Natrag

Do koske

Posledica haosa u državnom aparatu: nema nezavisnih institucija, nema ničije odgovornosti!

Niko nije kriv!

Zbog potpunog rasula državnih institucija, odsustva jasne nadležnosti i haosa u lancu odgovornosti, Srbija je svakog dana izložena nasilju, kriminalu, prevarama, plagijatima, pljački, lažnim projektima, nedovršenim "investicijama" i svemu onome čega u sređenim državama nema. Odgovornost državnih organa i njihovih službi, od lokalne samouprave do vrha, praktično ne postoji! Niko ni za šta nije kriv. To su posledice lične vladavine Aleksandra Vučića. Svi putevi vode ka njemu. A on je iznad svih i svega. Iznad naroda i zakona.

Nikola Vlahović

Više od 1.800 naučnih radnika poslalo je peticiju da se utvrdi činjenično stanje u vezi sa plagiranim doktoratom Nebojše Stefanovića. Ubrzo je, umesto nadležne komisije, Stefanovićev "naučni rad" "pročitao" Aleksandar Vučić, koji se svoje čitalačko iskustvo sticao na "sabranim delima" Vojislava Šešelja i "sitnim knjigama" Tomislava Nikolića.

Nenadležnim za slučaj "doktorata" Nebojše Stefanovića, odmah se oglasio i Rektorski savet Konferencije univerziteta Srbije (Konus), koji je sam sebe proglasio nenadležnim za ovaj slučaj!

Rektor Univerziteta u Beogradu i predsedavajući Konusa, profesor dr Vladimir Bumbaširević, lakonski je objasnio da "ni po Zakonu o visokom obrazovanju ni po sopstvenom statutu" ovo telo nema takva ovlašćenja. Time je stvar predata u nadležnost čitalačkom talentu Aleksandra Vučića koji je odmah konstatovao da je "doktorat sasvim u redu".

Najkraće rečeno, za plagijat Nebojše Stefanovića niko nije nadležan. Niko nije kriv! Čak ni plagijator! I tu je suština sistemskog haosa koji već godinama vlada u Srbiji. U lancu (ne)odgovornosti svako čini šta god ga je volja. Važno je samo da ima političko pokriće, da ima ličnost iznad sebe na koju može da se pozove kad napravi kriminal.

Slučaj predsednika opštine Obrenovac, Miroslava Čučkovića, takođe govori da "niko nije kriv", uprkos tome što, kao najodgovornija ličnost u opštini, nije ništa učinio da upozori građane na tragediju koja se spremala. Zbog toga su uništene na desetine hiljada kuća, 25.000 automobila, niz privatnih radnji...Čučković se odamah pozvao na gradonačelnika Beograda Sinišu Malog. A Siniša Mali na Aleksandra Vučića. Tako je u "lancu odgovornosti" problem stigao do onoga ko je sebe postavio iznad zakona, Ustava i vremenskih prilika!

Mesecima je javnost pokušavala da utvrdi ko je odgovoran zbog toga što još od 2008. godine, aparate za dijalizu, koji su došli u Srbiju posredstvom humanitarnih kanala italijanske vlade, niko nije instalirao. Ministarstvo zdravlja je pretilo nepostojećem neprijatelju, a samo ništa nije učinilo kako bi se masa bubrežnih bolesnika spasila. Krivac za ovo nikada nije pronađen. Niko nije bio kriv.

Još 2010. godine, čak je i kriminalni ministar Mlađan Dinkić pravio komediju sa tražeći "odgovorne" koji su "kočili izgradnju puteva u Srbiji". Jedino mu je Institut za izgradnju puteva odgovorio da nije kriv. Na kraju je tako i konstatovano: niko nije kriv!

U martu mesecu 2013. godine, kad je došlo do masovnog trovanja đaka u Beogradu (njih šezdeset zaraženi stafilkokokama) i kad se javnost podigla na noge da utvrdi ko je od nadležnih kriv za takvo nešto, posle punih dva meseca traganja za odgovornim licima, posle silnih izjava državnih funkcionera da će neko morati u zatvor, posle više krivičnih prijava, slikanja ministara u bolnici pored dece na infuziji, katanca na vratima restorana, ostali su samo novinski članci. Niko nije bio kriv.

Stanari zgrada na Novom Beogradu, u ulici Mileve Ajnštajn, takozvanih „smrdljivih zgrada", koje je gradila Građevinska direkcija, odmah se oglasila "neodgovornom" na slučaj izgradnje stanova koji su zatrovani još nepoznatom hemikalijom i od čijeg smrada se ceo kraj našao kontaminiran. Stanari tih zgrada su u pregledu na VMA imali ustanovljene velike količine fenola u mokraći!

Rukovodioci Građevinske direkcije su se pravdali kako "ima još zgrada sa istim problemom, ali koje su gradili drugi investitori"!

Novo naselje koje nosi ime Mileve Ajnštajn u Novom Beogradu, koje je gradila Direkcija, napustili su skoro svi, zbog dokazane toksičnosti, a neki od retkih koji su ostali imaju i malu decu. Zasad se ne zna kako će se zgrade sanirati, kako će šteta biti nadoknađena, a iz Građevinske direkcije Srbije poručuju da se plan pravi uz konsultacije s inostranim laboratorijama!

Počele su da se nižu pretpostavke ko je za ovo kriv: proizvođač sporne hemikalije zvane "Oplatol", nije niko drugi nego firma "Ekosekund", čiji je vlasnik Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca, koji je tako reći svakog dana "sluga pokoran i na usluzi" Aleksandru Vučiću.

Sve su prilike da će uskoro i ovaj slučaj biti jedan od onih za koje "niko nije odgovoran". Ili, jednostavnije rečeno-niko nije kriv!

Početkom jula meseca ove godine, Apelacioni sud u Beogradu stavio je tačku na "aferu citostatici" u kojoj se 12 osoba teretilo da je tokom 2000. godine oštetili razna državna preduzeća za višemilionske iznose.

Apelacioni sud oslobodio je optužbe svih 12 osoba kojima se na teret stavljalo da su tokom 2000. godine oštetili razna državna preduzeća za višemilionske iznose jer je našao da dela za koja su okrivljeni po zakonu nisu krivična dela.

Prvu presudu Okružnog suda iz 2005. kojom su bili osuđeni na ukupno 22 godine, ukinuo je Vrhovni sud 2008. i vratio na ponovno suđenje. Na kraju, ispostavilo se, niko nije bio kriv!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane