Natrag

Na licu mesta

Bačka Palanka: masovna pljačka radnika Vodoprivrednog društva "Dunav", još uvek bez krivičnog epiloga

Kriminalne akcije lažnih akcionara

Falsifikovanim dokumentima rukovodstvo Vodoprivrednog društva „Dunav" iz Bačke Palanke uzelo je kredit od banke, od tih para kupilo akcije sopstvenog preduzeća, pustilo da zajam vraćaju radnici, a akcije razdelilo među sobom. Optužni predlog Osnovnog javnog tužilaštva iz Novog Sada već skoro dve godine čami u nekoj fioci u Osnovnom sudu u Novom Sadu, jer rukovodioci imaju jake veze koje plaćaju radničkim parama.

Arpad Nađ

Privatizacija kupovinom preduzeća od strane zaposlenih najčešće se smatra najsigurnijim načinom da preduzeće preživi. Zaposleni su, prirodno, zainteresovani da njihovo preduzeće nastavi sa radom, zbog čega kao vlasnici vode računa o tome šta i kako poslovodstvo radi. Nije, međutim, retka pojava da se radnici samo upotrebe kao paravan iza koga se kriju tuđi interesi.

Vodoprivredno društvo „Dunav" AD iz Bačke Palanke privatizovano je tako što su na beogradskoj berzi 25. maja 2010. godine četiri konzorcijuma zaposlenih ovog preduzeća kupila 2.463 obične akcije. Nosioci pomenutih konzorcijuma bili su zaposleni: Kata Kovač, Ana Valašek, Vladimir Andrin i Dragoljub Dimitrijević.

Ostali radnici „Dunava" su samo potpisivali ugovore o osnivanju konzorcijuma koje je unapred pripremilo rukovodstvo kompanije, ali nisu dobijali primerak ugovora za sebe. Samo četvoro tadašnjih radnika je odbilo da akcije kupuje na taj način: Mladen Kojić, Mirjana Čukić, Miloš Nenadov i Slobodan Pačić. Naloge za kupovinu nisu potpisivali radnici lično, već samo nosioci konzorcijuma koji su se na taj način pojavili i zatim zavedeni kao kupci. Novac za kupovinu akcija obezbedio je sam „Dunav" i to uzimanjem hipotekarnog zajma kod „Erste banke" AD. Da bi se ovo postiglo na sedmoj sednici Upravnog odbora „Dunava" doneta je odluka o uzimanju kredita, a osnov za ovu odluku bila je odluka Skupštine akcionara „Dunava" broj 02-90/27 od 19. juna 2009. godine. Jedini problem je taj što takva odluka nije doneta ni na pomenutoj, niti na bilo kojoj drugoj Skupštini društva. Kasnije je direktor Miroslav Stanić objašnjavao kako se smatralo nepotrebnim da se samo zbog tog pitanja saziva vanredna skupština akcionara, pa se redovnoj pripisalo da je donela pomenutu odluku.

Iako su u Centralnom registru hartija od vrednosti kao vlasnici pomenutih akcija upisani samo nosioci konzorcijuma, stvarni vlasnici bili su skoro svi zaposleni u „Dunavu" koji su akcije i otplaćivali. Da bi se obezbedio novac za ovo u decembru 2009. doneta je odluka o vanrednom povećanju zarada zaposlenih na osnovu koeficijenta, staža osiguranja i dužine rada, a zatim je novac od tog povećanja po odluci generalnog direktora Miroslava Stanića prebačeno na namenski račun za kupovinu akcija.

Takođe su radnici otplaćivali i kredit podignut u „Erste banci". Da bi se prikupila neophodna sredstva za to oni su u junu 2011. potpisivali izjave kojima se u korist pomenute namene odriču učešća u dobiti društva. Najmanje jedan od radnika je kasnije pred Osnovnim sudom u Novom Sadu dao pismenu izjavu kojom potvrđuje da se udela u dobiti preduzeća odrekao pod prinudom. Kako je to naveo Đorđe Kozomora, direktor Stanić mu je zapretio otkazom ako ne potpiše već pripremljenu izjavu o odustanku od učešća u dobiti.

Bez obzira na to što su akcije otplaćivali svi zaposleni u „Dunavu" njima su upravljali malobrojni izabranici direktora Stanića, koji je u međuvremenu najveći pojedinačni akcionar „Dunava". Po izveštaju CRHOV-a on je sredinom decembra, kada je izvršen uvid u spisak akcionara, imao 1.104 akcije, odnosno 10,80658 odsto učešća u vlasništvu privrednog društva kome je na čelu.

Zbog svega navedenog radnik „Dunava" Pavle Keravica je 12. oktobra 2010. Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu podneo krivičnu prijavi protiv Miroslava Stanića i tadašnje predsednice Upravnog odbora Milene Keleč, kao i članova UO koji su glasali za odluku o hipotekarnom zaduživanju: Dejana Lazića, Milana Ranisavljeva,Veljka Latinovića, Marka Bajčetića i Josifa Čorde. Ova prijava je posle prosleđivanja Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu zavedena pod brojem KT 553/10, a na obradu je data zameniku tužioca Vidaku Dakoviću.

Đorđe Kozomora je 14. novembra 2013. godine u svojstvu oštećenog Osnovnom tužilaštvu u Novom Sadu podneo dopunu krivične prijave, ovog puta samo protiv Stanića i Kelečeve kojima je pridodat i Muhamed Mešić, danas peti najveći akcionar „Dunava".

Pre toga je Osnovno javno tužilaštvo 2. aprila 2013. godine podnelo Osnovnom sudu u Novom Sadu optužni predlog protiv okrivljenih zbog krivičnog dela falsifikovanja isprave. Od tada do danas ništa se nije dogodilo.

Radnici „Dunava" sumnjaju da okrivljeni imaju jaku vezu u pravosuđu, koja je izdejstvovala prvo da se predmet sa Višeg tužilaštva spusti na Osnovno tužilaštvo, a da zatim Osnovni sud u Novom Sadu skoro dve godine ne pokreće postupak. Ni ova sumnja nije bez osnove.

U „Dunavu" kao saradnik za informacione sisteme zaposlen je Zvezdan Žarić, raniji saradnik brokerske kuće „I2R" koja se pominje u krivičnoj prijavi iz oktobra 2010. kao broker preko koga je išla kupovina akcija, ali i kao konsultant. On je očigledno dosta zadužio poslovodstvo „Dunava", a kao bivši broker koji je kupovao akcije u ime konzorcijuma ima i razloge da krivični postupak ne bude nastavljen.

Na poslovima uvošenja novih tehnologija u „Dunavu" Žariću pomaže Radovan Jokić, suprug sudije i portparola Višeg suda u Novom Sadu Svetlane Tomić Jokić, poznate i po tome da „sudi i po babu i po stričevima", a malo manje po zakonu.

Preko ove veze, smatraju zaposleni, poslovodstvo „Dunava" vrši uticaj na pravosuđe da postupak odugovlači do zastarevanja.

Jasno je svakome, osim novosadskom pravosuđu, da je poslovodstvo „Dunava" falsifikatom, u ime i za račun radnika, kupilo akcije preduzeća kojim upravlja, i to parama od kredita koji takođe otplaćuju radnici. Ono što nije sa sigurnošću poznato jeste, ko je sve vreme upravljao tim akcijama.

Sredinom decembra u Centralnom registru hartija od vrednosti deset najvećih akcionara „Dunava" bili su: Miroslav Stanić (10,80658 odsto svih akcija), Statin Krnajac (3,7923 odsto), Sretko Stanivuk (3,47494 odsto), VD „Dunav" AD (3,46515 odsto), Muhamed Mešić (2,36883 odsto), Jožefa Jatić (2,25137 odsto), Anđelko Šušnica (2,16327 odsto), Mihajlo Gadanac (2,08496 odsto), Dragana Polić (2,05560 odsto) i Vladimir Kovač (1,69342 odsto). Niko od pomenutih nije svojevremeno bio nosilac konzorcijuma i kupac akcija u maju 2010. godine.

Osim Miroslava Stanića (najveći akcionar i generalni direktor), članovi borda direktora su još i: Dragana Polić (deveta na spisku najvećih akcionara), Nikola Čavka (predsednik borda), Stevan Karan i Milorad Mijatović.

Zanimljivo je da ovo preduzeće po zvaničnoj internet prezentaciji Agencije za privredne registre više nema ni Upravni ni Nadzorni odbor. U APR-u, međutim, postoji odluka BD 98364/2012 od 19. jula 2012. u kojoj se prihvata da je predsednik Upravnog odbora Muhamed Mešić (peti najveći akcionar), a da su članovi: Slavko Asak, Josif Čobrda, Miroslav Stanić (najveći akcionar i generalni direktor), Branislav Preradović, Goran Radišić, i Anđelko Šušnica (sedmi najveći akcionar). Zbog čega se ovi podaci ne nalaze na zvaničnom sajtu APR, iako bi po zakonu morali da budu javno dostupni, nije poznato.

Odlukom nadležnih organa „Dunava" akcije ovog preduzeća se od 12. decembra 2012. godine više ne prodaju na regulisanom tržištu, odnosno na Beogradskoj berzi. Svi pomenuti akcionari su, dakle, pre tog datuma morali da kupe svoje akcije.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane