Natrag

Pogled iznutra

Zašto je Srpska akademija nauka ostala bez ugleda i mesta u društvu

Ko je upokojio Akademiju

Nekada jedna od stubova srpskog društva, Srpska akademija nauka i umetnosti danas više nije za ponos kao što je nekada bila. Činjenice o stanju u ovoj nekada slavnoj kući, koja je menjala istoriju (sve dok istorija nju nije promenila), govore da se Akademija udaljila od života i stvarnosti, da ne korespondira sa vremenom u kome živimo.

Milica Grabež

Kada je predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, na prigodnoj svečanosti povodom godišnjice Srpske akademija nauka (SANU), zatražio od sedih glava, članova ove nekada ugledne naučne ustanove, da mu daju savet, kojim putem Srbija treba da krene kako bi zaštitila svoje nacionalne interese, nekoliko uglednih članova mu je, bez imalu uvijanja, reklo da se oni ne bave dnevnom politikom i da mogu da ga posavetuju, onako pojedinačno, ali, ne i u ime Akademije, i to tako da ne snose odgovornost za eventualne istorijske posledice!

Ako izbegavaju da pomognu Predsedniku Republike, čemu, zaista, služi SANU? Poslednji čovek koji je od nje imao koristi, nije više među živima. Pomrli su i oni koji su mu služili. Od tada je u ovoj (ne)slavnoj kući sve podređeno malim, zavađenim klanovima i ličnim interesima. Ali, kad je osnovana, to tako nije bilo zamišljeno...

Naime, Srpska akademija nauka (SANU), pod nazivom Kraljevska srpska akademija, osnovana je 1886. godine, ukazom kralja Milana, koji je imenovao 16 prvih akademika. Danas ih imamo 184, s prosečnom starošću od 72 godine. Ali, nisu godine starosti problem, jer i u drugim akademijama u Evropi i širom sveta obitavaju ljudi u ozbiljnim godinama. Problem je to što je današnja SANU uglavnom skup neverovatnih karijerista i režimskih udvorica, nesposobnih da izdvoje svoje mišljenje i dignu svoj glas u društvu, kad je to potrebno.

Istina, odeljenje istorijskih nauka, sa prosekom starosti 78 godina je najstarije, a najmlađi su akademici Odeljenja medicinskih nauka, s prosekom od 67 godina. Akademik Ljubiša Rakić, čuveni "munovac" (član Munove sekte) i promoter eksperimentalnih lekova u Srbiji, imao je običaj da kaže: "...U tim godinama čovek ima kapaciteta samo za hranjenje golubova, a ne bavljenje naukom". Rakić je podsetio i na jedno lično iskustvo: "Ja sam član Norveške akademije, ali kada napunim 68 godina, oni me automatski penzionišu. Ostane mi titula, ali u Akademiju imam pravo da odem jednom godišnje, na svečani ručak".

S obzirom na ovakvu starosnu strukturu SANU, desilo se da je u kratkom roku, čak 27 umnih glava umrlo. Desetkovani redovi promptno su popunjeni na ovogodišnjoj skupštini, sa 26 redovnih članova, 20 dopisnih i 13 inostranih.

"Ugled Akademije je urušen i ona više nema mesto u društvu koje joj pripada", više puta je rekao (i napisao!) akademik Vasilije Krestić.

Pod izgovorom nemešanja u dnevnopolitička pitanja, Akademija je ostajala nema na suštinska nacionalna pitanja kao što su Kosovo, ratni zločini, jezik, neustavnost statuta Vojvodine...

U proteklim godinama, pod ovim rukovodstvom SANU je zanemela, neodgovorno se odnosila prema ključnim problemima države i naroda, marginalizovana je i izgubila dostojanstvo i ugled, pretvorivši se u trabanta dnevne politike. Smeta i to što je u poslednje vreme ceo Izvršni odbor spreman da iz naziva Akademije izbaci da je ona srpska. Sve doskora zvao se Izvršni odbor Predsedništva SANU, a sada se naziva Izvršni odbor Akademije. Predsednik se više ne potpisuje kao predsednik SANU, već predsednik Akademije!

Koje to akademije, umetničke, pedagoške, frizerske? Organizuju se skupovi u Akademiji, a službeni jezik je engleski, a ne srpski, kaže Krestić. Kod sadašnjeg predsednika, kaže Krestić, smeta mi mnogo toga, a pre svega to što stalno pominje da je izbacio politiku iz Akademije, a u stvari izbacio je samo srpsku, a ne i mondijalističku, globalističku i politiku koju provodi aktuelna vlast u Srbiji.

Ako neko beži od toga da Akademija organizuje naučni skup povodom 200 godišnjice Prvog srpskog ustanka, ako neće da odgovori na napade da je Srbija kriva za "velikosrpsku hegemonističku politiku", ili odbija da organizuje skup o Kosovu i Metohiji, ako nije spreman da ponudi naučne odgovore, onda se ne može govoriti o tome da ta Akademija ispunjava naučne i nacionalne zadatke,Onda ta Akademija vodi računa o nečemu što se ne tiče interesa ove države i ovog naroda. Samo sam neke primere naveo, a takvih je mnogo. Sadašnji predsednik SANU jednostavno ignoriše sve što je srpsko...

On je shvatio da treba tesno da sarađuje sa političarima, jer oni odlučuju o finansiranju Akademije. Međutim, to je sramotno, ako Akademija dozvoli da bude kupljena od strane političara i da mora da se povinuje dnevnoj politici. To ide toliko daleko da u poslednje vreme čak dobijamo i određene domaće zadatke. To nijedna akademija ne bi smela da čini, pa ni SANU.

Srpska akademija nauka i umetnosti je od početka bila najviša naučna i prosvetna ustanova u Srbiji. Pod imenom Srpska kraljevska akademija postojala je od svog osnivanja 1886. do 1947. kad je preimenovana u Srpska akademija nauka. Ona je kasnije promenila naziv u Srpska akademija nauka i umetnosti.

Danas ima 147 članova: 97 redovnih i 50 dopisnih. Najmlađi član je kompozitor Isidora Žebeljan (1967) izabrana 2006. za dopisnog člana. Inače, mesečni akademski dodatak za redovne članove je 85.402 dinara, a za dopisne - 68.322. dinara. Penzije (i one nacionalne!) tu se ne ubrajaju.

Svojevremeno je Stevan Dedijer, diplomac Prinston univerziteta, bivši dopisnik američkog magazina "Newsweek" i direktor instituta "Ruđer Bošković" za SANU rekao da je to "skup ostarelih zalutalih starijih ljudi, na koje niko ne obraća pažnju" i koji se bave „tumaranjem po smetlištu istorije, čeprkajući neumorno po jamama i starim ranama da slučajno ne bi zacelile".

U predvečerje rata, 1991. godine, (samo) 18 akademika je potpisalo apel protiv rešavanja međunacionalnih sukoba ratom. Akademija, na čelu sa pokojnim akademikom Dejanom Medakovićem, ogradila se od ovog antiratnog apela.

Posle skandala s Memorandumom, SANU je zauzela stav da se ne oglašava o dnevno-političkim pitanjima. U skladu s tim, nije reagovala ni na studentske proteste, ni na Zakon o univerzitetu, ni na Vučićev Zakon o informisanju. Očekivano, oglasila se povodom proglašenja nezavisnosti Kosova, naglašavajući: "apsurdnost stvaranja nove države na teritoriji koja od ranog srednjeg veka pripada srpskom narodu, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i srpskim vladarima". Takođe očekivano, oglasila se i protiv osnivanja Vojvođanske akademije nauka, za koju je, uvek nacionalno budni, Matija Bećković ustvrdio da bi mogla da bude zametak nove države.

Umesto da svojim naučnim radom doprinosi validnom razumevanju istorijskih procesa i donošenju racionalnih odluka od strane državnih organa, SANU se bavi sakupljanjem argumenata u prilog aktuelne državne politike i, bez trunke kritičkog otklona, izjavljuje da podržava Vladu.

Prilikom osnivanja Akademije, jedan od njenih glavnih zadataka bio je izrada Rečnika SANU. Posao je počet pre 116 godina i još nije gotov. A kad će, ne zna se. Trenutno je aktuelan 18. tom, ali je zapelo oko toga ko treba da plati 16.000 evra za prelom - Ministarstvo nauke ili Akademija. Inače, prelom već 15 godina radi privatna firma "Palčić" i, navodno, ne može niko drugi, jer je font posebne tipografske forme, a mora se i štampana verzija uskladiti s elektronskom...U konačnoj verziji Rečnik bi trebalo da ima preko 30 tomova. Znači, još sto godina budžetskog finansiranja ove neugledne ustanove.

Pored svih nacionalnih bruka u kojima je učestvovala, SANU se pokazala i kao nesolidan čuvar nacionalnog blaga, poverenog joj na čuvanje. Iz brojnih legata, pokradeno je na stotine knjiga. Ukratko, zidovi Akademije, osim osim što imaju uši, puni su i štakora.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane