Natrag

Amerika

Kako se rat u Iraku umnožava na nesreću američkih stratega i kako je vlada u Vašingtonu krenula putem bez povratka

Globalni rat, bez imena

Amerika je u ratu sa Islamskom državom. Problem s Amerikancima nije samo činjenica da ih „njihov pas" ujeda za ruku, već i njihovo ponašanje na teritorijama stranih, koliko god naopakih država, u kojima možda ne bi ni trebalo da budu. Zlodela koja čine džihadisti osuđuje ceo normalan svet, ali ni oni nisu zaboravili prizore mučenja i seksualnog šikaniranja iz američkog zatvora Abu Graib u Iraku. Kakve će posledice to izazvati, i da li je ovo ubrzani put u sunovrat američke imperijalne doktrine? O tome piše Milan Balinda, Tabloidov urednik spoljnopolitičke rubrike i dugogodišnji novinar američkog Majami Heralda.

Milan Balinda

Pre tačno 13 godina, 7. oktobra 2001, Sjedinjene Države u savezništvu sa Velikom Britanijom, a kasnije su se priključile i druge države, većina njih iz NATO pakta, počele su sa bombardovanjem Avganistana, a potom su okupirale tu zemlju. Prethodno je američki predsednik zahtevao da Talibani predaju Osamu bin Ladena koga su optužili da je organizovao teroristički napad od 11. septembra iste godine u kojem su, između ostalog srušena i dva oblakodera u Njujorku.Na bojnom polju Talibani su tada bili poraženi a Bin Laden je ubijen mnogo godina kasnije u jednoj noćnoj akciji američkih komandosa. Tako je započeo Rat protiv globalnog terorizma koji i danas traje i koji će se ovih dana još više rasplamsati. Meta su džihadisti u takozvanoj Islamskoj državi (ID) koji haraju u delu Iraka i Sirije, čineći najgnusnije zločine i sprovodeći genocid protiv ljudi drugih verskih ubeđenja, jezida, hrišćana, Jevreja, šiita i svih onih koji odbijaju da im se pridruže. Biće to rat bez imena koji preti da potraje godinama.

Bombardovanjem pozicija džihadista Islamske države od strane američkih vazdušnih snaga, kojima su se pridružili i lovci-bombarderi Saudijske Arabije i uz žestoki otpor kopnenih snaga Kurda, postignuto je da džihadisti za sada odustanu od zauzimanja glavnog grada iračkog Kurdistana, Erbila. U ovom trenutku džihadisti drže pod kontrolom teritoriju približnu veličini Velike Britanije, a teže da prisvoje ogroman prostor u tom delu sveta i ne kriju da bi se širili i po Balkanu i ostatku Evrope, tačnije na Iberijsko poluostrvo. Nemaju namere da od tih osvajačkih ambicija odustanu i nište ih neće zaustaviti dok god ih neko voljan i odlučan ne porazi, odnosno, uništi.

Mogućno je da taj rat protiv Islamske države potraje godinama, tako makar tvrde analitičari i političari, ali ishod je izvestan - džihadisti gube na kraju jer su im ambicije, rođene na većoj površini punoj kamena i peska, poprilično sulude. Biće to krvav rat, biće skup, i biće poprilično „kolateralnih šteta". Biće to uvod u ratove koji će se voditi ovog veka, jer će se nakon poraza Islamske države pojaviti nove grupacije religiozno-ideoloških fanatika sa svojim idejama kako vratiti svet nekoliko hiljada godina u prošlost. Rat se neće odvijati samo na Bliskom istoku, već će džihadisti nastojati da izvedu krvave terorističke akciju u Evropi i Americi. U Evropi će im to u izvesnoj meri i uspeti, ali osim prolivanja krvi ništa značajno neće postići.

Džihad na Balkanu

Za sada se pokazalo da su ovi džihadisti Islamske države razvili veoma uspešne taktike kada se radi o ofanzivi, ali im odbrana zauzetog terena nije najjača strana, mada raspolažu velikom spremnošću da se žrtvuju u sukobima. Kurdske snage uspele su da ih potisnu, iako su džihadisti koristili i moderno američko oružje koje su zarobili od iračkih snaga nakon što su osvojili grad Mosul. Smatra se da je njihov broj u Iraku i Siriji otprilike 10.000 boraca, mada je sredinom septembra CIA procenila da ih ima tri puta toliko. U svakom slučaju, veoma su sposobni, obučeni ratnim veštinama, odlučni i fanatično smeli, ali, procene su da nisu nepobedivi. Dokazali su nadmoćnost u sukobima sa regularnom iračkom vojskom, onom što su obučavali američki stručnjaci, ali ta vojska nije ni dobro trenirana, a nema baš neku motivaciju.

Još se pokazalo da džihadisti ne srljaju kada su odlučili da ne jurišaju na pozicije Kurda ispred grada Ebila jer bi morali da se sa planina spuste u doline gde bi ih zbrisala američka avijacija. Da bi se džihadisti uništili ipak će biti potrebno upotrebiti pešadiju, a Sjedinjene Države, naročito predsednik Obama, nisu raspoložene za tako nešto. Ne bar za sada. U međuvremenu protiv džihadista deluju i komandosi iranskih trupa u prećutnoj saradnji, još ne konkretno koordiniranoj, između Teherana i Vašingtona. Biće to rat u kojem će „zakleti neprijatelji" sarađivati protiv zajedničkog protivnika.

Izrael već „popunjava američku obaveštajne rupe" svojim satelitskim snimcima, a te će podatke Pentagon, vremenom, ustupiti i Irancima. Takođe i Turcima, ukoliko Turska odluči na čijoj je strani. Naime, Ankari ne bi smetalo da pomogne bilo kome u Siriji s namerom da se sruši vlast Bašara al Asada, pa makar podržavali džihadiste Islamske države. Takođe im je mrsko da stanu na stranu Kurda koji imaju pretenzije da otcepe deo Turske jer tamo žive njihovi „zemljaci". Saudijska Arabija nema izbora već da sarađuje sa Izraelom koji će, sa svoje strane, pokušati da drži nizak profil. Iran i Amerika neće se jedna drugoj isprečiti, a Irak, gde se sve ovo odigrava, nema izbora iako je zasigurno da njihova zemlja više neće postojati u jednom komadu ni nakon kraja ovog rata.

Kurdi će se zasigurno otcepiti, a šiiti i suniti takođe će morati pronaći način da se razdvoje. Tako će biti završena suluda ideja od pre 80 godina kada je Irak napravljen uz pomoć lenjira i u taj prostor ugurano tri naroda koji su se tokom istorije uglavnom tolerisali, ali koji su takođe jedan drugom skakali za gušu u mnogim kriznim situacijama. Džihadisti islamske države su se pokazali poprilično inventivnim, ali planovi da sruše režim u Saudijskog Arabiji, privuku Palestince na svoju stranu, obore Bašira Al-Asada, izazovu nemire u Francuskoj i tome slično, naprosto su mnogo ambiciozni. Najverovatnije će uspeti u tome da nakon njihovog uništenja proklija neko drugo seme mladih naraštaja fanatika. Budućnost ratova je zagarantovana.

Budućnost terorističkih akcija takođe je zagarantovana. Od još neutvrđenog broja boraca Islamske republike, par hiljada su građani zapadnih zemalja; Britanci, Francuzi, Nemci, Amerikanci, Čečeni, ali i Bosanci, Albanci i Srbi. Od, otprilike 2.000 džihadista, njih 500 su nosioci britanskog pasoša. Tamo su i stotinak Amerikanaca, mada su američki autoriteti dosada izneli podatak o samo 12 boraca. Od tih stranaca kući će se vratiti samo nekih 10 odsto, takve su procene, ali i to će biti dovoljan broj okorelih fanatika koji su naučili svoj krvavi zanat i koji će moći da izvedu opasne terorističke akcije. Možda nema veće opasnosti od tih povratnika, navodi renomirani Vorld Afers Žurnal, nego na Balkanu. Tvrde da je po nekim procenama Bosna dala više džihadista za rat u Siriji, u odnosu na svoj broj stanovnika, nego bilo koja strana država Evrope.

I mada su, kaže Vorld Afers, muslimani jugoistočne Evrope najumereniji islamisti, ipak, a uz pomoć iz Egipta i Saudijske Arabije, od pet do 10 odsto njih su indoktrinirani. Taj žurnal takođe tvrdi da su mnogi ekstremisti infiltrirali na važne religiozne, socijalne i političke pozicije. Poreklo militantnog muslimanskog pokreta ovaj žurnal direktno pripisuje preminulom predsedniku Bosne Aliji Izetbegoviću. Epicentar iz koga se šire radikalne muslimanske ideje širom Bosne, tvrdi profesor Huan Karlo Antunjez, nalazi se u sarajevskoj King Fahd džamiji kao i u Kulturnom centru u istom gradu, a obe ove institucije je finansirala Saudijska Arabija. Njih direktno nadgleda ambasada tog kraljevstva.

Bela džamija u Sarajevu je, tvrdi Vorld žurnal, glavni štab Sulejmana Bugarija, imama rođenog na Kosovu, koji je veza između bosanskih i albanskih ekstremista. CIA je procenila da jedna trećina nevladinih organizacija Bosne koja operiše širom sveta, ima terorističke konekcije ili zapošljava osobe koje imaju takve veze. Dalje se tvrdi da su na Balkanu muslimanski ekstremisti raširili mrežu štampanih novina, časopisa i knjiga, internet stranica i knjižara preko kojih propagiraju religioznu netoleranciju, mržnju prema Americi, anti-semitizma, kao i poruke protiv demokratskog sistema. U njihovo delovanje spada i mržnja prema žena kao i homofobija. Islamske knjižare u Srbiji, od Beograda do Novog Pazara, nude pisanija muslimanskih ekstremista. Internet stranice militantnih fanatika promovišu džihad, bombaše samoubice i ubistva „nevernika".

Bosanski vođa vahabista, Bilal Bosnić, nedavno je držao pridiku u kojoj je podvukao da „mi trebamo da volimo one koji vole Alaha i mrzimo one koji mrze Alaha. Trebamo da mrzimo nevjernike, čak i kada su oni naši susjedi ili žive u našim kućama".

Mržnja prema ženama, koja nije specifična samo ekstremnim muslimanima sa balkanskih prostora, može se sažeti i u sledećem stavu: „Svaka žena koja ima intimne odnose, mada nije udata, je po islamskim odredbama laka žena i drolja". Nova generacija bosanskih verskih vođa, koji su obrazovani u Egiptu, Saudijskoj Arabiji, Jordanu, Siriji i drugim muslimanskim zemljama, ne mogu se više kvalifikovati kao „lokalne" vođe baš zbog njihovog stranog religijskog obrazovanja, odnosno, indoktrinacije.

Pretnje "nevernicima"

Internet stranica na fejsbuku koja se na albanskom zove Krenaria Islame (Islamski ponos) sadrži, na primer, i fotografije Avganistanaca koji se bore u Siriji, a sama stranica ima 2.500 sledbenika. Toliki broj zainteresovanih ukazuje na moguću opasnost od novo-regrutovanih džihadista. Čak i kada neki od njih ne bi pristupili u redove islamskih ratnika, već više bili samo oni koji podržavaju „sveti rat", i dalje bi prouzrokovali opravdanu zabrinutost. Nedavno je jedan mladić sa Kosova postao prvi balkanski bombaš samoubica koji je ubio 52 ljudi u napadu marta meseca ove godine u Bagdadu. Ekstremni islamisti južno-balkanske regije pokušavaju da oforme jedan „fundamentalistički trougao" koji bi se formirao od Bosne, preko Makedonije eve do zapadnih oblasti Bugarske.

Namere su im preambiciozne, ali to ne znači da ne mogu predstavljati bezbednosni problem na ovim prostorima. Nedavni izveštaji, koje je prenela beogradska štampa, ukazuju na podatke da su se pre kratkog vremena iz stranih ratišta u Bosnu vratilo 50 džihadista državljanina te zemlje, a da ih je na bojnom polju ostalo 20 mrtvih. Početkom septembra u Bosni je sprovedena veća anti-teroristička akcija u kojoj je uhapšeno 16 lica i optuženo za saradnju s džihadistima. Ta akcija bosanske bezbednosne službe, pod imenom „Damask", sprovedena je na 17 lokacija na kojima je pronađena velika količina oružja i propagandnog materijala. Prema nekim izvorima, na koje se poziva beogradska štampa, među uhapšenima samo trojica nisu učestvovali na ratištima u Siriji.

Italijanski nedeljnik L'Espreso tvrdio je da je sa teritorije Kosova u borbama na strani ekstremnih islamista poginulo 16 ljudi, da se jedan razneo kao bombaš samoubica i da su desetine uhapšeni u Siriji i Iraku. Beogradska štampa je takođe objavila da je iz Raške u Siriju otišlo 40 radikalnih islamista i da jezgro tih ekstremista u Raškoj čini grupa od 120 ljudi.

Neki srpski mediji ističu da najveći broj boraca Islamske države koji dolaze iz Evrope čine kosovski Albanci. Dobar deo tih džihadista uhapšeno je u Prištini od strane lokalne policije a na inicijativu zapadnih zemalja. Objavljeni su podaci o jednom momku po imenu Mirza Ganić (19) iz Novog Pazara, džihadiste koji je poginuo prošlog januara u Siriji. Bio je rođen u selu Gornje Sebečevo, a pohađao je gimnaziju u Novom Pazaru. Bio je odličan đak, ali je isto tako ozbiljno bio zadojen radikalnim idejama islama. On je svojevremeno javno zapretio ministru Vlade Srbije Rasimu Ljajiću kao i građanskoj aktivistkinji, Aidi Ćorović. Pretnje je uputio i bosanskom ministru Fahrudinu Radončiću.

Mnoge evropske vlade strepe od povratka džihadista sa ratišta. Kolika je opasnost za London, Madrid, Brisel ili Berlin povratak prekaljenih islamskih boraca? Neka istraživanja pokazuju na činjenicu da je samo oko jedan odsto povratnika spremno da sprovede terorističke akcije u svojoj zemlji. Ali, jedan odsto od 2.000 džihadista iznosi 20 prekaljenih i ekstremno opasnih ljudi. Nije potrebno da takvi izvedu spektakularnu akciju kao onu u Americi 11. septembra 2001. da bi posejali paniku po Evropi. Dva do tri mnogo manja teroristička napada učinila bi posao. Evropske države moraće da nauče da se od takvih brane kao i da podignu nivo tolerancije u odnosu na krvavo nasilje.

Ipak bi trebalo realistički razmišljati o opasnosti koju predstavljaju borci Islamske države koji, koliko god da su dobro organizovani, nemaju moć organizovanih država sveta. Još jedan dokaz njihovih ambicioznih sanjarenja je i pretnja ruskom predsedniku Putinu kome je upućen video snimak sa najavama njegovog ubistva. Naime, u tom video, čiji prevod teksta je prenela agencija AFP, jedan džihadista pozira ispred vojne opreme, uključujući i jedan lovac ruske proizvodnje koju su islamisti zarobili u Siriji, držeći vatreni govor namenjen ruskim vlastima: „...Ovo je poruka za tebe, o Vladimire Putinu, ovo su avioni koje si poslao Bašaru, a mi ćemo ih poslati tebi, Bog će dozvoliti, priseti se toga..." glasi poruka na arapskom. „I mi ćemo osloboditi Čečeniju i čitav Kavkaz, Bog će dozvoliti. Islamska država je i biće širena Božjom voljom. Tvoj se tron već trese od pretnji i pašće kad stignemo do tebe jer je Alah zaista na našoj strani".

Prema tvrdnjama francuske novinske agencije drugi glas koji se čuje u pozadini te video poruke ima ruski akcenat. Procenjuje se da ima oko 200 boraca iz Čečenije u redovima trupa Islamske države. Najistaknutiji među njima je izvesni Omar al-Šišani (Omar Čečen), crvenobrad i 28 godina star, koji je rođen u Gruziji i poreklom je iz Čečenije. Prema tvrđenju BBC-ja, on je kao vojnik u gruzijskoj vojsci učestvovao u sukobima protiv ruskih trupa 2008. godine. Postoje indikacije da je on pohađao anti-terorističku obuku koju je sprovodila američka vojska kao deo pomoći gruzijskoj armiji. Pretnje Putinu su najverovatnije prazne reči, ali pokazuju da su trupe Islamske države sastavljene od pojedinaca koji svako za sebe hoće da vode svoj privatni rat, koji nisu religiozno naročito obrazovani, ali koji slušaju naredbe vođa i spremni su da izvrše i one najgnusnije.

Zlodela džihadista

Sjedinjene Države takođe se osećaju ugrožene znajući da su one na vrhu liste meta ekstremnih islamista. Ipak je opšte uverenje da Islamska država nije u stanju da nanese neku značajnu štetu na američkom kontinentu. Takođe je „javna tajna" da američki eksperti najverovatnije dobro poznaju sposobnosti bliskoistočnih terorista i to iz prostog razloga jer su ih sami oni trenirali. Naime, sudeći po izveštaju koji je objavila agencija Rojters, jednu grupu pobunjenika iz Sirije trenirali su u Jordanu američki vojni eksperti. Iz izveštaja ne može jasno da se zaključi da li su to radili pripadnici američkih oružanih snaga ili su to preuzele privatne firma koje su imale ugovore sa vojskom. Jordanski obaveštajni izvori tvrde da je to bio deo plana osmišljenog da se oformi vojna formacija od 10.000 „umerenih muslimanskih" boraca koji bi delovali u skladu s američkim interesima u regionu. Čak je i republikanski senator iz države Arizone, Džon Mek Kejn, posetio tu grupu tokom obuke da bi pokazao podršku Amerike borcima protiv sirijskog predsednika Bašara al-Asada.

Po svemu sudeći, a to ne bi bilo po prvi put, ti američko-trenirani ratnici napustili su svoje učitelje i pretvorili ih u mete. Problem s Amerikancima nije samo činjenica da ih „njihov pas" ujede za ruku, već i njihovo ponašanje na teritorijama stranih, koliko god naopakih država, u kojima možda ne bi ni trebalo da budu. Zlodela koja čine džihadisti osuđuje ceo normalan svet, ali i oni prizori mučenja i seksualnog šikaniranja iz američkog zatvora u Iraku Abu Graib. Amerika takve stvari lako zaboravi, ali ona druga strana ih se dobro priseća. Drugi problem koji Vašington ima je i verovanje da za svaki problem postoji rešenje, a takvo verovanje, videli smo još jednom nedavno, ne funkcioniše ni u samim Sjedinjenim Državama. Niko ne sumnja da je Amerika sposobna da porazi Islamsku državu, ali malo ko ne veruje da će posle toga iskrsnuti drugi problemi, drugi ratovi i druge strahote i to takođe zbog toga što Vašington mnoge stvari radi, u najmanju ruku, nespretno.

U sredu 10. septembra američki predsednik Barak Obama održao je kratki govor za koga se nadao da ga nikad neće održati. Čovek koji je postao predsednik u ovom trenutku najmoćnije države na svetu zahvaljujući dobrim delom i tome što se suprotstavljao ratu u Iraku, morao je da najavi svojim sugrađanima, i ostatku sveta, da se Amerika sprema da uđe u još jedan rat koji može potrajati više godina. Najverovatnije da će ga i sledeći američki predsednik naslediti. Ovoga puta će predsednik koji je sve vreme pokušavao da izađe iz ratova napasti zemlju, Islamsku državu, koja još ne postoji i koju Vašington, uz podršku saveznika, hoće da saseče u korenu. Nije bio preterano specifičan, ali se saznalo da će bombardovati pozicije džihadista u Siriji i podržati „umerene pobunjenike" u toj zemlji. U Iraku se mogu očekivati naleti bombardera, ali sve miriše da će na kraju posao morati da završe američke kopnene snage.

Najavio je slanje na teren oko 500 američkih specijalaca koji neće biti „u borbenoj misiji". Iz iskustva je poznato da se uvek počinjalo slanjem specijalaca i da se kasnije pokazivalo da su potrebne mnogobrojne trupe da bi se postigla pobeda. Vašington je do sada najaktivniji bio na zadatku da oko sebe prikupi što veći broj saveznika i čini se da će u tim misijama imati značajan uspeh. Po još nepotvrđenim vestima izgleda da će u koaliciju ući i takve zemlje kao što su Saudijska Arabija i druge države iz zone Golfa.

Saudijska Arabija, osim novca, ima kapacitet da učestvuje i sa svojim vazduhoplovnim potencijalom, ali je možda najvažnija činjenica da to kraljevstvo može da snažno deluje na ideološkom bojnom polju. Čak se pominje i Iran mada je američki državni sekretar Džon Keri odbacio takvu kombinaciju. Ipak je moguće da će se to savezništvo sastojati samo u tome da jedan drugom ne podmeću nogu.

Pre Obaminog govora, dnevnik Vašington post je u jednom ispitivanju javnog mnenja pronašao da 91 odsto Amerikanaca Islamsku državu smatra opasnošću za Sjedinjene Države. Skoro dve trećine ispitanih podržava napad na džihadiste u Iraku, a 65 odsto smatra da bi se američka akcija morala proširiti i na Siriju. Smatra se da Vašington namerava da u Siriji samo oslabi džihadiste da ne bi stvorili veću prednost snagama Bašara al-Asada. Moskva je već najavila da će bilo koju akciju Sjedinjenih Država u Siriji smatrati činom agresije protiv zemlje u kojoj Rusija drži jednu pomorsku vojnu bazu. Iran je takođe mogući napad na Siriju nazvao američkom agresijom koja bi čitav region pretvorila u plamen. Ovaj najnoviji rat već se iskomplikovao i to pre nego što je počeo.

A 1.

Kako zaustaviti dobrovoljce?

Mnoge države rade na merama koje bi zabranile, odnosno sprečile, njihove građane da se pridruže džihadistima na ratištima. Francuska hoće više moći da zaustavi svoje građane da napuste zemlju ukoliko su krenuli u rat. Britanija razmatra mogućnost da svojim dvojnim državljanima ne dozvoli povratak u zemlju. Tunis bi da usvoji zakon koji bi njihove dobrovoljce na stranim ratištima proglasio kriminalcima. Sjedinjene Države hoće da 24. septembra u Savetu bezbednosti UN bude usvojena obavezujuća rezolucija koja bi zahtevala od svih zemalja da spreče svoje građane u namerama da se bore na stranim ratištima.

Nemačka, zemlja koja već može da u izvesnim situacijama oduzme pasoše svojih državljana, razmatra mogućnost da nekima oduzme lične karte jer se sa tim dokumentom može putovati u mnoge zemlje, uključujući i u Tursku, a Turska ima porozne granice. Holandija se takođe sprema da oduzima državljanstvo kod od naturalizovanih džihadista. Po nekim podacima džihadisti iz 74 zemalja nalaze se u redovima terorista u borbama na Bliskom i Srednjem istoku. A po procenama američkih obaveštajnih službi ima 15.000 hiljada stranih boraca iz 80 zemalja. Većina njih se nalaze u redovima Islamske države.

Takođe postoji i veoma dugačka lista „zabranjenog letenja" koja sprečava mnoge osumnjičene za vezu sa teroristima da se ukrcaju na avion na bilo kom aerodromu. Na žalost, neki podaci govore, na toj listi ima i popriličan broj ljudi koji nemaju nikakve veze ni sa terorizmom ni sa džihadistima.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane