Natrag

Upozorenje

Stavovi Akademije inženjerskih nauka Srbije o posledicama prodaje Telekoma

Kriminalna otimačina državnog blaga

Povodom najave Vlade Srbije, njenog premijera i nadležnih ministarstava, da će "Telekom Srbije" biti prodat, Akademija inženjerskih nauka Srbije (Odeljenja elektrotehničkih nauka) iznela je svoje stavove o posledicama ove odluke. Akademija inženjerskih nauka konstatovala je da će ekonomske posledice prodaje Telekoma Srbija će biti izuzetno negativne za građane Srbije, da će posledice prodaje Telekoma Srbije negativno uticati na razvoj telekomunikacione industrije u Srbiji, te da je prodaja, ili privatizacija, Telekoma Srbije je nezakonita. Magazin Tabloid prenosi njihovu analizu.

......

Na redovnoj sednici održanoj 23. februara 2015. Predsedništvo AINS je prihvatilo stavove Odeljenja elektrotehničkih nauka u tekstu kako sledi. Predsedništvo je odlučilo da ove stavove prosledi Vladi Republike Srbije i relevantnim ministarstvima, upozna javnost i postavi na veb sajt AINS.

Odeljenje elektrotehničkih nauka Akademije inženjerskih nauka Srbije na svom sastanku od 12. 2 2015. godine, na bazi pisanih materijala i usmenog izjašnjavanja i diskusije članova Odeljenja, donelo je zaključak da jednim sažetim saopštenjem definiše najbitnije stavove o nameri Vlade Republike Srbije da proda Telekom.

Od više razmatranih aspekata odlučeno je da se istaknu samo četiri grupe pitanja: - strateški značaj Telekoma, - ekonomske posledice prodaje Telekoma, - uticaj prodaje na razvoj telekomunikacija i informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u Srbiji, - zakonska validnost prodaje Telekoma.

I. STRATEŠKI ZNAČAJ TELEKOMA

1. Infrastruktura - Telekom poseduje kompletnu telekomunikacionu infrastrukturu koja obuhvata sve telekomunikacione tehnologije: centrale sa transportnim komutatorima i ruterima u kojima se razmenjuju velike količine podataka, optička vlakna koja ih povezuju i optičke digitalne sisteme, preko 3 miliona konekcija do korisnika koji se koriste za fiksnu telefoniju i brzi Internet, mrežu za mobilnu telefoniju i mrežu za prenos Internet saobraćaja mobilnim putem. Kroz ovu mrežu se prenosi saobraćaj mobilne telefonije i Interneta drugih operatora, Telenora i VIP-a. SBB i Orion, posle Telekoma najveći fiksni operatori, takođe iznajmljuju kapacitete fiksne mreže Telekoma.

Na tržištu fiksne telefonije posluju i Telenor, IKOM, Invest Inženjering, itd. Ova telekomunikaciona infrastruktura je građena i unapređivana decenijama, počev od puštanja u rad prvog telefona 1883. godine, i kao takva u tržišnim uslovima teško može dobiti ravnopravnog konkurenta, jer su potrebne izuzetno velike investicije da se izgradi takva telekomunikaciona infrastruktura.

Ukupne investicije Telekom Srbija Grupe su iznosile 18,8 milijardi dinara samo u 2013. godini, od toga 5,25 milijardi dinara u infrastrukturu, a preostalo su tehničke investicije.

2. Regionalni lider - Preduzeće za telekomunikacije "Telekom Srbija" Grupa osim matične kompanije u Republici Srbiji ima učešće u kapitalu sledećih zavisnih privrednih društava: 1) 65% Telekoma Srpske u Republici Srpskoj; 2) 83% Mobilnog operatora u Crnoj Gori Mtel; 3) 100% Društva za telekomunikacije "FiberNet" DOO, Podgorica, Crna Gora; 4) 100% Privrednog društva za održavanje i obezbeđivanje objekata i imovine "Telus" akcionarsko društvo, Beograd, Srbija; 5) 100% kompanije TS:NET B.V., Amsterdam, Holandija; i 6) 51% Društva za telekomunikacije "HD-WIN" d.o.o. Krajem 2014. Telekom je kupio većinski paket akcija Dunav banke u iznosu od 55,78% za 9,5 miliona evra u cilju realizacije usluge mobilnog plaćanja, odnosno bankarskih poslova, koja se smatra budućom veoma profitabilnom uslugom mobilnih operatora. Ne treba zaboraviti ni imovinu, usluge i korisnike Telekom-a na Kosovu i Metohiji, pri čemu je samo u periodu 2000-2007.godina procenjena šteta iznosila 1,4 milijarde dolara.

3. Zaštita tajnosti telekomunikacionog saobraćaja i nacionalna bezbednost -Ukoliko se Telekom proda stranom kupcu, sav telekomunikacioni saobraćaj će prolaziti isključivo kroz mreže stranih kompanija (SBB, Telenor, VIP su 100% u vlasništvu stranih lica),.Ovaj saobraćaj uključuje komunikaciju građana Srbije, državne uprave, preduzeća, vojske i policije. Nadzor i praćenje saobraćaja se najefikasnije može da obavi u velikim čvorištima fiksne mreže koju upravo Telekom poseduje. Prepuštanje kompletne telekomunikacione infrastrukture strancima ugrožava vitalne interese države, jer će saobraćaj korisnika biti teško zaštititi. I obrnuto, ukoliko se Telekom ne proda, korisnici za koje je važna tajnost podataka mogu komunicirati preko Telekomove mreže s obzirom na njenu kompletnost.

4. Cene, nivo investicija i kvalitet usluga - Iz iskustava drugih zemalja i prirode telekomunikacija, u Srbiji ne možemo očekivati više od 3-4 mrežna operatora sa značajnom infrastrukturom. Naime, fiksna mreža zahteva velika ulaganja koja su neisplativa većem broju kompanija, a broj frekvencijskih opsega koji su na raspolaganju mobilnim operatorima je ograničen na tipično tri opsega za svaku tehnologiju (mobilna telefonija, mobilni Internet). Kartelizacija tržišta se lako uspostavlja kada dominira mali broj kompanija, pri čemu se te kompanije po pravilu dogovaraju o cenama, nivou investicija i kvalitetu usluga. Nerealno je očekivati da država Srbija može da utiče na cene, nivo investicija i kvalitet usluga ukoliko proda Telekom, a time i na zaštitu građana.

5. Pristupačnost telekomunikacionih usluga - Ukoliko se Telekom proda, operatori će u tom slučaju biti vođeni samo profitom, te za njih uspostavljanje, na primer, brzog Interneta u siromašnim opštinama i selima nema ekonomskog smisla. Za državu ima smisla i u svim planovima se predviđa razvoj siromašnih krajeva i sela ulaganjem u njihovu telekomunikacionu infrastrukturu. Takođe, za državu ima smisla da zadrži veći broj zaposlenih koji će učestvovati u razvoju infrastrukture i obezbeđenju kvalitetnijih usluga, jer se država ne vodi isključivo profitom.

S obzirom da država ima i važnu socijalnu ulogu u društvu, ona politikom cena Telekoma može da obezbedi pristupačnost onih usluga koje su važne za građane. Pošto Telekom ima dominantnu fiksnu infrastrukturu (zgrade, kanalizaciju, namenske objekte za izdvojene stepene, komutacione uređaje, rutere, komutatore, optičke i bakarne kablove, itd.) i kompletnu mobilnu mrežu (licence za frekvencijske opsege, bazne stanice, antenske sisteme, itd.), koji obezbeđuju veliki prihod, Republika Srbija kroz Telekom može da razvija telekomunikacionu infrastrukturu i prati svetske trendove, kao i da utiče na politiku cena s obzirom da ima kapacitete da opsluži sve korisnike u Srbiji.

6. IPTV - Telekom poseduje dominantnu fiksnu infrastrukturu i ubrzano razvija svoju televizijsku mrežu preko Interneta (IPTV), u kojoj se građanima preko telefonskih parica dostavljaju televizijski programi. Telekom je jedina kompanija koja pored SBB-a može da obezbedi simultani prenos velikog broja televizijskih kanala, jer fiksna mreža ima značajno veće kapacitete od mobilne mreže, a video saobraćaj zahteva velike kapacitete. Preko svoje infrastrukture Telekom zapravo može veliki broj televizijskih kanala da dostavi gotovo svim stanovnicima Srbije. Ako se Telekom proda, država neće moći da spreči potpunu kontrolu medijskog sadržaja od strane interesnih grupa koje poseduju strane telekomunikacione operatore, a čiji se interesi ne poklapaju sa interesima građana Srbije, a nekad su i direktno suprotstavljeni, posebno u situaciji kad je novim zakonskim rešenjima u Srbiji omogućeno da proizvođač medijskog sadržaja može posedovati i telekomunikacionu infrastrukturu za njegov prenos (slučaj SBB).

Dodajmo da je Telekom Srbija Grupa preko zavisnog privrednog društva "HD-WIN" nosilac prava emitovanja sportskih TV kanala ARENA SPORT kablovskom mrežom na teritorijama Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske.

7. Učešće domaće proizvodnje i usluga kao podrška - S obzirom da su za funkcionisanje Telekomove mreže potrebne usluge, softver i hardver, veliki broj domaćih dobavljača, proizvođača i podizvođača, radi za Telekom. Kroz angažovanje domaćih firmi Telekom može pozitivno da utiče na razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija i IKT sektora u celini.

II. EKONOMSKE POSLEDICE PRODAJE TELEKOMA

1. Rang Telekoma u srpskim i evropskim okvirima - Telekom Srbija je jedna od najvećih kompanija u Srbiji. Prema podacima Agencije za privredne registre Republike Srbije Telekom je po prihodu na 4.mestu privrednih društava u Srbiji u 2013.godini (86,5 milijardi dinara bez zavisnih društava), a po neto dobiti je na 2. mestu (15,3 milijarde dinara). Prihod Telekom Grupe iznosi oko 12% prihoda u Budžetu Republike Srbije.

Analizom podataka agencije Deloitte objavljenom u TOP 500 za 2012., Telekom je u Centralnoj Evropi (17 zemalja) na 6. mestu po neto dobiti u oblasti tehnologija, medija i telekomunikacija. Na Dunavskom biznis forumu je proglašen za najvećeg regionalnog investitora 2014.godine

2. Telekomunikaciono tržište u Srbiji - Prihod od telekomunikacionog tržišta je oko 190 milijardi dinara u 2013.godini prema izveštaju RATEL-a. Prihodi najvećih mrežnih operatora u Srbiji, Telekoma, SBB-a, Telenora i VIP-a, su prikazani u tabeli i vidimo da je njihov ukupni prihod 166 milijardi dinara. Iz ove činjenice je jasno da ako se proda Telekom, gotovo celokupno telekomunikaciono tržište (87%) će biti u rukama četiri inostrana operatora, čime će država Srbija, i njeni građani u potpunosti izgubiti uticaj na telekomunikaciono tržište.

3. Neto dobit Telekoma - Iz tabele se jasno vidi da je neto dobit Telekoma najveća. Ona će se još povećati 2015.-te godine kada se isplati kredit kojim je plaćeno 20% Telekoma koji su bili u vlasništvu grčke telekomunikacione kompanije OTE, zajedno sa reprogramiranim kreditima. Tako se očekuje povećanje dobiti Telekoma u 2015-toj za 23 milijarde dinara, odnosno ona će iznositi oko 37 milijardi dinara. Profit od 37 milijardi dinara jeste približno jednak budžetskom nedostatku od 40 milijardi koji je popunjen smanjenjem plata i penzija.

4. Višestruka šteta od prodaje - Prodaja Telekoma znači odlivanje velikih sredstava iz Srbije, čije će posledice biti: dalje smanjenje broja radnih mesta i/ili smanjenje plata i penzija, povećanje budžetskog deficita, i povećanje spoljno-trgovinskog deficita. Izvesno je da bi došlo do značajnog smanjenja domaće proizvodnje i uvoza inostranih IKT proizvoda i usluga, odnosno na makroekonomskom planu do pogoršanja spoljnotrgovinskog bilansa Republike Srbije.

5. Telekom-najveći regionalni investitor - Iz gornje tabele vidimo i da je nivo investicija Telekoma značajno veći od investicija konkurentnih operatora. Investicije Telekoma su više nego četvorostruko veće od investicija Telenora i VIP-a, a 2,5 puta veća nego investicije SBB-a. Ovo govori da izjave u medijima da Telekom ne može da investira jednostavno nemaju osnovu. Osim toga, cena telekomunikacione opreme je značajno pala u poslednjoj deceniji, tako da se postojeća mreža može unaprediti u okviru redovnih investicija, bez dizanja kredita. Pored toga, ne treba zaboraviti ostala ulaganja Telekoma u Srbiji i to u: 1) zdravstvo, 2) kulturu i umetnost, 3) očuvanje kulturne baštine, 4) nauku, 5) podršku deci, 6) projekte na polju obrazovanja, 7) preduzetništvo mladih, 8) pomoć učenicima i studentima, 9) sport (prema konsolidovanom izveštaju o poslovanju Telekoma za 2013.godinu).

6. Superiornost Telekoma - Naredna tabela takođe jasno prikazuje dominaciju Telekoma Srbija na telekomunikacionom tržištu Srbije, i dobijena je iz RATEL-ovog izveštaja za 2013-tu godinu. Izveštaj ne sadrži podatke za fiksnu telefoniju, ali u ovoj oblasti Telekom Srbija je izrazito dominantan, jer ima fiksne linije do više od 3 miliona domaćinstava, dok SBB ima kablovski pristup do oko 500 hiljada korisnika. Takođe su podaci za brzi Internet aproksimativni jer nisu jasno razdvojeni po operatorima u RATEL-ovom izveštaju. Iz tabele se jasno vidi da Telekom dominira u svim vrstama usluga osim u slučaju distribucije medijskih sadržaja u čemu dominira SBB. Međutim, broj korisnika Telekomove IPTV usluge za distribuciju medijskog sadržaja preko telefonskih žica izuzetno brzo raste iz godine u godinu. Takođe, možemo primetiti da je pokrivanje Telekoma mobilnim Internetom najbolje. Na kraju se može zaključiti da jedino Telekom nudi sve vrste usluga preko raznorodne, a integrisane infrastrukture koju poseduje i koja mu daje superiornost u odnosu na konkurenciju.

S obzirom da Telekom Srbija ima nekoliko puta veće investicije od svih konkurenata, izvesno je da će se ovakav trend nastaviti. Treba napomenuti i da je Telekom Srbija bio pod velikim pritiskom regulatora, odnosno RATEL-a, koji mu je naložio da diže cene fiksne telefonije i da izdaje infrastrukturu inostranim konkurentima po niskim cenama.

Ovi pritisci će biti sve manji s obzirom na razvoj konkurencije, koja je postala značajna u svim telekomunikacionim oblastima. Takođe se od regulatora očekuje da donosi mere koje su u interesu građana Srbije, jer smanjenje prihoda Telekoma regulatornim merama obično znači odlivanje sredstava iz Srbije.

III. UTICAJ PRODAJE TELEKOMA NA RAZVOJ IKT INDUSTRIJE

1. Broj zaposlenih i otpuštanja - Prodaja Telekoma će izuzetno negativno uticati na razvoj IKT industrije u Srbiji. Kupovina telekomunikacionih operatora po pravilu znači velika otpuštanja. Pri prodaji telekomunikacionih operatora u regionu, tipično je otpušteno 50% zaposlenih. U matičnom Telekomu radi 9088 zaposlenih,, od toga oko 3000 inženjera, uglavnom elektroinženjera i mašinskih inženjera, i 4500 tehničara. U kompanijama koje Telekom poseduje radi još 4150 zaposlenih. Takođe će veliki broj inženjera i tehničara koji rade za dobavljače i podizvođače Telekoma gubiti poslove koje će novi vlasnik prebacivati u inostranstvo. Strani kupac može nesmetano izvlačiti novac iz Telekoma kroz inostrane podizvođače i dobavljače da bi smanjio izdatke za poreze. Ne samo da će ovaj broj radnika biti otpušten pri kupovini Telekoma, nego će proporcionalno biti smanjen i broj radnika koji će biti priman u budućnosti. Plate u IKT oblasti su relativno velike, pa i porezi koji se za ove zaposlene uplaćuju, tako da će smanjenje broja zaposlenih u oblasti telekomunikacija značiti nove gubitke u budžetu.

2. Povezanost investicija i razvoja domaće IKT industrije - Investicije Telekoma su bile preko 13 milijardi u 2013.-toj godini, a obrtna sredstva 26 milijardi dinara. Sa ovim sredstvima može da se angažuje veliki broj firmi u Srbiji i podstakne otvaranje radnih mesta. Firme koje proizvode softver i hardver za Telekom, prodajom svojih proizvoda Telekomu dobijaju važne reference koje im pomažu da prodaju zatim te proizvode i drugim firmama u inostranstvu. I obrnuto, bez takvih referenci, domaćim firmama je teško da nađu kupce van zemlje. Na ovaj način Telekom može da podstiče razvoj IKT industrije u Srbiji, i pomogne značajnom smanjenju spoljno-trgovinskog deficita. Nažalost, Telekom Srbija nije maksimalno koristio ovu mogućnost i neretko tenderi Telekoma uključuju uslove, koji bezrazložno isključuju domaće proizvođače. Država bi trebalo da uvede regulativu koja bi onemogućila ovakvu praksu.

3. Srpska telekomunikaciona industrija (nekad i sad) - Domaća industrija je proizvodila gotovo sve tipove telekomunikacionih uređaja i softverskih rešenja, kao što su: digitalne telefonske centrale (DKTS), optički digitalni sistemi, VF i VVF/ UVF radio-uređaji, primopredajnici za digitalne radio-relejne veze, mobilni višenamenski TV sistemi,, analogni TV predajnici i antenski multiplekseri, antenski sistemi, senzori... Istraživačko-razvojni instituti, proizvođači i podizvođači su tako pokazali da imaju kapacitete i mogućnosti da osvajaju nove tehnologije svake sledeće generacije, a elektrotehnički fakulteti su pokazali da mogu da obrazuju vrsne stručnjake i uključe se u naučno-istraživački rad. Ovakve potencijale Srbija treba da iskoristi upravo na razvoju telekomunikacione infrastrukture Telekoma i tako omogući da mladi stručnjaci ostaju u zemlji umesto što je napuštaju. I danas se kod nas razvijaju i proizvode optički digitalni sistemi za 2,5 Gbit/s i 10 Gbit/s, kao i namenski softverski definisani radio-sistemi i uređaji, sistemi za upravljanje i nadzor optičkih mreža, multi-senzorske mreže, neprekidna napajanja, senzori, itd.

4. Smanjenje razvoja i proizvodnje i degradacija obrazovanja u slučaju prodaje - Ukoliko se Telekom proda možemo očekivati i značajno smanjenje nivoa razvoja i proizvodnje u IKT oblasti. Sa gubitkom poluge razvoja kao što je Telekom, u Srbiji će nestajati mogućnosti da se steknu praktična iskustva, pa se samim tim može očekivati i degradacija kvaliteta obrazovanja, što će dalje umanjiti mogućnosti Srbije da privuče investicije u ovoj profitabilnoj oblasti. Prodajom Telekoma, funkcije praćenja novih tehnologija, planiranja i projektovanja telekomunikacionih mreža i izbora opreme se potpuno sele u inostranstvo. Time se smanjuje nivo znanja domaćih stručnjaka, a oni najbolji će odlaziti u inostranstvo, jer će nivo posla ovde biti vezan samo za tehničku podršku.

IV. ZAKONSKA VALIDNOST PRODAJE TELEKOMA

Po Ustavu i Zakonu o privatizaciji, nije moguće prodavati dobra u opštoj upotrebi, a to je svakako infrastruktura Telekoma, te je prodaja Telekoma time nezakonita. Na osnovu prethodno izloženih argumenata jasno je da prodaja Telekoma nije u interesu građana Srbije, pa bi i promena regulative u cilju prodaje Telekoma bila nezakonita, jer je Vlada Srbije dužna da radi u interesu građana.

Prodaja Telekoma je takođe u suprotnosti i s Zakonom o elektronskim komunikacijama, jer ne obezbeđuje razvoj telekomunikacija i informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji. Uz to, ona suštinski odudara od Strategije razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji od 2010. do 2020.godine i od Strategije povećanja učešća domaće industrije u razvoju telekomunikacija u Republici Srbiji, koje je donela Vlada Republike Srbije.

Naglasimo da su informaciono-komunikacione tehnologije jedan od prioriteta Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije 2010-2015. Takođe, i prodaja manjinskog paketa akcija Telekoma, uz većinska upravljačka prava stranog partnera nije u skladu s zakonima Republike Srbije, a u praktičnom smislu ne predstavlja manje štetno rešenje od prodaje većinskog paketa akcija Telekoma.

V. ZAKLjUČAK - Na osnovu izloženog zaključujemo da Telekom Srbija nikako ne treba da se proda iz sledećih razloga: 1. Telekom Srbija je od strateškog značaja za Republiku Srbiju

2. Ekonomske posledice prodaje Telekoma Srbija će biti izuzetno negativne za građane Srbije 3. Posledice prodaje Telekoma Srbije će negativno uticati na razvoj telekomunikacione industrije u Srbiji 4. Prodaja, ili privatizacija, Telekoma Srbije je nezakonita.

Stručna javnost Srbije je uverena da Telekom mora i može da odgovori izazovu koji se pred njim postavlja. Pri tome se ima u vidu: - da je brz razvoj telekomunikacija i IKT veoma značajan za Republiku Srbiju, - da je ispravno definisanje ciljeva razvoja elektronskih komunikacija od posebnog državnog interesa, pre svega zbog ekonomskog oporavka i rasta, - da postoje veliki i dokazani potencijali elektrotehničkih fakulteta u zemlji (Beograd, Niš, Novi Sad, Čačak, Kosovska Mitrovica) da obrazuju i stvaraju nove vrsne kadrove u IKT industriji, - da postoje dokazani potencijali naučno-istraživačkih i istraživačko-razvojnih instituta, inovacionih centara, domaćih proizvođača, dobavljača, kao i podizvođača izgradnje telekomunikacione infrastrukture, koji su zajedno omogućili da Telekom Srbija bude ono što danas jeste, jedna od tri najuspešnije srpske kompanije.

Naši inženjeri i naučnici su garant daljeg razvoja telekomunikaciionih usluga i servisa koje bi pružao Telekom...

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane