Natrag

Špijunaža

Novinari u Nemačkoj na meti američke pete kolone i Obaminih trolova

Mreža za masovne prevare

U knjizi „Kupljeni novinari", nemački novinar Udo Ulfkote, piše o sofisticiranim načinima na koje američke i nemačke tajne službe korumpiraju i kontrolišu najpoznatije novinare u Nemačkoj. U ovom senzacionalnom publicisičkom delu, Ulkofte otkriva da tajne službe nisu jedini centri moći koji utiču na kreiranje javnog mnenja već zajedno sa njima rade i uticajne organizacije poput Trilateralne komisije, Fondacije Konrad Adenauer i različite američke lobi grupe i udruženja, koje su svuda prisutne (kako u Nemačkoj tako i u Srbiji).

Fridrih Emke

(dopisnik iz Frankfurta)

Nemački novinar Udo Ulfkote u svojoj domovini uživa veliki ugled. Punih sedamnaest godina je pisao za „Frankfurter algemajne cajtung", a veći deo svoje karijere proveo je kao ratni izveštač. Tokom rata između Iraka i Irana, lično je prisustvovao napadu bojnim otrovima. Tim povodom je rekao: "... Ja sam verovatno poslednji preživeli svedok sa Zapada, koji je prisustvovao masovnom trovanju gasom 1988. godine, kada je za svega nekoliko sati više stotina ljudi ubijeno nemačkim bojnim otrovima..".

Pored novinarske karijere, Ulkofte uživa i veliki ugled u svetu kao stručnjak za tajne službe. Član je Maršal Memorijalnog fonda Sjedinjenih Američkih Država i referent nemačke Savezne akademije za Bezbednosnu politiku.

Svi koji počnu da čitaju njegovu knjigu „Kupljeni novinari", trebalo bi da imaju u vidu da je Ulfkote specijalizovan za bezbednosna pitanja, i da je sve navode u knjizi potkrepio dokazima koje na kraju knjige navodi u fusnotama. Za čitaoce u Srbiji, verovatno će najinteresaniji biti delovi knjige u kojima je citirao preminulu profesorku Beogradskog univerziteta Smilju Avramov, kao i oni koji se odnose na njegova saznanja o upotrebi municije sa osiromašenim uranijumom tokom NATO agresije na Srbiju odnosno bivšu Jugoslaviju.

U delu knjige pod naslovom "Obamini trolovi", Ulfkote piše: "...Po svoj prilici, mi u Nemačkoj zvanično raspolažemo sa širokom ponudom stručnih novina, televizijskih kanala, ali i svih ostalih medija, koji nam pružaju uvid u najrazličitija mišljenja i ideje. Od potpuno desnih, do potpuno levih. Novinari su potpuno nezavisni od događaja i od osoba o kojima pišu. Nisu nezavisni jedino od objektivnosti i istinitosti...

A kakva je zaista naša medijska realnost?

U stvarnosti se sloboda mišljenja zapravo simulira. Od kraja drugog svetskog rata do danas Nemačka se suočava sa metastazom američkih lobi organizacija na svojoj teritoriji. Ovo za posledicu ima da u nemačkoj vladi sve češće sede ministri koji za svoju uspešnu karijeru mogu da zahvale zaštiti koju su im pružile američke organizacije sa kojima su uvezani. Isto tako su i nemački novinari kao što sam već opisao mentalno preuzeti (kontrolisani) od Američkih lobi organizacija.

U renomiranim švajcarskim novinama Noje Ciriher Cajtung 2014. godine, pročitao sam jedan deo teksta o navodno zlim ljudima, koji javnost dan za danom lažu i obmanjuju.

U novinskom tekstu objavljenom u ruskim novinama Novaja gazeta koje imaju kritički stav prema ruskoj vladi, pre pola godine pisalo je da postoji „Agencija za Internet-Studije" u Sankt Petersburgu koja daje 650 švajcarskih franaka mesečno i besplatnu hranu za osobe koje na Internetu redovno komentarišu u korist Kremlja. Aktivisti ove Agencije, dolaze iz omladinskih organizacija i krugova odanih Kremlju...

Pa to pokreće. To nas dovodi tako blizu dešavanja. Ti pokvareni Rusi u Kremlju plaćaju mlade ljude, da na internetu šire propagandu u korist ruske vlade. To je skandal. Ti siromašni Rusi dobijaju besplatno jelo i nekoliko evra, a zauzvrat šire propagandu.

Ovako nešto se širi kao vest poput laufera u navodno slobodnom svetu. O, kakva niskost. Ali sačekajmo i zapitajmo se: šta je sa onim nebrojenim novinarima sa nemačkog govornog područja koji za protivusluge, spremno šire propagandu u korist proameričkih organizacija, u korist američkih firmi i političara Sjedinjenih država?

Zašto to nije u ovdašnjim medijima predstavljeno kao skandal, već se smatra potpuno prihvatljivim? Skoro sve proameričke organizacije, ili tajne službe koje sam ranije pomenuo u ovoj knjizi, imaju blogove za koje i nemački novinari redovno pišu. Isti ti novinari često se mogu videti na fotografijama sa proslava i gozbi tih proameričkih organizacija - da li je to nešto drugačije od onih gore pomenutih besplatnih obroka koje Rusi dobijaju? Ti novinari za koje se kaže da su na „liniji", dobijaju često pozive da besplatno putuju u Ameriku. Tamo oni onda drže predavanja za koja su lepo plaćeni.

Tu se zatvara krug. Ne postoji nikakva razlika u tome šta radi većina novinara sa nemačkog govornog područja u odnosu na vest koju su prenele ciriške novine, a zbog koje se čitalačka publika tako lako uzbudila.

Tako je to kada se izveštavanje plaća, a toga ima i na Zapadu i na Istoku. Jedina razlika je u tome što je to kod nas sada postalo tako normalno i širi se tako da mi to više ne možemo ni da shvatimo i prosto se nekako podrazumeva. Ipak, Zidojče cajtung nam je ponudio jednu baš posebnu bombonu. Te novine su u junu 2014. godine objavile članak o Putinovim trolovima, objašnjavajući kako je navodno u nemačkim medijima prisutna ruska propaganda.

Piše: '...Stotine plaćenih manipulatora, pokušava širom sveta, da komentarima na društvenim mrežama, baš kao i na sajtu süddeutsche.de da utiče na javnost u korist Kremlja...'.

Čitajući ovaj članak dobija se utisak, da je većina komentatora na svim portalima nemačkih vrhunskih medija, među kojima je i sajt süddeutsche.de proruski orjentisana, ili se sa njima upravlja iz Moskve. Ispada da kada ispod nekog od tekstova stoji neželjeni komentar, da je upitanju komentar Moskvine pete kolone. Ah- kako da ne...

Pročitajte sada ovo...

Produženi biro za izveštavanje NATO pakta, piše tekstove u takvoj formi da deluje kao da su ih napisali nemački novinari. Na taj način oni šire tendenciozne proameričke tekstove u nemačkim medijima, među kojima je i sajt süddeutsche.de, a sve ovo je naučno dokazano u Minhenskoj i Lajpciškoj studiji.

Pitate se da li onda moskovska peta kolona komentariše ispod takvih tekstova? Ne, tako nešto nikada nije naučno dokazano, Zidojče ( süddeutsche.de) je prilikom objavljivanja takvih informacija navodila anonimne izvore.

Uz pomenuti tekst novine süddeutsche.de su čak objavile kao ilustraciju fotomontažu predsednika Putina, na kojoj on pokazuje srednji prst. Fotomontažu je izradila organizacija Reporteri bez granica. Putin koji pokazuje srednji prst, trebalo je neupućenim čitaocima süddeutsche.de, da sugeriše da je predsednika Rusije baš briga za slobodu medija. Tom prilikom zaboravili su da daju naznaku ko finansira Reportere bez granica i za koga oni rade:

Iza Reportera bez granica su u prošlosti stajali, ministarstvo spoljnih poslova Sjedinjenih država i američki milijarder Džordž Soroš.

Misija Reportera bez granica je, pišu novine Junge Welt, da pre svega šire američke dezinformacije. Takve vesti süddeutsche.de naravno ne objavljuje. Sve me to podseća na ranije pomenute klasične propagandne tehnike. Prosečan građanin koji je izložen ovakvom izveštavanju se oseća kao dete na igralištu. Bolje rečeno oseća se prevaren.

Bitno je i da ne zaboravimo: prema informacijama uzbunjivača Edvarda Snoudena, tajne službe Britanije, imaju tehničke mogućnosti da kako njima odgovara manipulišu sadržajem na Internetu. Dakle to ne rade neki hakeri, već država, jedna evropska 'demokratija'.

Britanci čak menjaju i rezultate ispitivanja javnog mnenja na Internetu. Ranije su ovakve vesti smatrane teorijom zavere. Danas je to realnost. Postoje čak i programi, koji mogu da utiču na glasanja na Internetu i mogu da potpuno promene broj klikova mišem na određeni sadržaj. Mogu i da cenzurišu video klipove.

Novinar Glen Grinvald opisuje te programe kao začuđujuće moćne propagandne metode varanja na Internetu.

Naravno treba imati u vidu da je britanska obaveštajna služba partner američkih službi, a šta Britanci danas mogu na ovom polju, Amerikanci to mogu odavno. Ne samo da Amerikanci to mogu, oni to odavno i rade. Oni cenzurišu i manipulišu komentarima na internetu, dok njihov sistem masovnog nadzora na Internetu ima samo jedan cilj: Isključiti političke protivnike.

I pitamo se sada, da li možda süddeutsche.de takve manipulacije na Internetu naziva 'Obamini trolovi'? Ili su možda oni jednostrana peta kolona amerikanaca protiv 'Putinovih trolova' ?..."

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane