Natrag

Su(lu)dovanje

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (35)

Justicija otvorenih očiju

Srpski sudovi još donose presude ''U ime naroda''. I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. I nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno stavi u funkciju zaštite interesa vladajuće klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se ono mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikantstva. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Najgori među njima je, svakako, ministar pravde Nikolica Selaković. O tome piše naš urednik Milan Glamočanin, nekadašnji načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Deset dana u Srbiji su štrajkovali advokati. Nije bilo suđenja, i nekoliko desetina hiljada predmeta odloženo je za presuđenje za nekoliko meseci.

Advokatura u Srbiji je u beznadežnom položaju. Advokati su svedeni na proletere, i advokatski proletarijat nije imao izbora, nego da štrajkom skrene pažnju da nisu u stanju plaćati državne namete i poreze, jer siromašni građani nisu više sposobni da plaćaju njihove usluge. U većini krivičnih postupaka sudovi okrivljenima određuju branioca po službenoj dužnosti, ili se okrivljeni sami brane, jer nemaju novca, a za kazne do pet godina zatvora, NIJE OBAVEZNA ODBRANA.

Ministar Nikolica Selaković nije bio uzbuđen. Nije mu se žurilo. Pregovore sa advokatima započeo je tek 22. septembra, desetog dana od njihovog štrajka.

Arogancija ministra pravde proizilazi iz njegovih ličnih odnosa sa premijerom Vučićem. Nikolicin brat Dragan Dejvid Selaković vršlja po SAD-u i debelo plaća Vučića, da njegovog brata drži na mestu ministra pravde Srbije. Takav skot nikada, u dugoj istoriji Srbije, nije mogao biti ni činovnik u ovom nadležstvu.

Sve čega se latio ministar Selaković, donelo je građanima Srbije nesreću.

Izborom privatnih izvršitelja Selaković je omogućio naprednjacima da na ova mesta postave svoje ljude, i tako, za desetine miliona evra opljačkaju javna preduzeća, plaćajući utuženja, od kojih više od polovine ne može biti naplaćeno.

Izborom notara u Srbiji, takođe će građanima oduzeto ustavno pravo da sklapaju ugovore i da prodaju svoju imovinu.

U pismu koje objavljujemo, notari opisuju hronologiju nameštenog konkursa i izbora koji je izvršio ministar Nikolica Selaković. Takođe, tarifa usluga notara je zastrašujuća. Za samo pola sata, koliko traje postupak overe ugovora o prodaji, ili zameni nepokretnosti, notar zaradi godišnju platu hirurga!

Savetujemo građane da se odjave iz svojih gradova, u kojima postoje notari, da se privremeno prijave u opštini gde nema notara, i da u sudu overe ugovor, i tako sačuvaju deset hiljada evra, koliko bi notar njihovog novca stavio u svoj džep.

A notar u pismu upućenom našoj redakciji navode:

"...U novinama 'Tabloid' do sada je objavljeno više članaka u kojima je objašnjeno šta je sve Ministarstvo pravde nezakonito uradilo pre i nakon uvođenja notarstva u pravni sistem Srbije.

Međutim, potrebno je i sa ovog aspekta, posle skoro mesec dana rada notara, ukazati zbog čega je uvođenje notarstva potpuni promašaj.

Kao prvo, iz ovakvog nakaradanog načina uvođenja notarstva, gde je izabrano 93 (umesto 100) od ukupno 371 notara, odnosno 26 % od ukupnog broja, a sa druge strane, samo u Beogradu je izabrano 44 od ukupno 64, odnosno 2/3 izabranih notara, vidi se nesklad u broju sada primljenih notara u odnosu na ukupan broj.

Ovakvim izborom Ministarstva pravde od preko 2/3 ukupnog broja notara koji su izabrani za Beograd, ministarstvo može da kontroliše kompletnu Notarsku komoru-sistem, ne samo zbog toga što je ova 44 notara ministar izabrao , već i zbog toga što je i Beograd sa izabranim brojem notara dominantan u svemu o čemu će se odlučivati unutar notarske profesije. Ministarstvo pravde je pokazalo nameru da kontroliše i notarski sistem, i zbog toga što je izabralo za notare lica koja nisu imala položen notarski ispit u momentu raspisivanja konkursa, i to Miodrag Đukanović, Ana Petrović, Srbislav Cveiić, Aleksandra Beštić, Iva Sekulić-Graovac, Jovanka Jovanović i Saša Bošković, kao i lica koja su pala na popravni ispit, i to Ivana Grabež, Milovan Glišić, Jasna Bojadžijevska, Dejan Radulović, Danka Carić, Savo Mićković, Dragana Smiljević, Slavica Jovanović...

Nezakonitim uvođenjem notarstva, ozbijlno je narušen pravni sistem Srbije, i povređeno ustavno načelo jednakosti građana. Advokatska komora Beograda pokrenula je dve inicijative za ocenu ustavnosti pojedinih odredbi Zakona o javnom beležništvu, koje nisu u skladu sa Ustavom.

U pripremi je, nova inicijativa za ocenu ustavnosti propisa o javnom beležništvu, jer u ovom momentu u 15 gradova i opština u Srbiji, važi Zakon o javnom beležništvu, i u njima isključivo notari obavljaju određene pravne poslove , a u preostalim opštinama i gradovima u Srbiji, (oko 100) taj posao obavljaju sudovi. Znači, ono što po Zakonu o javnom beležništvu ne može sud u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Valjevu i dr. mora sud u svim ostalim opštinama u Srbiji, odnosno isključivo sud.

Tako, na primer, u svim beogradskim opštinama, zatim u Bečeju, Valjevu, Jagodini, Kragujevcu, Leskovcu,Loznici, Nišu, Pazaru, Novom Sadu, Pančevu, Somboru, Staroj Pazovi , Subotici i Šapcu za sastavljanje Ugovora o prometu nepokretnosti, sud nema nikakvu nadležnost, već su za te poslove nadležni isključivo notari, a u svim ostalim opštinama u Srbiji notari nemaju nikakvu nadležnost, jer ne postoje, i za te poslove je nadležan iskljućivo sud. Ista je stvar sa zaključenjem Ugovora o doživotnom izdržvanju, ugovorima o ustupanju i raspodeli imovine za života i dr.

U jedinstvenom pravnom sistemu Republike Srbije ne bi smelo da se za pojedine opštine predvidi isključiva nadležnost notara, a u drugim opštinama da iste te poslove radi sud.

U pitanju je očigledno kršenje Ustava .

Smisao uvođenja notarstva, a Srbija ga je uvela poslednja u Evropi, i to na ovako nakaradan način je, pre svega u rasterećenju sudova, sa ciljem poboljšanja pravnog sistema Srbije. Da li je uvođenjem notarstva došlo do rasterećenja sudova? Naravno da nije, jer notari u Beogradu i navedenim gradovima rade za sada samo posao promet nekretnina. Ranije, do uvođenja notarstva, taj posao su radili činovnici sa srednjom stručnom spremom, koji su radili na overama u sudovima, što znači da su notari samo zamenili činovnike na šalteru suda.

Do danas, za mesec dana u Beogradu ni jedan notar nije sastavio ni jedan Ugovor o doživotnom izdržavanju, niti Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života i dr., koji ugovori su izuzeti iz nadležnosti sudija. Takvih ugovora je inače i ranije bilo veoma malo, tako da o nikakvom rasterećenju sudija ne može biti ni reči. Znači, u ovom momentu većina poslova koji su u nadležnosti notara i dalje je ostala u nadležnosti sudova, čak i u gradovima gde je notarstvo uvedeno, pa se postavlja pitanje zbog čega se notarstvo uopšte uvodilo.

S tim u vezi je i važno pitanje, zbog čega se ne vrši popunjavanje upražnjenih notarskih mesta, kako u Beogradu, tako i u drugim gradovima ? Zašto se ne raspisuje konkurs?

Da li se isto tako čeka možda Nova godina i zimski godišnji odmor, da se "provuče" izbor "zimskih" notara, kao što je to urađeno 1. avgusta, kada su prvi notari izabrani za vreme godišnjih odmora, sa namerom da uvođenje notarstva bude realizovano sa što manje kontrole javnosti. Postavlja se onda pitanje, šta je bila namera za ovakvo nakaradno uvođenje notarstva?

Odgovor se nameće: namera je da se uzme novac, i da se postojeći notari pozicioniraju što bolje u pravnim poslovima prometa nekretnina i kod banaka.

Ovako uvedeno notarstvo niti će doprineti rasterećenju sudova, niti će smanjiti broj sporova, ali će se zato većina notara obogatiti i moći će kako je rekao bivši premijer Zoran Živković "da vrati novac koji je notar dao, da bi bio izabran za notara". Kako je moguće da prođe nezapaženo da je Zoran Živković u Skupštini Srbije 31. 8. 2014. dao takvu izjavu, da mu niko od prisutnih poslanika nije odgovorio, niti pitao da li ima dokaze za takvu tvrdnju? Ni tužilaštvo, ni policija nisu reagovali na takvu izjavu bivšeg premijera. Umesto da pitaju Zorana Živkovića odakle mu saznanja da je takav izbor notara bio korumpiran, nadležni organi se prave kao da on ništa nije rekao.

Kako se Srbija nalazi u procesu pridruživanja EU, koja je i dala novac za poboljšanje pravnog sistema u zemlji, preko nemačke organizacije GIZ, zatim uvođenje katastra i dr. logično bi bilo da se onaj ko je dao pare zainteresuje za to kako su te pare potrošene, i kakvi su efekti postignuti!

Posle prvih mesec dana rada, jasno je da je uvođenje notarstva u Srbiji čist promašaj. Zbog čega se ne raspisuje konkurs za izbor novih notara? U ovom momentu su ispunjeni uslovi da se raspiše konkurs za popunu praznih mesta u Beogradu. Zbog čega se ne raspisuje takav konkurs? Razlog je očigledan. Sada konkurs raspisuje Notarska komora Srbije.

Notarska komora u dogovoru sa Ministarstvom pravde (obzirom da će i ubuduće ministar imenovati notare) imaju nameru da organizuju još dva tri ispitna roka za one notare koji će biti imenovani, i kada njihovi kandidati budu te ispite položili, za njih će biti raspisan konkurs, kao što je to bio slučaj sa konkursom od 5. juna 2014.godine. Čeka se protek vremena, a kada iduće godine bude izvršen izbor novih notara, postavlja se pitanje, imajući u vidu u kakvom vremenu živimo, ko će se još sećati neuspešnog uvođenja notarstva u Srbiji?

Inače, priprema se teren da se prilikom popunjavanja upražnjenih notarskih mesta za notare prime privatni izvršitelji koji nisu primljeni po ovom prvom konkursu (Raićević Veljko, Dragović Mihajlo, Stoikov Dragana, Ranković lsidora, Mladenović lvan, Nikolić Aleksandar), zatim biće primljeni oni kandidati koji budu položili u ispitnim rokovima od oktobra 2014. i dalje, kao i Ljiljana Blagojević, bivši pomoćnik ministra pravde, Gordana Ćelić Liubibratić , rukovodilac u Ministarstvu pravde, Danijela Vazura, sestra pomoćnika ministra pravde i dr.

Još jednu notornu laž predstavlja informacija da je sa notarstvom usluga jeftinija nego ranije. Prema članu 21. Javnobeležničke tarife, javni beležnik će naplatiti, npr. za overu Ugovora o prometu nepokretnosti koji ima vrednost 200.000 eura, ukupno 68.400 dinara, za nepokretnost vrednosti 300.000 eura 86.000 dinara, za nepokretnost od 400.000 Eura 111.600 dinara. I što je nekretnina skuplja, cena notarske usluge progresivno raste! Za predugovor treba platiti još 50% od usluge notara, tako da je za overu nepokretnosti od strane notara, na vrednost nekretnine preko 60.000 eura, usluga notara skuplja višestruko, a za nepokretnosti velike vrednosti notar može naplatiti i do 720.000 dinara, odnosno maksimum 6.000 Eura. Kako notar može po javnobeležničkoj tarifi (čl. 21) naplatiti i za predugovor još 50% od 720.000 dinara, odnosno 360.000 dinara proizlazi da za promet samo jedne nepokretnosti velike vrednosti može naplatiti 1.080.000 dinara! Manje od tog iznosa, inače, zaradi hirurg koji obavi 200 operacija za godinu dana. I da budemo još precizniji, taj iznos notar mora naplatiti, inače čini disciplinski prestup koji kao sankciju ima prestanak notarske delatnosti (čl. 11. javnobeležničke tarife).

Znači, za nepokretnosti velike vrednosti sada treba izdvojiti 1.080.000 dinara (član 21 javnobeležničke tarife) dok je ranije ta usluga kod suda koštala maksimum 39.000 dinara. odnosno 325 Eura, što znači da je notarska usluga skuplja skoro 30 puta. Ranije je ta usluga, kad je overavao Ugovor pred sudom građanina koštala najviše 39.000 dinara, bez obzira na veliku vrednost nepokretnosti. U svim opštinama gde nije uvedeno notarstvo, (a ima ih preko 100 u Srbiji), građane bi trebalo da košta sudska taksa na ime overe Ugovora najviše 39.000 dinara , bez obzira na vrednost predmetne nepokretnosti, a u gradovima gde je notarstvo uvedeno, kako smo već naveli, tri, pet, pa i dvadeset puta više. Država se dosetila, pa će ubuduće u gradovima gde nema notara, sudije sastavljati notarske zapise, i naplaćivati notarsku naknadu za njihovu izradu. Zbog toga što sudije to ne znaju, jer nisu položili javnobeležnički ispit, do danas od uvođenja notarstva nijedan takav ugovor nije sačinjen, ni u jednom sudu u Srbiji.

Ova glupost, da sudiie sastavljaju notarske zapise kod prometa nepokretnosti, proširena je i na sastavljanje ugovora o deobi zajedničke imovine supružnika i vanbračnih partnera , zatim ustupanje i raspodelu imovine za života, sastavljanje ugovora o doživotnom izdržavanju i cena koštanja notarske usluge koja je takođe višestruko skuplja nego ranije, primenjuje se i na ove ugovore. Najodgovorniji za ovakvo stanje u srpskom pravosuđu su po prirodi stvari ministar pravde Nikola Selaković i njegov kolega sa Pravnog fakulteta u Beogradu Dejan Đurđević, koji je, iako nestručan, osmislio takav način uvođenja notarstva u pravni sistem Republike Srbije."

A. 1

Iz službenog stana na ulicu

Beograđanka Mirjana Krtinić je sa pokojnim suprugom živela od 1986. godine u domarskom stanu u Osnovnoj školi „Gavrilo Princip", gde je suprug radio. Posle 33 godine staža gospođa Krtinić je otišla u penziju koja iznosi samo 19. 900 dinara, a vlast preti da će je još smanjiti.

Zato što je imala smeštaj, gospođa Krtinić u svom preduzeću nije mogla da ostvari pravo na stan. U međuvremenu je suprug umro i škola je tražila da gospođa Krtinić napusti stan. U svojoj tužbi podnetoj maja 2011. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu, škola je tvrdila da je stan službeni, da je pokojnom Krtiniću dodeljen samo za vreme dok obavlja posao školskog domara, tako da je njegovom smrću ugovor prestao da važi.

U odgovoru na tužbu gospođa Krtinić je navela da je po zakonu koji je važio u trenutku sklapanja ugovora škola bila dužna da svojim internim aktom ovaj stan izričito kategoriše kao službeni, što ona nikada nije učinila. Osim toga, gospođa Krtinić je istakla kako su u ono vreme ugovori o korišćenju domarskih stanova zaključivani na osnovu pravilnika u kome je izričito navedeno da će se škola, nakon prestanka radnog odnosa, obavezati da domarima obezbedi drugi stan.

Sudsko veće sastavljeno od sudija Vere Milenković, Anke Vuković i Ljiljane Stevanović smatralo je ovo nebitnim i presudilo u korist osnovne škole. U obrazloženju presude se navodi kako je tačno da stan nikada izričito internim aktom škole nije naznačen kao službeni, ali se po njegovom položaju (nalazi se u okviru škole) to može da zaključi.

Što se obaveze obezbeđivanja drugog smeštaja tiče sudsko veće je i ovaj argument tužene odbacio smatrajući da je to irelevantno „obzirom na predmet tužbenog zahteva, a posebno pri činjenici što odluka u ovoj pravnoj stvari ne utiče na dobijanje ili korišćenje stana sa stanarskim pravom"?!

Presudom 35 P. br. 9791/2011 od 30. maja 2012. godine, gospođa Krtinić je bila obavezana da u roku od 15 dana sa svim licima i stvarima napusti predmetni stan, pod pretnjom izvršenja.

Za sud je nebitno na šta je zakon obavezivao tužioca, Osnovnu školu „Gavrilo Princip", a za vlast je bez značaja i to što je gospođa Krtinić živeći sa pokojnim suprugom u stanu dobijenim na određeno vreme izgubila mogućnost da od svoje tadašnje firme u kojoj je radila dobije drugi stan. Nebitno je i to što ona sa penzijicom od manje od 20.000 dinara i bez ikakvih drugih prihoda ne može da plaća kiriju u privatnom smeštaju. Porodica Simonović je marta 1981. godine kupila polovinu stana u Dobropoljskoj ulici broj 67. u Beogradu.

Uz to su ugovorom od prethodne vlasnice kupili su i sporedne prostorije koje pripadaju istom stanu i to: tavanski prostor iznad pomenutog stana i garažu u dvorišnoj kući. Pomenuti stan i pomoćne prostorije ostale su u vlasništvu predratnog vlasnika cele zgrade kome je ista oduzeta u postupku nacionalizacije. Poratna komunistička vlast je od privatnih vlasnika oduzimala ono što se smatralo viškom stambenog i poslovnog prostora i delila zaposlenima bez imovine, ali je i starim vlasnicima ostavljala dovoljno da mogu da udobno žive. Ova, takozvana demokratska, posleoktobarska vlast, otima svima, bez ikakvog obzira, pa čak i zakonskih osnova.

Postupak nacionalizacije je tadašnjim zakonom završen pedesetih godina prošlog veka, pa od onda šta je uzeto - uzeto je, a šta je ostalo u privatnom vlasništvu - ostalo je privatno. U opštini Savski Venac nacionalizacija još traje.

Više od tri decenije pošto su kupili nepokretnosti u Dobropoljskoj ulici, Simonovići su saznali da je imovina, naknadno, nacionalizovana?! Iz dopisa Gradske opštine Savski venac br. 465-23/2011.-IV-01 od 27. septembra 2011. godine, proizilazi da je dvorišna zgrada postala društvena svojina.

Iz uverenja RS RGZ Služba za katastar nepokretnosti Beograd 2,02 broj 952-3-10564/12 0d 2. marta 2013. vidljivo je da je dvorišna zgrada sa dotadašnjeg korisnika, opštine Savski Venac, prešla u vlasništvo Stojana Đokića sa prebivalištem na istoj adresi.

Kuća je, dakle, nacionalizovana više od pola veka, pošto je Zakon o nacionalizaciji prestao da važi i to samo zato da bi bila privatizovana?! Zamenik javnog pravobranioca opštine Savski Venac Marko Kovrlija smatra da je sve regularno i po zakonu. Ni u Republičkom javnom pravobranilaštvu nisu videli nikakvu nezakonitost niti nelogičnost. Od jednih se otima, da bi se drugima davalo.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane