Natrag

Druga strana

Nešto je trulo kod Ujka Sema

Za Tabloid piše Vlado Dragićević, nekadašnji pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti Srbije u mandatu Jovice Stanišića, i 12 godina načelnik Uprave za odnose sa stranim službama u BIA. Bio je i član Saveta za nacionalnu bezbednost u Vladi premijera Zorana Đinđića. U ovom broju piše da je ''najdemokratskija država na svetu'', kako često sebe naziva, ponajmanje je demokratska, bremenita mračnim i nerazjašnjenim slučajevima koji rađaju nepoverenje u celokupan sistem, što je i rezultiralo masovnim pobunama njenih građana, nakon ubista crnog mladića Majkla Brauna

Vlado Dragićević

Predgrađe Sent Luisa, Ferguson, u saveznoj državi Misuri, postalo je, nakon odluke porote ovog okruga da ne osudi policajca Darena Vilsona za ubistvo osamnaestogodišnjeg crnog mladica Majkla Brauna, poprištem do sada neviđenih protesta i nemira na ulicama ovoga grada. Barem pet do šest građevina u Fergusonu je zapaljeno, a plamen je zahvatio i brojna vozila po ulicama. Grad sve više podseća na ratnu zonu, a na scenu su stupile i bande pljačkaša koje nemilice razbijaju izloge radnji i odnose sve što mogu. I pored dolaska pripadnika Nacionalne garde, kao pojačanja, te priprema za očekivane proteste, policija jos uvek nije u stanju da uspostavi red u ovom predgrađu Sent Luisa.

Šta više, ako je suditi prema izveštajima novinara NjujorkTajmsa, protesti su se proširili diljem SAD, od Los Anđelesa pa do Njujorka. U njima učestvuju na hiljade demonstranata, koji, za razliku od sporadičnih slučajeva, uglavnom mirno iskazuju svoje neslaganje. Za očekivati je da će se ovakvi protesti nastaviti i proširiti na ostale gradove, budući da barem 120 gradova u SAD podržava demonstrante u Fergusonu.

Pa, da li je samo jedno odbacivanje odgovornosti policijskog službenika za ubistvo osamnaestogodišnjeg crnog mladića razlog za, do sada, neviđene demonstracije u SAD? Sudeći po nekim ekspertima, problem rasizma u SAD još uvek postoji, mada je, protekom vremena poprimio i druge oblike. Godine 1960. svaka vrsta rasne diskriminacije je zakonski ukinuta. U stvarnom životu ovaj tip diskriminacije je poprimio ekonomske oblike. To je posebno vidljivo u rezidencijalnim područjima. Belci nastanjuju bogate delove, dok Afro-Amerikanci žive u getu, jer nisu u stanju da sebi obezbede osnovna sredstva za život, a kamoli da kupe kuću.

Odgovor vlasti u SAD je posve jednostavan. Siromašni treba da žive u siromašnim delovima grada gde je život, dakle, jeftiniji. To zato i rađa pojam življenja u predgrađu i urbanim delovima, a sve prema ekonomskom stanju pojedinca. Uz to, boja kože takođe postaje predominantni faktor. Ako je sredina bela, onda se Afro-Amerikanac suočava sa poteškoćama uklapanja i stvaranja socijalnih veza i odnosa. Njegova deca se ne mogu sprijateljiti i družiti sa belom decom, pa tako boja kože postaje odlučujuća u izboru načina i mesta življenja. Ona definiše komfor, a ljudi se okupljaju i obrazuju nastambe po principu "ja pripadam ovde, a ne tamo".

Naomi Džaf je svojevremeno šezdesetih i sedamdesetih godina umela da izrekne duboku istinu, da čovek koji ništa ne preduzima dok oko njega caruje represija, predstavlja i sam akt represije. Ovo je, u stvari, i nešto sto ljudi najteže i shvataju. Afro-Amerikanci su u istoriji bili izloženi raznoraznim trulim i podlim trikovima. Od njih je možda najužasniji i najpodliji onaj kojim su se, uz odobrenje bele većine, u njihove zajednice počeli unositi teški narkotici. Ako kažemo da problem ljudskih prava nikada i nije postojao, onda se to nikako ne može reci za problem droge i njen devastirajući uticaj na pojedinca, zajednicu, porodicu, način na koji se podižu generacije. Samo to je dovoljno da opravda užas koji se sada dešava na ulicama Fergusona, a postaje nešto što se može očekivati i u drugim delovima SAD.

Sa druge strane treba pažljivo pogledati i sagledati još jedan problem sa kojim su se vlasti SAD suočile prošle godine u Nevadi, i uporediti ga sa događajima u Fergusonu. Demografski "make-up" protestanata je svakako drugačiji, a pravci podrške i demonizacije se duboko razilaze. Međutim, oba događaja pokazuju brutalnu reakciju policijskih snaga, što u ovakvim okolnostima poprima efekat dolivanja ulja na vatru. Oba ova događaja takođe povezuje i činjenica da su na mesto sukoba pristizali protestanti i iz drugih delova zemlje, od kojih su neki imali isključivu nameru da izazivaju sukob sa policijom. Pukim slučajem u Nevadi nije došlo do govora oružja kao u Fergusonu, ali to ne znači da policiju treba militarizovati i dovesti u položaj da civile posmatra kao neprijatelja u ratu. Pre ili kasnije, u državi u kojoj je civilno stanovništvo naoružano do zuba, ovakav izazov druge strane može biti vrlo brzo prihvaćen, pa nije za preterivanje reci da ovakav scenario lako može biti uvod u građanski rat.

U prošlosti, Afro-Američka zajednica je bila ta koja nije verovala u policiju. Ovakvo mišljenje se stvorilo na osnovu mnogih razloga- nekih koji nisu bili validni i većine posve realnih. U određenim krajevima SAD, policija se necivilizovano ponašala prema Afro-Amerikancima, pa je to stvorilo nepoverenje koje se ubrzo proširilo i na druge krajeve zemlje. Veliki broj građana SAD danas nema to poverenje u policijske snage, upravo zbog toga kako su se ponašale u konkretnim situacijama.

Nepoverenje je poraslo i činom militarizacije policije, čime je ona postala pre nalik na lake pešadijske vojne formacije, nego na zaštitinika javnog reda i mira. Sa novom opremom došlo je i novo ponašanje. Ono je istaklo krilaticu "mi protiv njih", a Ferguson je pokazao šta se dešava kada se kada se ovako nešto pogrešno usmeri i neprikladno upotrebi.

Osim kratkog izliva ponosa nakon sto su SAD, 2009. godine, dobile svog prvog crnog predsednika, Amerikanci poslednjih, nešto više od deset godina, redovno tvrde da su počeli da veruju u to da njihova zemlja nepovratno korača u pogrešnom pravcu. Ni jedna partija ne nudi ništa novo što bi privuklo zanimanje običnih građana. Demokrate jedino žele da uvećaju saveznu vladu i opseg njenih aktivnosti, uprkos činjenici da je poverenje građana u ono što rade sve manje i manje.

Republikanci, pak, žele da ukinu uvedeno oporezivanje bogatih i pomognu velikim korporacijama u trenutku kada glasači uveliko veruju da politika Administracije favorizuje bogate.

U podeljenim Sjedinjnim Državama sve se polarizuje. Poslušati tuđe mišljenje je protivno pravilima. Osim toga, u medijskim krugovima, u kojima pojedinci veoma lepo zarađuju za život, deleći Amerikance, uzeti u obzir i drugačiji način mišljenja, smatra se lošim poslovnim poduhvatom.

Kada se po prvi put kandidovao za predsednika SAD, Barak Husein Obama, je obećao da će ponovo ujediniti Amerikance, izjavivši da više neće postojati crvena i plava Amerika, već samo Sjedinjene Američke Države. Umesto toga Amerikanci su dobili najviše polarizovanog predsednika od doba Abrahama Linkolna. Liberali ga obožavaju, a konzervativci ga se gnušaju.

U polarizovanoj Americi, svi su eksperti. Svako se mora opredeliti za koju je stranu. Sedeti na dve stolice i posmatrati šta se dešava, smatra se slabošću. Ako se prate liberalni mediji onda je beli policajac-rasista ubio crnog mladica, prosto zato sto je rasistički beli policajac. Konzervativni Foks Njuz izveštava da je Majkl Braun udario u lice policajca i teško mu povredio oko. Znači policajac je u pravu, a mladić je kriv. Veliki Brat kaže: Moraš se opredeliti.

Ipak, ono što najviše zabrinjava, a što je u Fergusonu odmah izbilo na površinu, je opšte nepoverenje u pravosuđe SAD. Veliki broj Amerikanaca ne veruje sistemu u kome policijske snage preuzimaju u svoje ruke nešto što nije u njihovoj nadležnosti i van kontrole odgovarajućih organa. Neko će reci da je nemoguće uspostaviti civilnu kontrolu. To nije tačno. Svakako da je moguće. Postoji put i način da se osobe koje nemaju dodirnih tačaka sa policijom uključe u ceo proces i na transparentan način dođu do istine. Sjedinjene američke države danas tu transparentnost nemaju.

Najdemokratskija država na svetu, kako često sebe naziva, ponajmanje je demokratska, bremenita mračnim i nerazjašnjenim slučajevima koji rađaju nepoverenje u celokupan sistem. Nakon Fergusona, SAD moraju naći načina da povrate poverenje u svoju policiju i svoj sistem. To znaci da se i policija i sistem moraju uklopiti i prilagoditi, a samim tim i ponašanje građana. Ukoliko se to ne desi, stvari se samo mogu pogoršati. A ljudi su valjda svi isti, a od istog drveta se teše i svinjac i crkvena klupa. God Bless America.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane