Natrag

Banat

Posledice Vučićevog "preporoda": siva ekonomija zagospodarila nazadnjačkom politikom Zrenjanina

Ciljaju visoko, padaju nisko

Ako je neko zadovoljan ni sa čim, a ima sve što mu treba, onda je to prosečan stanovnik Zrenjanina. Nema za 'leba, radi kod surovog gazde bez samopoštovanja, za nedostojnih 90 dinara na sat, kod lekara ide samo kad je teško bolestan, i to sa zakazanim terminom za kraj 2015. godine, kod roditelja penzionera ide svakodnevno da iskamči koju hiljadarku dinara od njihove mizerne penzije (koja ionako služi za prehranjivanje dečice)...Zrenjanin je i tužno pozorište posrnulog društva u kome postoji i fenomen "akrobacije" presvlačenja u taksiju, koje izvode devojčica na putu do škole, gde se dete transformiše u modernu sponzorišicu Grand kulture. Prosečan građanin Zrenjanina ne zna za pozorište, muzej i likovne galerije (poneki Idiot kupi na buvljaku Dostojevskog za 25 dinara), obrazuje se čitanjem jeftinog šarenog Informera i blejanjem u mali ekran iz kojeg 23 časa na dan iskače Najveći Šef svih naših strahova...Ova slika naprednjačkog nazadovanja govori samo jedno: ili će oni morati da odu ili će narod početi da se iseljava iz nekada najbogatije regije u nekadašnjoj Jugoslaviji.

Zoltan Horvat

U ovom i ovakvom idealnom ambijentu, gde se nazadnjačko uhlebljenje postiže količinom hvalospeva na račun Naj Šefa, Zrenjanin se, vrhunski i kvalitetno, urušava. Materijalna i na nju nakačena duhovna beda voli društvo obamrlih zombija od ljudi koji sirotuju zajedno. Najnovija i možda jedina zabava je trkanje sa šinobusima na relaciji Zrenjanin - Elemir, gde pobeđuje trkač koji daje 5 minuta fore muzejskom eksponatu kloparanja na razdrndanim šinama.

Ima li smisla objašnjavati neobjašnjivo, tražiti uzroke nesreće građanina Banata? Kako lepo i primamljivo zvuči podatak da republički poslanik SNS-a Mirko Krlić ima na raspolaganju 24 časa dnevno (dabome, i noćom) gradsko službeno vozilo. Srećan čovek, zaslužio kontinuitet svog nemerljivog doprinosa gradu kojeg istinski obožava. Za ne baš male pare, svakog meseca, svih sugrađana. Jedina nesreća je što na raspolaganju nema službenih vozača, pa mora sam da se voza i, a zbog formalnosti forme, samom sebi ispisuje putne naloge.

Kako je tek sretan ubogi potrošač električne energije sa naselja Bagljaš kada mu ovih dana, pojačani policajcima, došli u službenu posetu uniformisani nosači makaza. Dug je dug, velikih 46 dinara, seci sirotinju i za novo uključenje naplaćuj po troškovniku, 6,7,8 hiljada dinara.

Nije lako ni novim fantomskim vlasnicima nekretnina u Zrenjaninu. Legendarni menadžeri grada, Džeger i Daksi, uigran tandem ničim izazvanih gradskih vrhovnika, pozovu nekog od ovdašnjih preduzetnika na večeru u omiljen im restoran, pa u startu ponude recimo 100 hiljada evrića "pozajmice" za kupovinu atraktivnog lokala u centru grada. Ovakve ponude se uglavnom ne odbijaju, pa se sklepaju ugovori, gde se već nakon 24 časa ulazi u posed. Odakle Legendarnom tandemu lova, to niko ne zna u Zrenjaninu, al' se zna da je osvojena i zgrada sa sijaset lokala gde je nekada carovao bioskop Balkan.

Kako "uspešni" preduzetnici vraćaju lovu, to već nije njihova briga. Legendarni su, zavidi im pola grada, kolekcionari nekretnina, uz "veličanstvenu logističku podršku" poslušnih direktora javnih preduzeća i ustanova. Jes' da će se u roku od godinu dana urušiti desetak zgrada u strogom centru grada, ali poenta Legendarnih je, praviti unosan biznis od urušavanja. Kako objasniti strahove Lasla Fuksa, direktora Gradske stambene agencije i Goran Kravarušića, direktora gradske Direkcije za razvoj grada, od izaslanika nazadnjačkog politikanstva, recimo od Džegera?

Džeger ih vešto voli, mazi i pazi, voda ih i po restoranima, ubacujući u paukovu mrežu odakle je izlaz, da nema izlaza. Dok slušaš i izvršavaš naređenja, stičeš utisak da si omiljen u sedištu ovdašnjih nazadnjaka, al', brale, kad ne izvršiš najmanje naređenje, leti glava.

Smeju li legendarni menadžeri da udare i na novog gradonačelnika, Čedomira Janjića, naslednika već prežaljenog Ivana Bošnjaka? Malo morgen, okružio se čovek malim timom ljudi, ne zaleće se, polako i dozlaboga strpljivo sprovodi ono malo što se može uraditi. Ne zapliće se u već spremljenu paukovu mrežu, ne "izmišlja toplu vodu", al' revnosno obilazi ono malo gradskih gradilišta. Ne uzima ni lopatu u ruke za paradno slikanje, ne zloupotrebljava protokolalnu funkciju za menadžerisanje, već traži ispunjavanje rokova. Za početak, obećavajuće, u vremenima teškim, da teže ne može.

Siva ekonomija je za siću i plakanje.

Gradski i prigradski prevoz su posebna priča. Preko puta autobuske stanice NET Busa, jedinog gradskog prevoznika, nalazi se sedište policije. Na parkiralištu stanice poređani automobili privatnih taksista. Policija iz neobjašnjivih razloga ne reaguje na sivu prevoznu zonu, pa se borba za putnika sa plaćenom kartom vodi danonoćno. Stvar je otišla predaleko kada su se privatnici bez dozvole za rad ustremili na putnike u autobusima odakle ih bukvalno pokušavaju izvući i odvesti u sopstvenoj režiji. Policija se poziva I proziva, nje nema pa nema na samo dvadeset metara od mesta događanja, a da stvar bude još gora, u otimanje putnika umešala se i firma gospodina Filipovića FIL APP, bivšeg vlasnika NET Busa. Policajci kažu "da nemaju pojma" šta im se događa preko puta, FIL je "nafilovan prejakim BG SPS pedigreom ", belaj je zagarantovan. Tandem Net Busa, Babović - Agramović bori se, borbeno, kako zna i ume sa ovom teškom situacijom, o polovnim autobusima da i ne govorimo, a gosn Filipović, (ne)poznat je ovdašnjoj javnosti kao bivši vlasnik ove firme koji zaposlenima duguje 5 mesečnih plata. Kome je u interesu da bezbedan prevoz u Zrenjaninu nije sistemski rešen, to zna samo uvoditelj u sistemski nered u ovoj državi, država. Kontaktiran je i gradonačelnik Zrenjanina, razgovori sa vlasnikom NET Busa su toku, uz zaključak da će u ovom slučaju grad obavezno i hitro reagovati. NET Bus je sa svoje strane reagovao ekspresno, smanjio cenu karata na 400 dinara za povratnu kartu na relaciji Zrenjanin-Novi Sad, i 600 dinara za povratnu kartu Zrenjanin-Beograd.

Siva ekonomija zagospodarila je i ovdašnjoj politici. Pod izgovorom da ću biti nezavisni odbornik i gledati samo svoja posla i interes građana (sebe samog), pojedinci se prodaju SNS-u za parče vremena na vlasti. Nekolicina nekadašnjih drčnih demokrata sada je udobno smešteno med većinom, a nije loše ni selektivno ponašanje. U slučaju postavljanja splava na zrenjaninskom parčetu jezeru, ja sam za i protiv, a u slučaju Ečanskih jezera sasvim suprotno, protiv i za. Ovakva ofiranja u pokušaju namicanja lepog životra koje garantuje nazadnjaštvo u Zrenjaninu, pravda se praznim stomakom sopstvene dece.

Na kraju sive ekonomije, jednog od najjačih uporišta lova u mutnom ove i ovakve vlasti, sledi pravo sindikalno osveženje za šaku zaposlenih. Zimnica paprenih cena, nudi se čak na dve rate, za petnaest dana platiš prvu, nakon mesec dana isplaćuješ ceo iznos. Nije blentavo, al', što ne bi i sindikalne vođe, provereni partneri ubogih zaposlenih, učestvovale u operaciji lud j...

Nazadnjačka sila u Zrenjaninu tako neodoljivo privlači ljude niskog, što nižeg morala.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane