Natrag

Razaranje

Kako je pančevački Muzej pretvoren u porodičnu manufakturu buduće-bivše direktorke Muzeja

Šta ima ispod kože muzeološke lože?

Kakva je međusobna veza Zinke Kunc, Džeki Kolins i buduće bivše direktorke pančevačkog muzeja. Ko je prošle godine propao na konkursu za direktora ovog Muzeja. Ko krši Uredbe vlade Srbije o koeficijentima. Ko krši podzakonske akte iz oblati muzeologije. Ko je falsifikovao plan rada za 2014. godinu. Ko je pozapošljavao svoje kućne ljubimce na nepostojeća radna mesta. Za koje zasluge je u muzej stigla ćerka direktorkine frizerke. Kakva je međusobna veza udruženja građana Panart, preduzetničkih radnji Arhe i Frosty 2013 sa Narodnim muzejem u Pančevu. Ko je brak sa reprezentativcem proglasio diplomatskom misijom. Ko je u direktorsku kancelariju uneo krevet i gde se može očekivati kačenje crvenih fenjera.

Stanislav Živkov

Proslavljena operska umetnica Zinka Kunc Milanov praktično do svoje smrti 1989 godine neprestano se i to veoma uspešno bavila i vokalnom pedagogijom, i zahvaljujući tome, njena tehnika operskog pevanja nastavila je da živi sve do danas. U jednom intervjuu zagrebačkoj televiziji Zinka Kunc izjavila je da na žalost ima svakakvog sveta: misle da su najpametniji od svih a zapravo pojma nemaju niočemu a još neće da rade.

Na žalost ta pojava rasprostranjena je po celom svetu o čemu najbolje svedoči činjenica da je svetski proslavljena književnica Džeki Kolins u svom romanu Sirota mala kučka (Poor little bitch girl) jako dobro opisala jednu razmaženu kćerkicu glumaca inače organizatorku kupleraja spremnu na sve, imenujući je pri tome kao Belle Svetlana, odnosno u prevodu Lepa Svetlana.

Zvuči prosto neverovatno, ali se ovime potvrđuje često iznošena teorija da svaki čovek na svetu u nekom trenutku na nekom drugom delu planete ima svog dvojnika ili dvojnicu a idealna dvojnica ove Lepe Svetlane svakako bi bila buduća bivša direktorka Narodnog Muzeja u Pančevu, Svetlana Mesicki, razvedena Milosavljević u široj javnosti poznata kao BMW Ceca.

Ovo stvorenje, rođeno pre više od 50 godina predstavlja naidealniji primer kvintesencije pakosti, gramzivosti i zlobe a na žalost i totalnog diletantizma pri čemu su najtragičnije žrtve same muzejske zbirke i svi zaposleni ovog muzeja koji su već godinu dana žrtve samovlašća i terora koji sprovodi buduća bivša direktorka Mesicki.

Malo je poznato da je ovo stvorenje pre godinu dana propalo na legalno sprovedenom konkursu za imenovanje direktora, nakon čega su usledili svakodnevno maltretiranje kolektiva traženjem najbesmislenijih podataka, nezakonita promena osnivača Muzeja, pretnje zaposlenima, dovođenje matične službe Muzeja Vojvodine i konačno skandalozno poništavanje legalno sprovedenog konkursa pod izgovorom proceduralnih grešaka (nikada nije javno saopšteno koje su to greške) ali je kao kadar DS a i Jasmine Večanski na mesto v.d. buduće bivše direktorke do godinu dana imenovana Svetlana Mesicki i od tada u Muzeju vlada haos i uveliko traje njegovo totalno urušavanje.

Slizavanje Večanske i Mesicke u najmanju ruku predstavlja pravi protivprirodni blud iz prostog razloga jer je upravo Mesicka bila glavni izvor podataka za sve članke u ovoj rubrici u kojima je bilo reči o Večanskoj što samo po sebi pokazuje da nema toga šta buduća bivša direktorka Mesicki ne bi uradila samo kako bi za sebe izvukla nekakvu korist!

Odmah po stupanju na dužnost, Mesickoj je najveći prioritet bilo hitno onemogućavanje realizaciju plana rada pojedinih odeljenja i podnošenje krivične prijave protiv prethodnog direktora koji je u muzeju od 1997. godine tereteći ga za nestanak prve knjige ulaska muzejskog materijala koja je volšebno nestala 1978. godine kako bi se sakrile pljačke numizmatičke i prirodnjačke zbirke, te tridesetak dela likovne zbirke, što samo po sebi govori da je Mesicka odavno izgubila vezu sa kalendarom i računanjem vremena.

Artefakti na Boćurinom buvljaku

O štetočinstvu Mesicke najbolje govori činjenica da su pod delovodnim brojem 227/2013 svi kustosi podneli planove rada za 2014. godinu sa detaljnim finansijskim planovima, overen potpisima kustosa na osnovu čega je sačinjen muzejski plan rada za 2014 godinu. Buduća bivša direktorka samovoljno je izbacila najveći deo poslova planiranih za 2014. godinu tako da je za Muzej zauvek izgubljena zaostavština akademskog vajara Božidara Jovovića koja je aprila i maja meseca u bescenje prodata na pančevačkom buvljaku u organizaciji izvesnog boksera Baćure. Ipak Mesicka 31.12 2013. pod delovodnim brojem 387/4 plasira potpuno novi plan rada, koji je zapravo najordinarniji falsifikat sa potpuno somnabulnim ciframa u finansijskom delu.

Po tom planu niti jedan jedini dinar nije predviđen za otkup muzejskih predmeta. Ukupan predviđeni budžet Muzeja za 2014. godinu tada je iznosio 22.920.551,38 dinara pri čemu je za programske aktivnosti bilo predviđeno 2.565.000 dinara, a za usluge po ugovorima 356.700 din.

Novi falsifikat kojim je zapravo učinjen pokušaj legalizovanja pranja para radi isplate zarada nezakonito zaposlenim radnicima usledio je dana 22. maja 2014. godine, kada je na pisarnicu Gradske uprave Pančeva predat dokument nezaveden u delovodni protokol Muzeja ali overen potpisom i pečatom Mesicke iz koga se vidi da je budžet Muzeja naprasno povećan na čak 43.197.797, 38 dinara.

Analizom stavki u ovom dokumentu ustanovljeno je da je za programske delatnosti odjednom predviđeno čak 9.099.246 dinara iako nikakva nova programska aktivnost nije naknadno uvrštena u finansijski plan u kome je sada višestruko uvećani iznos predviđen za usluge po ugovoru od čak 2.470.750 dinara čime je omogućeno plaćanje svih nezakonito zaposlenih radnika, odnosno radnika za koje ne postoji radno mesto u važećoj sistematizaciji radnih mesta.

Javna je tajna da buduća bivša direktorka Svetlana Mesicki alias BMW Ceca za godinu dana nezakonito pozapošljavala čak dva kelnera, šankericu, pravnicu i PR za koje muzej ima para da isplaćuje plate dok u isto to vreme Muzej duguje zbog nezakonito umanjenih plata višem kustosu i dvoma magistrima najmanje 700.000 dinara konstantno kršeći Uredbu Vlade Srbije o koeficijentima zaposlenih u javnim službama, te neutvrđenu sumu novca noćnim čuvarima kojima je nezakonitim aneksima ugovora o radu ukinuto pravo na isplatu noćnog rada.

Život na šanku muzejske birtije

Iako je na osnovu Stručnog nadzora izvršenog od strane stručnjaka Muzeja Vojvodine nedvosmisleno utvrđeno stanje muzejskih zbirki, i naloženi prioritetni poslovi , od svega nije urađeno apsolutno ništa. Revizija muzejskih zbirki poslednji put je rađena 1990. godine iako je zakonska obaveza da se to radi na svakih 10 godina. Mada je naložena obavezna revizija svih zbirki, to nije sprovedeno jer to buduća bivša direktorka jednostavno nije stavila u plan rada.

Štaviše umesto da se svi poslovi vrše prema važećem podzakonskom aktu, Stručnom uputstvu Narodnog Muzeja u Beogradu, centralne muzejske ustanove u Srbiji, to nije urađeno jer buduća bivša direktorka smatra da Narodni Muzej u Beogradu nema nikakvu nadležnost nad Narodnim Muzejem u Pančevu jer je ovo Vojvodina a ne Srbija, zaboravljajući pri tome da je Narodni Muzej u Beogradu centralna muzejska ustanova hijerarhijski nadređena muzeju Vojvodine.

Iako je ranijim planom rada bila predviđena podela arheološke zbirke na preistorijsku, antičku, srednjevekovnu i numizmatičku zbirku, bez izvršene revizije, bez započetog reinventara potpuno nepropisno izvršena je podela arheološke zbirke Narodnog Muzeja u Pančevu i to tako što je arheologu antičaru dodeljen samo deo preistorijske zbirke-kameno doba, dok su arheolozi srednjevekovci za sebe zadržali podzbirku metalnog doba, antičku zbirku i srednjevekovnu zbirku.

Iako je nalogom Matične službe Muzeja Vojvodine naloženo utvrđivanje stanja sačuvanosti numizmatičke zbirke za koju se zna da je najvećim delom opljačkana pre 1990 godine, do danas nije urađeno apsolutno ništa. Iako je nalazom Matične službe buduća bivša direktorka Mesicki bila u obavezi da nakon odlaska penzionisane koleginice prema važećim podzakonskim aktima (Stručno uputstvo Narodnog Muzeja u Beogradu) sprovede kompletnu reviziju likovne zbirke imenovanjem komisije u kojoj su trebala da budu dva kustosa Narodnog muzeja u Pančevu, honorarno su angažovani radnici Galerije Matice Srpske koji su tokom 15 radnih dana dolazili iz Novog Sada i pravili najobičniji spisak predmeta a ovo je Muzej platio najmanje 60.000 dinara.

Planom rada za 2013 godinu i budžetom za istu godinu bila je predviđena izrada projekta rekonstrukcije zgrade Muzeja te izrada projekta i izvođenje nove elektroinstalacije. Za te potrebe izdvojeno je oko 4 miliona dinara. Čitava investicija finansirana je preko Direkcije za izgradnju grada Pančeva koja je preko javne nabavke odredila projektanta.

Po formiranju protivprirodno bludeće nove gradske koalicije (SNS+DS+DSS+LDP+SDP) sve je naprasno stalo jer je na zahtev Jasmine Večanski, resorne većnice za kulturu i Svetlane Mesicki buduće bivše direktorke, najpre Zavod za zaštitu spomenika odbio da da saglasnost na projekte, a potom je u samoj Direkciji vršeno opstruisanje radova i to preko izvesne Duške Mrvoš koja je u međuvremenu postala i projektant najnovije rekonstrukcije i član upravnog odbora Muzeja uz to.

Na kraju od izvođenja radova u 2013 godini nije bilo ništa te je novac vraćen u budžet. I pored postojanja idejnog projekta rekonstrukcije zgrade Muzeja iz 1982. godine (projektant arh. Zoran Jakovljević) i idejnog projekta iz 2013. godine (projektanta angažovala Direkcija za izgradnju Pančeva) Svetlana Mesicki je naručila izradu novog projekta koji je, kako se pokazalo zapravo velikim delom plagirao projektna rešenja iz oba prethodna projekta ne rešivši pri tome nijedan od gorućih problema.

Za razliku od projekta rekonstrukcije iz 2013. godine koji je rađen uz saradnju kustosa sada su svi zaposleni potpuno bili isključeni iz bilo kakvog rada na idejnom projektu već je projekat rezultat samovoljnog rada buduće bivše direktorke i njenih kućnih ljubimaca. Međutim, u planu rada za 2014. godinu kao prioritet buduće bivše direktorke navedeno je uređenje muzejskog dvorišta za šta se ponovno navode troškovi od 1,2 miliona dinara.

Najpre je bilo previđeno da se duž fasada postave štampane zavese (poput onih u građevinarstvu) koje je po prvobitnom predračunu trebalo platiti 400.000 dinara od prihoda od snimanja filma u Muzeju. Pošto je snimanje otpalo, rebalansom budžeta predviđa se iznos od 1, 2 miliona dinara od čega su iste te zavese plaćene najmanje 700.000 dinara.

Za posao dizajna ovih zavesa na kojima su odštampane reprodukcije starih razglednica angažovana je samostalna preduzetnička radnja ARHE iz Pančeva, koja je inače angažovana za sve ostale posliće buduće bivše direktorke. Ovde je posebno zanimljiva činjenica da je preduzetnička radnja ARHE najpre brisana iz registra APR 25.05.2013 maja 2013 godine, da je buduće bivše direktorka Muzeja imenovana 14.10.2013 godine a da je preduzetnička radnja ARHE (Željko Rajačić pr studio za umetničko stvaralaštvo ARHE Pančevo) sa matičnim brojem 63281484, ponovno osnovana 15. 8 . 2013!

Pri tome je vlasnik radnje, Željko Rajačić, kućni prijatelj buduće bivše direktorke, kako bi sve ostalo u krugu porodice. Za rad na šanku muzejske birtije angažovana je Rajačićeva žena Milica a u porodičnu manufakturu uključena je i Rajačićeva svastika Željka Grebić, inače vlasnica preduzetničke trgovinske radnje Frosty 2013. Radnja se nalazi na adresi Veljka Petrovića 5. u Pančevu, koja je delatnost proširila osnivanjem izdvojenog mesta trgovinske radnje Frosty 2013. i to na adresi Trg Kralja Petra i b 7, 26.000 Pančevo i to sa novom delatnošću 5630 - usluge pripremanja i posluživanja pića!

Preduzetnici i srodnici

Naravno ovde nepotizmu i familijarnosti nije kraj jer je u čitav poslić uključen i Rajačićev kum, izvesni vrlo umišljeni uobraženi i nadobudni reditelj Vladimir Kajlović zajedno sa njegovom podjednako umišljenom ženicom Anom a sve to preko bizarnog udruženja građana Panart iz Pančeva koje je Kajlović nedavno uzurpirao kako bi neometano mogao da radi sve posliće koje mu već godinu dana nabacuje buduća bivša direktorka Svetlana Mesicki!

Inače ovo bizarno udruženja građana Centar za kulturu i ekologiju PANART iz Pančeva predstavlja najidealniji primerak svaštara sa megalomanskim ciljevima: kulturom, ekologijom, naukom i umetnošću, scenskom, TV i kinematografskom produkcijom, kulturnom, naučnom, umetničkom i ekološkom edukacijom, regionalnom kulturom, naučnom i ekološkom saradnjom, zapravo je elegantan način za pranje para za nepostojeće usluge.

Tako je recimo od strane buduće bivše direktorke Muzeja Panart angažovan još početkom novembra 2013. godine za izradu nove web strane Muzeja s tim što je ista trebala da bude gotova do 23. decembra 2013. godine, avansno je tada plaćeno najmanje 80.000 dinara a kasnije još 70.000 a sama strana je promovisana tek 25. i 26. 2. 2014. godine, pri čemu je veoma skromna a web hosting se plaća Panartu.

Pošto je bilo jako važno da Muzej hitno dobije i Facebook i Twiter profile, oni su otvoreni ali umesto da administriranje vrši neko od zaposlenih u Muzeju, taj posao se plaća Ani Kajlović, koja je bila angažovana da izvrši lekturu i korektoru jednom već priređenih tekstova za muzejski Glasnik br. 15, pri čemu je, ne poznajući stručnu terminologiju, doslovce izmasakrirala članke, a već uređen i prelomljen Glasnik ponovno je prelamao Rajačić koji je samo dodao par strana i uradio novu impaginaciju a plaćen mu je prelom čitavog časopisa.

Rajačić je takođe i likovni dizajner svih muzejskih izdanja i plakata iako Muzej ima u radnom odnosu likovnog realizatora kome buduća bivša direktorka ne daje da radi svoj posao nameštajući posliće Rajačiću.

Osim toga, Kajlović je angažovan i plaćen za druge poslove: priređivanje izložbe omota ploča i večeri slušanja muzike u okviru Noći Muzeja za šta je dobio honorar. Prema nepotpunoj evidenciji, Rajačiću i Kajloviću je do sada za raznorazne usluge plaćeno više od milion dinara!

Kako bi velika muzeološka loža buduće bivše direktorke Svetlane Mesicki bila u potpunosti uključena u sve muzejske posliće u Muzeju je na određeno vreme zaposlena i Jovana Vuković, inače kćerka izvesne Dragane Vuković, vlasnice knjigovodstvene agencije Dragana koja za Muzej obavlja poslove računovodstva pošto je svojedobnom odlukom osnivača (čitaj DS-a) Muzeju ukinuto finansiranje nekoliko radnih mesta.

Sledeća mahinacija bila je angažovanje samostalne preduzetničke radnje Destination Office iz Beograda o kojoj smo već ranije pisali ali je za poznavanje sistema nepotizma buduće bivše direktorke jako važna činjenica da je suvlasnica ove preduzetničke radnje, izvesna Ana Marija Popović zapravo kćerka slikara Jonela Popovića, koji je kućni prijatelj sa budućom bivšom direktorkom Muzeja i čija kćerka kod Popovića ide na časove crtanja.

Krevet u kancelariji

Poslednja akvizicija u krugu kućnih ljubimaca buduće bivše direktorke svakako je izvesna Vanja Radenković koja je zaposlena na nepostojećem radnom mestu PR muzeja, na koje uzgred mesecima nije uopšte dolazila, a kao odsudni kriterijum za njeno zapošljavanje bila je činjenica da je njena majka Biserka Radenković vlasnica pančevačkog frizeraja Bisa u ulici 6 oktobra u kome se slučajno frizira buduća bivša direktorka Muzeja!

Pošto je prioritet ove persone bilo otvaranje birtije u muzeju to je i učinjeno i to tako što su stropoštani stolovi usred blatišta u dvorištu, a zbog potreba radnog vremena birtije koja je otvorena i kada je muzej zatvoren za publiku, kustosi i svo drugo osoblje prinuđeni su da rade kao portiri i čuvaju muzej od raznoraznih bisernih likova koji su tokom džez večeri lokali i muzeju do tri sata ujutro! Postavlja se pitanje za kakve je to kapitalne muzeološke zasluge buduća bivša direktorka uopšte nagrađena tom funkcijom.

Odgovor je vrlo jednostavan, ni za kakve, i to iz prostog razloga jer je dotično stvorenje idealan primerak foliranta i opsenara kakav se retko sreće. Podsećanja radi Svetlana Mesicki je u Muzej došla kao kadar Jula i SPS-a i to 1996. godine i ubrzo je formirala svojevrsni klub obožavatelja, koji je tadašnja direktorka nazvala jezičkim odsekom.

Nakon nekog vremena uzima dva meseca neplaćenog odsustva radi navodnog stručnog usavršavanja u Sloveniji, odnosno boravka sa tadašnjim mužem rukometnim reprezentativcem, a da bi se kako tako ovo opravdalo, njena kuma, tada takođe radnica Muzeja falsifikovala je izveštaj o radu kako bi se po svaku cenu navelo kako je Mesicka pored ostalog uspostavila kontakt sa Etnografskim muzejem u Ljubljani.

Nedugo zatim, buduća bivša direktorka odlazi na jednogodišnje neplaćeno odsustvo i to kao član porodice radnika u diplomatskoj misiji, i to samo zato jer joj je tadašnji direktor izlazio u susret, da bi nedavno Mesicka po svaku cenu pokušala da objasni kako je eto ona predstavljala Srbiju zajedno sa mužem iz čega proizilazi da osim reprezentativaca u raznim sportovima, i njihove supruge imaju diplomatski status o čemu bi hitno trebalo obavestiti nadležno Ministarstvo!

Nakon povratka na posao Mesicka odlazi na održavanje trudnoće, pa na porodiljsko odsustvo i na kraju na produženo porodiljsko zbog navodne bolesti deteta da bi sa sve bolesnim detetom na - 20 stepeni dolazila u muzej vozeći pri tome auto kroz zaleđeni park, odnosno pešačku zonu. Sledeći biser bilo je njeno insistiranje da zbog nepoznatih zasluga po svaku cenu sa radnim mestom pređe u Istorijski arhiv Pančevo što niko normalan nije prihvatio, baš kao ni njenu kandidaturu za direktora Doma kulture u Jabuci nakon čega je ona dobila pravu maniju gonjenja optužujući da iza svega stoje DSS, SNS, SPS i tako redom da bi na kraju za nepostojeće muzeološke zasluge bila nagrađena položajem vršioca dužnosti buduće bivše direktorke Narodnog Muzeja u Pančevu gde je konačno pokazala svoje pravo lice maltretirajući pri tome sve kustose i ostalo osoblje.

Najbolji primer da sebe smatra vlasnikom muzeja predstavlja slučaj izložbe Folder Starčevo gde je u katalogu kao izdavač navedena Svetlana Mesicki, v.d. direktora Narodnog Muzeja u Pančevu. Inače malo je poznato da je odmah po preuzimanju dužnosti, Mesicka realizovala još jedan od svojih prioriteta i to tako što je u direktorsku kancelariju unela pravi pravcijati krevet.

Stoga se na kraju postavlja pitanje šta još može da se dogodi: da napokon padne plafon u stalnoj postavci ispod koga se pri svakoj kiši desetine kofa i šafolja pune vodom, da se ugostiteljska ponuda Muzeja proširi i kuvanim jelima i roštiljem, a kako je krenulo uskoro možemo očekivati i crvene fenjere .

Aneksima Ugovora o radu, po nalogu buduće bivše-direktorke Muzeja, nakon dolaska inspekcije rada, noćnim čuvarima je, navodno jer nemaju punu satnicu, isključeno pravo na nadoknadu za noćni rad. Osim toga, Kustosi često vikendom rade kao obezbeđenje, a radnim danima kao tehnička lica i vozači, (izjava buduće bivše direktorke Pančevcu 4541 (od 16.1. 2014).

Muzej uopšte nije registrovan za organizaciju estradnih manifestacija ali je buduće bivše direktorka za leto 2014. godine najavila organizovanje muzičkih večeri sa najobičnijim pevačicama poput Maje Volk što je nenamensko trošenje novca.

GLOSA

Svetlana Mesicki je u Muzej došla kao kadar Jula i SPS-a i to 1996. godine i ubrzo je formirala svojevrsni klub obožavatelja, koji je tadašnja direktorka nazvala jezičkim odsekom.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane