Natrag

Novi Sad

Dogorelo do nokata, a prašina do kolena: novosadski naprednjaci u kapitalnom ofsajdu

Svečano otvaranje kaldrme

Naprednjaci u nedostatku stvarnih naprednjaka, stanovnicima Novog Sada bukvalno bacaju prašinu u oči. U centru grada radnici već tri meseca presipaju iz šupljeg u prazno glumeći da obnavljaju ulicu. Pare se peru, a gradska vlast se hvali kako nešto radi. Ulica će u promet biti puštena tek u izbornoj kampanji, kada god ona bude bila.

Đorđe Višekruna

Kod naprednjaka je sve lažno i sve, pa i infrastrukturne projekte, zloupotrebljavaju i pretvaraju u predizborni cirkus i pozorišnu predstavu za naivne i polupismene birače.

Pošto ništa konkretno ne rade za narod, a uopšte ni ne rade bilo šta drugo, osim što nemilosrdno potkradaju gradski budžet i tako pune svoje i Vučićeve račune u bankama, da bi stvorili privid i utisak velikog pregalaštva novosadski naprednjaci kopaju rupe, na najprometnijim raskrsnicama, kao da traže naftu ili možda blago Sijera Madre.

Naprednjaci žele da kolaps u saobraćaju prikrije njihovu nesposobnost i pljačku sa jedne strane, a sa druge strane da se stvori utisak i privid kako se u gradu tobože nešto radi. Poslednji u nizu primera je asfaltiranje ulice Miloša Bajića, odnosno zamena nemačke kaldrme sa behatonom u okolini Riblje Pijace u centru Novog Sada.

Tri meseca mašine brekću i dižu prašinu, tačnije bacaju građanima prašinu u oči i to bukvalno. Da te silne mašine i radnici zaista rade, do sada bi se već tri kosmodroma izgradila.

Kao nekadašnji koordinator Vlade Vojvodine za kapitalana ulaganja nadzirao sam radove na stotinama gradilišta širom Vojvodine i nikad i nigde nisam video ovakvo i ovoliko presipanje iz šupljeg u prazno, kao što danas svako jutro gledam iz svoje kancelarije.

Jedan dan rade dva radnika, a ostali radnici i mašine odmaraju. Drugi dan se građevinski materijal unosi, pa se sutradan ponovo iznosi. Treći dan se gomile peska i šljunka sa leve strane gradilišta prebacuju na desnu, da bi se četvrtog dana ponovo vraćale na staro mesto. Petog dana se pale mašine koje brekću po gradilištu, ali tada nigde nema radnika. Posle toga dolazi vikend, pa sve Jovo nanovo.

Što naprednjačke mašine za pranje novca i propagandu duže rade, to je stanje na gradilištu sve gore, a haos u gradu sve veći. Novosadski naprednjaci su poznati po tome što stalno pokušavaju da budu veći katolici od pape, ali taj njihov trud je toliko očigledan da je tragikomičan. U ovom slučaju „papa" je Vučić, pa su, verovatno, po sistemu „što je babi milo to se babi snilo", poverovali u njegove laži o skorom rušenju pokrajinske Vlade, te su brže-bolje započeli raskopavanje centra Novog Sada pre vremena. Sada su u problemu, jer pokrajinskih izbora još nema, a tenziju treba održavati u nedogled, odnosno dizanje prašine i brektanje mašina koje zaprašuju birače peskom treba zadržavati što duže, po mogućnosti i do samog dana pokrajinskih izbora.

U svom ovom naprednjačkom ludilu, koje oni zovu „izborna kampanja", građani najviše stradaju, a najviše profitiraju naprednjaci i perionice za pranje prljavog novca, pošto tri meseca traje maltretiranje, prljavština, pesak, ograde stoje u centru grada, a što je još gore - kraj ludilu se ne nazire. Možda se gradske vlasti nadaju da će se Bojan Pajtić smilovati na nesrećne Novosađane i podneti ostavku, kako bi se raspisivanjem pokrajinskih izbora stekli uslovi za svečano puštanje u upotrebu nove kaldrme.

Kada Aleksandar Vulin, republički ministar, može svečano u rad da pušta lift u staračkom domu, onda i gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević, može svečano narodu na korišćenje da predaje parče trotoara.

Već sam u „Tabloidu" pisao o tome kako su naprednjaci „unapredili" Novi Sad, posebno novosadsku industrijsku zonu u kojoj se i ono malo preostalih firmi zatvorilo u poslednje tri godine Vučićeve raspamećene vladavine zasnovane na lažima i prevarama. Iz Novog Sada je opšta bežanija ne samo azilanata, koji se pre vraćaju u užase rata nego da ostanu u ovoj i ovakvoj Srbiji, već i domaćeg stanovništva, koje masovno vadi hrvatske i mađarske pasoše i iseljava se iz Novog Sada i cele Vojvodine u normalne i pristojne zemlje od Australije do Kanade.

Hoće li u Novom Sadu ostati iko osim Crnogoraca, Krajišnika i naprednjaka? Izgleda da neće. Već danas je teže pronaći rođenog Novosađanina u Novom Sadu nego u Papui, na Novoj Gvineji. Sve što hoda i mili, beži iz Vojvodine.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane