujedinjenog kraljevstva, javlja se po pitanju velikog nacionalnog duga koji bi u miraz dobila Škotska. Aleks Salmond je ovo otvoreno komentarisao rečima da se on možda neće sa ovim složiti, ukoliko se Škotskoj ne omogući kontrola nad funtom.

Proglašenje nezavisnosti će, svakako, imati i stanovite implikacije po politiku nacionalne bezbednosti. Naime, Škotlanđani traže od Britanije nuklearne podmornice, stacionirane trenutno u mornaričkoj bazi Faslan, i to odmah po proglašenju nezavisnosti.

Ipak, Salmond je ovakav stav pomalo omekšao, izjavljujući da će britanski i brodovi NATO pakta i dalje moći da koriste vode i luke Škotske po osnovi "ne pitaj, i ne pričaj". Ovo je britanska strana okarakterisala kao "razvodnjavanje" zalaganja za nuklearno nezavisnu Škotsku.

Osim svega ovoga, već "okrnjeno Kraljevstvo" očekuje i referendum o odnosu sa Evropskom unijom. Šta će se dogoditi ako Englezi glasaju protiv Evropske unije, a većina Škotlanđana, a verovatno Velšana i severnih Iraca, glasa za ostanak u njoj? Politička debata u Škotskoj jasno govori pre u prilog opstanka nezavisne države u Evropskoj uniji, nego u Ujedinjenom kraljevstvu. Engleski glasovi za nepripajanjem Evropskoj uniji prouzrokovaće tako svojevrstan okidač krize prvoga reda u unutrašnjoj strukturi Ujedinjenog kraljevstva, kao i u njegovim odnosima sa Evropskom unijom.

A šta o svemu ovome kažu svetski političari?

Predsednik SAD, Barak Husein Obama, izjavljuje da SAD žele videti Ujedinjeno kraljevstvo kao "jako, robusno i ujedinjeno". Iako naglašava da je odluka na škotskim glasačima, on ne ostavlja mesta sumnji u ono sto zaista misli. On i dalje Ujedinjeno kraljevstvo smatra izuzetnim partnerom i najbližim saveznikom i zato smatra da ono treba takvo I da ostane u budućnosti.

Mnogi evropski lideri, a posebno oni koji su suočeni sa separatističkim pojavama u svojim zemljama, pokazuju otvorenu netrpeljivost prema Škotskom referendumu o nezavisnosti. Čak se , u povodu škotskog referenduma, oglasio I Papa Franja, upozoravajući da bi se o nezavisnosti moralo pažljivo porazmisliti. On je debatu u Britaniji uporedio sa razgovorima o separatističkom pokretu u Kataloniji.

Referendum u Škotskoj će se sprovesti za 100 dana, 18. Septembra 2014. godine. Pred Škotlanđane se postavlja jasno pitanje: "Da li Škotska treba da proglasi nezavisnost?" Ukoliko odgovor bude "da", sledi period od oko 18 meseci ozbiljnih priprema i mukotrpnih razgovora sa Ujedinjenim kraljevstvom. Debata o nezavisnosti Škotske je stvar Škota, ne američkih predsednika, državnih sekretara, poglavara katoličke crkve u Rimu ili švedskog ministra spoljnih poslova. O ovoj nezavisnosti treba da odluci narod, a to je stvar demokratije, zar ne? Samo zavisi koko je tumači i na koji način.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane