Natrag

Francuska

Globalno zlo na delu: dok traje opšta špijunaža svačijeg života, san o ravnopravnosti ili socijalnoj pravdi se pretvara u košmar

Veliki brat ide u rat

Brutalnost bezočnih pljačkaša i nemoć neorganizovane rulje su oličenje našeg doba i sveopšteg kukavičluka i egoizma. A rešenje postoji i bilo je upotrebljavano mnogo puta u istoriji. Kada bi se neko usudio da formira antitajkunsku ili antipljačkašku stranaku možda bi raja i glasala za promene. A možda se ne bi usudila da svoj glas pokloni nekome ko već nije na vlasti? Manite se ćorava posla veliki brat vas gleda i sve vidi pa čak čita i misli.

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Sve je više ljudi koji bez kompjutera ili telefona više ne mogu ni u klozet. Gmail, Googl Drive ili pretraživač i slične gluposti za pomamljivu raju su postale univerzalne olakšice da čovek ne ugane mozak od razmišljanja. Da se zapitamo kako smo preživeli vekove bez Ajfona i sms poruka. Mladi više i ne veruju da je takvo doba ikada postojalo. Adam nije mogao bez fejsa da se udvara Evi, kao što ni danas nema šanse da neko ne pošalje svoj video na You tube ili sazna nešto pametno na Wikipediji.

I dok za male pare dobijamo mnoge podatke, čitamo sve novine sveta ili gledamo bilo koji tv, dotle Veliki brat gleda nas, sve piše i pamti, da bi jednoga dana upotrebio svoje znanje protiv onih bez čijeg znanja on pumpa vaš život u jedan globalni svetski rezervoar.

I pre nego što je hrabri Snouden obelodanio špijunažu, svi su pretpostavljali da se tako nešto radi u NSA. Danas je to postalo sasvim normalno i prihvatljivo za sve: od Angele Merkel, koja odustaje od dalje istrage, do Olanda, koga to nikada nije ni deranžiralo. Svet je postao američka virtuelna kolonija na dobrovoljnoj bazi.

Svako od nas zna da daje Googlu podatke o sebi, svojim navikama, sklonostima, i da nam Veliki brat odmah šalje svoje reklame i pomaže nam da se bolje snađemo ili upecamo u potrošačkoj mreži. Da biste se uverili šta ste mu sve ispovedili o sebi, evo nekoliko linkova koji su objavljeni na netu i gde možete pronaći sve svoje uspomene.

Proverite ovih šest linkova: Da biste i vi znali šta Google misli i zna o vama lično, kao i šta ste sve tražili da vidite proteklih godina, ukucajte . Ako koristite pametni telefon i Android, to je kao da ste svima rekli gde ste bili i šta ste radili. Ukucajte : . Google čuva, Google mazi i vaše podatke pazi na . Ako trgujete preko neta, pa vas brine da vas neko ne duplira i oleši proverite na . Da vidite koje su vam aplikacije dolazile pozvane ili ne, u goste, i ko sve vidi šta se radi u vašem ekranu ukucajte . Izvoz vaših podataka, pisama i poruka, video zapisa ili samo fotki, sve je to sačuvano na . Sve You tube pretrage takođe su sačuvane na: . To je svet koji smo toliko želeli i bez koga više ne možemo, pa sad vi vidite šta vam valja činiti i gde ste zapravo u novom svetskom poretku.

Gde smo sada

Elektronska špijunaža je samo posledica ekonomskog raslojavanja stanovništva, koja je u završnoj fazi. Sada u celom svetu postoje tri jasno definisane grupe ljudi kao tri podvrste modernih sisara dvopeda (dvonožaca) koji međusobno imaju vrlo malo dodirnih tačaka. Manje nego Neandertalci sa Homo sapiensima u svoje vreme. Najbrojnija i paradoksalno najnebitnija vrsta se naziva raja ili, u skladu sa globalnim mondijalizmom, to su takozvane široke narodne mase. Ova masa anonimnih ne služe ničemu, sem što kupuju ono što im se ponudi i glasaju za manjinu koja ih drži pod kontrolom. Mnogi snobovski i dobro zaštićeni krugovi nazivaju ovu podgrupu šljamom ili moronima. Nekad su se, radeći u industriji, zvali radnička klasa, a sada je ta mislena imenica pretvorena u rulju nezaposlenih poluprosjaka. Poznaju se po mobilnim telefonima koje ne ispuštaju iz ruku i preko kojih vode neku svoju politiku, dajući ocene nedodirljivim vladarima.

Srednji stalež je vrsta u izumiranju, ako ne i već totalno ugašena. Nekada brojni i uticajani profesori, inženjeri, vlasnici velikih dućana ili službenici u državnoj administraciji ili velikim kompanijama, sada su spušteni na lestvicu niže. Još uvek misle da su iznad nivoa, a samo im glava viri iz vode.

Takozvani običan narod ili prosečan svet, danas je sveden na puko preživljavanje i stalno prebrojavanje. Štedi se na hrani, oblačenju, zdravlju letovanju. Za njih je sada jedan običan ručak na nekoj gradskoj terasi kafića postao luksuz za specijalne prilike. Oni koji stvarno znaju da žive i uživaju u blagodetima krize, jesu vladajući čopor neljudi koji se predstavljaju kao elita društva.

U suštini, većinom su govnari, lopurde i prevaranti. Vlasnici otetih firmi, njihovi rođaci, kriminalci, kao i mnogi političari koji ovoj rulji daju legalnost i zaštitu. Narod ima kratku pamet i kratku ruku, pogotovo kad glasa. Elita nema mnogo pameti, al ima dugu ruku, pogotovo nakon glasanja. Iako vrlo malobrojni, ipak su oni ti koji o svemu odlučuju. Oni se pitaju za sve, mada njih niko ništa ne sme da pita. Pogotovo ne da objasne kako su zaradili svoju prvu milijardu? Doduše, fenomen nije nov i vuče korene od pre više vekova.

Niko nije pitao masonske revolucionare u Francuskoj kako su postali nova buržoazija i vlasnici svega. U ostalom delu sveta, lekcija je savršeno savladana i danas njih 10 miliona drže gotovo sve bogatstvo sveta. Za njih su stvoreni svi luksuzni hoteli, jahte i brodovi za krstarenje, sportski automobili, sav skup nakit i specijalni centri za mršavljenje. Za to vreme najbedniji umiru od gladi. San o ravnopravnosti ili socijalnoj pravdi se pretvara u košmar, u ružnu istinu o bednim i nepotrebnim beskičmenjacima. Svet se ravna i podešava odozdole i ide ka jednom dvoklasnom društvu robovlasničkog tipa u kome 0,5% stanovništva vlada ostatkom sveta. Mnogi su to uvideli odavno, drugima postaje sve jasnije ali niko i ne pomišljaju na neku akciju, jer se bedan plaši da izgubi ono malo „privilegija" koje takva beda poseduje: da se prehrani i da ima gde da spava, da gleda TV i telefonira bilo kome bilo kada i bilo zbog čega. Onako iz svog luksuza nesvesnog siromaha.

Oće li se dići kuka i motika?

Naravno, uvek ima onih skorojevića koji veruju da je i kriza i sve ostalo deo jednog plana, neka velika svetska zavera! Jadni ljudi ! Otkud mogu da postoje zavere u svetu koji ima demokratske i nezavisne medije! Pa znalo bi se da tako nešto stvarno postoji. Kenedija je ubio Osvald, Princeza Dajana je imala saobraćajku, Sadam je sakrio svoje oružje za masovno uništenje, a Bin Laden je autor napada 11. septembra. Naravno, ima ih i koji sumnjaju da su vladajuće porodice Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata ubeđene demokrate. Dokaza da nikakva zavera ne postoji ima svuda. Svako dete zna da su Amerikanci doneli demokratiju u bar trideset zemalja sveta, od Koreje do Ukrajine, kao i to da je NATO mirovna i defanzivna organizacija, koja ne koristi ni beli fosfor ni osiromašeni uranijum, niti se interesuje za ruske teritorije i resurse Sibira. Još samo da mi neko kaže da nas Google ne špijunira, ili da mi neko pomene kako ulazak Srbije u EU ima neku bolju alternativu, ta ajte, molim vas!

U Evropi još uvek ne postoje potrebni uslovi za socijalnu borbu ili neki ustanak prezrenih. Socijalna politika je svuda propala i pretvara se u milostinju. Više ne pomažu ni sindikati, koji su često prodane duše, i pristaju vrlo lako da se smanje plate i povećaju takse ili da se pod hitno ozakoni "fleksibino radno vreme" što je neviđeno potčinjavanje kapitalizmu kakvo je bilo samo u doba industrijske revolucije. Na principu: budi spreman, zvaću te kad mi zatrebaš, a kad nema posla nema ni plate. Sami kapitalisti nisu mnogo zainteresovani da ulažu u socijalne fondove, a iza njih stoji ceo represivni aparat države i tehnologija prisluškivanja i cinkarenja kakvu ni Orvel nije sanjao.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane