Su(lu)dovanje

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (30)

Presude po tržišnoj ceni

Srpski sudovi jo� donose presude ''U ime naroda''. I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. I nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno stavi u funkciju zaštite interesa vladajuće klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se ono mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikantstva. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i jo� lošiji ljudi. O tome piše na� urednik Milan Glamočanin, nekadašnji načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Nikola Savi� (26) postavljen je na mesto šefa kabineta ministra pravde Nikolice Selakovića. Savi� je u javnosti poznat po tome što je na desetu godišnjicu ubistva Zorana Đinđića na svoj profil na Fejsbuku postavio fotografiju snajperske puške iz koje je Đinđi� ubijen. Ko je Nikola Savi�, i kako izgleda taj vrsni "stručnjak"?

Po izbijanju afere, Savi� je ugasio svoj profil na društvenoj mreži. Izvor iz Ministarstva kaže da je, nakon što je priča dospela u medije, Savi� pozvan na razgovor. Nadležnima je rekao da "nije ništa loše mislio" i da nije razmišljao o posledicama. Kažnjen je sa jednomesečnim smanjenjem plate od 30 odsto.

Godinu dana kasnije, Nikola Savi� napreduje do mesta šefa kabineta ministra pravde.

Iz Ministarstva je saopšteno da je re� o stručnjaku koji je detaljno upućen u rad svih službi Ministarstva.

- Nakon što je prethodni šef kabineta ministra pravde unapređen, bila je potrebna osoba koja ima širok uvid u rad ministarstva i njegove nadležnosti. Posle više razgovora, koji su obavljeni sa potencijalnim kandidatima, Nikola Savi� je pokazao najveći nivo znanja, koji je potreban za efikasno obavljanje poslova koje zahteva mesto šefa kabineta.

Zar u Ministarstvu pravde ne postoji ni jedan kompetentniji pravnik za funkciju šefa kabineta? Međutim, kakav ministar, takav kabinet. Kakav kabinet, takav i šef kabineta.

Inače, Savi� je rođen 1988. godine. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirao je 2012. godine sa prosekom 8,48. Iste godine upisao je i master studije na tom fakultetu, kao i master studije - Religija u društvu, kulturi i evropskim integracijama, multidisciplinarne studije pri Univerzitetu u Beogradu.

U okviru stručne prakse pri Ministarstvu trgovine i usluga, 2010. godine, i ako je bio tek na trećoj godini studija, radio je kao pravni savetnik u Centru za zaštitu potrošača! Osniva� je i prvi programski direktor udruženja građana "Srpskog kulturnog kolo Despot Stefan Lazarevi�" u Beogradu, koja ima za cilj ''očuvanje srpske kulture i jezika''.

Zaplena bez ograničenja

Sunovrat srpskog pravosuđa nastavljen je postavljanjem Nikolice Selakovića za ministra pravde u dva mandata. Nikolica je došao sa mesta asistenta na Pravnom fakultetu u Beogradu. Nije položio pravosudni ispit, niti magistarske sudije. Nikada nije ušao u sudnicu, niti se bavio pravosuđem. Imao je lepu guzu, i pederski lobi, koji drma Srbijom, postavio ga je na najodgovorniju funkciju. Tako je i on svog novog dečka, tek izašlog iz fakultetske klupe, postavio za svog šefa kabineta. Šta reći? Možemo samo jauknuti - O, Bože, šta nam se to dešava?!

Zaposleni u Ministarstvu pravde Srbije tvrde da je pederastija ovladala ministarstvom, da je većina rukovodilaca u ministarstvu homoseksualne sklonosti, da su suočeni svakodnevno sa njihovim izlivima nežnosti i ljubavi, da je korupcija i stranački uticaj neizdrživ. Direktive stižu o radu i postupanju stižu od golobradih momaka iz centrale Srpske napredne stranke, a Nikolica ih samo sprovodi.

Peder sa šajkačom, sa mesta ministra pravde, naneo je više štete moralu i nacionalnim interesima, nego celodnevno bombardovanje NATO alijanse.

Sudije i tužioci su postali puki izvršioci odluka koje donose otuđeni centri moći.

Tako se u jednom kafiću u Palmotićevoj ulici u Beogradu, odlučuje sudbina građana. Odluku donose predsednik Apelacionog suda u Beogradu Duško Milenkovi�, direktor BIA Aleksandar Đorđevi�, načelnik Policijske uprave Beograda Veselin Mili�. Kada oni odluče da nekog uhapse i reketiraju, spasa mu nema. Ne postoji tužilac i sudija koji će im reći ne!

Kada je sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu 30. juna odbio zahtev Višeg javnog tužioca da odredi pritvor Milanu Jankoviću, predsedniku Privredne komore Beograda i Ivani Zeljkovi�, generalnom sekretaru, jer su, navodno oštetili Komoru dodelom stana njenom predsedniku, mafija iz Srpske napredne stranke je poludela od besa, tako da je osam dana kasnije preinačena odluke sudije Dragoljuba Zdravkovića, i oboje njih su ponovo stavljeni u pritvor, da, navodno, ne utiču na svedoke!

Srbija, čiji premijer tvrdi da mu je opsesivna želja da njegova zemlja uđe u Evropsku uniju, zemlja je mraka. Ni u tursko doba nije se tako sudilo hajducima. Pritvor se određuje kao mera nasilja nad osumnjičenim građaninom, sa ciljem da se držanjem u pritvoru, mučenjem od njega iznude priznanja i novac, i otme sva imovina, a zastraše drugi, da vlastima ne pružaju otpor, ve� da im sve predaju, što se od njih traži. Dve trećine kazne osuđeni izdrže u pritvoru! A polovina pritvorenih se oslobađa, na kraju sudskog postupka!

Da li ćemo sa Nikolicom Selakovićem i njegovom peder-družinom iz ministarstva pravde u Evropsku uniju?

Srbija je jedina evropska država u kojoj ni život, ni imovina, kao ni socijalni minimum građanaina, nije zagarantovan!

Da bi opljačkali najsiromašnije, mafija Borisa Tadića je uvela privatne izvršitelja, a na ta mesta je postavila, uglavnom, članove DS-a, a sada se oni biraju iz redova SNS-a.

Tako su izvršioce za naplatu komunalnih dugovanja najsiromašnijeg sloja društva - penzionera, angažovali privatne izvršitelje, koji su, ustvari, prave kompanije za otimanje para. Više od 100 hiljada penzionera Srbije, koji primaju penzije manje od 20.000 dinara, obavešteni su da su im privatni izvršitelji blokirali isplatu u visini od dve trećine penzije, zbog naplate dugovanja za infostan, ili struju, vodu...

Troškovi izvršitelja, koji, dakle, samo dostave papir penzionom fondu, koštaju i do tri penzije! Re� je o nasurovijoj i bestidnoj pljački nad starim licima, koji će morati da žive do kraja života sa po šest hiljada dinar, da od tih para plaćaju telefon, struju, kupuju lekove, hranu. Sve to od 50 evra za mesec dana!

Penzionerka Ljubica Jasenka iz Novog Sada osuđena je da plati štetu komšijama iz zgrade u iznosu od 20.000 dinara. Tu presudu nije ni dobila, a za nju je saznala kada je primila penziju. Tako pored duga od 20 hiljada dinara, izvršitelju Vujadinu Masinkosi treba da plati "na ime troškova izvršenja", 31.920 dinara plus 7.900 sudu, koji je, takođe doneo rešenje o izvršenju, pa ga prosledio Masnikosi.

Zbog serijskog rešenja od dve strane, Masnikosa naplaćuje 32.000 dinara. Godišnje dobije preko 7000 izvršenja od Informatike. Milionske sume se slivaju na njegov račun, i sve to od onih koji su stari, nemoćni, bespomoćni, na kraju snage, koje ostavlja i gladne i žedne. A da je sudija poslao taj dopis penzionom fondu, spasio bi Ljubicu od nameta koji je veći od njegovog duga, jer se i sud ugrađuje za 7.900 dinara, samo što stavi pečat na predlog za prinudno izvršenje.

Do kraja godine dve trećine penzionera primaće samo jednu trećinu penzije, prosečno po pet hiljada dinara, jer će plaćati dadžbine za infostan i namete pohlepnih izvršitelja.

Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj nije propisano do koje granice je moguće pleniti imovinu i primanja građana. U SAD-u kada građani dođu u poteškoće, imaju pravo na bankrot. U Nemačkoj je zakon o izvršenju potpuno jasan, i građanin se ne može ostavljati bez sredstava za stanovanje, održavnje života i porodice.

U Srbiji svakom građaninu može da se oduzme sve! Samo je u Srbiji građanin bez ikakve zaštite. Obavezan je sve da plaća, ali od države da ništa ne dobije.

Privredni sudovi - mafijaška legla

U stečajnim postupcima nad preduzećima Inter-most a.d, Velefarm a.d. i Velefarm VFB d.o.o. stečajni sudija je sadašnji vršilac funkcije predsednika Privrednog suda u Beogradu Jovan Kordi�. Kordi� je posle petooktobarskog državnog udara kao kadar JUL-a napustio pravosuđe i nekoliko godina je radio u pravnoj službi Dunav osiguranja a.d. A Dunav je najveći stečajni poverilac u sva tri predmeta, tako da je Kordi� samog sebe morao da izuzme. On to nije učinio, jer su ovi slučajevi finansijski veoma interesantni, ne samo za pomenutog sudiju, ve� i za političare na vlasti.

Rešenjem broj XIII St. 25/2009 (novi broj St. 185/2010) Kordi� za stečajnog upravnika u slučaju Inter-most a.d. postavlja Ivana Stankovića. Kasnije je Stankovi� svojim prijateljima advokatima i stečajnim upravnicima pričao da je odmah po postavljenju pozvan u kabinet jednog tadašnjeg ministra, gde mu je rečeno „kako treba da vodi stečajni postupak". Između ostalog, naređeno mu je da imovinu francuske firme Fresine, koju je koristio Inter-most, ustupi na korišćenje preduzećima Inter-coop i Nibens.

Sa Inter-coopom je zaključen poseban ugovor o podizvođenju i to preduzeće zatim preuzima poslove koje je prethodno zaključio Inter-most. U sklopu toga Inter-coop uzima i jednu niskopodnu prikolicu od Inter-mosta za koju nije plaćao nikakvu naknadu. Nibens je bez naknade od Stankovića dobio kran na koridoru 10.

Pomenuta oprema bila je deo imovine francuske firme Fresine koja je u okviru međudržavnog ugovora bila privremeno uvezena i nalazila se pod carinskim nadzorom. Pravni zastupnik francuske kompanije, Ksenija Iveti�, godinama je bezuspešno pokušavala da povrati imovinu svog klijenta, a u jednom trenutku je i Uprava carina čak pokušala da proda jednu od mašina kako bi naplatila svoja potraživanja od Inter-mosta koja je na nju stavila registracione tablice nekog svog vozila, budući da je prethodna privremena registracija istekla.

Prilikom nedavne posete Parizu, predsedniku srpska Vlade, Aleksandru Vučiću je predočen ovaj nečuveni slučaj, i zahtevano je da se imovina francuske kompanije, koja je na osnovu molbe srpske Vlade samo privremeno pozajmljena, ovdašnjim putarskim preduzećima, odmah vrati vlasnicima. Vuči� je na to bez oklevanja pristao, odgovarajući nalog je prenet stečajnom sudiji Kordiću, a kao posebnu nadoknadu francuskom državnom vrhu koji je bio posrednik u pregovorima, Vuči� je obećao da neće doći ni do kakvih umanjenja kazni u slučaju navodnih ubica francuskog državljanina Brisa Tatona. Toliko o Vučićevom mišljenju o nezavisnosti srpskog sudstva.

U trenutku kada je preuzeo rukovođenje Inter-mostom Stankovi� je na računima ovog preduzeća zatekao oko dva miliona evra. Tom novcu se u međuvremenu gubi trag, kao i samom stečajnom upravniku.

U večernjim satima 31. marta Stankovi� se u jednom beogradskom restoranu sreo sa manjom grupom prijatelja, kojima se požalio kako je poslednjih dana izložen velikim pritiscima, i da je sklonjen sa svih stečajnih slučajeva koje je do tada vodio. Tvrdio je da se upetljao u nešto veoma krupno. Po izjavama prisutnih, to veče je bio vidno uzbuđen i pio je viski u velikim količinama. Posle toga niko ga više nije video, a čak ni članovi njegove porodice ne znaju, ili ne smeju da kažu gde se on nalazi.

Pomenuti novac Inter-mosta je samo deo sume koju je neko uz pomo� Stankovića i sudije Kordića izvukao iz srpske privrede i sklonio na svoje račune.

Ivan Stankovi� je rešenjem Privrednog suda u Beogradu broj 1. St. 267/2012 od 26. aprila 2012. imenovan za stečajnog upravnika u predmetu Velefarm a.d, to rešenje je potpisala sudija Ljiljana Pavlovi�.

Stankovi� je postavljen za stečajnog upravnika i u predmetu Velefarm VFB d.o.o. rešenjem broj 50 St. 269/2012 koje je doneo sudija Jovan Kordi�.

U slučajevima ova dva preduzeća Stankovi� nije pozivan u kabinet ministra da bi čuo kako da vodi postupke. Naređenja je dobijao lično od Kordića.

Čim je postao stečajni upravnik, Stankovi� u slučajevima Velefarma podnosi veći broj krivičnih prijava, a Uprava kriminalističke policije tesno sarađuje sa njim u razotkrivanju svih mahinacija koje su dovele ovu nekada snažnu firmu u stečaj. Bar se Stankovi� tako hvalio svojim prijateljima. U svakom slučaju, od procesuiranja prijava do danas nije bilo ništa.

Ubrzo posle toga Stankovi� se prijateljima hvalio kako je dobio „posao života", odnosno kako Velefarm treba da izveze lekove na Kosovo. Decembra meseca 2013. on svojim najbližim prijateljima se poverava kako će i on, ali i drugi uključeni u ovaj posao, zaraditi „lepe pare". U ceo posao je morao da bude uključen i Jovan Kordi�, bez čijeg odobrenja ništa nije ni moglo da se radi.

U januaru mesecu Stankovi� ugovara sastanak sa odgovornim licima u Dunav osiguranju i to posredstvom sudije Kordića, nekadašnjeg funkcionera u toj kompaniji. Na sastanku je rešen problem kako da Velefarm od Galenike nabavi za izvoz na Kosovo potrebne lekove. Velefarm je, naime, u to vreme Galenici dugovao milionske svote, tako da ovaj proizvođa� lekova nije bio spreman da im bilo šta isporuči, ako se ne plate prethodne isporuke. Sa druge strane, Galenika je imala velika dugovanja prema Dunavu, pa je Stankovi� nameravao da nekom vrste cesije ovo reguliše: Galenikina dugovanja prema Dunavu bi se reprogramirala ili oprostila, a zauzvrat bi Galenika Velefarmu isporučila potrebne lekove.

Ovako nešto je nezakonito, ali je Stankovi� imao podršku sa najvišeg nivoa, kako u sudstvu, tako isto i u vlasti.

Od jednog Velefarmovog dužnika Stankovi� zatim traži da dug u visini od sto miliona dinara ne bude plaćen na račun Velefarma, ve� jedne druge firme, koja nije u stečaju. Sredstva su trebala da budu iskorišćena za kupovinu lekova za Kosovo. Novac je stigao, ali je na kraju završio kod Stankovića i Kordića, a prevareni dužnik, koji nije mogao da dobije potvrdu da je dug otplatio, podneo je krivičnu prijavu.

Ne zna se ni šta se desilo sa samom isporukom lekova za Kosovo. Lekovi su, sudeći bar po papirima, delimično nabavljeni od Galenike, ali očigledno je da nisu stigli na adrese naručilaca. U toku aprila i maja u Privredni sud u Beogradu stižu dopisi i urgencije Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Galenike (preko advokata Gavrila Rajevića), Doma zdravlja iz Gračanice...

Posle smene Ivana Stankovića na njegovo mesto su imenovani drugi stečajni upravnici. Jovan Kordi�, koji sada pomno prati šta se dešava u firmama iz kojih je Stankovi� izvukao novac, ne želi da ponovi raniju grešku. Tako se ne postavlja samo jedan čovek u sva tri predmeta.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 31. marta 2014. razrešava se sa mesta stečajnog upravnika Velefarma a.d. u stečaju Ivan Stankovi� i imenuje se Andrijana Živanovi�. U predmetu Inter-most a.d. u stečaju Stankovi� je razrešen 18. marta 2014, a na njegovo mesto dolazi Žarko Vujači�. Pomenuti Vujači� je trebalo da bude i stečajni upravnik u predmetu Velefarma VFB d.o.o. u stečaju, ali je to odbio, pa je rešenjem od 21. marta 2014. imenovan Radoslav Gojak.

Sva tri stečajna upravnika su bila pozvana kod sudije Jovana Kordića na razgovor „u četiri oka", u kome im je saopšteno da slučajeve tretiraju kao „nove predmete", odnosno da ne guraju nos u poslove odrađene pre njihovog imenovanja. Jasno upozorenje, da jasnije ne može da bude.

I na sednici Vlade Srbije je doneta odluka da se afere Velefarm i Inter-most predaju zaboravu i da se javnost o njima ne obaveštava.

Sa računa sva tri preduzeća nestalo je 3,5 miliona evra i to sve u periodu neposredno pred odlazak Stankovića, odnosno odmah po dolasku njegovih naslednika. Ovolikom velikom sumom novca jedno preduzeće u stečaju ne može da raspolaže bez odobrenje stečajnog sudije, u ovim slučajevima Jovana Kordića, a sve takve transakcije budno kontroliše i Narodna banka Srbije. Zato je nezamislivo da se ne zna gde su pare otišle.

Po rečima prijatelja koji su ga poslednji put videli krajem marta, Stankovi� nije odavao utisak čoveka koji se naglo obogatio i koji planira da pobegne sa parama. On je, očigledno, bio svedok koji je previše znao i preglasno pričao, pa se zarad lične bezbednosti negde sklonio ili su ga sklonili oni moćniji od njega, koji su celu aferu i zamislili.

A. 1

Kako Vladar presudi

Prilikom posete Francuskoj, premijer Vuči� je obećao domaćinima da će svi osuđeni navijači "Partizana", a kojima je izrečena kazna od 120 godina zatvora, do poslednjeg dana da je izdrže, i da je on naredio da se slučaj ne obnovi pred sudom. Domaćini su savetovali gosta da se ne petlja u posao pravosuđa, i da sud treba da donese zakonitu presudu.

Podsećamo, jeda od osuđenih, kome se presudilo u odsustvu, izručen je Srbiji, i po zakonu ima pravo na ponavljanje postupka, u kojem bi bili saslušani i svedoci koji su videli skok Brisa Tatona, navijača iz Francuske, i da ga niko nije bacio. Inače, pred sudom niko nije potvrdio, pa ni francuski navijači, da su videli da je Bris bačen niz stepenice. Osim sudije Mirjane Ili�, koja je to sama zaključila!

Da li će predstavnici Evropske unije u Beogradu tražiti da i navijači "Partizana" imaju pravo na pravično suđenje, ili to pravo Srbima ne pripada? Šef misije EU u Beogradu je Majkl Devenport, koji svim svojim bićem želi da raskomada Srbiju.

podeli ovaj članak: