Natrag

Na nišanu

Albanizacija juga Srbije, širenje albanskog Kosova i stvaranje "Prirodne Albanije" uz pomoć potkupljenih srpskih vlastodržaca

Bilo naše, sad ga rasprodaše

Glavni protagonisti sadašnje vlasti u Srbiji, bave se isključivo pljačkom, prevarom i medijskom terapijom ličnih kompleksa i neopisivih ludila. Dok se ovo moralno blato valja kroz državne odaje, Srbija tone sve dublje. Na sceni je otimanje teritorije veličine još jednog Kosova. Gradovi i opštine na jugu Srbije, postali su plen kosovskometohijskih Albanaca, koji se svim sredstvima služe kako bi došli u posed srpskih dokumenata, srpskih kuća i srpskih imanja. Propali pokušaj masovnih seoba Albanaca sa Kosova na granice Evropske unije, pretvorio se u njihovu invaziju na jug Srbije. Pred očima građana u Nišu, Vranju, Merošini, Blacu, Kuršumliji, Prokuplju i širom juga Srbije, dešava se albanizacija svim sredstvima, a najviše korumpiranjem srpskih vlasti i kupovinom biometrijskih dokumenata i prljavim novcem iz velikoalbanskih fondova.

Nikola Vlahović

Dramatične migracije Albanaca sa Kosova i Metohije, po svemu sudeći, najskuplje će koštati Republiku Srbiju, a posebnu cenu platiće jug Srbije, koji je već postao meta velikoalbanskih ambicija.

Od početka januara do kraja avgusta 2014. godine, dnevno je u proseku oko pedeset kosovsko-metohijskih Albanaca tražilo prebivalište na teritoriji Medijane, najveće gradske opštine u Nišu. Albanci dolaze u tajnosti i preko posrednika kupuju nekretnine, pa su za manje od dve godine postali vlasnici oko 300 stanova u Nišu. Istovremeno, kupuju i kuće i velika imanja širom juga Srbije.

Zadnjih dana februara meseca ove godine, u Dušanovoj ulici u Nišu i u niškom naselju "Crveni pevac", osvanuli su leci „Stop albanizaciji Niša" nepoznatog autora, u kojima se Nišlije upozoravaju na povećan broj Albanaca koji svoje prebivalište prijavljuju u tom gradu. Ali, umesto da se bavi potragom za ilegelnim boravištima Albanaca sa Kosova i Metohije, Policijska uprava Niša počela je potragu za autorom letka!

Razlog je bio više nego očigledan: u letku se podseća i na hapšenje policajaca u Merošini, koji su omogućili većem broju Albanaca da na osnovu lažnih dokumenata prijave prebivalište na teritoriji te opštine. Nepoznati autor (ili autori) ističu i nedavnu izjavu ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića „da je više od 60.000 Albanaca podnelo zahtev za izdavanje pasoša Srbije".

Za haos koji su fiktivni i stvarni albanski doseljenici stvorili u Nišu i na celom jugu Srbije, svakako je jedan od najodogovornijih i načelnik policijske uprave u Nišu, Srđan Grekulović, inače kadar direktora policije Milorada Veljovića. I Veljović i Grekulović odlično znaju šta se dešava na jugu Srbije, ali su im albanski milioni evra i dolara miliji od svake istine.

Veljovićeva prošlogodišnja afera sa biznismenom Ćazimom Osmanijem, najbolje govori o tome. Ministar policije Nebojša Stefanović se javno pravda da ima nedostatak dokaza protiv Veljovića u slučaju neosnovanog bogaćenje i korupcije!

Veljovićev kadar, Srđan Grekulović, završio je vojnu akademiju kopnene vojske (!) i nema nikakve profesionalne veze sa policijom niti poznaje rad kriminalističke policije! Ipak, uprkos tome što je, najblaže rečeno, umanjenih sposobnosti, on se sa podređenim kadrom u policiji uhvatio u mrežu korupcije.

Umesto velike akcije hapšenje potkupljenih policajaca (i najviših policijskih funkcionera), umešanih u "tranzitni biznis" sa Albancima, do sada je tim povodom uhapšeno samo četvoro radnika policije, koji su u dužem periodu unosili netačne podatke u službene isprave i tako omogućili većem broju kosovskih Albanaca da na osnovu lažnih dokumenata prijave prebivalište na teritoriji opštine Merošina zbog dobijanja novih srpskih pasoša.

Činjenicu da milioni evra i dolara iz ruku Albanaca prelaze u ruke lokalnih mešetara, kriminalaca, policijskih i opštinskih službenika, još niko nije osporio. Čak je i UNMIK na Kosovu sproveo istragu i došao do materijalnih dokaza da niška policija i drugi nadležni organi, izdaju dokumenta Albancima uz proviziju od 5.000 do 10.000 evra. Dokumenta se izdaju na osnovu službene evidencije u zdravstvenim ustanovama pojedinih opština. Takva potvrda je dovoljna da Albanci dobiju novi identitet, a "zature" stari.

Naime, u unosan posao zamene identiteta, umešani su i svi opštinski funkcioneri i oni koji su zaduženi za pečate u zdravstvenim ustanovama. Upetljani u ovaj neviđeni kriminal su vranjska i leskovačka policijska uprava, u kojima se izdaju potvrde Albancima da su "rođeni kući" i da nisu upisani u matične knjige, ili su im navodno uništene ili spaljene, na osnovu kojih oni kasnije traže biometrijske dokumente Republike Srbije!

Ovakvom masovnom akcijom kriminalne zamene identiteta, stupila je na scenu albanska strategija o proširenju na jug Srbije, zaokruživanjem teritorije opština Medveđa, Lebane, Leskovac, Vranje, Bujanovac i Preševo. Vlada Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem, sve ovo ne vidi, ne čuje i ne želi da zna, mada su se stekli svi razlozi za hitnu uredbu o zabrani prodaja nepokretnosti Albancima sa Kosova i zabrani njihovog prijavljivanja na teritoriji juga Srbije. Barem dok se ne reši pitanje srpske državne i privatne imovine na teritoriji Kosova i Metohije.

U poslednjih tri godine vidljive su i neke druge metode pomoću kojih Albanci dolaze u posed srpskih dokumenata. Sve veći broj Albanki sa Kosova i Metohije porađa se u bolnicama u Vranju, Leskovcu i Nišu. Albanska deca rođena u ovim opštinama, stiču državljanstvo Srbije rođenjem. Njihovi roditelji stiču pravo na državljanstvo po osnovu toga što im je dete državljanin Srbije...

Ova, 2015. godina, počela je masovnim pokretom Albanaca prema Zapadnoj Evropi, ali je retko ko od sto hiljada potencijalnih emigranata uspeo da pređe granicu Mađarske. U senci ovog nezapamćenog egzodusa, čak 11.000 Albanaca zatražilo je, na osnovu Zakona o prebivalištu i boravku građana Republike Srbije, da se legalno naseli na teritoriji grada Niša.

Pripadnici niške policije dobili su za poslednjih par godina više od 11.000 naloga za proveru mesta prebivališta, kako bi utvrdili činjenično stanje i konstatovali da li na navedenim adresama, zaista stanuju prijavljeni Albanci sa Kosova i Metohije.

Prema zvaničnom izveštaju Policijske uprave Niš, u skoro svim slučajevima provere, zatečeni su Albanci koji su tražili (i većinom dobili) svoje novo boravište. Retki su bili primeri takozvanih fiktivnih prijava.

Posle ovog izveštaja niške policije, nadležne institucije su donosile ili odbijale rešenja o upisu prebivališta. Broj pozitivno rešenih zahteva za upis prebivališta zvanično nigde nije objavljen, ali, dobro upućeni izvori u policiji i administraciji grada Niša, tvrde da ih je skoro deset hiljada!

Odredbe zakona i podzakonskih akata, niti uredbe, ne propisuju poseban postupak prijave prebivališta građana Srbije, zavisno od njihove nacionalne pripadnosti. Ovom činjenicom služe se u svim nadležnim institucijama, kad im neko postavi pitanje o masovnom naseljavanju Albanaca na teritoriji grada Niša i drugih opština i gradova na jugu Srbije.

Prema istraživanju koje je još pre dve godine radio jedan nemački institut za migracije stanovništva na evropskom kontinentu, milioni evra i dolara kojima Albanci kupuju zemlju i stanove na jugu Srbije, zarađeni su u "sivoj" zoni ili su u pitanju razne vrste "otpremnina" koje kriminalni krugovi i narko karteli plaćaju albanskim porodicama kako bi "rasteretile" Kosovo, a naseljavali zagranične delove susednih zemalja.

Vlasti u Beogradu ne žele ni da čuju dramatične apele sa juga Srbije, o povratku Albanaca iz neuspele emigracije u zemlje EU. Više puta su u Vladu Srbije dolazili dopisi od pojedinih savesnih ljudi iz opštinskih uprava sa juga Srbije, gde se jasno i nedvosmisleno kaže da je na sceni početak nove faze stvaranja takozvane "Prirodne Albanije". Albanski istoričar i velikoalbanski agitator, Kočo Danaj, prošle godine je poslao i cirkularna pisma vladama Crne Gore, Srbije, Grčke i Makedonije u kojima otvoreno traži deo teritorija tih zemalja radi "ujedinjenja Albanaca". Jedno drsko pismo slične sadržine poslao je i redakciji podgoričkog dnevnika "Dan". Da stvar nije bezazlena, govori i podatak da je u Prištini i na celom Kosovu i Metohiji, ova opaka ideja "Prirodne Albanije", dobila masu pristalica i već sada predstavlja ozbiljan politički pokret.

Evropska unija sa svojim idiotskom politikom, uveliko pomaže ovom projektu. Tako je u Srbiji usvojen Zakon o readmisiji (po osnovu Sporazuma o readmisiji sa EU, iz 2007. godine), koji je Skupština Srbije izglasala po nalogu premijera Aleksandra Vučića, a po volji vlade Evropske unije, a uz blagoslav SAD, još 2013. godine. Na osnovu njega, država Srbija mora da primi kao svoje građane i sve Albance (sa srpskim pasošem) koje Evropa vraća u "matičnu zemlju"!

Na povratku Albanci se opredeljuju da žive u "matici zemlji", ali na "prirodnom" prostoru od Niša, Vranja, Prokuplja i Kuršumlije. Evropska administrativna zamka o povratku u „sigurnu treću zemlju" omogućila je da EU prenese odgovornost za zaštitu svojih granica na treće zemlje, preko kojih bi tražilac azila ušao u jedinstveni prostor EU. Tako je „treća zemlja" postala nadležna za razmatranje zahteva za azil osoba koje su tranzitno prešle preko njene teritorije. Tražioci azila u EU se na osnovu tog zakona vraćaju na teritoriju zemlje preko koje su ušli u EU. U ovom slučaju, Srbije.

Srbija, "enklava na Balkanu"

Od kako je Srbija dospela na takozvano "belu šengensku listu" Evropske unije, Albanci sa Kosova i Metohije služe se svim sredstvima kako bi što pre došli do srpskog pasoša i time sebi omogućili da odu u jednu od zemalja Evropske unije, u nadi da će tamo i ostati. Migracije Albanaca postale su veliki problem za celu Evropu, ali ne i za Vlada Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem i njegovim mizernim trabantima, koji su opsednuti bezočnom pljačkom, kurvanjem i ličnom promocijom.

Dok u Vladi Srbije "cveta hiljadu cvetova", među Srbima na jugu Srbije vlada opšta apatija i odsustvo bilo kakve perspektive. U takvoj atmosferi, Albancima koji dolaze sa velikim sumama novca, lako je da potkupe koga hoće. Kad se jednom nađu na teritoriji države bez zakona, albanske porodice se osećaju kao "svoje na svome". Tako je i došlo do tragične slike da veliki broj Srba prodaje svoje lokale i stanove Albancima, kako u Vranju, Nišu (sada i u Leskovcu), tako i drugim mestima širom južne Srbije.

U naseljima "Ledene stene" i "Partizanski put" u Vranju, Albanci su se odomaćili. Državni organi negiraju da je sklopljen bilo kakav kupoprodajni ugovor u Vranju između Albanaca sa Kosova i građana Vranja. Ali, recept za promenu vlasništva, koje su Albanci doneli sa Kosova i Metohije, i ovde funkcioniše: internim ugovorima o navodnoj novčanoj pozajmici, gde vlasnik (Srbin) položi kao garanciju lokal ili stan, sve se rešava. Davalac zajma (Albanac) legalno postaje vlasnik založene imovine. Navodni zajmoprimac (Srbin), na taj način je prodao svoju imovinu. U velikom broju slučajeva, odmah potom se odselio iz mesta u kome je do tada živeo.

Albanci su na Kosovu i Metohiji, još osamdesetih godina prošlog veka, izradili čitav spektar metoda iseljavanja Srba. Od prisilnog do dobrovoljnog, uz isplatu imovine. Kao i tada, ni danas ne postoji interes državnih organa da spreči ovu nečuvenu demografsku diverziju. Istina, ondašnja država je pokušala da spreči taj trend privremenom obustavom prometa nekretnina između Srba i Albanaca.

Tamo gde se sve ovo dešava, države više i nema. Nekadašnji ministar spoljnih poslova Nemačke, Klaus Kinkel, još je 1998. godine, na skupu Bartelsman - fondacije o „dodatnom usavršavanju Evropske unije" - rekao da će „Srbija u svima daljim procesima evropskih integracija biti na gubitku, te da će biti svedena na enklavu Balkana". To je, po svemu sudeći, već je stupilo na snagu.

Pored Vranja, Prokuplje i Kuršumlija su na udaru albanskih doseljenika sa Kosova i Metohije. U ova dva grada, pokupovali su zemlju, kuće i stanove, a poslednjih meseci na meti bogatih Albanaca sa Kosova su i opštine Blace i Žitorađa. Tamo, u velikoj tajnosti, mahom kupuju imanja i seoska domaćinstava. Međutim, kako se te nepokretnosti i dalje vode na ime dosadašnjih vlasnika, teško je ustanoviti koliko je kupoprodajnih ugovora sklopljeno. To će se teško otkriti, jer čitav posao se odvija u uskom krugu ljudi i radi se "na reč". Koliko stvarno ima Albanaca na ovom prostoru, biće jasno za par godina kad se budu pojavili kao birači na izborima, ili kad budu zahtevali, shodno broju svojih sunarodnika, pravo na osnivanje manjinskih institucija, škola i pravo na osnivanje opštinskih nacionalnih veća Albanaca. Taj dan nije daleko.

Albanci se uveliko pripremaju da zauzmu čitavu topličku dolinu, što se vidi na osnovu nepriprodno velikih novčanih suma koje nude lokalnim Srbima za stare kuće i napuštena imanja. Meštani Prokuplja i Kuršumlije tvrde da, uprkos velikim sumama kojima Albanci sa Kosova raspolažu, "nije nevidljivo da se razmeću novcem i da ga troše kao da je namenski dobijen". Nije tajna (podaci Interpola i Euleksa to potvrđuju), da je većina tog novca i zaista dobijena od narko-kartela i političko-kriminalnih klanova. Nije u pitanju samo "osvajanje Prirodne Albanije", nego i osvajanje novih narko-tržišta. Tačnije, što dublje u Srbiju, to bliže Evropi.

Opština Kuršumlija ima 92 sela, od toga 10 sela na samoj granici sa Kosovom i Metohijom nema nijednog stanovnika tako da se Albanci nesmetano šire na teritoriju koja nema stanovnika. Iz Kuršumlije se u pravcu Beograda i centralne Srbije za nekoliko godina trajno odselilo više od 1.500 stanovnika. Svaki student rodom iz Kuršumlije koji se školuje u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i drugde po univerzitetskim centrima, nikada se više ne vrati u Kuršumliju. Bogatiji Albanci iz Prištine i Podujeva, kupili su krajem 2014. godine, više od pedeset seoskih imanja u okolini Kuršumlije.

Nasilna promena demografske slike: "vidljivi" i "nevidljivi" Albanci

U međuvremenu, dok se velikom brzinom dešava demografska promena stanovništva juga Srbije (a samim tim i jezička i kulturološka promena), lokalna gradska i opštinska rukovodstva u Vranju, Merošini, Prokuplju, Kuršumliji, Blacu, Žitorađi i drugde u ovom regionu, pravdaju se da zvanično ne raspolažu podacima o ovim biblijskim promenama koje im se pred njihovim očima dešavaju. Iako afera oko izdavanja lažnih prebivališta Albancima sa Kosova i Metohije u opštini Merošina još nije okončana, oni u Toplici nesmetano učestvuju u kupovini kuća, stanova i imanja.

Strašno političko slepilo (pod diktaturom Vučićevih "ministarstava sile" i njegovih medija), ali i kriminal i strah, učinili su svoje. Retki pokušaji hrabrih i istinoljubivih ljudi da dođu do stvarnog broja kupoprodajnih ugovora između Albanaca sa Kosova i Srba sa juga Srbije, i provere to u nadležnim državnim organima, kako bi dokazali razmere albanizacije juga Srbije, nisu uspeli. Dočekale su ih hladne izjave državne birokratije da nema nijednog takvog ugovora o kupoprodaji lokala ili stana između Srba i Albanaca. Bivši gradonačelnik Vranja, Miroljub Stojčić, "proslavio" se izjavom da je on "čuo za te glasine", ali da je, međutim, zvanično, "iz pouzdanih informacija", siguran da takvim transakcijama nema.

I dok se srpski vlastodršci igraju "žmurke", dok invazija hiljada Albanaca sa Kosova nesmetano teče, istovremeno su se i Albanci iz Preševa i Bujanovca pokrenuli, pa ih sve više ima od Niša do Kuršumlije. Prostor na kojem žive (u Preševu i Bujanovcu) postao pretesan, a novac za kupovinu stiže od velikog broja gastarbajtera na privremenom radu u zemljama Zapadne Evrope i od ilegalnih poslova u inostranstvu. Novac uglavnom ulažu u lokale za trgovinu (butike, prodavnice mešovite robe i auto-delova i drugo).

Profit od ovakvih ulaganja, Albanci iz Preševa i Bujanovca dalje "reinvestiraju" u kupovinu novih nekretnina u Vranju. Pitanje albanizacije Vranja je aktuelno nekoliko poslednjih godina, međutim država i službe bezbednosti iz nejasnih razloga prikrivaju tu činjenicu. Postupak albanizacije se vrši na svim frontovima- od nekretnina, natalitetom, izdavanjem srpskih dokumenata, promenom vlasnika lokala i stanova na luksuznim lokacijama u Vranju sve su učestalija pojava u poslednje vreme.

Ne treba biti stručnjak za demografiju pa izračunati da će ovim tempom albanizacije celog niškog regiona, za manje od 25 godina, Srbi biti manjina u sopstvenoj zemlji. U letku koji je nedavno osvanuo u Nišu, autor (ili autori) predložili su hitne mere da se spasava, što još može da se spasi. Između ostalog, da se privremeno zabrani naseljavanjeAlbanaca, na osnovu komplikovanog i nejasnog statusa Kosova, tj. opasnosti zbog terorističkog delovanja i bezbednosne pretnje. Da se Albancima sa Kosova i Metohije odobrava samo privremeno boravište u opštinama na jugu Srbije i da im se onemogući da budu vlasnici nepokretnosti. Letak, inače, počinje futurističkim opisom „okupiranog" Niša u kome dopire buka sa džamije, gradom se vijore albanske zastave iako je Niš još u Srbiji, Albanska oslobodilačka armija poručuje da će preduzeti terorističke akcije ako vlasti Srbije ne pristanu da se Niš sa okolinom priključi albanskoj državi, na pijacama nema više srpskih seljaka, u gradskom autobusu se čuje svađa na albanskom jeziku, škola koja se nekada zvala „Vožd Karđorđe" sada nosi ime „Ismail Kadare" i slično.

Nedavno je, u najgledanijoj informativnoj emisiji na RTS-u, Dnevniku 2, emitovana reportaža o Albancima sa Kosova i Metohije koji su se doselili u Batočinu kod Kragujevca. Dvoje albanske dece tamo treba da krenu u školu i država je obavezna zakonom da im obezbedi školovanje na albanskom jeziku, jer ne znaju srpski jezik! Sticajem okolnosti, profesor koji predaje u toj školi je sa Kosova, i zna albanski, pa mu je naređeno da im bude predavač dok im ne dođu pravi profesori. Ako je tako u Batočini, sa dvoje albanske dece, šta li će tek biti sa masom albanske dece koja će uskoro da potraže svoje škole u opštinama na jugu Srbije? Hoće li država Srbija da dovodi svoje profesore sa znanjem albanskog jezika, ili će ih "uvoziti" sa Kosova, a možda čak i Albanije, ako tako propišu u Evropskoj uniji?

Da bi bilo jasno šta se zapravo dešava sa Srbijom danas, treba se osvrnuti na jedan od ključnih programskih dokumenata globalnog fašizma - Agendu 21 Ujedinjenih nacija, postavila je, između ostalog, kao svoj cilj do 2020. godine uspostavljanje apsolutne kontrole nad celokupnom svetskom populacijom. U okviru Agende 21, "kontrola populacije" za Srbiju znači nasilnu promenu demografske strukture stanovništva. Takozvanom Agendom 21 Ujedinjenih nacija, Srbi kao narod su stavljeni izvan zakona, a sprečavanje razvoja Srbije - uneto je u sve strateške planove i dokumenta novog svetskog poretka. Crni dani su nastupili, a kako će se Srbija, ona hrabra, preko koje je mnogo šta pregazilo, poneti u ovom slučaju, teško je predvideti.

A 1. Albanski koridor kroz Srbiju, o trošku Srba

Krajem prošle godine, javnost u Srbiji je saznala za ideju Vučićeve vlade o izgradnji auto-puta Niš-Priština-Tirana, kojim bi Albancima iz Albanije i sa Kosova, omogućio "da brže stignu u Evropsku uniju". Prateći ritam albanskih naseljavanja juga Srbije, vidljivo je da kupuju zemlju na trasi te buduće saobraćajnice. Prvi sledeći sastanak srpske vlade sa albanskom vladom u vezi ovog projekta, zakazan je za ovo leto u Tirani. Vučićeva nadležna ministarstva već imaju plan kako da se dogovore sa Albanijom oko povlačenja dve milijarde evra kredita za izgradnju tog auto-puta: pola bi platila Srbija, a pola Albanija.

Na ovo je protestovala Demokratska stranka preko poslanika Borislava Stefanovića i zatražila od Vlade Srbije da hitno suspenduje bilo kakve pregovore sa Albanijom oko auto puta Niš-Priština-Tirana, jer je srpski prioritet autoputna mreža u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, kao i putevi u istočnoj Srbiji, Mačvi, Banatu, i Sremu, gde je stanje katastrofalno. Autoput Niš-Priština-Tirana, je interes Albanije, a ne Srbije.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane