Na nišanu

U susret poslednjim mesecima vladavine Aleksandra Vučića

Kuda idu divlje svinje

Počela je velika, poslednja rasprodaja preostale imovine građana Srbije, pripisane u vlasništvo javnim i društvenim preduzećima. Američke i nemačke kompanije, poput hijena, zloupotrebljavajući psihičku labilnost srpskog premijera, otimaju sve što se oteti može od najsiromašnije države u Evropi. Za vreme Hitlera u Srbiji se bolje živelo, građani su imali više prava i slobode, nego što nam danas dozvoljava Majkl Kirbi, koji kao prokonzul podstiče Aleksandra Vučića da kompanijama iz njihove države ustupa srpska javna i državna preduzeća, da im iz budžeta isplaćuje stotine miliona evra, kao poklon. Sprema li se Vučićevo okruženje da premijera žrtvuje, zarad svojih stotina miliona koje su opljačkali, štiteći se kapom ovog mentalno poremećenog čoveka. A, ko su te divlje svinje koje rovare Srbijom, pokušavaju da odgovore novinari Magazina Tabloid

major Goran Mitrovi�

Srpski premijer tumara kao luda Mara po svetu, ponosno ističući da stranci u Srbiji, poslujući preko njega i njegovog kuma Nikole Petrovića, mogu jeftino da kupe firme, građevinsko zemljište, a jo� jeftinije, najjeftiniju radnu snagu na planeti, koju je on, i zakonski potpuno obespravio i ponizio.

- Aleksandar Vuči� je isti Zoran Đinđi� - tvrde Goran Vesi�, Bratislav Gaši�, Vuk Draškovi� i drugi umovi.

U pravu su, ima mnogo sličnosti. Poput Đinđića, Vuči� reforme sprovodi isključivo u strogo kontrolisanim medijima, privredu je podredio interesima stranih sponzora i podobnih domaćih tajkuna, a sve na štetu građana i države koju vodi, spoljnu politiku prilagodio je uslovima kapitulacije, vlada u uslovima nezvaničnog ali realnog vanrednog stanja, političke protivnike podmićuje, ili zastrašuje, kreira i širi atmosferu straha...

Fatalna sličnost vidi se u izboru najbližih saradnika i savetnika. Đinđi� se, svojevremeno, okružio pohlepnim i agresivnim ekstremistima. Ne sebe je preuzeo svu odgovornost, njima je prepustio mo�, uticaj i pare.

Isti recept za samouništenje primenio je Vuči�, čak je visoka mesta u vlastitoj piramidi laži, prevare i zla dodelio najgorim sablastima iz đinđićevske prošlosti.

Tumarajući tim lavirintom, Vuči� pravi iste greške. Sa uverenjem da je najzaslužniji za uspon na vlast, uživa u prividu svoje svemoći. Pred njim drhte svi - članovi dvorske svite, bogataši, strane diplomate, sudije, lekari, obični podanici... - svesni da samo od njegove milosti zavisi njihov status, bez problema manipuliše svima, aplaudiraju mu, vole ga, brinu se za njegovu bezbednost, mnogi bi se, kao pas Reks za Tita, žrtvovali za njega, Aleksandar Vulin, pre svih...Tako to njemu izgleda, bar dok čita svoj bilten Informer i gleda Pink.

Kroz to vreme, iz Vučićeve izvitoperene senke, Srbijom, kao i u Đinđićevo vreme, vlada grupa parazita, koje povezuju samo tri motiva: 1. pare, 2. pare i 3. pare. Iz tmine, svog prirodnog okruženja, oni upravljaju društvenim i političkim procesima, zgrću imovinu, zastrašuju i kompromituju konkurente, uništavaju svakoga ko im se prepreči na putu ka sledećoj proviziji ili privatizaciji.

Vuči� zna ko su i šta rade. Sam ih je birao i pozajmio im je mo� koju je osvojio na izborima. Zna sve, samo ne i kako da ih sputa. Kao što Đinđi� nije moga da izađe na kraj s Vladimirom Bebom Popovićem, Čedom Jovanovićem i Goranom Vesićem, tako ni Vuči� nema načina da se reši kuma i konsiljerea Nikole Petrovića.

Gospodin Petrovi� je ispleo savršenu saradničku mrežu i napravio paralelne strukture vlasti. Okupio je sebi slične likove iz najvažnijih institucija - ministra zdravlja Zlatibora Lončara, direktora BIA Aleksandra Đorđevića, i članove njihovog kriminalnog društva.....

Struktura tog udruženja perfektno je postavljena. Petrovi� i Lončar kreiraju sve akcije, Đorđevi� obavlja logističku podršku. Grupa nije povezana samo zajedničkim interesima, nego i privatnim vezama.

Vesna Lončar, supruga ministra zdravlja, radila je u advokatskoj kancelariji sa Đorđevićem, a danas je pravni zastupnik Nikole Petrovića i njegove klike. Na predlog Srpske napredne stranke, postavljena je u Upravni odbor PTT Srbija. Njen brat, Goran Andri�, u medijima je pominjan kao notar koji je za mesec dana ostvario najveću zaradu u Srbiji, čak 180.000 evra. Lončar je doskorašnju ženu Aleksandra Đorđevića postavio za direktora Instituta za virusologiju Torlak.

Kada je direktor BIA u svoje srce prigrlio Jelenu Trivan, bivšu portparolku Demokratske stranke, Petrovi� je naložio Vučiću da je postavi za v.d. direktora JP "Službeni glasnik''. Jelena Trivan nema ni dana radnog staža u privredi, ali je postala član paralelne strukture vlasti, u kojoj je i njen brat Milan Markovi�, sudija Ustavnog suda Srbije, čiji glas je presudio da Ustavni sud Srbije odbije inicijativu za ocenu Brisleskog sporazuma. A otac gospođe Jelene je jo� uvek profesor na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, i dalje je na optuženičkoj klupi u aferi ''Index'', a njen brat, koga optužuju za nasilje u porodici, sudija je Osnovnog suda u Kragujevcu.

O toj sprezi nedavno je govorio i Vojislav Šešelj.

- Za Zlatibora Lončara, zvanog Tibi, svedok-saradnik Bagzi je rekao da je bio zadužen za medicinske egzekucije. Bagzi ga je direktno optužio za ubistvo Veska Božovića, poznatog kriminalca iz beogradskog podzemlja. Zlatibor Lončar je čest gost u prestižnim beogradskim kafićima poput „Mitologije" u Birčaninovoj ulici. Najčešće je u društvu sa Nikolom Petrovićem, direktorom Elektromreže i Aleksandrom Đorđevićem, šefom BIA. Sastaju se s predstavnicima farmaceutskih kompanija s kojima ugovaraju stavljanje određenih lekova na listu. Naravno, sve to rade za proviziju. Petrovi�, Đorđevi� i Lončar obećali su švajcarskoj medicinskoj kući „Novartis" stavljanje leka „Đilenija" na listu koju finansira naše zdravstveno osiguranje.

Taj „Novartis" je poznat po tome što odavno podmićuje lekare širom sveta, a radio je svojevremeno i ovde s Tomicom Milosavljevićem u vezi vakcina protiv gripa. Ne zna se, ali saznaćemo koliko je para za taj posao dobio Zlatibor Lončar - rekao je Šešelj, uz napomenu da je Nikola Petrovi� nedavno kupio „Roleks" sat za 480.000 evra! (Odmah potom, na sednici Glavnog odbora SNS-a Aleksandra Vuči� je izjavio da stranka neće dozvoliti da njen ugled kompromituju oni koji nose satove od po 480.000 hiljada evra, očigledno misleći na kuma Nikolu Petrovića).

Iako je Dejan Milenkovi� Bagzi u sudskom postupku za ubistvo Đinđića optužio Lončara za smrt Božovića, policija i tužilaštvo nikada nisu sproveli istragu o tim navodima. Ni mediji, ovakvi kakvi su, nisu zainteresovani za sporne aktivnosti ministra kojeg su mafijaši od milja zvali „Doktor Smrt". Kao što su 2001. mediji ćutali o Bebi Popoviću, danas ne pominju ni Nikolu Petrovića. Ko, usled nedostatka informacija ili opreza, pomene vladara iz senke, odmah se suoči s najžešćim osudama.

Mo� i intimna patologija

Pre dve godine, dok SNS jo� nije rasprostranio paranoju, „Blic" je u nekom nebitnom kontekstu pomenuo Petrovića i njegove trgovačke poslove s električnom energijom. Autorka tog teksta ostala je bez posla. Magazin „Tabloid" objavio je nekoliko tekstova o Petroviću, od tada mu je onemogućeno štampanje u Srbiji, a najveći distributeri svesno krše zakon, ne poštuju sudsku privremenu meru i odbijaju da ga iznose na kioske, dok su urednici i novinari izloženi medijskom i sudskom progonu.

Nedavno, kada se u Majdanpeku i jo� nekim mestima, stanovništvo smrzavalo bez struje, Velimir Ili� je za krivca označio Javno preuzeće Elektromrežu. Odmah je na najbrutalniji način satanizovan u mnogim režimskim medijima. Jo� žešći udar pretrpeo je BIRN, zbog istraživačkog teksta u kome je osporen tender za radove u rudniku „Resavica", čije posledice Srbiji nanose štetu od oko 30 miliona evra mesečno. I iza tog posla naslutio se lik Nikole Petrovića. Dovoljno za udar na nepodobne novinare.

Na isti način na koji su Đinđićevi mediji svojevremeno branili lik i zlodelo Bebe Popovića, sada Vučićevi štite Petrovića.

Kad je shvatio da ga najbliži saradnici vuku u propast, Đinđi� je pokušao da ih odgurne iz kobnog zagrljaja. Najurio je Bebu Popovića, distancirao se od Čede Jovanovića, sputao gestapovca Gorana Vesića i krenuo u obračun sa mafijašima iz zemunskog klana. Prekasno!

Da li za Vučića, možda, ima jo� vremena i nade? No, da bi krenuo u akciju mora da shvati otkud opasnost vreba. Dovoljno je da se osvrne oko sebe. Petrovi� je presudno uticao na Vučićevu transformaciju iz velikosrpskog radikala u evroatlantskog fanatika, gurnuo ga je u naručje Stanka Subotića Caneta, naučio ga je kako se pare namiču i troše, i kako se prezentuje mo�. Uz političke sugestije, Petrovi� se i javno zaklinjao u vernost „vođi", bio mu je kum na tajnom venčanju i posebno se istakao u saniranju posledica sukoba brata Andreja i „Kobri" sa žandarima. Na mesto nesreće, dok je mlađi Vuči� jo� jecao u suzama, nisu slučajno prvi stigao Nikola Petrovićev i drugar mu, ministar Lončar. Kao što je Đinđi� Popovića, tako i Vuči� na sva državnička putovanja vodi Petrovića.

U tom idiličnom prijateljstvu i saučesništvu u zločinu nad Srbijom, ponekad je ipak dolazilo do nesporazuma. Prošlog proleća, u vreme čistke u vrhu Ministarstva unutrašnjih poslova, Vuči� je obavešten da se Petrovi� meša u kadriranje. Premijer je tada isterao svoje. Veliko je pitanje da li će to uspeti u finalnom meču.

Ipak, neke olakšavajuće okolnosti postoje. Za razliku od Đinđića, kompromitovanog i usamljenog, Vuči� ima neki rejting, političku podršku i slabu opoziciju. Da bi to iskoristio, ne sme da odlaže početak borbe, bez obzira koliko ona bila neprijatna i neizvesna. Iako na čelu najvažnijih institucija - policije i vojske - ima lojalne ljude, Stefanovića i Gašića, zbog njihovih karakternih i profesionalnih nedostataka, oni mu neće doneti prednost nad neformalnom strukturom koju predvodi Petrovi�. Pošto je za saradnike birao nekompetentne nesrećnike, za opstanak na političkoj sceni moraće da se izbori sam. Moraće i sebi i svojim protivnicima da dokaže da nije onakav kakvim ga oni doživljavaju - kao uplakanu marionetu s kompleksom više vrednosti, koji se zasniva isključivo na praznoj mašti.

Vuči� nema mnogo šansi za pobedu, ali ne bi bilo prvi put da savlada jačeg protivnika. Nadšešeljio je Šešelja, s lakoćom je demolirao Đilasa, s Tomom Nikolićem se i sada igra kao mačka s mišem. Međutim, svi politikantski trikovi, koji su mu donosili trijumfe nad favoritima, neće biti dovoljni u sučeljavanju s Petrovićem. Za taj virus pohlepe mora tek da smisli pravu vakcinu.

Đinđi� nije uspeo. On 12 godina trune na Novom groblju, Beba Popovi� uživa u bogatstvu, moći i intimnoj patologiji. Vuči� će, kad-tad, biti oboren s vlasti i osuđen da trune u opoziciji, gde mu je i mesto. Ako pre toga ne najuri Petrovića, Srbija neće smeti da mu oprosti taj greh, ne najveći, ali svakako najprljaviji.

Vučićev kum Nikola Petrovi� nije posebno inteligentan i obrazovan čovek. Rastao je ispod Vučićevog šinjela, puštajući njega da se eksponira i prihvata odgovornost, a da on, sa svojom grupom, sabira novac.

Petrovi� je uz krajnji napor stekao diplomu Više poslovne škole u Beogradu. Dalje nije mrdnuo. Interesovao ga je provod, kockanje, bludničenje, sabiranje novca. Pokušao je da kupi i diplomu jednog fakulteta, ali nije išlo. Knjige uči, s knjigama se muči. Ali, on je surov, brutalan, i nikom ne prašta.

Uporno pokušava, preko dnevnog lista Informer da smeni direktora policije Milorada Veljovića, da potpuno zaokruži svoju mo�. Preko Informera, Naših novina i drugih medija, Petrovi� napada biznismene. Prvo ih, preko policijskih službi, i BIA nedeljama uhodi i proverava, potom se oglasi preko novina, najavivši hapšenje i mučenje, i sam se pojavljuje kod prozvanih, sa fakturom koju ostavlja da je plate. Ko ne plati, kampanja protiv njega se nastavlja nesmanjenom žestinom, i žrtvi ostaje samo da plati, ili da se spremi za zatvor i na mućenje.

Najpoznatija Petrovićeva žrtva je Miroslav Miškovi�, od koga bi Nikola Petrovi� da uzme svu imovinu.

Nikolino podmetanje: Andrejeve lažne firme

Prema Petrovićevom nalogu, Viši sud u Beogradu smenio je predsednika veća - sudiju Vladimira Vučinića, i postavio bolesnicu, širokopojasnu Maju Ili�, od dvesta kila žive vage, kojom manipulišu kao sa lutkom. Ipak, čini se, Nikola Petrovi� se preračunao kada je naredio sudiji da Miškoviću ne dozvoli da ode na Molitveni doručak u Belu kuću, na poziv američkog predsednika Baraka Huseina Obame, i pored činjenice da je gospodin Miškovi� na ime jemstva platio 12 miliona evra u sudski depozit, i da se vraćao na suđenja, kada mu je sudija Vučini� vratio paso�. Nikola Petrovi� pokazuje surovost i demonstrira nasilje, a Vuči� mu sve to aminuje, uveren da Petrovi� to radi i za njegovo dobro, ili nije sposoban da mu se odupre.

Danas Nikola Petrovi� živi na Dedinju, krijući tu činjenicu od Vučića. Dva voda vojne policije prate njegovo kretanje. Prikriva se i njegovo nasilje nad suprugom Majom, a prijatelji iz policije ga svakodnevno obaveštavanju o stanju u kojem se nalaze njegove žrtve. Taj zadatak ima Aleksandar Đorđevi�, direktor Bezbednosno informativne agencije, koji nalaže da se ''na crno'' prisluškuju oni koji su interesantni za Petrovićevu grupu. Gospodin Đorđevi� je napustio advokatsku kancelariju, koju je delio sa Vesnom Lončar.

Njih dvoje su dobijali predmete odbrane onih koji su želeli da plate, pa da izađu na slobodu. Njegova doskorašnja supruga, direktorka Instituta za vriuslogiju Torlak postavljena je na to važno mesto, mada nije imala nikakvog iskustva. Došla je iz Službe hitne pomoći, sa mesta lekara.

Direktor BIA Đorđevi� je sprdnja za službu. Dolazi na posao ve� pod gasom, a rad nastavlja po restoranima i kafićima, u kojima kroji poslovnu politiku svoje družine. Funkcioneri BIA, koji su zbog stranačkih zasluga za SNS sebe videli na toj poziciji, jer su decenijama radili u ovoj službi, opisuju Đorđevića kao čoveka koga zanimaju muškarci, a ne žene, i kao običnog marionetu u rukama Nikole Petrovića. Đorđevi� je toliko uvukao Agenciju u kriminal, da će to jedva Sava i Dunav oprati. (Za neupućene - skraćenica BIA znači - Braca i Andrija, od osnivača službe Milorada Bracanovića i Andrije Savića).

Nikola Petrovi� bez ikakvog stručnog iskustva, radnog iskustva i formalnih kvalifikacija je na čelu Javnog preduzeća Elektromreža. Na ovu funkciju postavila ga je Vlada Srbije, na Vučićev predlog. Za njegov izbor, mada to nalaže Zakon, nije raspisan konkurs jer Nikoli� nema formalno obrazovanje i radno iskustvo, kao magnet ga privlači ovo radno mesto, jer ima firme koje se bave hidroenergijom. U direktnom je sukobu interesa, ali ga Vuči�, ve� treću godinu, drži nezakonito na direktorskom mestu, sa kojeg njegov kum Nikola pljačka kao lud, i sprema se, kao kobac, da sa direktorom Elektroprivrede Srbije opelješi ova javna preduzeća vredna desetine milijardi evra.

Istraživačka mreža BIRN otkrila je samo neke mutne poslove u poslovanju u Rudarskom kombinatu Kolubara i rudniku Resavica, ali je Nikoli� isturio Vučića, zapretivši mu da mora da se suprotstavi šefu misije Evropske unije Majklu Denverportu, i da ga optuži, kako on, navodno, ruši premijera i srpsku Vladu.

Ustvari, Nikola Petrovi� vešto manipuliše Aleksandrovim bratom Andrejom. Andrej je, umesto kuma Nikole, postao premijeru kamen oko vrata.

Izgleda da je Petrovi� vešto podmetnuo Andrejeve lažne firme, preko kojih je poslovao i zgrnuo milione evra, a onda se premijer kleo da je njegovom bratu Andreju, navodno, zamenjen identitet. U pranje Andrejeve biografije potom su uključeni ministri Vlade Srbije, tužioci, razni ''eksperti'' koji su se trudili da dokažu da voda nije mokra!

Srpski premijer ima neviđene probleme i sa bratom Andrejom. Osim ''zamene identiteta'' i fiktivnih firmi preko kojih je oprao milione evra, ostajući dužan državi i za neplaćeni PDV, Andrej se ''proslavio'' i u napadu na kordon Žandarmerije, koja je prošle godine obezbeđivala Paradu ponosa. Tada je na svetlost dana izašao i dokaz da Andreja obezbeđuju, bez ikakvog pravnog osnova, pripadnici vojne policije, po nalogu premijera! Da je ovakva zloupotreba otkrivena u nekoj drugoj evropskoj zemlji, premijer i njegov brat bi odmah bili uhapšeni.

I pored činjenice da svakodnevno saznajemo da veliki broj pripadnika Vojske Srbije obezbeđuje, bez ikakvog zakonskog osnova, Vučićeve prijatelje, počevši od Snežane Malovi�, bivše ministarke pravde, koju skoro tri godine obezbeđuje više od 60 vojnih specijalaca, i koja je doskora, besplatno, stanovala u vojnoj rezidenciji. Vojni specijalci obezbeđivali su Miodraga Rakića, sve do njegove smrti, a sada obezbeđuju i bivšeg predsednika Borisa Tadića, Čedomira Jovanovića, i jo� desetinu bivših funkcionera Demokratske stranke. Budžet Srbije je opterećen desetinom miliona evra za njihovo čuvanje, a sve po ličnom, samovoljom i nezakonitom odlukom Aleksandra Vučića.

Kome služi Kovnica novca?

Andrej Vuči� posluje pod budnim okom Nikole Petrovića. U mnogim su poslovima zajedno, naročito posluju sa državnim preduzećima, koja imaju novca, poput RK Kolubara, EPS i EMS, rudnici i poslovnim bankama. Brat Andrej, postaje bratu Aleksandru teret koji ga može potopiti.

Pored svih pobrojanih afera, u kojima je, braneći brata, premijer morao da izrazi svoju ljubav prema njemu, dve su afere, čini se, toliko teške da se ni premijer ne može izvući. Nije slučajno što je on najavio da će se u aprilu dogoditi nešto značajno, i da će doći do rekonstrukcije Vlade Srbije, u kojoj možda i njega smene. Ko će ga smeniti, nije rekao. Možda očekuje izveštaj koji će podneti izraelska i američka delegacija, koje su došle tragom ''Slučaja Andrej''.

Brat premijera Vlade Srbije zaposlen je u Kovnici novca u Topčideru. Ima veliku platu, i nekontrolisanu mo�.

Izraelska delegacija u Beogradu istražuje ulogu Anedreja Vučića i njegovih pokrovitelja oko štampanja pasoša za članove Al Kaide i njihovih pomagača. Naime, u Kovnici novca u Topčideru štampa se novca drugih država, pa i novčanice evra, vozačke dozvole, lične karte, pasoši. U Kovnici novca se štampaju i slovenački pasoši, i izraelske obaveštajne službe otkrile su da su članovi i simpatizeri Al Kaide, koji u Srbiju uđu iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Saudijske Arabije i drugih islamističkih zemalja, u evropske države i SAD-e odlazili sa slovenačkim pasošem, koje su kupovali, za velike pare, od Andreja Vučića. Pasoši su orginalni, i celokupna tehnologija pravljenja završavala se u Kovnici novca u Topčideru. Operativci izraelskih tajnih službi raspolažu sa neoborivim dokazima, koji Andreja Vučića dovode u vezu sa ovom opakom kriminalnom akcijom, kojom se ugrožava bezbednost evropskih država i SAD-a.

Druga grupa istražitelja, iz Sjedinjenih Američkih Država istražuje otimanje heroina od kosovskih Albanaca, u režiji Andreja Vučića i Nikole Petrovića. Američke tajne službe svoj rad i tajne operacije koje ne prijavljuju Beloj Kući, između ostalog finansiraju i osiguranjem transporta i prodajom narkotika. U Srbiji, na mestu direktora srpske policije opstajava Milorad Veljovi�, jer najodanije služi američkim obaveštajnim službama, jer Albanci, transporteri heroina, koji iz Avganistana stiže na Kosovo, a odatle, preko Srbije ide u Evropu, a srpska policija im u prolazu poželi ''srećan put''. Otuda i ne čudi što se narko bos, Ćazim Osmani baškari u Srbiji, sa lažnim pasošem izdatim na ime Milo� Petrovi�, i da u Nemačku, Holandiju, Austriju i skandinavske zemlje ubacuje tone heroina.

Po nagovoru Nikole Petrovića, a uz pomo� podjarmljenog dela srpske policije, koja se odmetnula od Milorada Veljovića, Andrej Vuči� je organizovao otimanje tovara heroina od kosovskih Albanaca, i pustio ga na tržište Srbije, zgrćući, bez imalo uloženog truda i novca, milione evra. Američki istražitelji, uz pomo� diplomatskog osoblja iz Ambasade SAD-a, trljaju nos srpskom premijeru, zahtevajući hapšenje Andreja Vučića i Nikole Petrovića.

Srpski premijer uvek prvo pruži otpor, pa onda podvije rep, sve prihvata. Možda će ovog puta radije prihvatiti da podnese ostavku, uveren da će ''narod u Srbiji da ga ustankom vrati na to mesto''. Barem on tako misli. Za svaki slučaj, pripremio je svoje stranačke vojnike u gradskim odborima Novog Sada i Beograda, za mitinge i kontramitinge.

I dok čeka šta će ''viša komanda da odluči'', srpski premijer je krenuo da svojim gospodarima sve preda u ruke.

Šokantno je da nam on i javno pokazuje kako o prodaji smederevske Železare razgovara sa američkim ambasadorom Majklom Kirbijem, jer to izlazi iz okvira njegove diplomatske misije.

Vuči� će iz budžeta pokloniti mafiji iz Esmarka milijardu evra, a oni će Kirbiju napuniti džepove. Jer Esmark nije američka, ve� holandska kompanija, i čudi uloga gospodin Kirbija koji tera srpskog premijera, da od usta gladnih građana Srbije otme jo� jednu milijardu evra. Zahvaljući takvima, kao što je gospodin Kirbi, američki građani su svuda u svetu omraženi, i na meti su Al Kaide, i drugih pokreta.

S druge strane, austrijski političar Oswald Kessler, jedan od vođa Velike Nemačke lože, otvara Vučiću, svom bratu, vrata nemačkih privrednih komora, a on imovinu Srbije poklanja nemačkim hohštaplerima, da u Srbiju izrabljuju najmizernije plaćenu radnu snagu na planeti.

Krug oko srpskog premijera se zatvara. Šta će biti sa njegovim kumom, Nikolom Petrovićem, vođom paralelnih struktura vlasti u Srbiji, i jednim od najbesprizornijih ljudi? Gospodin Petrovi� je državljanin Francuske, ima paso� ove zemlje. On veruje da u svakom trenutku može pobeći iz zemlje, kao što to čini, kada mu zagusti, i bivši potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đeli�.

Dug je spisak onih koji ispod šinjela premijera Vučića i ispod kape SNS-a pelješe Srbiju, iznoseći milione evra, poput guvernerke Jorgovanke Tabakovi�. Divlje svinje koje rovare Srbijom, ipak, neko mora ukrotiti.

A. 1 Britanski mediji o "srpskom Palestincu"

Srbija je svakim danom sve više na lošijem glasu u Evropi. Šurovanje srpskog premijera sa mafijom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije, osuđuje se sa stranica najuticajnijih novina. Tako je, zahvaljujući ministru inostranih dela Ivici Dačiću, koji predsedava OEBS-om, na videlo izašla i činjenica da je Muhamed Dahlan i njegova kriminalna grupa dobila državljanstvo Srbije, a da to srpskoj javnosti nikada niko nije saopštio.

Ovaj podatak nam otkriva londonski list "Gardijan".

Glavni rival palestinskog lidera Mahmuda Abasa, Muhamed Dahlan, koji je nedavno dobio državljanstvo Srbije, ovih dana je opisan u više britanskih medija kao čovek "iz senke", koji odlično sarađuje sa Vladom Srbije. Londonski dnevni list "Gardijan" je posvetio najviše prostora ovoj temi, pa je između ostalog objavio i to da je Srbija dala državljanstvo Dahlanu, koje on planira da iskoristi za početak političke borbe protiv Mahmuda Abasa.

"Gardijan" je, u izveštaju u kojem se poziva na podatke iz "Službenog glasnika", naveo da su Dahlan i jo� 11 Palestinaca - koji su članovi njegove najbliže porodice dobili srpske pasoše. Ali, kaže "Gardijan", pasoše Republike Srbije dobilo je i pet ključnih Dahlanovih političkih pristalica. Svi oni su dobili državljanstvo Srbije u periodu od februara 2013. do juna 2014. godine.

Na ovaj način, Srbija se umešala u višedecenijski izraelsko-palestinski sukob. "Gardijan" je citirao i izjavu Ivice Dačića koji je doslovno rekao da je Muhamed Dahlan dobio srpsko državljanstvo "zbog svog angažovanja na uspostavljanju dobrih odnosa između Abu Dabija i Beograda". Takođe, citiran je i njegov odgovor na pitanje novinara oko Dahlanovog novog pasoša. Dači� je tom prilikom rekao između ostalog i ovo: "...Mi se veoma trudimo da imamo izbalansiran odnos prema akterima političkih odnosa u svim regionima, uključujući i Bliski istok. A, i ne znam kako bi mu na� paso� mogao pomoći ili nešto promeniti u njegovoj političkoj karijeri ili u svemu onome što se dešava na Bliskom istoku"!

Britanski list je preneo i da je Dahlan, koga su mnogi smatrali naslednikom Jasera Arafata, 2011. godine izbačen iz Fataha i da je posle toga živeo u egzilu u UAE, kao i da je u martu 2014. godine osuđen u odsustvu zbog klevete na dve godine zatvorske kazne.

Istina, "Gardijan" je naveo da Vlada Srbije, po zakonu, ima pravo da zaobiđe uobičajeni proces naturalizacije i da odobri državljanstvo strancu za kojeg oceni da je služio "državnim interesima" Srbije, bez obaveze da iznosi bilo kakva javna objašnjenja za takvu odluku. Ali, i drugi listovi u Velikoj Britaniji, kao i britanska javnost, zapanjeni su ovim otkrićem, koje, izgleda, jedino u Srbiji nikoga ne brine.