Natrag

Su(lu)dovanje

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (53)

Tajne zapisa javnih beležnika

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Najgori medu njima je, svakako, ministar pravde Nikolica Selaković. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i zbog čega je onda čudno što Evropska unija ne otvara ni jedno poglavlje u pregovorima sa Srbijom, pa ni ono o pravosuđu. O tome piše urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, nekadašnji načelnik uprave u policiji.

Milan Glamočanin

Grupa zaposlenih u pravosuđu Srbije uputila je Magazinu Tabloid pismo, u kojem opsuje poguban učinak srpskog ministra pravde, i premijera Vučića koji ga u svemu tome podržava. Pismo objavljujemo onako kako je redakciji i dostavljeno...

"...Dana 26. maja ove godine ministar pravde Nikola Selaković je, gostujući na RTS-u, izjavio da je Srbija pravna država i da se u Srbiji postupa po zakonima. Nekoliko dana pre toga, tačnije 23. maja, gostujući na TV-B 92, premijer Aleksandar Vučić je na pitanje glavnog urednika dnevnih novina "Blic" , zašto ne smenjuje nesposobnog ministra pravde , izjavio da je ovaj uspešan kao ministar, da je učestvovao u izradi akcionog plana i dr. Smejurija, za Riplija.

Ali, hajde da vidimo, kakva je to pravna država Srbija ?

Po kom zakonu su umanjene penzije licima koja su to pravo stekla po osnovu minulog rada . Po zakonu Nikole Selakovića, penzije je Vlada mogla i da ukine, samo nije htela.

U kojoj to pravnoj državi je Zakonik o krivičnom postupku i Krivični zakon menjan petnaest puta od 2000.godine, a Zakon o parničnom postupku sedam puta?

U kojoj to državi, koja se smatra pravnom, je moguće da se Zakon o javnom beležništvu za 3 godine promeni pet puta ( 2011- 2014.) i to pre nego što je počela njegova primena u praksi izborom javnih beležnika?

U kojoj to državi ima oko 4 miliona nerešenih sudskih predmeta, a od toga 3 miliona izvršnih? Naravno, u Srbiji.

Iz koje je zemlje u Evropi, numerički i srazmerno broju stanovnika, podneto najviše tužbi Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu ? Naravno, Srbija . U kojoj to zemlji u Evropi i posle 15 godina nije završena privatizacija ? Nije teško pogoditi, u Srbiji.A šta je sa restitucijom ? A, legalizacijom ?

Takvih zaprepašćujućih pitanja bi se još mnogo puta moglo postaviti i uvek bi odgovor bio: Srbija. Ali, ovoga puta ćemo se zadržati na jednom specifičnom pravnom institutu, javnom beležništvu, koje i posle godinu dana od uvođenja i dalje izaziva pažnju...

Srbija je poslednja u Evropi uvela javno beležništvo u svoj pravni sistem. Uvela ga je nezakonito, suprotno Ustavu, i time izazvala štrajk advokata, koji je trajao punih 5 meseci, a pravosuđe nije funkcionisalo punih 7 meseci, kada se uzme u obzir i sudski odmor. Znači, jedna grana vlasti, sudska vlast, nlje funkcionisala pola godine, a pritom se zakonodavna i izvršna vlast nisu uopšte zabrinule. Kako je moguće da jedna grana vlasti ne funkcioniše pola godine, a da za to niko iz izvršne vlasti ne snosi nikakve posledice?

Evropska unija, Savet Evrope, a kod nas Agencija za borbu protiv korupcije, kao i Ombudsman Saša janković, kao i mnoge druge institucije i organizacije ukazivali su na koruptivan način izbora javnih beležnika.

Sedam notara koji su izabrani nije imalo položen ispit u momentu raspisivanja konkursa 5. maja 2014. i to: Miodrag Đukanović, Ana Petrović, Srbislav Cvejić, Aleksandra Beštić, Iva Sekulić- Graovac, Jovanka Jovanović i Sanja Bošković. Za njih je ispit za javne beležnike organizovan 23. juna 2014., odnosno 18 dana nakon raspisivanja konkursa. I naravno, oni su položili sa najvećim ocenama i bili izabrani . A za predsednika Komore je izabran jedan od njih, Miodrag Đukanović. Znači, osnovni uslov da bi neko mogao da konkuriše je da ima položen ispit, što navedena lica nisu imali.

Najmanje 10 sadašnjih notara je palo na popravni i to: Ivana Grabež, Miodrag Glišić, Jasna Bojadžijevska, Dejan Radulović, Danka Carić, Savo Mićković, Dragana Smiljević, Slavica Jovanović....Da bi bilo razumljivo, kako je moguće da neko padne na popravni, pa da iz drugog puta posle nekoliko meseci položi ispit, treba reći da se komisija za polaganje sastojala iz dva dela, jedan deo komisije je biran iz Ministarstva pravde , a drugi deo su činili profesori Pravnog fakulteta.

Svi navedeni notari, i još tridesetak njih su položili kod komisije Ministarstva, a pali na popravni kod dela komisije koju čine profesori Pravnog fakulteta. Navedeni izabrani notari su dobili pitanja za pismeni deo ispita, i svi su položili sa ocenom 9 ili 10, odnosno maksimalnom, na usmenom delu ispita su dobili jedva prelazne ocene, ili su pali na popravni, ali u proseku su dobili ocene iznad 8 .

Svi izabrani notari koji su dobili veću ocenu na pismenom delu ispita od ocene na usmenom delu ispita, su od Ministarstva pravde ili nekog od članova komisije dobili unapred pitanja iz pismenog dela ispita.

Ko god je dobio veću ocenu na pismenom delu ispita, nego na usmenom, a negde je to bio raspon od 4 ocene (od 6-10) je koruptivno položio ispit i na isti način je bio izabran za notara. Od 45 izabranih notara za područje grada Beograda, svi imaju ukupan broj bodova preko 90, a njih 31 od ukupno 45 ima ukupan broj bodova preko 100. Upoređujući te podatke sa ostalim gradovima u Srbiji, vidi se da za celu Srbiju samo 6 izabranih notara ima broj bodova preko 100, što govori o tome da je beogradskim notarima komisija davala maksimalan broj bodova na osnovu nepostojećeg kriterijuma "utisak komisije", samo da bi njihovi kandidati bili izabrani. Kada se uzmu u obzir podaci iz tabela koji su objavljeni na sajtu Ministarstva pravde, vidi se da je za izbor notara "utisak komisije bio presudan", a na taj utisak je najviše uticala količina novca koja je data za izbor notara.

O tome je govorio i u Skupštini Srbije i Zoran Živković , bivši premijer, navodeći podatke o koruptivnom izboru notara.

Prema podacima Saveta za borbu protiv korupcije koji je u svom aktu pod nazivom Dopuna drugog izveštaja o reformi pravosuđa,-izveštaj o donošenju pravosudnih zakona i posledicama koje izazivaju od 4. decembra 2014., Savet je konstatovao da je komisija koju je izabrao Selaković uvela sopstveni sistem bodovanja, a ne onaj koji je propisan Zakonom, i da je takav sistem bodovanja bio bez ikakvog pravnog osnova.

Selaković je u celini prihvatio mišljenje te komisije koja je nezakonito radila. Je li to ta pravna država o kojoj Selaković priča ?

Stručnoj javnosti je poznato o čemu govorimo kad citiramo Selakovića koji kaže da je javnobeležnički zapis izvršna isprava, ili da pošto naši studenti dobro pišu tužbe treba da rade u tužilaštvu. O čemu se ovde pored elementarnog neznanja radi ?

Da bi se poboljšala efikasnost pravosuđa u Srbiji su uvedeni privatni izvršitelji , koji su trebali da doprinesu jačanju pravne discipline.

U istom tom aktu Saveta za borbu protiv korupcije navedeno je da je Elektrodistribucija izvršitelju Isidori Ranković dodelila 16.600 predmeta i da joj je zato isplaćeno 65.921.800,312 RSD, odnosno 600.000 evra. S druge strane, jednom drugom izvršitelju Elektrodistribucija je dodelila samo 4 predmeta.

JKP Parking servis je svih 1.869 predmeta raspodelio na samo 9 izvršitelja, a od toga skoro polovinu, odnosno 735 predmeta je dao u rad samo jednom izvršitelju i isplatio mu predujam u iznosu od 3,509.986,08 dinara.

Situacija je još kriminalnija od opisane i zbog toga se Tužilaštvo za organizovani kriminal bavi tim pitanjima. Ovakvi podaci i te kako ukazuju na korupciju na relaciji Ministarstvo pravde- Javna preduzeća-privatni izvršitelji. Navedene podatke ,koje je izneo Savet za borbu protiv korupcije, koji je osnovan Odlukom Vlade Republike Srbije i čini stručno savetodavno telo Vlade Srbije, sa zadatkom da sagleda aktivnost u borbi protiv korupcije, da predlaže mere koje Vlada treba da preduzme u borbi protiv korupcije i dr. Vlada Republike Srbije bi trebalo da najozbiljnije uzme u razmatranje i donese odgovarajuće odluke. Ali, Vlada, iako su joj svi navedeni podaci poznati, uporno ćuti, što znači da korumptivne postupke svog ministra odobrava i podržava i to onako kako je to gostujući na RTS 26. maja ove godine izjavio premijer.

Ali, da se vratimo za trenutak ponovo na notare. Zakon je u periodu od 2011. do 2014, odnosno do prvog izbora notara pet puta menjan (SI.GIasnik RS br.31/2011; br,85/2012; br. 9/2013; br. 55/2014; br. 93/2014 i broj 121/2014) i to suštinski. U osnovnoj verziji, (Zakon iz 2011.) notari u prometu nepokretnosti nisu imali ekskluzivitet. Izmenama Zakona iz 2013. su taj ekskluzivitet dobili.

Uključivanje advokata u promet nepokretnosti je samo delimično poboljšalo situaciju kod overe ugovora, ali se tu sada javljaju novi problemi, jer notari ne poštuju dogovore sa advokatima, već i dalje sastavljaju javnobeležničke zapise kod prometa nepokretnosti.

Inače, notari rade samo poslove vezane za promet nepokretnosti, jer su tu najveće pare. Ostale poslove po Zakonu i dalje rade sudovi, a preuzimanje tih poslova od strane notara prolongirano je za 2017.godinu.

Javnobeležnička komora Srbije ne raspisuje konkurs za prijem novih notara, iako je prema članu 177 Zakona o javnom beležništvu propisano , da će preostala javnobeležnička mesta biti popunjena najkasnije godinu dana od dana održavanja osnivačke skupštine Javnobeležničke komore. Za Beograd takav konkurs još nije raspisan , a Beogradu nedostaje po Zakonu o javnom beležništvu još 24 notara.

Za ostatak Srbije je raspisan konkurs, zato, što u ostatku Srbije notarski posao nije naročito isplativ. U ostatku Srbije je cena nepokretnosti mala, a samim tim je i zarada notara manja nego u Beogradu.

Nasuprot tome, u Beogradu su cene nepokretnosti visoke, tako da je u nekim slučajevima dovoljno prodati samo jednu vredniju nepokretnost, i to na osnovu tipskog ugovora , da bi se ostvarila zarada kakvu lekar hirurg ostvari za godinu dana! U Beogradu se čeka da postojeći notari zauzmu sve pozicije kod banaka, agencija za promet nekretnina i dr. i kada uzmu velike pare, tek tada će se raspisati konkurs za prijem novih notara. To što je takav postupak suprotan Zakonu o javnom beležništvu nikoga ne brine. Ali, po neki su do sada zgrnuli ogroman novac, kao, recimo, Miodrag Đukanović, koji više ne želi da bude predsednik Javnobeležničke komore, zbog čega je Komora raspisala konkurs za izbor novog predsednika. O čemu se ovde radi ?

Posle samo devet meseci bira se novi predsednik Komore.

Da li zbog nestručnosti ? Inače, Miodrag Đukanović nije imao položen ispit u momentu raspisivanja konkursa za javne beležnike. Notari kažu da će novi predsednik biti Đorđe Sibinović. To je onaj notar koji je imao spremne kancelarije, adaptirane i opremljene pet meseci pre nego što je izvršen izbor notara, i koji je kao primarnu opštinu prilikom konkursa označio Stari grad. I naravno, dobio Stari grad.

Već se zna da će u sledećem izboru biti izabrani Gordana Jovanović, Danijela Vazura, Vuk Ranković advokat, suprug izvršitelja Isidore Ranković, koji je radio za vreme štrajka advokata, advokat Ljubiša Valjarević, zatim neko od privatnih izvršitelja - Raičević Veljko,Dragović Mihajlo, Stojkov Dragana, Mladenović Ivan, Nikolić Aleksandar, Ljiljana Blagojević, bivši pomoćnik ministra pravde, koja je, da bi zavarala trag, iz Ministarstva pravde prešla u Komitet za zakonodavstvo, zatim Gordana Ćelić - Ljubibratić, Stevović Milan, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, zatim Carević Dejan bivši direktor Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom.

Zbog nereda u pravnom sistemu Srbije, koji se između ostalog ogleda u stalnom preseljenju sudova, i to tako da za staro gradsko jezgro Vračar, Zvezdara, Palilula i dr., građani moraju da idu na Novi Beograd da se sude, a ovi iz Novog Beograda i Zemuna dolaze u Ustaničku ulicu , bivši Peti opštinski sud , dolaze na suđenje, umesto da bude obrnuto. Ali, u Srbiji je sve i ovako izokrenuto.

Zbog toga je u oktobru 2014. podneta krivična prijava protiv ministra Selakovića, Dejana Đurđevića i Biljane Pavlović, državnog sekretara u Ministarstvu pravde Tužilaštvu za organizovani kriminal. Ali, do danas ni jedna vest o tome nije objavljena u sredstvima informisanja. Zašto Selakovića ne sme da pita niko ništa o onome što je objavljeno u Tabloidu, prilikom njegovih gostovanja na televiziji ? Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i zbog čega je onda čudno što Evropska unija ne otvara ni jedno poglavlje u pregovorima sa Srbijom, pa ni ono o pravosuđu."

A 1. Umri muški

(Kazneno popravni zavod u Ćupriji je prokleta avlija, u kojem se umire, ako nemaš čime da podmitiš upravu)

Jedna obična šala može u nekim slučajevima da čoveku upropasti ceo život. To se desilo Žarku Ilijiću iz Niša. Pre nekoliko godina je on sa još jednim prijateljem u pripitom stanju želeo da pomogne drugom prijatelju koji je hteo da se malo hvali u tazbini kako je bogat čovek.

Njih dvojica su na običnom kućnom štampaču i na običnom papiru odštampali novčanice evra koje je prijatelj trebalo da stavi u novčanik i time da imponuje tastu i tašti. Umesto toga, Ilijića je sa lažnim novčanicama uhvatila policija.

Iako su i on i prijatelj odmah sve priznali i ispričali zašto su štampali lažne novčanice, istraga je trajala preko pola godine. U tom periodu je Žarko preživeo težak infarkt prouzrokovan stresom zbog predstojećeg suđenja. Otkazali su mu i bubrezi, pa je morao da ide na hemodijalize kako bi preživeo. U četrdesetoj godini postao je stoprocentni invalid.

Sudija, međutim, ništa od svega ovoga nije uzeo u obzir i Ilijića i njegovog prijatelja osuđuje na po dve godine zatvora. Došlo je i vreme da se kazna izvrši, pa je Ilijić poslat u KPZ Ćupriju.

U tom zatvoru nije imao ni najosnovnije uslove potrebne jednom ovako teškom bolesniku. Nije dobijao ni ishranu koja je njemu kao srčanom i bubrežnom bolesniku potrebna, niti su mogli da mu prepišu neophodne lekove, pa je iste sam nabavljao preko porodice. U KPZ Ćupriji nema ni elementarnih higijenskih uslova za boravak težih bolesnika, a Ilijić uprkos svom teškom stanju nije smešten u zatvorsku bolnicu, već u paviljon, zajedno sa ostalim osuđenicima.

Konačno su se stekli uslovi da podnese zahtev za uslovni otpust. U njemu je on naveo kako je teško bolestan, da su mu kod kuće ostali isto tako bolesna stara majka i maloletna ćerka, kao i da je samohrani roditelj. Napisao je i da mu je ovo jedini sukob sa zakonom u životu i da se kaje što je uopšte tako nešto uradio. Uz svoj zahtev je priložio i odgovarajuću dokumentaciju.

Na svoje veliko iznenađenje, Ilijić je od suda dobio rešenje kojim se odbija njegov zahtev. U obrazloženju se sud pozvao na mišljenje prevaspitne službe KPZ Ćuprija u kojoj je bez ikakvog obrazloženja samo napisano kako svrha kazne još uvek nije postignuta, pa da time započeti proces resocijalizacije osuđenog lica nije okončan.

Suvi birokratski jezik iza kojeg se krije potreba radnika u zatvorima da od osuđenika dobiju mito kako bi im omogućili uslovni otpust, skraćenje kazne ili povoljniji tretman. Još pre više od decenije Evropska unija je od Srbije tražila da reformiše Zakon o izvršenju krivičnih sankcija tako što će uvesti sistem automatskog bodovanja osuđenika shodno njegovom ponašanju, tako da će pravo na uslovni otpust ili sticanje novih, odnosno gubitak dodeljenih pogodnosti nastupati automatski po broju poena.

Vlada Mirka Cvetkovića je konačno usvojila tražene izmene, ali je početak primene Zakona sve do danas stalno odlagan. Upravo takva situacija je stvorila uslove u kojima prevaspitne službe u zatvorima Srbije mogu nesmetano da uzimaju novac od osuđenika, pa se tako dešava da višestruki povratnici puni para brzo dobijaju povoljnosti i na kraju i pozitivno mišljenje za uslovni otpust, dok se takva prava uskraćuju teško bolesnim osuđenicima koji nemaju para za podmićivanje.

Umesto da uvede bodovanje osuđenika, kao što je tražila EU, i da na taj način otpočne borbu protiv korupcije, aktuelna vlast je u novom predlogu izmena Krivičnog zakonika predložila još drastičnije pooštravanje zakonske regulative oko uslovnog otpusta. Ovo pravo bi automatski bilo uskraćeno svakom osuđeniku koji je tokom izdržavanja kazne dva ili više puta bio disciplinski kažnjen. Disciplinska kazna u zatvorima može da se izrekne i osuđeniku koji nije propisano namestio svoj krevet ili ne stoji pravo u stroju tokom brojanja. Kazna može da se izrekne za bilo šta, tako da straža ubuduće može još više para da uzima od osuđenika kako im ne bi pisala prijavu koja bi ih lišila prava na uslovni otpust.

U svakom slučaju, nastaviće se praksa da prevaspitna služba u zatvorima, kao što je bilo kod Ilijića u KPZ Ćuprija, po svom diskrecionom pravu procenjuje da li je kod nekog osuđenika okončan postupak resocijalizacije i da li može da dobije uslovni otpust. Jedno od velikih legla korupcije je time sačuvano.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane