Natrag

Da vam ja kažem

Oceubistvo, ili: sve je veći strah

Život u društvu kusih i repatih

Baveći se apokaliptičnom slikom srpskog društva, Jelena Tinska u svom autorskom tekstu između ostalog piše: "Strah se uvukao u narod. Em jadni, em gladni, još su počeli svi da se plaše svoje senke...". I zaista, sve češća surova ubistva, silovanja, pljačke, otmice i neverovatan repertoar svih drugih gadosti koje se dešavaju u Srbija danas, samo su druga strana nasilničkog i primitivnog režima koji uništava sve oko sebe. Hoće li preostala zdrava pamet u ovoj zemlji uspeti da se odupre Zlu?

Jelena Tinska

Pre nekoliko godina ubili su jedno naše dete. Dva deteta su ubila svog druga. Ne slučajno, već sa ciljem da ga ubiju. Da ga dotuku. Šutirali su ga u glavu ispred škole, sve dok nije izdahnuo.Dakle surovo, da surovije ne može biti.I šta se desilo?

Šta je bilo sa sa ubicama?Jer bez obzira na njihove godine, ta dva dečaka su ubice i mesto im je u zatvoru.To što su maloletni ni malo ih ne opravdava.Naprotiv.Smatram da im je to upravo otežavajuća okolnost.Kakvi li će tek biti kad odrastu?

U našoj javnosti njihov identitet se krije.Njihova imena su samo inicijali..Kad se pre nekoliko godina u Londonu dogodilo da su dva desetogodišnjaka kidnapovala dečaka od tri godine, odvela do neke pruge i surovo ga ubila, sve novine su objavljivale njihove fotografije i puna imene sve dok ih svi nisu dobro zapamtili.

I naravno oni su zatvoreni u zatvor za maloletnike.

To se tako radi. Tako mora da bude. Tako je u normalnom svetu.Ukoliko takav još negde postoji.

Ovde deca sa inicijalima, siluju, bacaju sa mosta, ubijaju i nikom ništa.

Prvo su svi nosili pštolje, kao pejdžer. Onda su navodno, po zakonu, svi morali da ih vrate. Aha. Sve se plašim da su ih vratili. U stvari, možda su svi i vratili jedan.Ostale su verovatno zadržali.

Sad možda više svi ne nose pištolje, ali veliki deo ljudi nosi mržnju u srcu. Uskoro će ta mržnja postati sastavni deo DNK naše nacije.

I naravno da jedno dete ubica mora poticati iz loše porodice. Iz agresivne porodice.Treba obelodaniti ime tih porodica. Videti da li su im deca ubice jedina deca, i obratiti pažnju na ostalu, eventualnu decu. Pratiti njihovo ponašanje. Napraviti jednu javnu analizu razvoja dece ubice.

I opet kažem, zatvoriti ih. U kavez. Izložiti ih javno na trgu. Da ih svi vide. Ja sam majka i srce mi se cepalo dok sam gledala vesti o malom Nikoli Kovačeviću. Kakvo smo mi društvo. Dokle ćemo zatvarati oči pred ovakvim tragedijama. Ovo je krvava posledica svega kroz šta prolazimo. Nemamo više ni morala ni saosećanja. Ne kažnjavamo krivce. I bukvalno krvlju dece-žrtava plaćamo svoje nemanje karaktera i hrabrosti da počnemo već jednom da govorimo bar ono sto mislimo. Ali ne po kuloarima šapatom, već JAVNO I GLASNO.

Kad nam je već zakon ovakav kakav je, dok ga ne regulišemo možda ne bi bilo loše da ponovi usvojimo Dušanov zakonik. Pa lepo onda:oko za oko, zub za zub.

Očigledno je da bi za nas to bilo najadekvatnije.

Slučaj Tijane Jurić je u meni izazvao strašan bes, životinjsku želju za tim da golim rukama izvadim srce ubici, da mu odsečem kurac, da mu izvadim oko, da ga skinem golog i izložim ga na trgu da ga ljudi dokrajče, da ga ptice iskljucaju..

To sam napisala na svom tviteru i neke babe su mi kazale da je pravda spora ali dostižna i da moja reakcija govori da sam ista kao ta mrcina.

Ali avaj on je u pritvoru.Ima vlastito obezbeđenje, posebno ga hrane, šetaju ga zasebno, i na sve je dobio advokata koji je, kažu, branio Slobodana Miloševića.

Pripremaće sa govnetom odbranu. Od čega i od koga. Kažu da je tako po Zakonu.

Pitam ja vas, po kom Zakonu?

Postoji li zakon za ubicu, za silovatelja pod uslovom da je priznao, da nije pokazao ni trunku saosećanja, kajanja...Rekao je vrištala je i molila da je pustim, a ja sam je silovao i zadavio duksom.

Zar za delo tako strasno, treba odbrana, zar ne treba po kratkom postupku završiti sa dubretom.Zar nije i on posto je silovao, zadavio, ubio dete, bacio devojčicu na đubre...

Dalje, ova Vlast, kažnjava protivzakonito starce.Oduzima im 25% od i onako bednih penzija. Kažu zaštićeni su samo oni koji imaju ispod 26.000 dinara.

Nema više lekova, nema grejanja, nema hrane, nema lečenja, nema života. Zar nešto što je stečeno, završeno, može da se oduzima?

Još, kažnjeni su oni koji imaju više od jednog deteta.

1.Ukida se popust kad dvoje ili vise dece borave u vrtiću, od 20%.

2.Ukida se popust od 20% za umanjenje prihoda porodici sa detetom koje je obolelo od pojedine bolesti.

3.Ukida se popust od 50% za prvo i drugo dete, za roditelje koji imaju trojke, četvorke i duple blizance.

Ovde deca stara preko tri godine plaćaju lekove za hronične bolesti, a deca sa razvojnim poremećajima moraju da se leče privatno za velike novce ili da ostanu zaostala.

Predlog moje ćerke je sledeći; naplaćivanje osnovnog obrazovanja, 3.000 evra tromesečno, a kako je školovanje obavezno, ko ne plati odmah u zatvor, a deca u sirotište ili jos bolje na usvajanje bogatom članovima EU.

Moj predlog je da sve preko 70 godina odvode pravo u logore. Ionako ih u bolnice ne primaju kad se razbole.

Interesantna je statistika da je duplo veći procenat u Srbiji abortusa nego porođaja, međutim, to je svetla tačka u mentalnom sklopu mladih jer nisu ludi da rađaju decu u ovom društvu bolida, gde se placa PDV na bebi opremu.

U Srbiji, tvrde stručnjaci, na psihijatrijskim klinikama boravi oko 4.000 pacijenata, a kod 300. 000 dijagnostikovan je neki mentalni poremećaj. Nameće se pitanje, da li su oni sa najtežim mentalnim poremećajuma, završili na visokim stranačkim funkcijama?

Zatim , postoje neke neverovatne ustanove koje se zovu Centri za Socijalnu zaštitu.

Ne znam za druge, ali na opštini Stari Grad, dešavaju se strasne stvari.Imala sam neposredno iskustvo sa njima kad sam kao samohrana majka, za koju otac nikada nije dao ništa, i čak je moje divne ćerke potpuno odbacio do te mere da ih nije ni viđao, kao sto sada ne pokazuje ino interesovanje za svoja tri unuka.

Dakle, devet godina od razvoda njegov otac je pokrenuo svoje vojno-političke veze i na prevaru je u saradnju sa Zavodom za mentalno zdravlje, gde je poznavao čelnike, pokušao da mi oduzme decu, iz čistog zla, jer sam nakon devet godina od razvoda odlučila da zatražim alimentaciju. No, hvala ti Bože na mom advokatu Slobodanu Peroviću, koji je raskrinkao prevaru.

Interesantno da u tom istom Centru i danas rade neke žene, koje, a to znam sticajem okolnosti i to pouzdano, brane interese najbržih spermatozoida, nazivajući ih očevima, smatrajući da imaju pravo da viđaju decu, nad kojima majka ima starateljstvo, iako su saučesnici u pokušaju ubistva, imaju dijagnozu psihijatra, piju lekove uz travu i pivo, žive u brlogu kao u filmu "Treinspoting" i ne plaćaju alimentaciju.

"Takođe, u državnom tužilaštvu, ako tužite oca zato što vam ne daje alimentaciju za decu , a to u praksi znači da nema priznanice koje su dokaz da je majci dao novac, niti ima potvrdu o zaposlenju, njega, oca, štite kao belog medveda. Dokazivanja traju godinama. Majku saslušavaju iako je ona tužilja. Traže od nje da dovodi svedoke koji će dokazivati/a kako?/ da ona, majka, novac ne dobija..I sve u svemu kupuju vreme ocu bitangi, kome na neplaćanje alimentacije ne ide kamata, niti mu na vrata dolazi sudski izvršitelj.

Takođe u sudu, ukoliko ste imali nasilje u porodici, i izbačeni ste iz kuće sa decom, pojedine sudije dosuđuju, da nasilja nije bilo.

Ali kako raspolažem podacima za ovaj slučaj o tome ću opširnije pisati, nekom drugom prilikom.

Ako zanemarimo apsolutno smešne naslove u Pressu, "Srbija je stub stabilnosti" etc, jer mi smo na tom stubu, rasklimatanom, dobrano srušenom, ali nismo slepi a ni gluvi, pa pročitamo tekst ispod, u kome nepismeni novinar piše, u vezi toga umesto u vezi sa tim, shvatimo da smo društvo kusih i repatih i da nam je ukoliko nešto ne preduzmemo kao nacija jedini spas karta u jednom pravcu.

Beograd se raspada.Fasade propadaju, kontejneri sa neizbačenim đubretom danima, narod gladuje, nema pare da plati struju, Bulevarom idu tramvaju po sred ulice, koji kasne i koje čekaš na suncu dok se ne onesvestiš, a kad padne kiša šinama jurcaju autobusi. Tašmajdan liči na groblje, sa spomenikom tati nekog Arapina. JAT se zove AIR SERBIA. I pravimo Beograd na vodi. Ili, pardon, Dubai na Savi. Zamislite da neki idiot pokuša da proda Senu i napravi Dubai u Parizu...Ej moji SERBI...

Ono sto je zastrašujuće je što se uvukao strah u narod. Em jadni, em gladni, još su počeli svi da se plaše svoje senke. Sećam se vremena devedesetih pred izbore. Loše je bilo. Ali, to je bio život u odnosu na ovo sto nas je sada snašlo.

Dakle pred izbore, jedna bakica je na televiziji izjavila. Nemam šta da jedem, nemam da se grejem, nemam za lekove, jos ako ne izaberu Slobu, šta ćemo tek onda...Eto, to sam htela da vam kažem

U vezi sa neplaćenim računima građana za struju, od ponedeljka 25 avgusta 2014. Sudski izvršitelji kreću u otimačinu. Ako za osam dana ne platite račun, makar i 100 dinara, blokiraće vam se 2 trećine plate, penzije, štednje...Ulaziće vam u kuće, otimaće vam umetničke slike, nakit, tepihe, televizore, automobile, pa i kuće i sve što budu smatrali za iole vredno.

Ako vam u prvom pokušaju ne uruče pismo, pokušaće za 15 dana opet. Ako vas ni tada ne nađu, bez obzira sto niste ništa primili i potpisali, okačiće vaše pismo na oglasnu tablu suda. Ako ipak ne dođete i ne pročitate presudu smatraće se da vam je lično uručena.

Ako ste u međuvremenu platili dug a niste obavestili izvršitelja u roku od 5 dana, svejedno će vam skidati sa plate, penzije štednje, ali će vam ipak jednog dana vratiti novac.

Dakle fašizam...Oduzimanje dostojanstva ljudima, oduzimanje života.

Smanjiće penzije 20%...Smanjiće plate, ali će i oduzimati dve trećine vase zarade, ako imate dug za struju.

Ali ako izvršitelj pronađe da neko nema ništa. Da nema imovinu, taj čovek spada u totalno siromašne, zaključuje se da nema uslova za izvršenje i od toga se odustaje.

Ovo međutim ne važi za preduzeća, za institucije...O tom predlogu će se razmatrati u oktobru...I njihovi rokovi će biti na nekoliko godina...

Sa druge strane, juče su u Španiji katalonski predstavnici sindikata koji štiti uzgajivače žitarica i stoke, organizovali protest zahtevajući od EU, kompenzaciju zbog gubitaka nastalih kao rezultat sankcija prema Rusiji i ruskih protivmera prema EU...

Zapalili su zastavu EU i izjavili ne prihvatamo da nam EU govori šta da radimo. EU je uvela sankcije ruskim bankama i haj-tek industrijama.

Ruski odgovor je zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda iz EU. Zaboravila je EU da je Rusija "samo pola" sveta. Ovde se o tome ne piše, jer je medijska blokada, ali protesti su po celoj Evropi. U Malmeu, Francuskoj...

U Srbiji je dakle sjajno. Ovde se niko ne buni, svi su srećni i spokojni. Ona je, kao što reče Vučić stub stabilnosti...

Treba pogledati u Vujakliji šta to znači.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane