Natrag

Povodom

Iza kulisa promocije "Beograda na vodi": šeikove kompanije propadaju, ali mu posao u Beogradu "napreduje"

Arapske magle na Savi

Svaki autokratski režim stremi visoko u nebo. Tako je i u Vučićev lični režim zagledan u visinu, kako ne bi video svakodnevnu bedu miliona građana. Lakše je obećavati "Beograd na vodi", nego naći tri milijarde evra koliko je potrebno da Srbija preživi u narednih dva i po meseca. Bolje je verovati "neimaru", šeiku Muhamedu Al Abaru ili "prijatelju" El Zajedu, nego slušati pretnje Međunarodnog monetarnog fonda da će Srbija ekonomski prestati da postoji do kraja ove godine. Bolje je gledati maketu zamišljenog grada, nego zaviriti u pravo stanje Beograda, koji je već potonuo u mrak i beznađe. Srpskom prestonicom danas hoda sirotinja, a vlastodršci propovedaju ulazak u novi vek, uz pomoć arapskih petrodolara. Istovremeno, kompanije Vučićevog arapskog "investitora", padaju na svetskim berzama kao muve. Njihova vrednost svakog dana je sve manja. "Beograd na vodi" je samo pokušaj još jedne berzanske prevare. Tek da se vidi kako je "investitoru" iz Emirata dobro, i da sarađuje sa jednom "proevropskom" vladom. Na taj način su i šeik Al Abar i Vučić dobili na vremenu. Tek da još malo vode protekne mutnom Savom.

major Goran Mitrović

Samo dva dana uoči jednomesečnog muslimanskog praznika Ramazana, 27. juna ove godine, u tek obnovljenoj zgradi bivšeg "Geozavoda", održavalo se svečano otkrivanje makete skandaloznog projekta "Beograd na vodi". Okolne ulice bile su prepune do zuba naoružane žandarmerije i više različitih "pretorijanskih gardi" Vučićevog režima u civilu. Mada je mnogima u Srbiji i van nje, već sada jasno da suluda zamisao predstavljena kao "projekat koji pokreće Srbiju", ne može otići dalje od makete, ovaj preskupi režimski cirkus je počeo sa radom.

Bolesni opsenar koji je nesrećnim slučajem postao vladar Srbije, smenivši ništa manje bolesnog prethodnika, ne pita "šta košta" novo oranje Beograda pored Save. Bude li sve teklo po planu, građani ove namučene i opljačkane zemlje, platiće skupo još jednu nemoguću misiju samouverenog "vizionara", premijera opšte prakse, koji ima sva prava, a odgovornosti nimalo.

Naime, kako je u takozvanoj "prvoj fazi izgradnje Beograda na vodi" predviđeno, iz budžeta Srbije biće plaćeno (i već se plaća) rušenje (do temelja), svega što se nalazi na savskom platou, koji je poklonjen šeiku iz Emirata (UAE), Muhamedu Al Abaru, bludnom nasledniku i "crnoj ovci" tamošnje vladarske dinastije.

Već iz predugovora koji je sklopljen između Republike Srbije i kompanije Eagle Hills ( u prevodu, "Orlova brda") iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, vidljivo je šta samo delimično sve mora da plati građanin Srbije, a da ga niko nije pitao da li to uopšte želi.

Samo raščišćavanje Savskog platoa i priprema terena za gradnju, što obuhvata i iseljenje sadašnje glavne železničke stanice, koštalo bi Srbiju do milijardu evra! U trenutku kad je Srbiji interventno potrebno najmanje tri milijarde evra, čin promocije "Beograda na vodi" i trošenje nepostojećeg novca za te potrebe, rečito govori o kriminalnim ambicijama sadašnjeg režima.

Već na početku "prve etape", Srbija mora, na osnovu ugovora koji još niko nije vide, da uloži nekoliko desetina miliona evra, a da za to vreme strani partneri iz komapnije Eagle Hills, ne moraju da plate ni jedan jedini cent.

Vlada Srbije (Aleksandar Vučić), ne smatra za potrebno da obavesti Narodnu Skupštinu da kompanija Eagle Hils u powslovnom svetu ima najgoru moguću reputaciju i po mnogo čemu predstavlja veliku misteriju među onima koji se bave sličnim biznisom na nekoliko kontinenata.

Dostupni podaci govore da je Eagle Hills tek nedavno osnovana, i to isključivo sa ciljem da Srbiji podmetne projekat "Beograd na vodi". U ime te kompanije, kao njen zastupnik, pojavljuje se Mohamed Al Abar, poznat po tome što je uradio nešto što nijedan šeik pre njega nije uradio, oteravši u bankrot jednu zemlju, proizvođača nafte. Njegove neverovatne finansijske dubioze dovele su do toga da je i u sopstvenoj porodici viđen kao najgora štetočina. Ali, za potrebe Aleksandra Vučića, "njegov prijatelj" Al Abar je "investitor svetskog ranga".

Tek nedelju dana pre nego što je upriličena tragikomična promocija makete "Beograd na vodi", u zgradi bivšeg "Geozavoda" u Beogradu, postalo je jasno da će jedna druga kompanija Muhameda Al Abara (Arabtec) biti izvođač radova pored Save. Istina, Vučić je još proletos najavio da Srbija razgovara sa Arabtecom, o izgradnji "jeftinih" stanova. Vučić je, podsetimo, tada najavio izgradnju oko 100.000 stanova, koji bi bili veličine oko 80 kvadrata, a period otplate bi bio oko 20-30 godina sa kamatom koja iznosi oko 3 odsto. Ali, Arabtec nije bio predviđen da se bavi "Beogradom na vodi".

Nekoliko dana pre nego što je Vučić promovisao "čardak ni na nebu ni na zemlji", na nekoliko svetskih berzi deonice Al Abarove kompanije Arabtec doživele su katastrofalan pad poslednjih nedelja. To je treća njegova kompanija, nakon što je Aabar Investments smanjila udeo u Arabtec-u. Tako je Al Abar, pretačući iz šupljeg u prazno, doveo do toga da Arabtec padne, ili, poetično rečeno, "potone" za celih 50 odsto od ukupne vrednosti. Sa tendencijom daljeg, zastrašujućeg pada, kako su berze javile 5. maja 2014. godine.

Istovremeno, glavni indeks tržišta u Emiratima, Dubai Financial Market General Index pao je za više od 20 odsto, što samo govori o "poslovnom stanju" vladajuće porodice iz Emirata, u koju Vučić gleda kao beduin u pustinji, kad mu se priviđa voda.

Svaki pokušaj posla sa Al Abarom, morao bi da prestane odmah, jer su deonice Arabtec-a uvezane sa kompanijama Aabarom i International Petroleum and Investment Company koje padaju, tačnije, sunovraćuju se na svim berzama. Preciznije, reč je megalomanskim firmama jednog čoveka. Naravno, Vučićev režim ne dozvoljava da Srbija sazna punu istinu o tome.

Ali, ako on ne želi da čuje nešto loše o Al Abaru i njegovim poslovnim "poduhvatima", znaju Al Abarove žrtve. Naime, nedavno je glavni operativac Arabtec-a Hasan Ismaik, očigledno shvativši da će firma propasti ( i on sa njom), podneo neopozivu ostavku, a posle njega su to uradili i svi drugi visoko pozicionirani menadžeri. Neposredno posle toga, Al Abar je u ljutnji smenio one koji to nisu učinili. Iz kompanije su nedeljama pokušavali da umanje štetu saopštenjem u kojem tvrde da je "finansijska pozicija kompanije snažna" te da je u toku "proces restrukturiranja koji bi trebao da snizi troškove i poboljša produktivnost".

Ukoliko planirana Al Abarova megalomanska prevara doživi svoju punu afirmaciju u Beogradu, to će Srbiju koštati više nego oba svetska rata zajedno! Nedavno je iz Arabtec-a koji tone, poslata poruka lakovernim žrtvama koje su ušle u samoubilačko partnerstvo: "...Projektne potrebe i planovi nisu ugroženi". Tačnije rečeno: maketa je na mestu. To je jedino sigurno. Ništa ne sme da ugrozi Al Abarovu strast prema fantastičnim svetlećim gradovima koji vise u vazduhu, ili se ogledaju u vodi. Sve drugo, platiće onaj ko nasedne.

Jedan od stratega finansiranja građevinskog biznisa u arapskim zemljama, koji radi u Kairu, nedavno je za potrebe kompanije Blumberg Sajmon Kičn (Bloomberg Simon Kitchen) razobličio suštinu Arabtec-a rekavši kako je odmah po njegovom osnivanju došlo do veštačkog rasta deonica, što je dovelo mnoge investitore na tržište u Dubai. Ali, čim su došli, Arabtec je podigao cene u nebesa.

Kada je početkom ove godine u dobro obaveštenim poslovnim krugovima u Londonu najavljeno da će Arabtec otvoriti svoj regionalni centar u Beogradu, sa namerom da iz Srbije širi svoje poslovanje na Kosovo, Albaniju i Bosnu i Hercegovinu, to je kod onih koji "čitaju mapu kapitala" shvaćeno kao politički problem pred vratima Evropske unije.

Vest da su deonice Arabtec-a koje su doživele katastrofalan pad poslednjih nedelja, nakon što je Aabar Investments smanjio udeo u ovoj kompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, daje nadu da će doći do zaustavljanja planiranog urbanističkog i svakog drugog nasilja nad Beogradom, kao privrednim, kulturnim i političkim centrom Srbije. Ali, to neće sprečiti Vučića i njegov režim da otmu građanima Srbije milijardu evra, samo da bi dokazali kako ovaj "posao" ima smisla. Može li ga neko sprečiti u tome?

Firma bez adrese, oročena na godinu dana

Navodno je još početkom godine sklopljen dogovor sa arapskim investitorom Igl Hils (Eagle Hills) o izgradnji "Beograda na vodi". Pomenuto preduzeće, međutim, ni do dana današnjeg nije registrovano u Srbiji, a u Ujedinjenim Arapskim Emiratima je registrovano 15. maja 2014, nema nijednog zaposlenog, kao ni adresu, osnivački kapital mu je 150.000 dirhana, odnosno 30.000 evra. Društvo ima unapred određen rok trajanja - do 14. maja 2015!

A 1.

Kod Mila na večeri

Još 2008. godine, u Podgoricu je specijalnim avionom sleteo šeik Mohamed Bin Zajed, koji će punih pet godina kasnije postati "Vučićev prijatelj". Ali, mnogo pre nego što je Zajed i upoznao Vučića, američki obaveštajni krugovi došli su do zaključka da je ličnost dugogodišnjeg vladara Crne Gore, Mila Đukanovića (u saradnji sa odbeglim Bogoljubom Karićem) idealna za posredovanje između arapskih šeika i budućeg gospodara Srbije. Američki ciljevi su bili i ostali jasni: devastacija ovog dela Evrope, sprečavanje ruskog uticaja na Balkanu, pretvaranje Srbije u zapadnu koloniju i njeno dalje davljenje u dužničkom ropstvu.

Nakon prve večeri provedene u podgoričkoj vili "Gorica", gde je kreirana buduća aktivnost šeika u Srbiji (i utrđeno koliko je klan Mila Đukanovića "dobar" od toga"), pojavile su se i prve agencijske vesti da je "šeik široke ruke", da su se arapski prinčevi i članovi kraljevske porodice Ujedinjenih Arapskih Emirata, prilikom svojih boravaka u Crnoj Gori za proteklih nekoliko godina, pokazali, da u torbama nose dolare u kešu kako bi čašćavali svoje domaćine, te da je i krunisani princ Abu Dabija šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan, zaposlenima u Vili „Gorica", gde je večerao i spavao, ostavio oko 50.000 dolara u kovertama.

Smisao šeikove posete bila je prezentacija "projekta" "Ulcinja na plaži". Koji se, kao i "Beograd na vodi", završio na maketi. Gospodar Crne Gore, pravilno je shvatio smisao ove prevare i pridružio se daljoj distribuciji ove arapske magle i peska.

A 2.

Najveći simbol ničega na Balkanu

(Iz analize promašenog projekta "Beograd na vodi", koju je napisao arhitekta Branko Bojović)

Sava je međunarodni plovni put kome se mora obezbediti minimalna širina od 120 m između stubova planiranih mostova i najmanje 12 m visine mosta iznad nivoa velike vode. Širina Save u zoni Savskog amfiteatra je oko 200 m. Zbog krivine reke matica je bliža desnoj obali, koja je vekovima izložena bočnoj fluvijalnoj eroziji. Dublji deo korita je bliži desnoj obali reke. Neke od intervencija u okviru projekta Beograd na vodi bitno menjaju karakter toka reke, što će imati značajan uticaj na njeno korišćenje.

Planirani pešački most postavljen je nisko iznad vode sa mnogo stubova, odnosno lukova malog raspona. Ovakva koncepcija mosta ukida Savu kao plovni put. Zarićev (tramvajski) most se zadržava, most u produžetku Nemanjine ulice za koji postoji urađena tehnička dokumentacija se ne predviđa. Ovaj most je bio predviđen za motorni saobraćaj. Planirana kula oko 50 m ulazi u rečno korito Save iz potpuno nejasnih razloga.

Jedini razlog za to može biti želja da se ostvari originalnost po svaku cenu. Ovakva pozicija kule izazvaće poremećaj protoka vode - uspor uzvodno od kule i ubrzanje protoka u profilu kule. Pozicija kule će otežati manevar brodova i barži. Pojaviće se veliki problemi fundiranja kule, odbrane od leda i drugo, jer Sava pod Beogradom nije potok u Provansi. Oblik kule je neoriginalan, odnosno on je imitacija londonskog „krastavca". Kula će apsolutno dominirati slikom i siluetom Beograda, odnosno osporiće dominaciju Hrama svetog Save u slici i silueti grada. Planirana kula će isto kao i crna Beograđanka biti deo običnog poslovnog servisa Beograda, odnosno biće simbol ničega.

A 3.

Prodavac pustinjskog peska i ljubitelj maketa

Mohamed Al Abar je najstarije od ukupno 12 dece svog oca, i prve godine života je proveo u Dubaiju. Diplomirao je 1981. na Albert školi univerziteta u Sijetlu, Sjedinjene Američke Države, gde je 2007. stekao i počasni doktorat. Obožava konjičke sportove, a sam rado igra polo. Njegova definicija prijateljstva, po izveštaju Kipp Reporta, glasi: "uzajamno, korisno, na komercijalnim interesima".

Svoju matičnu kompaniju Emaar Properties Alabar je osnovao 1997. godine sa početnim kapitalom od 50 miliona dolara. Danas se njena vrednost procenjuje na preko milijardu dolara. Emaar Properties je od svog osnivanja glavni izvođač radova u svim najvažnijim građevinskim projektima Dubaija, a sam Alabar je savetnik vladara ove državice u sastavu Ujedinjenih Arapskih Emirata, šeika Mohameda Rašida Al Maktuma.

Dubai dnevno proizvodi između 50.000 i 70.000 barela nafte, a bruto domaći proizvod mu je 2011. iznosio 83,4 milijarde dolara. Zbog relativno malih zaliha nafte i gasa (svega oko 2 odsto ukupnih zaliha UAE) emirat Dubai je još pre više godina krenuo u pretvaranje svog istoimenog glavnog grada u turistički i finansijski centar Srednjeg istoka, u nadi da će tako obezbediti dovoljne prihode koji bi nadoknadili naftu i prirodni gas koji su na izmaku.

Onako kako troši Al Abar, ni te rezerve neće dugo trajati. Nije mu ostalo ništa drugo nego da "prodaje makete" čudesnih gradova "na pesku i vodi", koji nikada neće nići.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane