Natrag

Stav

BUDŽENJE

Branko Dragaš

BUDŽENJE - Budženje je prirodno snalaženje u vremenu i prostoru. To je subverzivna delatnost protiv totalitarnog režima. Borba za opstanak protiv tiranije. Budženje je kreativno i lucidno.

Za budženje morate da imate petlju. Morate da imate neko sopstveno ludilo. Srbi su svetski šampioni u budženju. Naše istorijsko budženje počinje od izdaje zapadnih hrišćana u kosovskoj bici protiv Osmanlija.

Ostavljeni na cedilu od kalkulantske Evrope, zasuti njenim lažima, obećanjima i izdajama, slična nas sudbina prati sve do danas, Srbi su morali sami da se snalaze pred novom imperijalnom silom. Srbe je najviše bolela ta izdaja Evrope. Nemajući kuda, braneći svoj opstanak pred Turcima, Srbi su bili primorani da se snalaze. Tako je nastalo - budženje.

Razvila se srpska inteligencija i snalaženje u svim uslovima. Narod je pokazao neverovatnu žilavost i upornost da se bori za svoju slobodu i nacionalni identnitet. Mogli su Srbi da pređu u muhamedansku veru i tako lakše podnesu otomansku okupaciju, ali ostali su verni pravoslavlju i svojoj drevnoj tradiciji. Srbi su bili predstraža hrišćanstva i branili su svojim životima hrišćansku Evropu od porobljavanja. Evropa je žrtvovala Srbe kao varvare i nižu rasu, šizmatike, da brane njene granice. Istorijske neprilike su uticale da Srbi razviju budženje do savršenstva.

Hajdučki upadi, ustaničke pobune, četničke komite, partizanske jedinice, kršenje sankcija i nepristajanje na okupaciju, nasilje, istrebljavanje od strane velikih sila, sve je to bilo obuhvaćeno budženjem. Budženje je postalo način života. Jedini način da narod opstane. Jedini način da čovek zadrži svoje dostojanstvo i slobodu. Tako su Srbi postali poznati po tom svom budženju.

Pisac Džordž Orvel je u svom romanu „ Niko i ništa u Parizu i Londonu" prvi put upoznao jednog Srbina, obrazovanog na fakultetu, koji je govorio nekoliko jezika, koji je toga dana kada je došao savršeno radio u kuhinji hotela i koji je zapalio lulu, tamo gde nije smela da se zapali cigareta, odmah pošto je prošlo podne, pa su ga istog dana izbacili sa posla. Orvel je bio zaprepašćen. Srbin je bio fantastičan radnik i sve je druge radnike nadvisio u poslu. A kada je prošlo podne, on je iznenada seo i zapalio lulu. Pisac nije mogao da shvati takvu naglu promenu. Zašto? Srbin mu je objasnio da je izučio francuske zakone i da poslodavac mora, kada prođe podne, da plati radniku , koji je rano ujutru počeo da radi, čitavu nadnicu za taj dan. Zašto bi radio čitav dan, kada može da radi pola dana za istu platu? Orvel je ostao u čudu. Njegov engleski mozak to nije mogao da smisli. Nije mu palo na pamet da tako nešto uopšte postoji. Bilo je to primer pravog srpskog budženja.

Navodim još jedan interesantan primer iz prakse. Na gradilištima u arapskom svetu osamdesetih godina, pored radnika iz svetskih kompanija, radile su i naše kompanije. Jednoga dana, japanska kompanija, koja je gradila solitere, imala je veliki kvar na svojoj jedinoj dizalici. Poslovi su stali. Centrala je obećala će da dopremi rezervni deo tek za deset dana. Gubici zbog stajanja su bili ogromni. Drugoga dana od kvara, u obližnjoj kantini, naš radnik je pio pivo i čudio se zašto japanski radnici ne rade i piju pivo. Kada ih je upitao zašto ne rade, oni su mu rekli da se kran pokvario. Zašto ga ne popravite? Ne zna niko. Čekaju da pošalju neki deo iz Japana. Naš radnik je pošao sa njima da pogleda kran. Pregledao je motor, uzeo nekoliko žica, prespojio, nabudžio neki metal i motor je upalio. Svi Japanci su ostali u čudu. Kran je radio i oni su se vratili na posao. Naš radnik se vratio da pije pivo. Posle deset dana došli su stručnjaci iz Japana i doneli rezervni deo. Bili su zaprepašćeni da kran radi. Zamenili su deo i zatražili da upoznaju tog čoveka koji im je pomogao. Srbin je sedeo u kantini i pio pivo. Japanci su mu se duboko poklonili i pitali su ga koliko su dužni za tu njegovu veliku uslugu. Pivo za celu kantinu!

Primera budženja ima mnogo. Svako od vas u životu je morao da se snalazi. Na svakom koraku. Budženje je pokret otpora Srba protiv debilizma komercijalne civilizacije. Budženje je naš odgovor na tiraniju Novog svetskog poretka. To je slamka spasa. Ako to izgubimo, postaćemo idioti. Zombi. Budženje je dokaz da smo još uvek ljudi i da nam ima spasa.

KO GA JEBE - Srbi su jedini narod na svetu koji se kurči. Kurčenje je uništavanje samog sebe uz povik - Ko ga jebe! Ko ga jebe je povik srpskih političara. Političari su ološ. Oni žrtvuju Srbe za svoje lične interese. Srbi slepo slede svoje vođe. Obožavaju ih dok su na vlasti. Kada zbog njih nastradaju, Srbi kažu - ko ga jebe! I nađu nove vođe. Koji su još gori od onih pre njih. Srbi onda još više stradaju. Ko ga jebe! Stradanje je jedino sigurno.Tako Srbi polako, ali sigurno nestaju.Na opšte zadovoljstvo njihovih neprijatelja.U stvari, Srbi su najveći neprijatelji sami sebi.Tačnije, srpski političari su najveće ubice Srba.Ko ga jebe!Srbi iz istorije nisu ništa naučili.Srbi brzo opraštaju i još brže zaboravljaju.Ko ga jebe!

Srbi su sposobni za sve, osim za bavljenje politikom.Politika je kurva, kažu Srbi i glasaju za političare.Ko ga jebe!Srbi ne vole svoje pametne ljude.Progone ih, proteruju i kažnjavaju.Šta će im pametni ljudi? Političari su pametniji.Mogu Srbi bez svojih pametnih ljudi.Ko ga jebe!Srbi se sprdaju. Sprdaju sa sa svim na svetu.

Sprdaju se i sa Bogom. A najviše se sprdaju sami sa sobom. Ko ga jebe?Srbi veruju da su nebeski narod.Ne znaju da računaju.Ne znaju da trguju.Ginu za tuđe interese.Ko ga jebe!Srbi znaju ko upravlja svetom.Ustali su protiv Familije.Prvi. Sami.Stradaju. Ko ga jebe! Gde je kraj tom kurčenju?Srbi, poslušajte! Zaboravite - Ko ga jebe! Naučite - Ko ga plaća? Kada vas pljuju što ste Srbi - Ko ga plaća? Kada vas političari lažu - Ko ga plaća? Kada vas vođa gura u EU - Ko ga plaća? Naučite - novčane tokove. Naučite - knjigovodstveno knjiženje. Naučite - da ste mali za svetske ratove.Naučite - da trgujete i da zarađujete. Odbranite - svoju drevnu istoriju. Odbranite - svoju naciju. Odbranite - kulturu i identitet Odbranite - državu Uzdignite - Srbiju. Učite! Radite!Borite se! Srbi ne mogu bez Srbije. Srbija može bez Srba.Tada više nije Srbija.

GUBICI - Koliki su naši gubici zbog pogrešnog koncepta približavanja bankrotiranoj EU? Mogu li se ti naši gubici izračunati? Naravno, da mogu. Zbog nametnute spoljnotrgovinske liberalizacije, koja je potpuno uništila domaću proizvodnju, Srbija je izgubila u periodu 2001-2014 preko 70 milijardi evra. Velika rasprodaja u procesu banditske privatizacije odnela je minimum 30 milijardi evra. Taj novac su pokrali svi političari, koji su vladali u tom periodu, tajkuni, kriminalci i strane kompanije. Banke su isisale iz Srbije 25 milijardi evra. Zbog gubitka privrednog rasta, usled primene neoliberalnog koncepta šok terapije, toliko novca da je ostalo u Srbiji stvorili bi još 100 milijardi evra. Ukupni gubici u posmatranom periodu su 225 milijardi evra. To su veći gubici nego u vreme vladavine Miloševića od 1990-2000, koji su, prema tadašnjoj mojoj proceni, iznosili oko 120 milijardi DM. To su veći gubici nego razaranje naše zemlje od NATO zlikovaca. Ta šteta je iznosila 150 milijardi DM.

Kada sve to saberete dobijemo gubitke od skoro 500 milijardi evra. Vrednost DM i evra se izjednačila i to je bila velika podvala EU za prevaru evropskih naroda. Međutim, to nije kraj našim gubicima. Na sve to treba dodati gubitke zbog propuštenog razvoja u periodu 1990-2000 i gubitke zbog iseljavanja stručnih i mladih ljudi iz Srbije u čitavom periodu od 1990. do danas. Šta to konkretno znači? Pameti da smo imali, i da smo vešto izbegli sve ratove i bombardovanje, konfederacija nezavisnih država da je stvorena, kako sam tada predlagao, jer to je bilo najbolje rešenje, da nismo imali tržišne talibane, politički ološ i kriminalce na vlasti, Srbija bi danas bila razvijenija od Austrije, imali bi BDP preko 420 milijardi dolara, više 3,5 miliona ljudi bi radilo, nezaposlenost bi bila svega 2% , iskorenili bi potpuno siromaštvo i prosečna plata bi bila 4.000 evra , a prosečna penzija 3.000 evra.

Kako vam se čine ove cifre? Neverovatno! Iz današnje perspektive raspada države i opšteg siromaštva sve vam ovo deluje nemoguće. Nije nemoguće! To je posledica našeg kurčenja i političkog ludila. Gospodo drugovi, nastavite da glasate za politički ološ i da nas dalje unesrećujete. Nastavite da idete prema propaloj EU i to će biti grobnica Srbije i Srba. Kako upokojiti vampire? Samo pobunom protiv sadašnjeg izdajničkog režima. Nemojte da glasate za njih. Nemojte da glasajte za političare. Političari su svi isti. Prevaranti1 Glasajte samii za sebe i svoju decu.

AD - Aca Dramoser nastavlja svoju predstavu za zajebavanje naroda. Sazvao je sve direktore javnih preduzeća i kritikovao ih da su nesposobni. Naročito je nesposoban v.d. EPS-a. Njega je najviše kritikovao. A najsposobniji je direktor Elektromreže Nikola Petrović. Kako je to moguće? EPS kao sistem ne radi dobro, ali Elektro mreža radi odlično. Zar to nije suludo? Taj EMS prebacuje struju koju proizvede EPS. Kako se to može objasniti? Dovoljno je da znamo da je taj Nikola Petrović kum Ace Dramosera. E, sada je sve jasno. Kum nije dugme. Javni oglasi za kuma ne postoje. Zašto bi kum konkurisao? Kumovska demokratija. Sve dok kum ne izda kuma. Dramoser je obučen da izdaje. Prozvao je te i te i takve direktore da pune džepove mafijašima, umesto da pune budžet. Ponovo predstava za javnost. Ako direktori javnih preduzeća pune džepove mafijaša, zašto ih ne uhapsi?

STRELJANJE - Polako ali sigurno se steže obruč oko pravih nalogodavaca za ubistvo Đinđića. Jedna dnevna novina je objavila da se engleski obaveštajci saopštili prvim Đinđićevim saradnicima da se sprema atentat. Mislim da će se sve završiti na nekim od nosioca kovčega i ožalošćenim u prvim redovima. Sećate li se tada da su oni u javnosti otvoreno govorili, optužujući smotanog Koštunicu, da su nalogodavci streljanja oni koji su imali najviše interese u tom zločinu. Tačno! Ko je imao najveće interese da se taj zločin desi? Oni koji su posle streljanja preuzeli upravljanje zemljom. Ta frojdovska podsvesna greška ukazuje na inspiratore zločina. O tome sam pisao odmah nakon streljanja, ali to niko nije smeo da objavi. Jedno je sasvim sigurno, da je Đinđić ostao živ niko od tih štakora i bubašvaba ne bi opstao u politici. On je spremao veliki zaokret u svojoj promašenoj politici. Shvatio je svoju grešku. Hteo je sve da promeni. Nije se mirio sa postojećim neuspehom. Otpisani to nisu hteli da prihvate. Uveliko su krali i nagomilavali ogroman novac. Imali su dovoljno sredstava da plate atentat. Sve ostalo je bila predstava za narod. Vreme radi protiv njih. I nemirna savest. Kazna stiže.

KOŠARKAŠI - Košarkaši su iznenadili sebe i nas. Sebe jer nisu znali da su dobri. Nas jer nismo verovali da su dobri. Iskreno im čestitam. Igrali su kao tim i uspeli su da uzmu srebro. Amerikanci su pomerili granicu od evropske košarke. Jedno vreme evropska košarka je uspela da ih dosegne i da ih pobedi. Danas to više nije moguće. Lestvica je podignuta na više. Amerikance mogu da pobede samo oni koji igraju brže. U narednim godinama je to veliki izazov za evropsku košarku.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane