Natrag

Specijalni rat

Kako američke obaveštajno-subverzivne službe ratuju protiv Rusije i uz pomoć sekti

Sluđivanje naroda, ubijanje država

Sektaško seme takozvanih "majdanovaca" i "neomajdanovaca" u Ukrajini, koji je manifestacija čistog fašizam, u svom izvornom obliku, došlo je iz Amerike, tačnije iz najdubljih jama američkog obaveštajno-subverzivnog mraka. Vođe antiruskog nasilja, poput Arsenija Jacenjuka (Sajentološka sekta) i drugih, mahom su pripadnici sekti uvezenih iz Amerike. Ali, mnogo pre nego što će antirusko divljaštvo u Ukrajini doživeti svoj vrhunac, Amerika je, još za vreme Borisa Jeljcina, hordama sekti htela da pretvori celu Rusiju u pakao, u jedan ogromni "Majdan", na čijoj lomači će goreti sve što je rusko. Ruski stručnjak za sekte, Aleksandar Dvorkin, nazvao je to "unutrašnim odlivom mozgova". Jeljcinova vladavina zamalo je odvela ovu ogromnu zemlju u nepovratni totalni haos i bezvlašće, što je pogodovalo Americi i njenim saveznicima. Srećom, istorijski važnim dolaskom Vladimira Putina u Kremlj, Rusija je spašena. U petom izdanju knjige "Neokortikalni rat", autora pukovnika Svetozara Radišića, posebno poglavlja posvećeno je specijalnom ratu protiv nekih starih evropskih kultura (između ostalih i srpske), ali, pre svega protiv Rusije, neposredno nakon raspada Sovjetskog saveza. Tabloid prenosi deo koji se tiče činjenica o antievropskoj i antiruskoj ulozi sekti koje rade pod komandom američkog imperijalizma.

Piše: pukovnik Svetozar Radišić

Ruski istraživači sekti (u vreme vladavine Borisa Jeljcina, pri. red) tvrdili su da u njihovoj zemlji ima više od dve hiljade sekti. Među najaktivnije organizacije koje se mogu podvesti pod pojam sekte u Rusiji ubrajaju se: „Hristova crkva", „Porodica" („Božija deca"), Savez nezavisnih hrišćanskih misionarskih društava, „Mesna crkva svedoka Lia", „Sajentološka crkva", „Međunarodni obrazovni fond", „Međunarodni religijski fond", „Međunarodni fond za mir u svetu", „Profesorska akademija za mir u svetu" i dr. Dakle, reč je o organizacijama koje imaju status legalnih međunarodnih organizacija (agencije i fondacije).

Nije čudno što mnogi analitičari smatraju da je većina sekti u funkciji „novog svetskog poretka", jer prilikom kreiranja nove mape sveta mondijalisti koriste sve raspoložive snage i sredstva, a vojnu silu kao stalnu pretnju. Karakteristično je korišćenje ideologija mirotvoračkih pokreta, agencija, fondacija i sekti u okviru Nju Ejdž (New Age) pokreta.

Naime, svoju aktivnost pomenuti pokret sprovodi kroz nauku, kulturu, umetnost, religiju, okultizam, magiju, medicinu, tzv. zdravu ishranu, istočnjački pristup seksu itd. Kakvi se efekti postižu navedenim pristupom stvaranju mondijalističkog „Miki Maus poretka" možda najbolje pokazuje zabrinutost francuskih kulturologa, koji američke filmove posmatraju kao holivudskog Trojanskog konja, tvrdeći da je Pariz kulturološki okupiran, nakon što je usvojio „američki način života", izgradio svoj Diznilend, prihvatio lance restorana brze hrane i slobodno oglašavanje američkih proizvoda od koka-kole i odeće do rok-muzike.

Poznato je da jedan broj organizacija u okviru „New Age" pokreta smatra da je znanje o svesti najosnovnije znanje i zato nije čudno što su došle do spoznaje da je „svest u osnovi prirode, i da je zato moguće posmatrati uticaje svesti koji se prenose na daljinu i prostiru kroz društvo".

Naravno, takve vrste uticaja ne odgovaraju svim društvima podjednako. Sve češće se može naići na radove u kojima se postojeća era imenuje Vodolijinom zaverom, koju Merilin Ferguson, jedna od imenovanih vođa pokreta, objašnjava kao zaveru bez političke doktrine i manifesta. Gospođa Ferguson pri tome tvrdi da „zaverenici" žele političku moć samo zato da bi je raspršili i da su „zavereničke strategije pragmatične, čak naučne, mada su perspektive koje otvaraju, u krajnjem, mistične...". Autori pokreta „Novo doba" nude novu paradigmu: „Ukoliko želimo preživeti moramo načiniti skok u novo i rizikovati radikalnu 'transformaciju svesti'"!

Ruski sektolozi su utvrdili da njihove sekte vode poreklo iz Sjedinjenih Američkih Država, koje su kolevka „New Age" pokreta i zaštitnik sekti.

U sporu Helmut Kol - Sajentološka crkva, iza habardista stao je Stejt department, što nije čudno, jer američke administracije, koliko se može zaključiti na osnovu doktrinarnih rešenja, nemaju nameru da bilo kome prepuste inicijativu, svesni njene efektnosti i neophodnosti.

Vašingtonski uglednici su inicijativu, kao princip, ugradili svuda, od strateških pristupa do dokumenata u regulativi, ali je još važnije što je sprovode kroz programe raznih nevladinih organizacija, agencija, fondacija, „humanitarnih organizacija", sekti...

Glas naroda "na sva četiri vetra"

Osim stalne inicijative u Sjedinjenim Državama su kao principi na ceni kontinuitet u efikasnosti i p(r)overen nadzor. Najbolja potvrda za to je činjenica da su Stromu Turmonu, koji je navršio 45 godina u ulozi senatora u 95-oj godini života (1995.) poverili Odbor za naoružanje u Senatu!

U nadzorničku sposobnost ambicioznog „južnjaka" - koji je ispratio sa dužnosti 16 američkih predsednika - od Teodora Ruzvelta do Bila Klintona - imali su neograničeno poverenje ljudi iz njegove Južne Karoline a, takođe, i članovi masonske organizacije u kojoj je 1969. godine postao član 33 reda.

Naravno njegova višedecenijska uloga ukazuje na povezanost američke administracije sa mondijalistima, ali i na principe funkcionisanja američkog vojno-političkog sistema. Upravo zato se vašingtonska administracija i ponaša tako prema stavovima usvojenim na teorijskoj osnovi Pamfleta 525-5, koji je objavljen 1. avgusta 1994, u izdanju TRADOC-a (Training and Doctrine Command).

Reč je, zapravo, o sadašnjem američkom konceptu kreiranja budućnosti, zasnovanom na filozofiji da je „u prošlosti razvoj bio posledičan, a sada dinamičan". U konceptu je potencirano da su Amerikanci „promenili način na koji se menjaju"; oni sada ne čekaju da razvoj svojim promenama vremenom dovede do promena strateških misli, već planiraju promene, odnosno kreiraju okolnosti u kojima će važiti planirani modaliteti. To je proveren način za uterivanje sveta u američki kliše i dominaciju u kojoj se neprestano zadržava potpuna inicijativa. Verovatno su to osnovni razlozi što su adrese štabova sekti, uglavnom, u Bostonu, Filadelfiji, Los Anđelesu i Njujorku i što su njihovi centri povezani sa CIA i Savetom za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država.

Pri tome se u organizovanju sekti zloupotrebljavaju ljudska znatiželja, sklonost ka oponašanju i verovanje da se može živeti bogatije, ako ne materijalno - onda eterički, duševno i mentalno. Ipak, ne mogu se za formiranje sekti optužiti samo političari u Ujedinjenim nacijama i Sjedinjenim Državama i principi na kojima diplomate zasnivaju „vitalne interese" sopstvenih država. Jedan od osnovnih razloga organizovanja, postojanja i rada sekti jeste i verovanje ljudi da intuicija omogućava čoveku da postane potpuni građanin makrokosmosa, budući da mu pruža sredstva da deluje u njegovim okvirima i omogućava mu komunikaciju sa svim vrstama spiritualnih bića. Sledbenici takvih shvatanja smatraju da se čitanjem „kosmičkih hronika" mogu dostići visoki nivoi duhovne percepcije i intuitivnih znanja.

Pripadnicima sekti blisko je tumačenje proširenja uma, koje je uslovljeno postavkom meditacija, mentalnom spremnošću i opštim životnim navikama subjekta. Prema njihovim shvatanjima, širenje uma može poći samo u dva smera. S jedne strane, um može poleteti prema spoljašnjosti, u probuđenu svest o duhu iza samog materijalnog sveta, premošćujući jaz između čoveka i prirode, tako da sve prolazne i zemaljske pojave deluju kao spoljašnji ogrtač koji nosi božanstvo. S druge strane, um može zaroniti u pokretnu tapiseriju živopisnih, vizuelnih simbola na višim nivoima svesti koji su u potpunosti odsečeni od svih zemaljskih čulnih iskustava.

U sektama se eksperimentiše sa umom, svešću, dušom i duhom, odnosno sa energetskom, astralnom, mentalnom i (a)kauzalnom matricom, dakle sa instinktom, inuticijom, imaginacijom i intelektom ljudi. Osnovni uslovi za eksperimente stvaraju se meditacijama (mantrama) ili hipnozom, drogiranjem i/ili njihovom kombinacijom. Duša je pri tome izuzetno važna, jer u određenom smislu služi i kao zaštita, pogotovu što, kako kažu psiholozi, bez nje čovek ne samo da ne bi bio u stanju da sazri do pojedinačne samosvesti, nego bi bio, u potpunosti, nesposoban da izađe na kraj sa svakodnevnim aktivnostima koje mu omogućavaju da fizički preživi na Zemlji.

Instruktori za obuku u sektama tvrde da „proučavaju izvore nadahnuća, univerzalne struje misli, misaone vibracije i znanja i veštine da bi te vibracije mogli da predstave". U vezi sa mogućim zloupotrebama učenja pojedinih sekti poznato je da je francuski advokat Moris Žoli (Maurice Joly), posvećenik drevnog reda rozenkrojcera, prvi vaskrsnuo ideje Nikola Makijavelija, opominjućim predviđanjem budućeg načina koji bi mogao biti upotrebljen za vladanje masama. Naime, on je, predviđajući masovne komunikacije i mnoge deliće tehnologije dvadesetog veka sa njihovom trenutnom kontrolom nad političkim, ekonomskim, informacionim, psihološkim, religijskim i kulturološkim životom, upozorio čovečanstvo na „genezu novog tipa cezarizma". Prorokovao je: „...Govoriće se ljudima po ulicama i trgovima i učiti ih da preuzmu onaj pogled na politička pitanja koji će u tom trenutku biti potreban. Jer, ono što vladar kaže širi se kroz zemlju poput nekontrolisanog požara, glas naroda to nosi na sva četiri vetra".

Sekte u službi drobljenja starih država

Često pripadnici sekti uče postupak regresije, „pokušavajući da saznaju ko su ili šta su bili u prethodnim životima". Putujući u prošlost kroz zapanjujuće prizore vremena, sam duh porekla zemlje i čoveka razotkriva im se, i oni tada, u to istrajno veruju, dosežu stanje u kojem razotkrivaju sudbinu čovečanstva kroz stalno promenljive uslove života i cikluse razvoja.

Pored sekti koje zagovaraju „uspešan pohod ka p(r)osvećenju" i bar otvoreno i neposredno ne ugrožavaju drugačije organizacije, postoje sekte koje su agresivne, a i one koje se ponose duhom Satane. U takvu vrstu sekti svrstala se 10. novembra 1993. sekta „Belo bratstvo", koja propoveda skori kraj sveta, nakon što su njeni članovi upali u Kijevsku sabornu crkvu i uništavali ikone Svete Sofije.

Šta sve može i namerava neka destruktivna sekta postalo je jasno posle 5. oktobra 1995. kada je Šjoko Asahara priznao zločine sekte AUM Šinrikjo. Naime, guru japanske sekte (Sekta vrhunske istine) priznao je da je odgovoran za napad nervnim otrovom u tokijskoj podzemnoj železnici 20. marta 1995. (kada je umrlo 12 i povređeno više od 5.500 ljudi). Dva i po meseca kasnije ta sekta svrstala se u one kojima je oduzet status verske organizacije.

Da živimo u vreme opasnih sekti podsetio nas je 23. decembra 1995. „Red sunčevog hrama", kada je 16 članova sekte, od kojih i troje dece, završilo svoju životnu misiju na zajedničkoj lomači kolektivnim (samo)ubistvom na visoravni Vokliz u Francuskoj. Retko ko se obradovao informaciji da je u Lisabonu u proleće 1996. formirana nova verska sekta „Nebeski pipci", ili kada je saznao da je u Dagestanu, na jugu Rusije, izbio verski sukob između Vehabita i Sufista, dveju sekti islamista.

Sekte su zaista postale svetski problem, što se može zaključiti i na osnovu saglasnosti, objavljene 6. avgusta 1997, prema kojoj su Boris Jeljcin i patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksej Drugi odlučili da se zajedno bore protiv destruktivnih stranih sekti. Sve do Rezolucije Evropskog parlamenta u vezi sa sektama i kultovima u Evropi, usvojene u Briselu 29. februara 1996, i otvorene borbe nemačkih političara, započete prvih dana januara 1997. godine, u kojoj pokušavaju da spreče sektaško „osvajanje" svoje zemlje od „sajentologa", činilo se da su skoro sve sekte u funkciji sitnjenja saveznih multinacionalnih država i da ih vode kreatori „novog svetskog poretka".

Na pomenutom svetskom kongresu o rehabilitaciji u psihijatriji, jednu sekciju organizovao je Centar za zaštitu duhovnog zdravlja, a glavna tema bile su totalitarne i destruktivne sekte, guru pokreti, psihoorganizacije i njihove žrtve. Osnovni utisak sa tog eminentnog skupa bio je da je počelo organizovano suprotstavljanje radu sekti i da treba očekivati da će u sledećem periodu sve više ljudi ulaziti u front koji treba da odbrani svet od njihovog destruktivnog krila. Naravno, to će biti veoma teško, jer problem destrukcije mora biti opšti državni problem i legalne institucije moraju preuzeti deo odgovornosti uz odgovarajuću materijalnu podršku.

Na Kongresu je naglašeno da sekte nisu nova pojava. Naprotiv, otkad postoji čovečanstvo postoje i sekte, odnosno grupe fanatika koje slede nekog harizmatičnog lidera. U totalitarnim sektama klanjanje Bogu se, faktički, zamenjuje klanjanjem obožavanom lideru ili organizaciji koju je on stvorio. Sve počinje i završava se liderom.

Destruktivno ponašanje lidera, najčešće bez problema, prenosi se na pripadnike sekte. Na primer, zagovornici Društva za svesnost Krišne prete da će ukoliko dođu na vlast surovo kazniti svakog ko se ne slaže s njihovim idejama. U sličnom smislu, sajentolozi su ustanovili etiku čija je svrha da se iskorene sve ideje protivrečne sajentologiji, a zatim - kada dostignu taj cilj - sledi iskorenjivanje svih nesajentoloških ideja.

Posebno treba naglasiti osnovni stav ruskog sektologa Aleksandra Dvorkina u vezi sa efektima rada sekti: „...Mnogo govorimo o odlivu mozgova, imajući u vidu odlazak talentovanih specijalista u inostranstvo. Međutim, postoji i drugi odliv mozgova, unutrašnji, koji je još opasniji. Sektaši love talentovane, energične, razumne mladiće i devojke, cvet nacije, budućnost države. I suviše je njih zauvek napustilo nauku, proizvodnju, porodicu i sferu normalnih ljudskih odnosa da bi se posvetili nekom guruu ili mesiji...".

A tih gurua je sve više. Sredinom novembra 2001. u štampi je objavljeno da se na indijskoj spiritualnoj sceni prepunoj svamija, maharišija, jogina i ačarija, pojavio novi guru Šri Ravi Šankar koji propoveda „umetnost življenja". I ta filozofija postala je u mentalnoj sferi prepoznatljiva. Sve više je mudraca koji nude izlaze iz mentalnog lavirinta.

Za uticanje na mozak sekte primenjuju različite tehnike medijacije, pa je najveći problem onih koji žele da nametnu svoju volju drugima - kako da privuku „žrtve" u organizacije koje primenjuju neku od više stotina vrsta meditacija. Budući da je reč o opasnosti da se meditiranjem izazove unutrašnji „odliv mozgova", kao primer se može navesti prospekt koji na to podseća. Na oglasu koji je potpisan sa Šri Činmoj okačenom u centru Beograda, objavljen je sledeći tekst: „Meditacija - put samospoznaje. Meditacija nas vodi Izvoru, gde nema slabosti, gde nema nesavršenosti. A gde je taj Izvor? U nama". Problem je što su mnogi odlasci u sebe bili nepovratni. Pri tome treba uzeti u obzir da su iz aspekta neokortikalnog rata najznačajnije faze „pražnjenje mozga" i „hipnotička vizualizacija", što se događa i na praktičnim besplatnim kursevima.

"...Svakog dana u svakom pogledu, sve više napredujem"

Mnoge meditativne tehnike izazivaju hemijske promene u organizmu, pre svega u mozgu. U nekim fazama meditacija dokazano je da ljudski organizam luči kateholamin, kefalin ili peptin endorfin - hemijske supstance koje, po svojstvima i uticaju, najviše podsećaju na narkotička sredstva, što znači da meditacija suštinski utiče upravo na koru velikog mozga - neokortikalno. Neubedljiva su tumačenja meditanata da se tako „drogiranim" ne može manipulisati i da izlučene supstance ne štete organizmu, nego ga isključivo stimulišu. Neuropsihijatri i psiholozi smatraju da su meditanti za vreme seansi otvoreni za neokortikalno (re)programiranje, a još veći problem je što nastaju fizičke i fiziološke promene na mozgu.

Uostalom, sve navedene stavove potvrdio je poznati nemački biofizičar Diter Brers u knjizi (R)evolucija 2012: „Mozak može pod određenim uslovima da proizvede i izbaci materije koje ćemo ponovo pronaći u sintetičkom stanju na spisku zabranjenih supstanci.. ono što se smatra 'normalnim' stvarima samo usled dugotrajnih duhovnih vežbi, kao što je meditacija, dešava se isto tako pod dejstvom elektromagnetnih polja, dakle, podstiče spolja: davanjem odgovarajućih 'droga'u obliku abnormalnih uslova polja."

U vezi s neokortikalnim uticajem na ljude najjednostavniji primer je savremeno reklamiranje proizvoda. Na bilbordima su kratke rečenice „mislite o tome", „ja sam izabrao", „učini to", „prilagodljiva svakoj podlozi" i sl. Na slikama su i reklamirani proizvodi, ali umanjeni, na marginama, nenametljivi. Ispisane reči naizgled nemaju veze s proizvodima. Međutim, probrane reči provereno blokiraju mozak. Niko ne može da razume o čemu treba misliti, šta je izabrano, šta treba učiniti i šta je prilagodljivo svakoj podlozi. Autori bilborda, verovatno psiholozi u marketinškim agencijama, računaju da će se, dok je mozak blokiran, u podsvest potrošača ugravirati nenapisana, nepostojeća ali mentalno prepoznatljiva poruka o proizvodu na periferiji reklamnog panoa.

Za one koji nikad nisu bili u prilici da učestvuju na nekoj od seansi, odnosno na nekoj vrsti meditiranja sledi prikaz jedne vežbe koja je realizovana na jednom druženju u Beogradu 28. jula 1998:

„...Ko hoće da legne, može da legne odmah...Sklopite oči i fokusirajte se na disanje. Neka ono postane smireno i opušteno. Sa svakim izdahom iz vas izlazi umor i napetost i vaše telo polako počinje da se opušta. Vaša stopala postaju sve opuštenija, sve teža i teža. Ta težina se polako penje uz vaše noge, preko vaših listova i potkolenica, zahvata vaša kolena i polako, uz vaše butine, dolazi do vaših kukova. Vaše noge postaju sve teže i teže i sve opuštenije. Vaše noge su sada teške, potpuno opuštene i prepune energije. Sada se težina seli u vaše dlanove... Sada se ta težina polako širi na vašu karlicu, opušta vaše polne organe, vašu zadnjicu, vaš donji stomak, sve organe u vašoj trbušnoj duplji, donji deo kičme i donji deo leđa; opušta vaše plećke, vaše grudi, vaš vrat i potiljak, vaše grlo... svaku dlaku na vašoj glavi... Vaše telo je iz trena u tren sve opuštenije i opuštenije i sve teže i teže i sve više energije je u njemu... Ponovite za mnom u sebi: 'Moje telo je teško, opušteno i prepuno energije'. Vaše telo je toliko opušteno da više ne osećate njegove granice. Polako se rasplinjavate i što ste manje svesni svog tela to jače osećate energiju... Vreme je da krenemo svi zajedno na jedno putovanje, na jednu veliku, veliku peščanu plažu...Počinje da pirka vetrić...Fokusirajte se na pučinu i polako zakoračite u vodu... sa pučine vam se približava jedno peraje. To je vaš delfin...Dodiruje Vas njuškom. Uhvatite se za njegovo peraje i krenite. Prepustite se...Vreme je da se polako vratite. Oprostite se od svog delfina i svih koje ste sreli na putu. Protegnite se i polako otvorite oči...".

Voditelj je vežbu završio rečima: „...A sada duboko udahnite vazduh jer počinje žurka. I dalje su vam oči sklopljene. Gužvajte se po podijumu gospodo sklopljenih očiju i prepustite se... A sada polako udahnite i postanite svesni vatre u svojim telima...".

Nesporno je da je reč o relaksaciji, da su se sastali „argonauti unutrašnjih svetova", da je mozak imao najvažniju ulogu i da je učitelj vladao ljudima. Ostalo znaju samo oni koji su bili prisutni.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane