Natrag

Razaranje

Uzroci i posledice brze i površne rekonstrukcija palate Beogradske zadruge

Svoji na tuđem

Šta se sve dešavalo poslednjih godina u najvrednijoj palati u Savskom amfiteatru? Zbog čega je zgrada žrtvovana sumanutim idejama pseudokulturne mafije. Koje su sve štetočine godinama uzurpirale palatu. Kako je udarnički organizovana rekonstrukcija. Šta sve nije obnovljeno i gde se nalazi otkinuti deo kupole. Kome su smetali originalni bančini šalteri i kakva je njihova sudbina. Zašto je smetala originalna pozlata i oplate od veštačkog kamena i kako je na kraju završila restauracija šalter sale.

Stanislav Živkov

Palata nekadašnje Beogradske Zadruge nalazi se u Karađorđevoj ulici br. 48. Sagrađena je između 1905. i 1907. prema projektima arhitekata Andre Stevanovića i Nikole Nestorovića, za investitora Luku Ćelovića, kao reprezentativna palata Beogradske zadruge- akcionarskog društva za bankarske i osiguravajuće poslove.

Projektovana je kao monumentalni ugaoni objekat, originalne prostorne kompozicije izvedene na osnovnim principima akademizma. Osnova je rešavana po simetrali ugla, sa tri trakta - središnjim i dva bočna. Funkcionalni raspored i organizacija prostora usklađeni su sa opštom arhitektonskom kompozicijom tako da su bočni traktovi namenjeni radnom delu, a središnji reprezentativnom i javnom. Oblikovana je u eklektičkom duhu, sa elementima neobaroka i delimično secesije, bogato ukrašena plastičnom dekoracijom, na fasadama i u reprezentativnom delu enterijera.

Fasade su originalno koncipirane, naročito ugaona, gde je glavni motiv staklena površina, naglašena veličinom, mestom i obradom. Plastičnu dekoraciju radio je likorezac Franja Valdman, a slikarske radove glavnog ulaza Bora Kovačević i Andrija Domeniko. Spada u red antologijskih primera savremene srpske arhitekture i jedan je od najznačajnijih rezultata proisteklih iz saradnje dvojice autora.

Posle Drugog svetskog rata Beogradska zadruga je promenila više korisnika. U njoj je bilo smešteno Ministarstvo Industrije , a zatim Geozavod koji je sa svojim pravnim sledbenicima u ovom objektu bio smešten, najduže. Sredinom devedesetih Geofizički institut iseljava se iz svog dela isparcelisane zgrade koji ostaje prazan vrlo kratko vreme jer se u taj prostor useljava Jugoslovenska levica koja je, u okviru propagandne kampanje "Jul je kul", započela sa organizovanjem kojekakvih žurki i pijanki u svečanoj sali Geozavoda, koju je doslovce uzurpirala.

Ostalo je zabeleženo da se tamo nemilice točio šampanjac, a zbog organizacije jedne ovakve pijanke svojevremeno je svečanost povodom jubileja geologije u Srbiji, umesto u svečanoj Sali, održana na glavnom stepeništu jer julovci naprosto nisu hteli da daju ključ.

Nakon nestanka JUL-a, tu su krov nad glavom kasnije redom našli sve sami štihovi: podjednako bizarni korisnici poput Pravosudne akademije, Kluba privrednika i Centra za medijaciju, ma šta god to bilo!

Njihov sustanar, nedavnom odlukom Vlade, trebalo je da bude poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitnik građana, ali umesto da se useli, ombudsman je obavestio javnost da je zgrada, koja je zaštićena kao spomenik kulture, toliko ruinirana da može da služi za snimanje filmova strave i užasa.

Svinjarije u Geozavodu

Tokom devedesetih, zgrada je sve češće služila kao dekor za snimanje raznoraznih filmova i spotova, a nakon svakog takvog snimanja ustanovljavan je nestanak ponekog lustera ili slike. Istovremeno, zbog generalno sve lošije situacije, pojedine kancelarije, razni odeljci bivšeg Geozavoda izdavani su u podzakup i neko od podstanara je, spuštajući se niz mramorni gelender, oborio i razbio velelepnu mramornu statuu koja ni do danas nije restaurirana jer je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture traćio neverovatnih 5.000 evra za restauraciju polomljene statue visoke 130 cm.

Užasno stanje zgrade idealno je odgovaralo filmadžijama, kojima se u scenario, izgleda, uklapalo to što zgrada izgleda kao da nije krečena otkako je napravljena, pa ni to što krov tu i tamo prokišnjava, ali se radijatori nikako nisu uklapali, pa su ih jednostavno isekli. Kad nije bilo filmova, organizovale su se žurke, čiji su se učesnici, dobro organizovani u dvojke, trojke i vodove, pobrinuli da tu i tamo razbiju koji prozor i vrata viška! Inače, poslednji put, konzervatorski radovi u enterijeru rađeni su daleke 1986. godine!

Zaključkom Vlade dodeljena je nezavisnim institucijama - zaštitniku građana i povereniku za informacije od javnog značaja. Međutim, niko nije ni slutio da je zgrada uzurpirana, pa ne mogu ni da se presele kancelarije ovih institucija.

Dodatni šok usledio je zbog stanja u kom je unutrašnjost impozantnog zdanja. Potpuno je ruinirano. Uništeni su zidovi, slupana vrata, odvaljeni delovi plafona, uništeni antikviteti...

Razbacano je đubre. Iako je Geozavod iseljen iz zgrade pre pet godina i nije više korisnik, prostor u Karađorđevoj 48 neometano se iznajmljuje svih ovih godina. Niko od onih koji su plaćali iznajmljeni prostor ne imenuje lica kojima su se obraćali, a javna je tajna da se sve to odigravalo pod blagoslovom pojedinaca iz Centra za medijaciju i demokratske omladine.

A u zgradi se snimaju filmovi, spotovi, prave žurke. Nadležni za "šaku evra" zatvore oči i uši, a oni koji, nažalost, nemaju trunke osećaja za bilo kakve vrednosti, vršljaju i bespovratno uništavaju ono malo vrednog što nam je ostalo. Međutim, Karađorđeva 48 svedoči o odnosu nadležnih ove institucije ne samo prema kulturnom dobru već i prema nauci.

Zgrada u Karađorđevoj 48 prepuštena je na milost i nemilost najrazličitijim posetiocima ove prelepe, ali, nažalost, uništene zgrade. Zgrada u Karađorđevoj 48 je do sada tri puta uništavana. Prvi put, 60-tih godina kada je jedan udbaš izbušio bušotine u podrumu tražeći predratno zlato i novac. Drugi put krajem 90-tih godina za vreme Milovana Bojića i JUL-a, kada je renoviran deo zgrade i treći put, ali sada sistematski pod blagoslovom svih mogućih struktura kojima je u interesu da za male pare dođu do ove zgrade!

Da podsetimo, zgrada je zadužbina Luke Ćelovića -Trebinjca i po pričanju jednog kolege pre 7- 8 godina su dolazili njegovi naslednici iz Amerike da pogledaju zgradu, kako su rekli najlepšu i prvu armiranu zgradu u Beogradu. Nju je donator poklonio Beogradskom Univerzitetu i ona je vlasništvo BU, a ne države ili kakve direkcije!

Nekada je za njenu adaptaciju bilo neophodno oko 4,5 miliona maraka. Danas je ta suma negde oko 8 miliona evra. Geozavod je zgradu predao državi za 200 miliona dinara koji mu nikada nisu do kraja isplaćeni, a sa kojima je trebala da bude renovirana zgrada u Rovinjskoj ulici.

Ovde se pre svega postavlja odgovornost kompletne službe za zaštitu spomenika koja je godinama žmurila na sva skaredna dešavanja koja u palati Beogradske zadruge organizuje belosvetska pseudoumetnička kurta i murta. O tome da su u sve ovo upletene raznorazne interesne grupe najbolje govori činjenica da su u nekoliko navrata bili najavljivani radovi na spasavanju i restauraciji ove zgrade, ali se do pre dva meseca nije pomakao ni kamičak.

Iako su o tome bili obaveštavani i ex predsednik Boris Tadić i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas niko nije imao petlju da začeprka po svim mućkama i svinjarijama koje su se u zgradi Geozavoda non stop organizovale. Tako je godinama glavna beogradska pseudokulturna manifestacija bila čitava serija novogodišnjih i ostalih žurki i bahanalija, poput programa "Širom zatvorenih očiju"!

Javna je tajna ko je kome tu "zažmurio" i uzeo pare! O tome da su svi tu bili jako dobro ugrađeni najbolje govori činjenica da je nekadašnji najfensi beogradski doček Nove godine u organizaciji JUL-a zamenio najfensi novogodišnji maskenbal u najlepšoj zgradi Beograda ali u režiji Demokratske omladine. Za ovo stanje krivce bi trebalo tražiti i u Zavodu za urnisanje spomenika kulture koji bukvalno ništa ne radi osim što redovno prima plate. Kako rade i kako štite spomenike kulture najbolje se vidi na ovom velelepnom zdanju, ali i na ostalim spomenicima koji iz dana u dan propadaju. Čitava se javnost uznemirila oko ovog slučaja kada je ombudsman došao da vidi svoje nove prostorije koje su mu dodeljene odlukom vlade Srbije.

Ali ta ista javnost prstom nije mrdnula dok su naučni radnici, geolozi, istoričari i drugi zabrinuti građani, ukazivali na problem, pisali zvaničnicima u vlasti, zvali novinare, iznosili slučaj u strukovnim telima. Ali je zato posvuda gromoglasno godinama reklamiran skaradni program pod nazivom "Širom zatvorenih očiju", koji je izazvati pravu lavinu zgražanja čitave javnosti koja je u šoku odbijala da ovaj događaj razmatra kao iole normalnu opciju 31. decembra!

Zahvaljujući režimskim i potkupljenim medijima ovaj skaradni program naprasno je proglašen najluđim novogodišnjim provodom, a nikome ni najmanje nije zasmetalo urnisanje zgrade po kojoj su defilovale hiljade pijanih i izdrogiranih ljudi pod maskama i ogrtačima sa jednog stejdža na drugi preko zamračenih hodnika do zabačenih prostorija slušajući navodno najbolju elektronsku muziku koju je u tom trenutku elitni DJ šljam grada Beograda i šire okoline mogao da ponudi.

O tome koliko je čitava ova manifestacija bila naopaka, najbolje govori činjenica da su i organizatori bili takvi i još gori, a da je među njima bio čak i vlasnik prodavnice sportske opreme u tržnom centru u Sremskoj ulici!

Nevernici veruju arapskim dolarima

Nakon čitave serije TV reportaža i novinskih članaka početkom 2011. godine učinilo se da je nagrđivanju zgrade napokon došao kraj jer je tada gromoglasno najavljeno da je grad Beograd odlučio da uloži 30 miliona dinara u obnovu oštećenih kancelarija i sala zgrade Geozavoda u Karađorđevoj ulici.

Odluka je doneta po hitnom postupku posle pisanja "Večernjih novosti" o palati nekadašnje Beogradske zadruge koja je pretvorena u ruinu krcatu smećem. Obnova zgrade Beogradske zadruge trebala je da posluži kao inicijalna kapsula za širi projekat uređenja čitavog područja Savamale! Prema tadašnjim najavama u renoviranoj zadužbini Luke Ćelovića, ukupne površine od oko 4.500 kvadratnih metara, prostor je trebalo da dobije i Privredna komora Beograda, jer je ovaj monumentalni objekat idealan za prijeme stranih delegacija i poslovne sastanke na visokom nivou.

Tada je, takođe, najavljena i istraga radi otkrivanja ko je nezakonito izdavao zgradu za orgijanje i ko ju je sistematski urnisao. Ispostavilo se da je u pitanju bila najobičnija šarena laža , kako bi se ućutkala javnost, a sve to samo zato kako bi se moglo nastaviti po starom, što se na najgori mogući način potvrdilo tokom maja 2012. godine kada je nastavljeno orgijanje i dalje rasturanje zgrade u okviru skaradnog Mikser festivala a da niko ni zašta nije odgovarao.

Stvari su se pomerile s mesta pripremama za realizaciju projekta "Beograd na vodi". Za sedište projekta odabrana je palata Beogradske zadruge a novac za radove je obezbeđen iz donacije vredne dva miliona evra, koju je, prema tvrdnji Gorana Vesića, tadašnjeg sekretara Privremenog organa Beograda (sada menadžera grada), obezbedio arapski investitor.

Prema njegovim rečima, planirano je da se u zgradi Beogradske zadruge uredi promotivni centar kompleksa "Beograd na vodi", a tada je i najavljeno da će radovi na restauraciji biti završeni za oko dva meseca što je samo po sebi izazvalo sumnju među stručnim krugovima tim pre zbog samog stanja zgrade, a još više zbog odranije poznatog obima poslova koje bi trebalo uraditi kako bi se zgrada stručno restaurirala.

Kako sada stvari stoje, pokazalo se da je od svega ispalo još jedno Potemkinovo selo za koje je Vesić na početku radova trijumfalno izjavio:

"...Ovaj dan ima simboliku. Počinjemo obnovu Beogradske zadruge u trenutku kada je u Kanu svetska premijera projekta Beograd na vodi, a taj sajam nekretnina u Kanu je najveći u svetu, te je projekat Beograd na vodi trenutno najveći hit i najveći projekat koji se predstavlja na tom sajmu. Na ovaj način pokazujemo kako će ovaj deo grada da se promeni. Ovo pokazuje koliko će Beograd na vodi promeniti grad, ne samo u smislu izgradnje novih objekata, nego i u smislu restauracije naše istorije, kulturnih objekata i mogućnosti da uz pomoć tih para koje će doći u Beograd, uz izgradnju ovog velikog projekta, obnovimo nešto što sami nismo mogli godinama...".

Vesić je potom dodao da su poslednji radovi na zgradi bili 1983. godine, da je objekat u jako lošem stanju jer su, zbog lokacije, temelji pod vodom, a da je restauracija pravi primer kako će se grad menjati tokom projekta "Beograd na vodi".

Takođe je najavljeno da će u palati Beogradske zadruge biti izložena maketa budućeg kompleksa, koja će biti dužine šest, a širine četiri metra, a kompletan objekat će biti prilagođen široj javnosti. Kao veliko društveno dostignuće, prodata je još jedna fatamorgana najavom kako će po prvi put zgrada biti otvorena za javnost i tu će biti sve što se tiče budućeg projekta Beograd na vodi u prvoj fazi, a u kasnijim fazama planiramo da određene delove objekta damo za kulturnu namenu", zaboravljajući pri tome da je poslednjih godina ova namučena zgrada itekako bila otvorena za kojekakav pseudokulturni šljam i opskurne manifestacije gde su se još organizovale bizarne manifestacije poput "Kustosiranja" u režiji foliranata Srđana Tunića i doskorašnjeg doživotnog studenta Andreja Berete a kako bi se nivo pseudokulturnih svinjarija po svaku cenu podigao, tu je čak organizovan i "beogradski Saloon" predvođen Branislavom Dimitrijevićem, glavnim ideologom i realizatorom beogradske pseudoumentičke scene. O tome da su zapravo razrađeni sasvim drugi planovi za buduću namenu zgrade postalo je jasno čim su najavljeni megalomanski planovi po kojima bi u palatu dolazila kojekakve kurte i murte, od kupaca nekretnina pa do zainteresovanih za za bilo koje aktivnosti koji će se raditi u Beogradu.

Drži vodu dok mastori odu

Naravno kako bi se ovaj udruženi zločinački poduhvat uspešno realizovao sve je trebalo institucionalno legalizovati, i to pre svega naterati službu zaštite da igra na muziku koja se svira iz Starog dvora u Pionirskom parku! To, doduše, ni najmanje nije bilo teško pošto je u Zavodu za urnisanje spomenika kulture grada Beograda već neko vreme direktorka izvesna Nela Mićović inače u stručnim krugovima totalni anonimus koja je brže bolje kao glavno dostignuće rekonstrukcije navela činjenicu da će palata Beogradske zadruge biti dekorativno osvetljena i da će povratiti stari sjaj, kakav je nekada i imala, a izvode se i vajarski i slikarski radovi.

Mićovićka je takođe rekla da je u toku bila restauracija fasada i investiciono održavanje enterijera, a po njenom mišljenju u palati bi sve trebalo biti biti sačuvano, konzervirano i obnovljeno, savremenim metodama i u skladu sa pravilima struke: "...Ponosna sam što se na ovaj način ulaže u spomenike kulture, a nažalost decenijama niko nije ulagao u ovaj i u mnoge druge spomenike kulture u gradu, iako su pod zaštitom. Mi ćemo uložiti maksimum napora da Beogradska zadruga povrati sjaj i reprezentativnost koju je imala kada je izgrađena...".

Mićovićka je takođe navela kako je za nju Beogradska zadruga simbol formiranja modernog Beograda u Savskom priobalju kako početkom prošlog veka tako i danas kada se uklanja železnička pruga postavljena krajem 19. Veka, te da će još nekoliko objekata u blizini biti restaurirano, obnovljeno i sačuvano, u okviru projekta "Beograd na vodi", a da danas, kao i početkom 20. veka (tada izgradnja, a sada obnova zgrade), simboliše početak formiranja modernog Beograda u savskom priobalju.

Radovi su započeli prvorazrednim kulturološkim skandalom i to tako što je izvođač doveo najobičnije šljakere i kubikaše sa pajserima i sekirama, koji su sav preostali nameštaj Geozavoda, brojne laboratorijske aparate koje je trebalo preneti u Muzej nauke i tehnike porazbijali i zajedno sa hiljadama uzoraka ruda stena i minerala, kolekcijama mikroskopskih preparata, hrpama zaostale dokumentacije i karata naprosto kamarisali u kamione i odvukli na deponiju!

Nastavak skandala usledio je ubrzo nakon početka radova jer se pokazalo da je originalno stanje zgrade jedna stvar, principi konzervacije i restauracije druga a izvedeno stanje shodno željama projektanta nešto sasvim deseto! Iako su nominalno konzervatorki radovi vodjeni pod nadzorom Zavoda za urnisanje spomenika kulture grada Beograda, odnosno arhitekata Aleksandre Šević i Ljiljane Konte, pokazalo se da Beograd na brzinu dobija još jedno Potemkinovo selo.

Najpre su vršeni eksperimenti sa biološkim čiščenjem dela glavne fasade koji je nakon toga izgledao flekavo i muzgavo, nakon čišćenja ostalih fasada od veštačkog kamena u njih su pozabadane čelične šipke koje nikada tamo nisu bile kako bi se duž fasada razapelo nekoliko desetina ogromnih zastava koje zaklanjanju najveći deo fasada iako je najavljeno kako građevinski „fejs lifting" neće smeti da ugrozi autentični spoljašnji izgled Beogradske zadruge jer je zgrada 1979. godine proglašena spomenikom kulture!

Takođe se pokazalo da od planiranih rekonstrukcija tri kupole na krovu nema ništa. Naime na krajnjim delovima bočnih krajevima krila prema Hercegovačkoj i Travničkoj ulici nekada su se nalazile dve manje kupole koje su stradale u požaru prilikom preuređenja trećeg sprata a glavnoj kupoli, koja i danas postoji svojevremeno je doslovce otfikaren dobar deo sa desne i zadnje strane i sve zakrpljeno limom a to stanje je i danas zadržano!

Monumentalnom enterijeru sa mermernim stepeništem, bogatom ukrasnom plastikom u svečanim salama i skulpturama navodno je trebao biti vraćen stari sjaj, ali se desilo nešto sasvim suprotno, pre svega u najreprezentativnijem delu enterijera nekadašnjoj bančinoj šalter Sali koja je doskora bila jedinstveni primer u potpunosti sačuvanog enterijera sa originalnim šalterima postavljenim između granitnih stubova.

Tu su se nalazila originalna polirana i šlifovana stakla šaltera koja su bila montirana na veoma raskošno oblikovanu konstrukciju od bronze, tako da su se stubovi i šalteri naizmenično smenjivali iznad kamenog postolja visine 1 metar sastavljenog od plemenitog uvoznog kamena vrste breča.

Iz potpuno neobjašnjivih razloga, sve je uklonjeno i odneto u nepoznatom pravcu, navodno je negde deponovano, a stubovi su ostali propeti na neogovarajućim novim postamentima. Svinjariji tu nije kraj jer se odavno znalo da su sve profilacije u dvorani, i one oko prozora i vrata, kao i one iznad stubova i ispod tavanice bile ukrašene raskošnom pozlatom koja je svojedobno bila premazana masnom farbom, baš kao i reprezentativne zidne obloge od višebojnog veštačkog kamena koje su tokom poslednjih radova, za razliku od profilacija, bile čak i očišćene i nakratko zasijale enterijerom. Na kraju, iz potpuno sumanutih razloga, sve je bilo prekrečeno u belo, pošto se originalni izgled dvorane očito nije uklapao u sumanutu viziju nekog umišljenog arhitekte koji je ovde sebi očito hteo da podigne spomenik za života.

O tome da je čitava palata Beogradske zadruge bila izuzetno kvalitetno građena i ukrašena najbolje svedoči i činjenica da je stolarija stara 107 godina zatečena u odličnom stanju i nije bila potreba nikakva zamena!

Tako je na žalost, propuštena prilika da palata Beogradske zadruge zasija u punom sjaju i umesto da bude primerno rekonstruisana, po svemu sudeći biće nekakav hibrid, udarnički izveden po sistemu: drži vodu dok majstori odu. Samo preostaje da vidimo koliko će to trajati!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane