Natrag

Francuska

Ideja novog transatlanskog partnerstva: kako da pet odsto stanovnika sveta raspolaže svim svetskim resursima

Pravo ropstvo u ime lažne slobode

Nikada se do sada nije dizala tolika prašina oko jedne knjige kao što je to slučaj sa pamfletom Valeri Trivajler, bivše prve dame Francuske, posvećen njenom bivšem dečku, nespretnom i nesretnom predsedniku Olandu. Nikada ženska osveta nije bila ovako pogubna kao jedan jedini pasus ove rialiti šou knjige Valeri Trierveiler, "Hvala za ovaj trenutak". Citiramo: "...U predizbornoj kampanji on se predstavljao kao čovek koji ne vole bogate, dok u stvarnosti , predsednik prezire sirotinju. U privatnom razgovoru on siromahe naziva 'ljudi bez zuba', ponosan na svoj crni humor...". Ipak sve je ovo anegdota u odnosu na ono što očekuje Francusku u drugom delu mandata ovog totalno pro-američkog Predsednika. Sve je bliži dan potpune kapitulacije pred trustovima i multinacionalima koji se naziva Trans-Atlanski pakt o jedinstvenom tržištu i koji se u tajnosti pripremao 25 godina, tvrdi naš dopsinik iz Pariza Mile Urošević

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Omrznuti predsednik Fransoa Oland nema mnogo izbora. Po mnogim mišljenjima njemu ne ostaje ništa drugo sem ratoborne spoljne politike i ulizivanja Amerikancima. Jedan novi rat bi bio prilika da se narod ujedini oko svog vojnog zapovednika i da Oland postoji sa svojih 13% popularnosti. Knjiga njegove zavedene pa napuštene ljubavnice je pravi bestseler koji se za samo para dana rasprodao u 200. 000 primeraka i čeka se drugo izdanje od još 270. 000.

Ipak to je prava pesma u odnosu na ono što očekuje Francusku u drugom delu mandata kada Ujka Sem zakuca na Trijumfalnu kapiju i zatraži potpis za totalno otvaranje tržišta- Francuska nije spremna na ovakav vid kapitulacije i sve više se diže glas da se ljudima objasni o čemu se zapravo radi, i zbog čega je sve to obavijeno velom tajne i dezinformacijama.

U ovom dopisu potrudili smo se da objasnimo ono o čemu niko ne piše, šta je zapravo pakt Evropa-Amerika? I kako se odvijalo zamotavanje EU u ovu paukovu mrežu, iz koje se neće lako izbaviti. Sa svoje strane Oland je kao i većina evropskih političara spreman da potpiše ovaj pogubni pakt da bi ostao u milosti kako EU tako i Americi, tvrde iz opozicije dok ga i dalje pozivaju da podnese ostavku i spase ne samo Francusku već i celu zapadnu evropu od američke invazije i ujedinjenog tržišta dva potpuno različita sveta i mentaliteta.

Sada je i najmanje prosvećenom građaninu Evrope postalo očigledno da su ih Ameri uzeli pod svoje i to ne snagom neke ekstra pameti već silom naivnosti, ako ne i gluposti ili podanosti onih koji su izabrani da brane suverenitet svojih nacija. Imitirajući talenat romantičnog kontinenta je toliko veliki da je gotovo sve što se Evropljanima dopada poreklom iz Amerike. Od jezika do elektronskih zezalica i načina ishrane ili zabave. Sve mora bar da podseća na Ameriku pa nije ni čudo da se Ameri tako lako probušili rupu u okeanu i iskrcali se ne samo u Normandiju već i u celu Evropu sa sve Balkanom i daljom okolinom.

Plan kojim treba da udare u naš način života, naziva se Jedinstveno tržište, koje je ustvari jedinstveno mišljenje i univerzalno siromašenje. Skraćeno rečeno, ovo čudo se potpisuje sa TTIP i kada bi nekom čobaninu trebalo da se objasni šta je to, najverovatnije da bi razumeo tek ako se pojam uprosti i prevede kao - Mafija nakupaca stoke za veliki prekookeanski vašar i obrtanje isto tako velike love. Za lovu svi znaju šta je, mada je ne viđaju često ni u omepatiskim količinama a ko je stoka u biznisu ovaca za šišanje nije teško pogoditi ili kako neko reče, - se prepoznati.

Evropa polako savija glavu, skida haljine i širi skute dok tiho šapuće: - bolje milom nego silom. Provizorna vlada projekta TTIP, koja se potpisuje sa TABC, (Trans-Atlantic Business Council), direktni je konkurent Savetu Evrope i za godinu do dve treba da zauzme njihova mesta i vlada sa obe strane velike Atlanske bare.

Sve je počelo tajno i ne tako davno kada je sredinom 1990 održan samit Amerike i tadašnje EU. I dok su kod nas trajale pripreme za oružani raspad države, tamo daleko, preko sedam mora, Ujka Sem je kovao planove za preuzimanje svih resursa i totalnu vojno-političku dominaciju nad celim starim kontinentom, ali i šire. Taj dan se uzima kao rođendan mondijalizma, poslednjeg političkog sistema koji putem ekonomske mondijalizacije i vojne dominacije treba da unucima kauboja donese sva blaga sveta.

Dok smo se mi prepucavali čiji je Bog jači, dotle su Ameri preuzimali ulogu i Boga i batine i pod maskom spasilaca organizovali novu zlatnu groznicu, u hipi stilu, - vodi trgovinu a ne rat! Čapraz-divan o kome je reč, predstavljen je svetu kao prijateljski razgovor dve ekonomske sile o mogućnostima malo veće solidarnosti i uzajamne saradnje. Violina je svirala uspavanka kao uvertiru onoga što tek treba da se desi. Bio je to početak dvadestpetogodišnjeg tajnog plana osvajanja sveta na prevaru. Orginal tajnim ugovorima i hrpom lažnih dolara treba da se za frtalj veka, od dva nezavisna tržišta, napraviti jedan potpuno zavisan belosvetski vašar na kome će moći da se kupuje sve: od udarne igle do super brze locomotive, sve, sve, pa čak i ljudske duše. Trange-frange, navali narode, još mal pa nestalo!

Sve do pre desetak godina, ovaj projekat je bio najveća tajna, mada je danas toliko odmakao da se više i ne kriju njegove prave namere:- da se uceni, otkupi ili podkupi sve ono što vredi i što je na žalost u rukama mnogih izabranih ljudi, koji ne opet vrede ni pet centi. Sve važeće norme i propise koji su pepreka za big biznis, treba ukloniti da bi se najzad trgovalo na moderniji način, u stilu pobesnelog Maksa. Ako je to plan onda je razumljivo zašto se u tajnosti poništavaju ne samo ekonomsko-socijalni zakoni već i sami suvereniteti istorijski važnih država i nosilaca civilizacije, Grčke, Italije, Španije ili Francuske na primer. Skrivene namere su novi svetski poredak i ustoličenje jedne svetske vlade, kako je to obećao tata Buš prvi.

Plati pa klati

Jedan od značajnijih tajnih sastanaka na vrhu između EU- SAD održan je u vreme dok je kod nas besnela Oluja, 1995. Tada su se po prvi put naslutili pravi ciljevi mondijalista, mada je nama i ranije sve bilo jasno. Na samitu u Sevilji, odata je počast i data puna podrška tek nastaloj Svetskoj Organizaciji za Trgovinu (WTO), koja ispod stola i u ime naroda pregovara, odlučuje i donosi nove zakone u tuđoj kući. Ovakva zakulisna saradnja država kroz zvanične međuvladine organizacije i razne neformalne grupe okorelih mondijalista je u realnosti tiho i neprimetno potčinjavanje jednoj sili, zvanoj : svet finansija. Da bi plan uspeo i stvar bila neizbežna, ustanovljena su stara hajdučka pravila: da se za svaki dogovor (kao za neku ucenu), postavi rok koji obavezuje pregovarače da odluče onako kako im se savetuje. U suprotnom, slede kazne i sankcije.

Na tom čuvenom sastanku u Sevilji je formirana i glavna lobi grupacija za pregovore i ubeđivanja. Sastavljena od predstavnika stotinak multinacionalnih kompanija, Trans-Atlantik Business Dialogue ili skraćeno TABD, je pokrenut na inicijativu bivšeg američkog sekretara za trgovinu Ron Brauna i to sa jasnim ciljem da se kolonizuje Evropa ekonomskim oružjem, tako što će prihvatiti sve američke norme i zakone u svim sektorima.

U ovu mafiju ne može da se učlani ko hoće već samo ona firma koju pozove veliki brat, vrhovni Trans-Atlanski Biznis Savet, TABC. Iza firme savetovališta, krije se najveći poslovni lobi u celom sunčanom sistemu. TABC je zapravo planetarni sindikat obesnih vlasnika 70 multinacionala koja imaju svoja sedišta u SAD ili u EU. Za njih radi šest milona zaposlenih.

Ova samoproglašena institucija je stavila svoje šape na većinu svetskih firmi raznih sektora. Ona deluje na neo-demokratskom principu neke sicilijanske stranke uz pomoć gore navedene sekcije za pregovaranja i uterivanje biznisa, TABD-a.

Ako se ne snalazite u ovom moru skraćenica i kvazi hemijskih simbola, ne brinite. To nije nikakvo čudo, niti početak Alchajmera. Jednostavno oni tako rade! Princip ludog i zbunjenog da se ne bi videlo gde je glava a gde rep. Vremenom će se oformiti nova lobi udruženja kao: TALD, TACD, TAED... koji iza skraćenica kriju lobije potrošača, lažnih ekologista i ko bajagi socijalne pravde ili prava radnika u stilu šije mi ga Đura: Svaka novostvorena organizacija , za kulturu, ekologiju ili trgovinu pravi spiskove onih firmi i sektora koji treba da se liberalizuju, u prevodu da se sjebu kako bi se jeftinije otkupile ili zatvorile da ne prave konkurenciju višoj rasi. Praktično sve vrste biznisa i sve usluge su na raspoloženju onih koji mogu da plate pa da klate. Tako je Amerika, de fakto postala glavni neprijatelj demokratije.

TABC vlada je oformila pet ministarstava od kojih je TABD (tim pregovarača za biznis) strateški najvažnije i u njoj su učlanjeni slatkorečivi iz zvaničnih vlada SAD a i EU. Ove guzonje kao i sve guzonje sveta svoje giga plate uzimaju pod obrazloženjem komplikovanog rada na usklađivanju jedinstvenog stava u pregovorima velikih kompanija i manjih firmi. Da nam obezbede jedan zvanični glas za sve pregovore, pobogu!

Kako da im se zameri ovako humanitana akcija i utrošeni trud !? Na čelo TABD su postavljeni vrlo pristrasni i poverljivi ljudi kao što su Ron Brown, Leon Britton i Martin Bangemann.

Vi o njima, naravno, malo ili skoro ništa ne znate, ali oni o vama znaju sve a pogotovo znaju šta vas čeka u skoroj budućnosti. Na svom zvaničnom sajtu www.abd.com, ekipa za biznis pregovore ostavlja razne zapovesti u obliku naivnih saveta, koje zvanični vladari EU (i oni koji tek treba da uđu u organizaciju), moraju da odrade u datom roku da bi uopšte opstali u svojim foteljama. Ali ovi super trgovinski putnici TABDa nisu jedini koji rade za zajedničku stvar.

TABD filijala je samo prva u nizu pet raznih stručnih-profesionalnih sekcija pod komandom Trans-Atlanskog saveta lezilebovića.

Njihova familija je u najbližem srodstvu sa Goldman Saks bankama i svoje zapovesti dobija od strane kumova iz TPN-a. TPN je nova skraćenica, koja iza svog krštenog imena Transatlantic Policy Network, krije veliku nevidljivu paukovu mrežu za vatanje magle i njenu distribuciju. Zastupnici ovog brenda su zaduženi da diriguju svim inustrijskim lobijima i u svojoj dimnoj zavesi uspostavljaju vlast Jedinstvenog Trans-Atlantskog Tržišta. Američki kongres i evropski parlamet, uz pomoć raznih lobija i pod pritiskom krize, treba da odrade ovaj pakleni biznis i to tako da se raja ne opasulji šta je snašlo, sve dok svi ne postanemo Amerikanci drugog reda, odnosno novi Indijanci. Sporazumi i pregovori ladno vode ka novom robovlasništvu, sistemu zasnivanom na ponudi i potražnji, toj toliko dragoj definiciji moralne ekonomije svih nafatiranih idiota. Konkurencija visoko kvalifikovanih i dobro plaćenih radnika zapada sa bednim polu-robovima u siromašnim zemljama u razvoju je unapred izgubljen rat.

Evropski hatišerif

Četiri godine kasnije, dok je Evropa bila zauzeta jugoslovenskom krizom i bratoubilačkim ratom u Bosni i Hrvatskoj, u Americi je osnovana jedna nova trgovačka armija za invaziju na svetske ekonomske sisteme. World Trade Organization (WTO), Svetska Organizacija za Trgovinu, koja je u svoj plan akcija uvrstila i multilateralni sporazumom o uslužnim delatnostima koje treba da se oslobode svoje uslužne prošlosti i postanu cenjena roba na tržištu. Krajnje je vreme da javni servisi kao što su: školstvo ili zdravstvo, postanu unosan biznis i donosu velike pare onima koji su ih kupi za bud-zašto.

Tuđa voda, struja, ili plodne njive su ono što jako interesuje investiture bogatih zemalja bez prirodnih resursa. Stara priča o petoj koloni, parama i burgiji. Naravno sve ovo se radi postepeno na principu kuvanja žabe u ladnoj vodi. Kažu da ako se postepeno i vrlo lagano voda zagreva, žaba ništa ne primećuje sve dok se ne skuva.

Godine 1998. pao je takav dogovor da se u razmenu uvrste i servisi. Tada je formiran TLD, novi klub samih deputata koji treba da preko veze sve to i ozakone! Njihova loža je već 1999. odlučila da se svake druge godine sastanu diskretno i da se bez svedoka ni javnosti vidi šta i kako može da se menja da bi bogati bili još bogatiji a da sirotinja ostane mirna. Koju prepreku ukinuti, koji zakon promeniti da se Evropi uvali otrovna žitarica, pilići u hloru i ostala modifikovana hrana ili kako da se otpusti višak radne snage u firmi koja bolje radi u Kini nego u Parizu. Kada je provaljena tajna da se decenijama pregovara o jednoj uniji , na sastanku 2008. godineTABC je zatražio od evropskog parlamenta da se ova grupa savetnika preformira u posebnu transatlansku skupštinu čim se ugovor potpiše, 2015. Dokaz da ovo nije samo ekonomsko potčinjavanje već i političko.

Godina 2007. je takođe važna u ovoj sagi o velikoj izdaji koju organizuje EU i njeni sponzori, razni lobiji i multinacionali. Slobodna razmena, otvaranje firmi bilo gde, bezuslovna konkurencija za bilo koji biznis su bazni principi nametanja volje Jenkija, a da bi se pilula progutala potpisan je i neki fol dogovor o zaštiti čovekove sredine koji treba da nam osigura zdravlje, lepotu planete i radost postojanja.

Cilj je naravo, sasvim drugi i svima potpuno jasan. Treba da se pojača privatni sektor i da se obezbedi nesmetana hajdučija investitora koji će da pokupuju sve što im zapne za oko i to lažnim novcem koji postoji samo u njihovim računarima. Dobra računica na koju padaju svi izdajnici evropskih država i hrle u te podrumske tajne pregovore oko rasprodaje porodičnog blaga čiji se pravi vlasnici ne pitaju.

Narod ima da ćuti i trpi zadovoljan što je živ i što mu na mesto radnog mesta, koje se seli u Kinu, na Tajvan ili u Rumuniju, država majka dodeliti milostinja u vidu socijalne pomoći. Ko se buni i bez toga može da ostane. Na tom kobnom sastanku, 30 aprila 2007, u Beloj Kući je potpisan ugovor o stvaranju prototipa svetske vlade i to onako hladno kao da je najnormalnije da se države ponište i na mesto njihovih izabranih političara po ključu postave odozgo neki nepoznati ljudi. Upravo tako se rodio Transatlantic Economic Council (TEC), šlag na tortu cele ove zavere.

Ova družina parlamentaraca je danas jedini forum koji ima prava da pregovara i odlučuje na " visokom nivou". On ima za zadatak da uskladi zakone i poništi važeće norme koje koče anarhiju u trgovini i mafijaškoj razmeni. Ovaj hatišerif je simbol evropske poniznosti i priznavanje ulaska u ekonomsko ropstvo, a potpisali su ga tri jahača apokalipse: Džordž Buš , Angela Merkel i Žoze Manuel Barozo. Na mesto predstavnika TECa postavljeni su Belgijanac Karel De Gucht i Amerikanac Majkl Froman bivši tajni agent i Obamina desna ruka.

Mangupska posla

Po dogovorima koji su svesrdno podržani od strane multinacionalnih kompanija, i tajno izglasani još pre petnaestak godina na sastancima OECD-a (Organisation for Economic Co-operation and Development), biće uskoro moguće da jedna privatna firma tuži bilo koju državu koja ne sledi norme razularenog liberalizma ili je ošteti nekim novim socijalnim ili ekološkim normama. To mnogi nazivaju feudalizam bez granica. Francuski nedeljnik Le Monde diplomatique, otkrio je i objavio ovu specifičnost mondijalističke zavere i predlog je izmenjen tako da je kao i obično, kad silni nešto menja, ostao skoro isti. Po novom projektu iz 2013 te Amerika i dalje insistira na milionskim odštetama u slučaju sputavanja samovolje velikih kompanija i njihovih sponzora bankara.

Ako ovaj zakon bude usvojen, privilegije multinacionalnih kompanija će nadigrati snagu zakona svake države i vezati ruke zvaničnoj vlasti. Kako Evropljanima tako i svakoj novoj članici koja želi da trguje sa njima. Nikakvi protesti i mobilizacije neće moći promeniti stav svemoćnih kapitalista jer se svaka nova odredba mora izglasati jedinstveno od svih potpisnika zemalja, na principu kadija te tuži...

Bezbednost ili zatrovanost hrane i vode, cene lekova, sloboda interneta, problemi energije, kulture, autorskih prava, prirodnih resursa, obrazovanja, urbanizma, imigracija i mnogi drugi državni problemi biće podložni privatnim interesima. Izabranima će ostati mrvice suvereniteta i po neko otvaranje sajma, polaganje venca i dočekivanje važnih gostiju : TTIP-a, TPP-a, TALD-a TACD-a TLD-a ili TAED-a, tvrde da će krivično odgovarati svi oni koji se usprotive potpisivanju ugovora na neviđeno i na poverenje.

Kao da je budućnost planete i naše dece treća rupa na mondijalističkoj svirali, tvrde jedni ali u sebi znaju da nema sretne budućnosti za decu siromašnih, sem za onu koja se nije ni rodila. A to je upravo ono što Evropljani možda i nesvesno čine. Uvoze stranu radnu snagu, usvajaju tuđu a ne prave svoj decu. Bela kuga se nadvila nad starim kontinentom a naše vođe su zauzeti sami sobom i svojom karijerom. Svi su isti, svi korumpirani je najčešći komentar na celoj planeti. Ali kako im se usprotiviti kad su skoro svi postali pudlice Bele Kuće i skoro da mole da ih Amerika okupira. Predstave pregovora za uspostavljanje transatlantskog tržišta se održavaju jednom godišnje, a u glavnim ulogama trenutno su glumci, Barak Obama, Džon Keri, Herman Van Rompej, novi predsednik Evropske komisije i Ketrin Ešton, što više otvori o ovom projektu nego cela stranica ovog dopisa.

Celu ovo priču pokrenuo je jedan podatak dugo čuvan u tajnosti. Naime, sredinom 2008. godine, pokrenuti su i paralelno i novi tajni pregovori o slobodnoj trgovini između Kanade i EU. Za kratko vreme proces je završen pozitivno i pakt stupa na snagu u novembru. Ovo je najbolji dokaz i obeshrabrujući putokaz kako će pakt sa Amerikom biti overen već idućeg leta javno mnjenje ne želi takvo prijateljstvo od kojeg se truje, siromaši i profesionalno izumire.

Eto o čemu se sve više priča i puno nagađa ovih dana u zemlji ljudskih prava, guščije paštete, parfema i šampanjca.

I još nešto da bi slika bila potpunija i budućnost još neizvesnija. Posle pakta o saradnji zemalja južne i severne amerike Ameri se osiguravaju i na drugoj strani globusa, u Aziji in a Pacifiku. Pregovori su pri kraju sa 12 zemalja tog područja. Ova prevaru nazivaju TPP ili Trans-Pacific Partnership. Tako će TTIP i TPP postati alfa i omega mondijalizma ne bi li 5% stanovništva raspolagalo skoro svim resursima ove lude planete. Rusija sa svoje strane pravi sličnu uniju sa ostalim delom Azije tako da su svi uslovi za jedan veliki sukob tu. Čeka se samo prva iskra.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane