Natrag

Blace

Slučaj narodnog poslanika sa dijagnozom "situacionog neurotskog reagovanja"

Lud među zbunjenima

Zahvaljujući partijskim vezama, moguće je i da mentalno oboleli budu učitelji, pa čak i direktori škola u Srbiji. Narodni poslanik iz Blaca, Zoran Jozić, pravi je primer za to. Zavisno od potrebe on je povremeno mentalni bolesnik, a povremeno se predstavlja kao potpuno zdrav! Na taj način, pod svakom vlašću menja partijski dres i skače sa jedne na drugu funkciju.

Igor Milanović

Malo mesto Blace u Topličkom okrugu ima nešto malo više od 5.000 stanovnika i samo jednog čoveka koji se za sve pita. Narodni poslanik Zoran Jozić do nedavno je bio direktor lokalne osnovne škole "Stojan Novaković", bio je i predsednik lokalnog Udruženja ratnih-vojnih invalida (iako nije bio nikakav invalid), kao i predsednik Lovačkog udruženja, a danas je poverenik Srpske napredne stranke u Blacu.

Jozić je menjao stranke kako su se one smenjivale na vlasti. Zbog toga je uspevao da se bavi svojim pozivom, iako je to bilo protivzakonito. Vlast ga nije dirala, jer ni on nije nju dirao.

Da bi izbegao odlazak u rat devedesetih godina Jozić je izvadio psihijatrijsko uverenje kako pati od „situacionog neurotskog reagovanja", a to je, inače, prolazni, kratkotrajni poremećaj. Uprkos tome on je, zahvaljujući vezama, 1998. godine oglašen trajnim invalidom.

Iako je imao dijagnozu mentalnog poremećaja i bio zbog toga oglašen invalidom, Jozić je mogao nesmetano da nastavi da radi kao učitelj u osnovnoj školi "Stojan Novaković", pa je25. septembra 2002. čak postao i direktor ove škole! Tek u aprilu 2011. je tročlani tim Klinike za psihijatriju VMA u Beogradu utvrdio kako Jozić "nema, niti je imao mentalni poremećaj nastao kao posledica učešća u ratu".

Jozić, dakle, po potrebi i jeste i nije mentalno oboleo. Kada treba da se izbegne učešće u odbrani otadžbine, on je mentalno poremećen, kada treba da se dobiju neke beneficije on je čak i ratni vojni invalid, ali kada mu sve to zasmeta u karijeri Jozić naprasno ozdravi. Do majskih izbora 2012. godine,

Jozić je bio blizak vladajućoj Demokratskoj stranci, pa je lokalni odbor SNS-a tražio njegovu smenu zbog mentalnog oboljenja ili prevare, kako se uzme. Od kako je postao njihov član, naprednjaci su zaboravili sve njegove ranije marifetluke.

Negde se izgubio i krivični predmet KT491/13 u kome je tužilac ispitivao Jozićevu ulogu u navodnom obeštećenju vlasnika nekih lokala.

Na zemljištu koje pripada školi sagrađeni su prethodnih godina, uz dozvolu Školskog odbora i direktora, privremeni objekti različitih namena. Prosvetni inspektor je u aprilu 2010. izdao nalog za proveru legalnosti tih lokala, pa je Školski odbor 23. aprila 2010. konstatovao kako škola nije dobila potrebnu dozvolu Republičke direkcije za imovinu, zbog čega privremeni ugovori sa vlasnicima lokala više neće biti produžavani. Na osnovu toga je Jozić početkom maja svim vlasnicima uputio rešenje kojim im nalaže da sami uklone svoje privremene građevine najkasnije do 1. septembra, ili će one biti prinudno uklonjene o trošku vlasnika.

Krajem oktobra svi vlasnici lokala potpisuju sa predsednikom opštine Blace Nebojšom Milosavljevićem i direktorom škole Zoranom Jozićem "Sporazum o uklanjanju objekta i naknadi". Ovim sporazumom opština se obavezuje da sumama od više stotina hiljada dinara obešteti vlasnike lokala, uprkos činjenici da su oni od početka znali da imaju samo privremenu dozvolu koja svakog trenutka može da bude ukinuta.

Najčudnije je to što opština novac nije uplaćivala direktno vlasnicima objekata, već OŠ "Stojan Novaković". Najveći deo tih "odšteta" završio je u džepovima Jozića i Milosavljevića.

Ne zna se ni zbog čega je Jozić kao direktor škole potpisivao ugovore o cesiji kojima se škola obavezivala da plati dugove trećih lica, najčešće opštine. Postoji više takvih ugovora, ali ni za jedan od njih ne postoji odluka Školskog odbora, što je po zakonu obavezno. Jozić je na svoju ruku finansijski opterećivao školu, bez da je za tako nešto imao odobrenje nadležnih organa.

Zahvaljujući Jozićevim partijskim vezama tadašnja ministarka energetike Zorana Mihajlović 2013. je naložila EPS-u da školi "Stojan Novaković" uplati novčanu donaciju, čija se dalja sudbina ne zna. Mnogi smatraju da je tim novcem, u stvari, plaćen prelazak Jozića u naprednjačke redove. U svakom slučaju, u školskoj arhivi ne postoji nikakav ugovor o donaciji EPS-a.

Pošto je sa mesta direktora Jozić smenjen u 6. marta 2014. otkriven je žiro račun 840-76666-20 na kome je još uvek bilo 2.708.226,84 dinara. Članovi Školskog odbora nisu do tada znali za postojanje tog računa, a još manje za izvore odakle su dolazile tolike pare. Uplate su vršene pod obrazloženjem "sopstveni prihodi Osnovne škole", mada niko ne zna na koji način jedna osnovna škola može da ostvaruje sopstvene prihode i to u višemilionskoj visini.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane