Natrag

Preko pune linije

Šta se krije iza Budžeta Republike Srbije za 2015. godinu

Iz džepa građana u ruke vlastodržaca

Kabinet premijera Srbije Aleksandra Vučića, pripremio je budžetsku omču građanima. Njegovi "stratezi" planirali su u 2015. godini milijardu i 116 miliona dinara ukupnih rashoda, ili 9,15 milijardi evra, računato po kursu 122 dinara za evro, dok su nedostajuća sredstva milijardu i 568 miliona evra, jer su prihodi samo 7,58 milijarde evra. Za kamate planiran je rashod milijardu i 74 miliona evra, a za neto zarade 240.280 zaposlenih milijardu i 170 miliona evra, ili samo više od devet odsto. Budžet razmatra Tabloidov istraživač Miodrag K. Skulić

Miodrag K. Skulić

Počnimo od izdataka u Predlogu republičkog budžeta za 2015. godinu u kome je samo za kamate planiran iznos od milijardu i 74 miliona evra, računatih po kursu od 122 dinara za evro. U Budžetu za 2014. godinu bilo je planirano za ove izdatke 114 milijardi dinara, ili 10,25 odsto od ukupnih rashoda budžeta planiranog za prethodnu 2014. godinu, što iznosi milijardu evra.

Dakle, u ovoj godini, za kamatne izdatke planirano je više za 7,4 odsto. O kolikoj sumi se radi najbolje potvrđuje činjenica da je za neto zarade svih zaposlenih koji se finansiraju iz republičkog budžeta, za 2015. godinu planirano 1,2 milijardi evra.

Za Ministarstvo odbrane planirano je 56 milijardi dinara, ili 460 miliona evra, a za Ministarstvo unutrašnjih poslova 63,8 milijardi dinara, ili 523 miliona evra. Dakle, za ova dva ministarstva koja zapošljavaju 78.092 lica (odbrana 33.114, unutrašnji poslovi 44.978), planirano je izdvajanje 983 miliona evra, a za kamate milijarda 74 miliona evra.

Ukupni rashodi u 2015. godini planirani su hiljadu i 115 milijardi dinara, što je u odnosu na budžet za 2014. godinu, usvojen u decembru prethodne godine u iznosu od 1.112 milijardi dinara, na približno istom nivou, dok je izraženo u evrima, planiranu budžet za narednu godinu niži za oko 6,2 odsto.

Prihodi i primanja budžeta za 2015. godinu su 924,4 milijarde dinara, dok je planirani budžetski deficit, tj. nedostajuća sredstva u kom iznosu se Republika Srbija zadužuje, 159 milijardi dinara, što sa 30,7 milijardi otplate glavnice duga i dve milijarde vrednosti nabavke finansijske imovine, predstavlja planirani deficit od 191,3 milijardi dinara, odnosno preračunato u evre nedostajuća sredstva dostižu 1,57 milijardi evra. To je prema planiranom bruto društvenom proizvodu od 32,5 milijardi evra, 5,1 odsto bruto društvenog proizvoda.

Republika Srbija u 2015. godini planira da se zaduži za 710 milijardi dinara, s tim da iz tih sredstava otplati dospele glavnice po dosadašnjim zaduženjima u iznosu od 515 milijardi dinara, pa razlikom od 191 milijardu dinara pokriva gore navedena nedostajuća sredstva, da bi se pokrili veći rashodi od prihoda. Kako iznos novog zaduženja predstavlja 5,8 milijardi evra novih kredita i 4,2 milijarde otplata dospelih kredita, Republika Srbija, se ovim budžetom dodatno zadužuje za novih 1,6 milijardi evra.

Nema kraja zaduženju

Obzirom da je dug Republike Srbije na dan 31. oktobra 2014. godine iznosio 22,2 milijarde evra, sa tim novim zaduženjem, odbijajući iznos duga koji će se otplatiti, planirano je da na kraju 2015. godine, ukupan dug Republike Srbije dostigne skoro 24 milijarde evra, ili više od 73 odsto bruto društvenog proizvoda. Šta su planirani prihodi i primanja budžeta za 2015. godinu? Planirani prihod od PDV na domaće proizvode opao sa 34,04 na 26,39 odsto ukupnog prihoda od poreza na dodatnu vrednost.

U budžetu za 2014. godini, usvojenom u decembru prošle godine, utvrđeni su rashodi u visini hiljadu i 112 milijardi dinara, ili po kursu od 113 dinara za evro, 9,578 milijardi evra. U predlogu za narednu godinu ukupni rashodi iznose hiljadu i 115 milijardi dinara, što po kursu od 122 dinara za evro, iznosi 9,145 milijardi evra. Prema tome realna budžetska potrošnja smanjena je za 433 miliona evra, ili za više od 4,5 odsto. Ako se uzme u obzir i naredni pad dinara u odnosu na evro, pad budžetske potrošnje biće znatno veći.

Takođe, u budžetu za 2014. godinu, planirani prihodi od PDV u zemlji bili su 145,5 milijardi dinara, a njihovo smanjenje u rebalansu budžeta, usvojenom u oktobru ove godine, bilo je manje za 40 milijardi dinara, dok je ovim planiranim budžetom za 2015. godinu, dodatno smanjen očekivani priliv po tom osnovu za još dodatnih 20,8 milijardi dinara!

PDV na robu iz uvoza u budžetu usvojenom u oktobru prošle godine iznosio je 281,9 milijardi, dok u ovom budžetu za narednu godinu na toj poziciji je planirano 292,1 milijarde dinara.

Svođenje prihoda po osnovu PDV u zemlji od 34,04 odsto u 2014. godini na 26,39 odsto u budžetu za narednu godinu je najnegativnija ekonomska kategorija u Predlogu budžeta, jer se tim padom prihoda od PDV u zemlji, dakle, na domaću robu, i očekivanog pada u narednoj godini, prizna realna situacija da je došlo do ogromnog pada proizvodnje dobara u zemlji, a da deo te proizvodnje ima povećan izvozni karakter. Očekuje se povećanje izvoza za 3,1 odsto.

Znatan pad je zabeležen i kod planiranih prihoda po osnovu akciza na duvanske prerađevine, gde je došlo do pada planiranih prihoda u budžetu za narednu godinu, u odnosu na budžet iz ove godine, usvojen u oktobru prošle godine, za 20,2 milijarde dinara, odnosno za, čak, 165 miliona evra.

Od smanjenja zarada planiran je prihod 211 miliona evra. Nasuprot tome nije došlo do ukidanja ili smanjenja broja agencija, kancelarija, fondova, uprava i drugih organizacija i organa, od kojih neki dupliraju poslove sa ministarstvima. Deficit je u budžetu za narednu godinu planiran 191,3 milijarde dinara, ili milijardu i 568 miliona evra.

Indirektni javni dug dostigao 2,5 milijardi evra

Planirani rashodi

Za kamate planirano 131 milijardu dinara, a za plate 240.280 zaposlenih 143 milijarde dinara neto, ili samo manje za devet odsto

Planirani rashodi u budžetu za narednu godinu su 1.115 milijardi dinara, što po kursu od 122 dinara za evro, iznosi. Ukupno planirani izdaci za neto zarade svih zaposlenih čije plate se pokrivaju iz budžeta su oko 143 milijarde dinara, dok se samo za kamate koje se isplaćuju iz republičkog budžeta 131 milijarda dinara, što čini samo devet odsto niže od ukupnih isplata za zarade 240.280 zaposlenih, uz prosečnu mesečnu zaradu od oko 406 evra, ili 49.500 dinara.

Subvencije su planirane 80,55 milijardi dinara, ili po kursu od 122 dinara za evro, 660 miliona evra, što je u odnosu na budžet usvojen u decembru prošle godine, manje za 266 miliona dinara, ali u evrima to je niže za 49 miliona evra. U privredi su subvencije povećane za 5,4 milijarde dinara, dok su u poljoprivredi smanjene za 6,9 milijardi dinara, a za železnicu 1,5 milijardi dinara, dok su za puteve smanjene za 535 miliona dinara, nasuprot tome za turizam je došlo do planiranog povećanja od 692 miliona dinara.

Indirektni javni dug dostigao 2,5 milijardi evra

Za Republički fond penzijskog i invalidskog osiguranja planirano je 220,3 milijarde dinara, dok je taj iznos u budžetu usvojenom u decembru prošle godine iznosio 256,1 milijardi dinara, što je manje za 35,8 milijardi dinara, ili za skoro 14 odsto. Za obrazovanje u 2015. godini planirano je 139,9 milijardi dinara, dok je u budžetu za 2014. godinu, usvojenom u decembru prošle godine, za obrazovanje bilo planirano 160,5 milijardi dinara, ili više 12,9 odsto. Kako prosvetni radnici očekuju poboljšanje svog položaja, kada su im u toliko visokom procentu smanjena sredstva.

Za sudstvo i tužilaštva planirana su sredstva 23,7 milijardi dinara, ili 194,5 miliona evra. Dok su u svim organima planirane zarade neto 17.101,29 dinara po uslovnom radniku, u sudstvu i tužilaštvima je zarada planirana 29.835,87 dinara, ili 75 odsto veća od drugih organa. Ovi organi na teret budžeta pokrivaju 70 odsto svoje zarade, a 30 odsto isplaćuju od ostvarenih prihoda po sudskim rešenjima. Ovde je prilika da utvrdimo cenu koštanja štrajka advokata, koja je paralisala rad nižih sudova i tužilaštva, a delimično i nekih viših sudova. Kako je mesečna cena rada tih organa oko 10 miliona evra, proizlazi da taj štrajk i upornost ministra pravde državu Srbiju do sada košta najmanje 30 miliona evra, a sa gubitkom prihoda advokata, sa puno slobode može se zaključiti da je taj ceh dostigao 50 miliona evra.

Indirektni javni dug dostigao 2,5 milijardi evra

Prethodne vlade, a i prva i druga vlada Aleksandra Vučića zaduživale su Republiku Srbiju za sve i svašta, pa su ove obaveze dostigle 2,5 milijardi evra.

Za JP Srbijagas Republika duguje 678 miliona evra, sledi JP Putevi Srbije sa 509 miliona evra, zatim Železnice Srbije 278, pa ulaganja u Fiat Atomobili Srbija 174 i RTB Bor 135 miliona evra, JP ElektroprivredA Srbije 160 i Željezara Smederevo 95 miliona dolara. Dug za Galeniku, AD, kojom je upravljala Socijalistička partija Srbije, dostigao je 78 miliona evra, a za Air Srbia, već je dato 52,7 miliona evra. I za Elektromrežu Srbije preuzet je dug 44 miliona evra.

Za čuđenje je da se u dugovanjima Republike vode obaveze za Jugoimport SDPR 40,6 miliona evra i za Agenciju za kontrolu letenja 35,2 miliona evra, kao i za Aerodrom 8,5 miliona evra. U sva ova tri subjekta isplaćuju se zarade u stotinama hiljada dinara.

Samo od domaćih banaka država ima direktan dug osam milijardi evra. Najveći iznos duga je po osnovu emitovanja obveznica i drugih hartija od vrednosti, u dinarima 4,66 milijardi evra i u evrima 1,76 milijardi evra. Samo po ova dva osnova Republika Srbija ima dug od 5,42 milijarde evra. I u ovom budžetu planirana su davanja za inostrane investitore

U Ministarstvu privrede za 2015. godinu planirana su "ulaganja od posebnog značaja" u iznosu od 3,8 milijardi dinara za: Fiat Automobili Srbija, Air Serbia, Wiring System Smederevo, Tigar Tybes i Truck Life Europe. Na posebnoj poziciji planiran je iznos od 6,5 milijardi dinara za privlačenje direktnih investicija.

Za BIA su planirana sredstva u visini od 4,59 milijardi dinara. Za Bezbednosnu informativno agenciju koja ima 2.050 zaposlenih planirana su sredstva u iznosu od četiri milijarde i 579 miliona dinara, ili 37,5 miliona evra. Obaveštajna i kontraobaveštajna agencije nisu više direktni korisnici budžetskih sredstava i njihovi izdaci se obuhvataju budžetom Ministarstva odbrane.

Šta očekuju korisnici od pada vrednosti dinara? Od pada vrednosti dinara budžetski korisnici u 2015. godini mogu očekivati samo realan pad svojih prihoda, pored pada prihoda u dinarima koji je kod većine korisnika već unet u predlog budžeta.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane