Natrag

Novi Sad

Raspad koalicije: Vojvodina pred novim izborima

Raskrsnica u bespuću

Novi izbori u Vojvodini bi trebalo da se održe krajem maja 2015. godine, a u skupštinu bi po prvi put mogli da uđu ekstremisti iz Vojvođanske partije koji se zalažu za bezuslovno izdvajanje Vojvodine od Srbije i njen poseban pristup Evropskoj Uniji. SNS, koja se nada da bi posle izbora došla na vlast, neće imati lak posao da formira pokrajinsku vladu, jer bi za ovu stranku glasalo tek nešto više od četvrtine birača.

Đorđe Višekruna

Vojvođanska partija (VP), koja se ponekad naziva i Republikanci Vojvodine, najekstremnija je stranka koja se zalaže za nezavisnost Vojvodine u okvirima nekakve zamišljene federalizacije, odnosno konfederalizacije Srbije. Osnovana je 2005. godine sjedinjavanjem Vojvođanskog građanskog pokreta, Vojvođanskog pokreta, Autonomaškog pokreta Vojvodine i grupe ranijih članova Lige socijaldemokrata Vojvodine okupljenih oko Igora Kurjačkog.

U maju 2009. za predsednika partije izabran je Aleksandar Odžić. Kurjački se posvetio vođenju koalicije Vojvođanskih partija koja je na izborima 2007. dobila samo 0,18 odsto glasova. Pored Odžića članovi predsedništva partije sada su i: Željko Janković, Sanja Telarov, Petar Ilić, Boris Širijovski, Ljubomir Topić, Jelena Tošić Karanović, Katarina Krupinski, Kosta Radovanov, Dragana Santrač, Božidar Vorgić, Rajko Zvekić, Gabriela Redler, Ondrej Častven, Bojan Deheljan i Svetlana Lilin.

Krajem februara 2013. godine, SNP Naši je nadležnom tužilaštvu dostavio krivičnu prijavu protiv Vojvođanske partije, optužujući je da je falsifikovala preko hiljadu potpisa na zahtevu za svoju registraciju. Istovremeno je ovaj pokret medijima dostavio spisak svih 10.000 potpisnika sa njihovim punim imenom, datumom rođenja i adresom boravka. Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu do danas nije procesuiralo ovu prijavu.

U septembru ove godine VP je prikupila 30.000 potpisa stanovnika Vojvodine za peticiju da severna srpska pokrajina dobije status republike. Do sada se još nije pojavila krivična prijava koja bi osporavala validnost prikupljenih potpisa.

Na poslednjim izborima u proleće 2014. VP nije učestvovala, već je svoje članove i simpatizere pozvala da glasaju za Demokratsku stranku. U obrazloženju ovog poziva stajalo je: „...Vojvodina još ima svog predsednika vlade (Bojana Pajtića, koji je i zamenik predsednika DS-a) i naša je obaveza da pomognemo vojvođanskoj vladi da što više širi svoj delokrug nadležnosti, a ne da joj se one smanjuju, ili trajno derogiraju i poništavaju".

U međuvremenu je vanparlamentarna VP odustala od davanja podrške parlamentarnoj većini i počela da se zalaže za održavanje vanrednih pokrajinskih izbora najkasnije na proleće 2015. godine.

Razlog za ovu promenu kursa su najnovija istraživanja koja pokazuju da bi Vojvođanska partija osvojila 5,04 odsto glasova da se izbori sada održavaju i da bi njena popularnost do proleća mogla još da poraste. Osim toga, Odžić se nada da bi u novoj vojvođanskoj skupštini njegova stranka čak mogla da uđe i u vladajuću koaliciju.

Po najsvežijim ispitivanjima javnog mnjenja, u severnoj spskoj pokrajini, da se izbori sada održavaju, rezultati partija bi bili sledeći: SNS - 28,57 odsto glasova, DS - 14,62 odsto, LSV - 11,02 odsto, SVM - 8,34 odsto, SPS - 6, 52 odsto, SRS - 6,3 odsto i VP - 5,04 odsto. Ispod cenzusa ostali bi: Dveri - 3,78 odsto, DSS - 3,13, SDS (Tadić) - 2,47, LDP - 2,24, Dosta je bilo (Radulović) - 1,89, SDP (Ljajić) - 1,43 i SPO - 1,26.

Ovi podaci su dobijeni od Agencije za ispitivanje javnog mnjenja, koju je angažovala pokrajinska administracija.

Atmosfera među koalicionim partnerima u Vojvodini nikada nije bila gora nego sada, i raspuštanje skupštine bi za sve bio prihvatljiv „izlazak" iz aktuelnog ćorsokaka, u kome se nalazi pokrajinska administracija gotovo od samog početka svog mandata 2012. godine.

Rekonstrukcija pokrajinske Vlade samo je produžila agoniju u koju su gurnute stranke vladajuće većine u pokrajinskom parlamentu, i ona je samo deo plana odlaganja prevremenih izbora u Vojvodini, u situaciji kada je SNS na martovskim izborima za republički parlament osvojio gotovo 50 odsto glasova.

Izbori u ovom trenutku najmanje odgovaraju DS-u, jer ova stranka u novom sazivu ne bi bila deo vlasti, a snage koje se zalažu za veću autonomiju pokrajine ili za potpuno odvajanje od Srbije bi skoro sigurno formirale vladu. Zbog toga VP insistira na tome da se izbori organizuju na proleće, najkasnije do kraja maja 2015. godine.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane