Natrag

Su(lu)dovanje

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (29)

Posebne žrtve, posebnog odeljenja

Srpski sudovi jo donose presude ''U ime naroda''. I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. I nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno stavi u funkciju zaštite interesa vladajuće klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se ono mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikantstva. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i jo lošiji ljudi. O tome piše na urednik Milan Glamočanin, nekadašnji načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Advokati u Srbiji stupili su sredu, 25. juna, u trodnevni štrajk, nezadovoljni zbog povećanja paušalnog poreza. Advokati tokom trodnevnog štrajka nisu zastupali stranke u istragama, pri saslušanjima u policiji ili tužilaštvu u slučajevima gde je po zakonu neophodno prisustvo branioca, ni pred drugim organima, čak ni u hitnim predmetima.

Beogradski advokati su rad obustavili jo prošle srede, a na skupštini Advokatske komore Srbije odlučeno je da od 25. do 27. juna u štrajk stupe advokati iz cele zemlje.

Razlog za obustavu je nezadovoljstvo advokata zbog višestrukog povećanja poreskih obaveza i od Ministarstva finansija traže da stavi van snage nova poreska rešenja koja se odnose na advokaturu i paušalno plaćanje poreza. Predstavnici Advokatske komore Srbije tvrde da su ta rešenja od prošlogodišnjih veća prosečno od 50 do 150 odsto.

Advokati smatraju da se na ovakav način devastira profesija. Zašto? Zato što većina advokata nije u stanju da plaća obaveze prema državi u iznosu koji je apsolutno neprihvatljivi.

U Advokatskoj komori Srbiji navode da se protest, osim zbog povećanja poreskih obaveza, organizuje i zbog sužavanja polja delatnosti advokature zbog donošenja raznih zakonskih propisa kojima se brojni poslovi oduzimaju iz nadležnosti advokature i poveravaju beležnicima, medijatorima...

Advokati protestuju i zbog načina utvrđivanja poreskih obaveza na osnovu "neadekvatnih i nedovoljno određenih kriterijuma", višegodišnjeg neplaćanja obaveza države prema advokatima i izbegavanja da to pitanje sistemski reši, neadekvatnog tretmana advokata prilikom obavljanja njihovih poslova od strane sudova, tužilaštava, policije i organa uprave, kao i neefikasnog postupanja organa krivičnog gonjenja u slučajevima napada na advokate.

Ministarstvo finansija, koje je donelo spornu Uredbu kojom je povećano paušalno oporezivanje, smatralo je da protest advokata nisu osnovani

U srpskom pravosuđu usluge advokata uglavnom koriste sudije, državni tužioci i policija!

U siromašnom srpskom društvu mali broj onih kojima se sudi u krivičnom postupku mogu da priušte sebi da plate advokata da ih brani. To čine predsednici sudova, koji, po službenoj dužnosti okrivljenima, kada je odbrana obavezna, određuju advokata, čije usluge plaća sud. A uglavnom se angažuju advokati početnici, da im se pomogne da zarade neku paru. Sudovi, međutim, mesecima ne isplaćuju nadoknade ni advokatima, ni porotnicima, ni sudskim veštacima, pa su i odbrane po službenoj dužnosti uglavnom besmislene, i optuženi ostaju uskraćeni za pravo da budu zastupani od stručnih lica, kada im država sudi u ''ime naroda''.

Oni koji imaju para i previše, uglavnom traže pravog advokata. Takvih je veoma malo. Oni su na ceni, i traženi su. Oni su, ustvari, komercijalisti sudija i tužilaca. Klijent pita za cenu, advokat je utvrdi, i sve ide kao po loju. Ukida se pritvor, pa postupak odugovlači...

Aleksandar Đorđevi je doskora bio advokat. Visoki je funkcioner Srpske napredne stranke. Da bi omogućio da Marko Miškovi bude pušten iz pritvora, i stavljen u kućni, Đorđevi je od klijentovog oca uzeo 150.000 evra. Vođa naprednjaka Vuči je javno besneo. I pretio. Zašto u kućni, kad je on naredio iscrpljujući pritvor u Okružnom zatvoru i za njega i za oca njegovog Miroslava!

Aleksandar Đorđevi je trenutno direktor bezbednosno informativne agencije, u čije prostorije često svraća. Da li se on seća ko od sudija prima pare, da bi počeo da se bavi svojim poslom?

U nesrećnoj državi Srbiji centri moći su odlučili da gospodin Đorđevi uskoro bude imenovan, bez konkursa, za specijalnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala! Da imaju svog čoveka, na pravom mestu, lakše se pare uzimaju. On optuži, pa kad se plati, onda zaćuti. Drugi Miljko Radisavljevi!

Posebna priča su sudije koje sude u Posebnom odeljenju (za organizovani kriminal) Višeg suda u Beogradu. Jer, i sudije su posebne. Tamo ih šalju po zasluzi, kada se dokažu...

U posebnom odeljenju sudi 18 sudija. U prvostepenom odeljenju Viešeg suda u Beogradu sudi 19 sudija! Dakle, Srbija je zemlja organizovanog kriminala! Odakle toliko mafijaških grupa u Srbiji. U posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu sudi se u samo dve sudnice, koje služe i za suđenje u predmetima za ratne zločine. Ni sudije ovog odeljenja nisu mačji kašalj. I one imaju iste privilegije kao i kolege iz posebnog odeljenja. Duple ili troduple sudijske plate, kola i celodnevno obezbeđenje svih članova porodice! A 19 sudija Višeg suda u Beogradu koji sude za ostala krivična dela, sude u 19 sudnica, i presuđuju od svojih kolega u posebno odeljenju po dvadeset puta više predmeta, izričući dvostruko veće kazne, u dvostruko kraćem vremenskom periodu.

Kad je odeljenje posebno, i žrtve su posebne. Probrane.

Većina sudija posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu ima manje morala i dostojanstva od svinje iz seoskih obora. To potvrđuju i rešenja o određivanju i trajanju pritvora protiv žrtava koje im se privedu. Svaki je kriv. Od kada postoji ovo odeljenje, sudije ovog suda nisu nijednom izrazile neslaganje sa zahtevom za sprovođenjem istrage i određivanjem pritvora, mada je polovina uhapšenih posle višemesečnog mučenja u zatvoru, oslobođena krivice, od istih sudija koji su ih držali u pritvoru, jer je ''postojala osnovana sumnja da su izvršili optužujuća krivična dela".

Zna to i Aleksanar Vuči, i zato može da optuži, bez ikakvog ovlašćenja, i materijalnih dokaza, koga hoće. Zna da će sudije sigurno da ga stave u pritvor. Poznaje te ljude.

(Nastaviće se)

A 1.

TO SU ONI...

Posebno odeljenje (za organizovani kriminal)

sudija Branislav Panteli - sudija za prethodni postupak i istražni sudija u istražnim predmetima Posebnog odeljenja

sudija Aleksandar Vujiči, sudija Apelacionog suda u Beogradu - sudija za prethodni postupak i istražni sudija u istražnim predmetima Posebnog odeljenja

1. VEĆE

1. sudija Siniša Petrovi - zamenik predsednika odeljenja i predsednik veća

2. sudija Vladimir Vučini - predsednik veća

3. sudija Aleksandar Trešnjev - predsednik veća

2. VEĆE

1. sudija Dragan Miloševi - predsednik veća

2. sudija Snežana Jovanovi - predsednik veća

3. sudija Vladimir Mesarovi- predsednik veća

3. VEĆE

1. sudija Maja Ili - predsednik veća

2. sudija Velimir Lazovi - predsednik veća

3. sudija Dragan Mirkovi - predsednik veća

4. VEĆE

1. sudija Zoran Drecun - sudija Višeg suda u Novom Sadu - predsednik veća

2. sudija Bojan Miši - predsednik veća

3. sudija Dejan Terzi, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu - predsednik veća

5. VEĆE

1. sudija Snežana Nikoli Garoti - predsednik veća

2. sudija Vinka Beraha Nikićevi - predsednik veća

3. sudija Vera Vukoti -predsednik veća

6. VEĆE

1.sudija Rastko Popovi - predsednik odeljenja i predsednik veća

2. sudija Danko Lauševi - predsednik veća

3. sudija Dušan Milenkovi - predsednik veća

Prvostepeno krivično odeljenje

1. sudija Slavica Nikoli

2. sudija Nataša Albijani

3. sudija Zoran Teji

4. sudija Olivera Paji

5. sudija Zoran Đorđevi

6. sudija Vladan Ivankovi

7. sudija Marina Anđelkovi

8. sudija Dragomir Gerasimovi

9. sudija Vladimir Duruz - predsednik odeljenja

10. sudija Tatjana Sretenovi

11. sudija Zorana Trajkovi - zamenik predsednika odeljenja

12. sudija Violeta Jovanovi

13. sudija Ana Miloševi

14. sudija Milo Labudovi

15. sudija Raša Jankovi

16. sudija Milenko Cvijovi

17. sudija Dragan Lazarevi

18. sudija Zoran Gani

19. sudija Dušanka Đorđevi

A 2.

Sudnica - ludnica, na pirotski način

Tata na klupi, sin u togi

Bez raskrinkavanja zloupotreba i nepotizma u sudskoj vlasti, u Srbiji se ne mogu očekivati veliki rezovi u pogledu borbe protiv korupcije i kriminala svih vrsta, što predstavlja veliko obećanje sadašnje vlasti zbog čega je narod ukazao veliko poverenje SNS-u, piše u pismu zaposlenih u pravosudnim organima u Pirotu.

''Najnovija dešavanja u sudovima u Nišu i Pirotu ne ukazuju na to da će se nešto promeniti. Sprega između pojedinaca u politici, koji za sebe grabe mo da bi stekli bogatstvo, i onih koji su u sudovima, toliko je očigledna, a niko iz vrha države se time nije pozabavio.

Za predsednika Višeg suda u Pirotu postavljen je Sveta Manči, a za predsednika Osnovnog suda Ivan Nikoli. Njima je u tome pomogao narodni poslanik SNS-a Radmilo Kosti zahvaljujući svojim političkim vezama. Pritom, veoma važan podatak je ko je sa kim, i u kakvim odnosima.

Sudija Ivan Nikoli je venčani kum Radmilu Kostiću, koji mu je pomogao da dođe na funkciju predsednika Osnovnog suda u Pirotu, i koji je „kumovao" da Sveta Manči opet postane predsednik Višeg suda. Evo i zbog čega. Naime, protiv Vladimira Nikolića, oca Ivana Nikolića, u toku je postupak za krivično delo zlopuotreba službenog položaja.

Vladimira Nikolića, nekadašnjeg direktora „Tigar tajersa" Više javno tužilaštvo u Pirotu (predmet KT.BR.9/13, predmet je bio ustupljen Višem sudu u Nišu pod br. Ki -2/2014) optužuje za zloupotrebu službenog položaja, jer je za sebe pribavio protivpravnu imovinsku korist u periodu od 2003. do 2007. godine, u iznosu od 6.277.31 dinara, a na račun ostalih zaposlenih u „Tigar tajersu" d.o.o. pribavio protivpravnu imovinsku korist od 170.945.315 dinara.

U periodu od 2003-2007. god. Ivan Nikoli je kupio dva stana u Pirotu: u ulici Vuka Pantelića 19C/7 i ulici Dragoljuba Milenkovića 2/8 (iza zgrade suda), dok je njegov rođeni brat Aleksandar Nikoli kupio tokom 2013. godine četvorosoban stan sa garažom u Bogojavljenskoj ulici 3 (broj ugovora o kupoprodaji stana: Ov-3-1478/2013, Ov-3-1479/2013), u stambenoj zgradi koja se nalazi pored zgrade koju je sa svojim prijateljima izgradio pomenuti narodni poslanik SNS Radmilo Kosti, zvani „Brza kuća". Inače porodica Nikoli ima jo dva stana u Beogradu!

Predsednik Višeg suda Sveta Manči je tokom 2002. god. zaposlio u tadašnjem Okružnom sudu Ivana Nikolića, kao sudijskog pripravnika.

Dakle, Radmilo Kosti je zahvaljujući svojim političkim vezama uspeo da utiče na postavljenja Svete Mančića i Ivana Nikolića, da bi zauzvrat bile zataškane višemilionske pronevere Vladimira Nikolića, oca novopostavljenog predsednika Osnovnog suda u Pirotu. Pritom, supruga Radmila Kostića (Jelena Kosti) je od aprila 2014. godine postavljena za direktora Nacionalne službe za zapošljavanje-Pirot. Toliko o nepotizmu.

Da je dobra organizovanost u takozvanoj sudsko-političkoj mafiji na delu pokazuje i njihova povezanost sa Danilom Nikolićem, doskorašnjim državnim sekretarom Ministarstva pravde, koji je istovremeno i član UO Pravosudne akademije i bivši predsednik Višeg (Okružnog) suda u Nišu, i kućni prijatelj Svete Mančića. Danilo Nikoli je postavio svoju ćerku Irenu Đorđevi za predsednika UO Kliničkog centra- Ni koja je imenovana odlukom Vlade RS 12. 04. 2013. godiie. Irena Đorđevi je inače advokat po profesiji, i zastupa g-dina Ajkovića iz Niša, zvanog Ajkula i Gorana Makragića iz Krušsvca, koji su u ovom delu Srbije poznati kao „biznismeni", a inače se za njih često interesuju sudski i policijski organi.

Protiv Gorana Makragića iz Kruševca, vlasnika firme „Mak 037 trade" doo, Ivana Stamenovića iz Pirota, Zvonka Veselinovića iz Kosovske Mitrovice i Milana Radoičića iz Kraljeva, vodi se krivični postupak zbog kriv.dela zloupotreba službenog položaja,zbog sumnje da su ebi pribavili imovinsku korist u iznosu od 26.471.739,40 dinara (br. predmeta u Višem sudu u Pirotu: K.br. 5/2013, br. predmeta u Višem javnom tužilaštvu u Pirotu: Kt. br. 14/12)

I Sveta Manči je 2006. godine zaposlio svoju ćerku kao sudijskog saradnika u Višem (Okružnom) sudu. Pritom i Manči je poznat u Pirotu kao čovek koji šuruje sa ljudima iz kriminalnih struktura u Pirotu, koje po potrebi štiti, i vadi iz nevolja.Za velike pare.''

A 3.

Policijo, puške na ramena!

Na više od 300 hektara u gornjemilanovačkom, požeškom, valjevskom i čačanskom ataru bespravno je posečena šuma i to kako na državnom, tako isto i na privatnom zemljištu. Za ovo niko nikada nije odgovarao, jer se zvanično ne zna ko je počinilac. U jednom slučaju republički šumarski inspektor Dušan Bijeli otkrio je počinioca seče 169 neoznačenih stabala, Milijana Bajića iz Čačka, i 22. decembra 2005. mu naložio ponovno pošumljavanje terena.

Milijan Baji se na ovo ovo rešenje oglušio i sudski je kažnjen da plati novčanu kaznu u visini od samo 6.000 dinara. Pomenuti Baji je u imovinskom sudskom sporu sa svojim bratom Mijodragom, a taj spor traje ve dve decenije. Između ostalog, Mijodrag Milijana tereti da je bespravno posekao i stabla na 20 hektara njegovog imanja.

Ljut što se Milijan skoro bez ikakve kazne izvukao i iz dela gde je njegova krivica dokazana, Mijodrag je rekao kako je Milijan posekao preko 6.000 kubika drva i "da to zna cela Zapadna Srbija". Ova izjava je po Milijanu bila kleveta koja mu je nanela duševni bol, pa je tužio svog brata.

Mijodrag je star i bolestan, ima 80 godina, i često ne može ni iz kreveta da ustane. Na suđenja po tužbi svog brata je dolazio kada je mogao, a kada zanemoćao, ostajao bi kod kuće. Sudija Osnovnog suda u Čačku, Darko Markovi, koji je vodio pomenuti spor, nije pokazao razumevanje za zdravstveno stanje i godine tuženog, pa je čak osam puta nalagao policiji njegovo obavezno privođenje! I to u postupku po privatnoj tužbi!

Mijodrag se na ove postupke žalio svima, počevši od predsednika Višeg suda u Čačku Miloša Pavlovića. Niko ga nije uzeo u zaštitu.

Konačno je Mijodrag osuđen da svom bratu plati odštetu za duševni bol u iznosu od 120 hiljada dinara, plus sudske troškove od 150 hiljada dinara. Seča skoro 80 kubika drva košta, po sudijama u Čačku, 6.000 dinara, a kritika tog čina dvadeset puta više?!

Konačno, ni ovde se ne završavaju Mijodragove muke. Verovatno besan što se na njegove postupke žalio, sudija Markovi nije povukao poternicu za njim, pa je nesrećni starac bio priveden i kada je svratio u opštinu, iako je spor odavni bio okončan.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane