Natrag

Razaranje

Kako je realizovan udruženi zločinački poduhvat zatrpavanja bazilike na Koridoru 10 (2)

Iskopaće nas buduće generacije

Kako se zatrpavanjem čuva spomenik kulture, kakva je uloga Ministarstva nekulture i dezinformacija u ovom skandalu, da li je bazilika bila kolateralna šteta otezanja radova i drpaže u Koridorima Srbije? Kako je tražen vanredni pravni lek i ponavljanje postupka na rešenje na koje se niko nije žalio, Koje je sve međunarodne konvencije i važeće zakone prekršio Republički zavod za urnisanje spomenika kulture, koji treba da sprovodi iste te zakone, ko su članovi zavodske komisije, koja je odobrila zatrpavanje bazilike i kakvog sve putera imaju na glavi? Odgovore na ova pitanja potražio je Stanislav Živkov, Tabloidov istraživač

Stanislav Živkov

Beskrupulozno zatrpavanje ranohrišćanske bazilike na lokalitetu Kladenčište, koju je Republički zavod za urnisanje spomenika kulture žrtvovao i realizovao u sprezi sa Ministarstvom nekulture i dezinformacija, predstavlja kulminaciju nemilih događaja u vezi sa ovim skandalom. To je još jedan primer apsolutne nekompetetnosti i nesposobnosti Ministarstva nekulture i dezinformacija, koje svoju kratkovidost više i ne pokušava da sakrije, već bezočno kulturu podvrgava svojim varvarskim metodama. Ovde se ne radi samo o varvarskom činu smišljenog uništavanja kulturnog nasleđa, već o totalnom kompromitovanju same uloge Ministarstva čiji je zvanični stav očito postao nemešanje u svoj posao!

Posebna je sramotna činjenica da je Ministarstvo nekulture dalo opravdavanje bezočnoj demonstraciji bezobzirnosti i sile. O tome da se ni sam ministar Tasovac ne meša u svoj posao, najbolje govori tvrdnja izneta u saopštenju ministarstva da je "konzerviranje i zatrpavanje konsolidovanih, zaštićenih i dokumentovanih arheoloških lokaliteta uobičajena praksa svuda u svetu"!

Tužna činjenica da je i na najvišem nivou jako prisutan WR princip "jednima đevrek drugima rupa od đevreka" potvrdila se i ovde, pošto je isto to ministarstvo spičkalo milione na bizarnu proslavu Milanskog edikta, pravljenjem 17 česama u Nišu, arčenjem 10 miliona dinara na izlaganje pseudoumetničkog plagijata po crepajskoj liniji na venecijanskom Bijesranju, a da se gotovo u isto vreme od strane istog tog ministarstva aminuje zatrpavanje i uništavanje ovako vrednog spomenika poput ranohrišćanske bazilike kod Crvene Reke.

Izjave diletanata i štetočina

Očito je da je u ovom slučaju sve rađeno što levom rukom što naopako jer da se ovo desilo u bilo kojoj iole normalnoj državi, neko bi još u vreme nalaza bazilike dalekovido razmišljao, ako ne naučno, ono sigurno poslovno pa bi se taj neko blagovremeno setio da malo zaobiđe baziliku i napravi turističku atrakciju od nje, odmaralište pored trase Koridora 10 prema bugarskoj granici.

Na žalost, osim proarčenih miliona za proslavu Milanskog edikta, isto toliko je i pronevereno, a nakon proslave od koje niko iole normalan nije imao apsolutno nikakvu korist, odjednom je ispao nerešiv problem u obliku slučaja bazilike gde su predstavnici ministarstva kukumavčili zbog par desetina hiljada evra, koliko bi koštala konzervacija na samom mestu.

Zato je bazilika linijom manjeg otpora žrtvovana, pošto niko za tri godine nije ni pokušao da napravi alternativnu trasu koridora. Iako je bazilika otkrivena još pre tri godine, a tada svi redom u državi bili obavešteni o nalazištu, osim najnužnije zaštite zahvaljujući haosu i drpaži u Republičkom zavodu za urnisanje spomenika kulture i Koridorima Srbije, nije bilo moguće uraditi ništa.

Naime, tri godine je niški zavod urgirao kod Republičkog zavoda iz Beograda, Ministarstvo nekulture je organizovalo stalna sastančenja bez rezultata i beogradske štetočine nisu našle za potrebno ništa da preduzmu.

Tek kada su mediji bili preplavljeni vestima o početku zatrpavanja naprasno su se oglasili i Republički zavod za urnisanje spomenika i Ministarstvo nekulture i dezinformacija. I to kako? Sramotno po nas! Neka im je na čast ovakvo objašnjenje: "...Republički zavod iz Beograda smatra da će se zatrpavanjem bazilika ipak sačuvati za buduća pokolenja i da bi bazilika, u neka bolja vremena, mogla da se ponovo otkopa, s obzirom da je obeležena u arheološkim mapama i postane dostupna javnosti."

Zahvaljujući diletantizmu i štetočinstvu ovih pseudoeminentnih ustanova, bazilika je tri godine stradala na otvorenom, na kiši i mrazu i niko o njoj nije ništa govorio. Ali, tako je to kada su direktori i ostali tu po partijskoj pripadnosti i ni malo ne poznaju istoriju države koja ih hrani! Gornja izjava predstavlja najidealniji primer nedotupavnosti i budalaštinu prve vrste i bilo bi jako zanimljivo videti šta će se dogoditi kada koridorom krenu da tutnje šleperi. Kamioni i autobusi i ko će i kada naknadno raditi devijaciju trase kako bi se jednog lepog dana odnosno sutra lane kad svane raskopavao autoput da bi se navodno pronašli primereno konzervirani ostaci bazilike odnosno ostaci zdrobljenog kamena??

Ovakve izjave mogu da daju samo šarlatani. Na žalost, ranohrišćanska bazilika iz 5. veka na lokalitetu Kladenčište nedaleko od Crvene Reke, kod Bele Palanke, zatrpana je uprkos protivljenju niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Prvo je, navodno, konzervirana unutrašnjost bazilike, a preko su stavljena geotermalna platna i na kraju pesak iako niko nikakav elaborat konzervacije nikada nije dostavio teritorijalno nadležnom niškom zavodu.

Prema rečima jednog meštana Crvene Reke, Zorana Cvetkovića, buldožerima je zatrpana sama bazilika, a verovatno će odmah biti zatrpan ceo kompleks. Svi apeli, kao i protest koji je pre nekoliko dana organizovan pored same bazilike sa ciljem da se spreči njeno zatrpavanje nisu bili dovoljni da se nadležni smilostive i sačuvaju za buduća pokolenja ovaj vredan arheološki nalaz.

U niškom Zavodu smatraju da zatrpavanje predstavlja praktično uništenje ovog veoma značajnog arheološkog otkrića koje bi moglo veoma lako da postane prava turistička atrakcija. Sa druge strane, Republički zavod iz Beograda smatra da će se zatrpavanjem bazilika ipak sačuvati za buduća pokolenja i da bi ona, u neka bolja vremena, mogla da se ponovo otkopa, s obzirom da je obeležena u arheološkim mapama i postane dostupna javnosti. Odluku o zatrpavanju bazilike osudilo je i Srpsko arheološko društvo.

"Mi samo sprovodimo ono što nam je rečeno"

Zaključak je prost: ko sve zna da uništi i upropasti-komunisti istoričari i čuvari našeg kulturnog blaga koji svi zajedno zaslužuju "Noblesavu-nagradu" u stilu čega se pametan stidi, time se se lud ponosi.

Mada, kad se bolje razmisli, ispada da je zatrpavanje bazilike zapravo svojevrstan kompromis, jer je vlast barem donekle izašla narodu u susret pa nije baziliku digla dinamitom u vazduh, kao što je potajno želela, jer su u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, naveli kako je njihova stručna komisija procenila da preko bazilike može da pređe Koridor 10. uz mere zaštite kako bi je neoštećenu "sačuvali za neka druga vremena". Na ovo je arheolog niškog Zavoda, Toni Čerškov, istakao da će baziliku zatrpavanje definitivno uništiti.

Sa njim se ispred Srpskog arheološkog društva složio i mr. Adam Crnobrnja koji je napomenuo da "...dva metra peska i tamponiranje ne mogu zaštiti baziliku, jer tu ide jako velika konkrecija, veliko opterećenje na baziliku. A, tu su i jake vibracije, jer vozila idu velikim brzinama. Puca asfaltna podloga, a to će se desiti, na žalost, i bazilici" - objašnjava Crnobrnja.

On napominje da postoji način da ona bude potpuno sačuvana,"...ako bi se, recimo, napravio mali akvadukt i ona stavila u betonski kovčeg".

Podsetimo, u Republičkom zavodu su objasnili da je njihova odluka da se bazilika zatrpa navodno usledila zato što niški Zavod nije podneo zahtev da se ona upiše u kulturna dobra, zbog čega nije pravno zaštićena. Sa druge strane, u niškom Zavodu kažu da su tri godine vodili prepisku sa Republičkim zavodom oko nadležnosti, da nije postojala potrebna koordinacija i da će na ovu odluku pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Koordinator radova na Koridoru 10, Borko Žiravac rekao je Tanjugu da će izgradnja istočnog kraka Koridora 10 prema Bugarskoj biti nastavljena, dodajući da je bilo dovoljno vremena da se nađe rešenje za zaštitu bazilike tokom protekle tri godine, od kada je otkrivena tačno na sredini trase na kojoj treba da bude izgrađen autoput.

Međutim, Žiravac je hteo ne hteo otkrio da je zapravo čitav problem u nesposobnosti i diletantizmu projektanata trase autoputa koji naprosto nisu bili u stanju, niti im je padalo napamet da maknu guzicu iz projektantske fotelje i na licu mesta razmotre varijante izmeštanja trase radi prezentacije bazilike.

Štaviše, prema Žirovčevim rečima radovi su tekli neometano i odmakli čak toliko da je automatski sa svakim danom radova na autoputu automatski rasla i cena radova na eventualnom izmeštanju trase. Žirovac je, mrtav-hladan izjavio da se "...Ispred i iza bazilike nalaze ozbiljni zahvati, to su projekti mostova većih dužina, postoje kosine, stabilizuju se i razrađuju. Mi samo sprovodimo ono što nam je rečeno".

Ali, zaboravio je da kaže ko mu je rekao šta treba da se radi a taj neko svakako je štetočinska klika okupljena u preduzeću Koridori Srbije koji već godinama imaju problem sa stalnim kašnjenjem radova, probijanjem rokova, arbitražama, promenama izvođača zbog falš radova, višestrukim otvaranjima nepostojećih radova itd.

Naravno, takva pljačka i likovi u nju umešani, sa pravom su došli na udar ministarke Zorane Mihailović kojoj je očito pukao film, te je rešila da se napokon zavede red u putarskom haosu i rastera mafija okupljena oko Koridora Srbije.

Kako bi se umilili ministarki, udarnički je upregnuta i kuka i motika, kako bi se ubrzali radovi uključujući tu i sjebavanje bazilike! Zarad ostvarivanja ovog cilja, naprasno je zatraženo ponavljanje postupka kako bi Republički zavod za urnisanje spomenika ekspresno poništio rešenje niškog Zavoda, pa je tako u Beogradu smandrljano skaradno rešenje kojim je odobreno (i izvršeno) zatrpavanje bazilike, iako je još tokom poslednja dva meseca održano puno sastanaka u ministarstvu nekulture koje je po svaku cenu pokušavalo da čitavu stvar rastegne poput crepajskih rezanaca!

Neobavešteni fiškali i stvarni propisi

O tome šta se i koliko tražilo i zakeralo od strane Ministarstva, najbolje govori činjenica da je, i pored nebrojenih pravnika i sličnih fiškala u samom ministarstvu, od niškog Zavoda tražen kompletan pravni okvir zaštite ovakvog spomenika.

Koristimo priliku da joj jednom podsetimo fiškale u Ministarstvu da recimo postoji Evropska konvencija o zaštiti arheološkog nasleđa, (La Valletta, 1992.) Gde se u članu 4 navodi da se svaka potpisnica obavezuje da će preduzeti mere fizičke zaštite arheološkog nasleđa, kako bi u skladu s nametnutim okolnostima osigurala ... b) konzervaciju i održavanje arheološkog nasleđa, po mogućnosti , in situ...

U članu 5. Svaka potpisnica se obavezuje ... g) da će se u slučaju otkrivanja elemenata arheološkog nasleđa tokom radova bilo koje vrste, tamo gde je to izvedivo, predvideti uslovi za njihovo čuvanje in situ!

Pošto već nisu ispoštovane međunarodne obaveze, još je lakše bilo prekršiti Zakon o kulturnim dobrima objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 71/94 gde je članom 7. Određeno da se Kulturno dobro i dobro koje uživa prethodnu zaštitu ne smeju se oštetiti, uništiti, niti se bez saglasnosti, prema odredbama ovog zakona, može menjati njegov izgled, svojstvo ili namena.

Članom 27 određeno je da prethodnu zaštitu na temelju ovog zakona pored ostalog uživaju: nekropole i lokaliteti s arheološkim, istorijskim, etnološkim ili prirodnjačkim sadržajem; Član 108. određuje da se premeštanje nepokretnog kulturnog dobra na novu lokaciju može samo izuzetno dozvoliti, ako za to postoje opravdani razlozi.

Dozvolu za kulturna dobra daje Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, a za kulturna dobra od izuzetnog i od velikog značaja ministarstvo nadležno za poslove kulture. Član 109. Pojašnjava da Ako se tokom izvođenja građevinskih i drugih radova naiđe na arheološka nalazišta ili arheološke predmete, izvođač radova je dužan da odmah, bez odlaganja prekine radove i obavesti nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture i preduzme mere da se nalaz ne uništi i ne ošteti i da se sačuva na mestu i u položaju u kojem je otkriven. Ako postoji neposredna opasnost oštećenja arheološkog nalazišta ili predmeta, nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture privremeno će obustaviti radove dok se na temelju ovog zakona ne utvrdi je li odnosna nepokretnost ili stvar kulturno dobro ili nije.

Ako nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture ne obustavi radove, radove će obustaviti Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Član 110. nalaže investitoru da osigura sredstva za istraživanje, zaštitu, čuvanje, publiciranje i izlaganje dobra koje uživa prethodnu zaštitu koje se otkrije prilikom izgradnje objekta - do predaje dobra na čuvanje ovlaštenoj ustanovi zaštite. Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš, kao teritorijalno nadležna ustanova - Rešenjem br. 878/2 od 25.7.2012. doneo je odluku o privremenoj obustavi radova. Predmetno Rešenje bilo je na snazi do pre neki dan. - Rešenjem br.1296 / 3 od 2013/4/10. propisao je hitne mere tehničke zaštite. U predviđenom roku od 15 dana drugostepenom organu nije izjavljena žalba, preko donositelja Rešenja. a Rešenjem br.1455 / 1 od 2013/10/31. propisao je mere tehničke zaštite, kojim su predložena dva varijantna rješenja A) i B). U predviđenom roku od 15 dana drugostepenom organu nije izjavljena žalba, preko donositelja Rešenja, odnosno niškog Zavoda.

Ko je potpisao ukidanje Rešenja Zavoda iz Niša?

Umesto toga podnet je zahtev za ponavljanje postupka, odnosno vanredni pravni lek koji se može koristiti u slučaju kada su iscrpljene sve redovne mogućnosti, što ovde nije slučaj. I pored svega ovoga, Ministarstvo nekulture je teralo i dalje po svome, pa im je na kraju dostavljena analiza iz koje se vidi da postoji zakonski osnov za zaštitu bazilike na licu mesta (međunarodne konvencije, Ustav RS, Zakon o kulturnim dobrima) te da je praksa zaštite na samom nalazištu odavno poznata u Srbiji (Terme kod sela Pločnik Bace, opština Prokuplje gde je objekt otkriven na trasi puta i izgrađena mostovska konstrukcija preko njega, Vizantijska Kula, bedem i bazilika na ulazu u Pirot takođe nadvožnjak).

Takođe je malo poznato da bi ova varijanta bila i najjeftinija (72.520 evra) a autentičnost objekta bi bila u potpunosti sačuvana. Druga varijanta odnosno konzervacija, dislokacija i prezentacija crkvene građevine sa aneksom na novoj lokaciji koštala bi čak 222.680 evra a odabrano rešenje odnosno Konzervacija, zatrpavanje i izgradnja autoputa preko crkvene građevine sa aneksom koje su zagovarali Koridori Srbije i Ministarstvo građevinarstva RS nema nikakav zakonski osnov za predloženo varijantno rešenje koje bi inače koštalo preko 120.000 evra.

Kao odgovor na ovu analizu niškog Zavoda iz Ministarstva kulture su kao svinja na masnu krpu navalili da dokazuju kako je zatrpavanje spomenika kulture nešto najobičnije navodeći pri tome nalaz temelja rimskih zidova ispod tramvajskih šina na Kalemegdanu i prastari nalaz rimskih termi u Studentskom parku, koji je decenijama stajao loše konzerviran pa na kraju bio zatrpan kako bi se po svaku cenu dokazalo da bi bilo jako poželjno zatrpati baziliku, pošto ni ovakvu detaljnu analizu niko u Ministarstvu nije znao kako da tumači!

Koridori Srbije su još početkom 2014. godine prihvatili premeštanje bazilike ali su odmah potom počeli da miniraju već postignut dogovor, tako da i pored poduže zvanične prepiske, zahvaljujući opstrukciji i zakeranju u samim Koridorima na kraju od svega nije bilo ništa!

Međutim, iznenada je vaskrsnut dobro organizovani udruženi zločinački poduhvat tako što je u Niški zavod stigao zahtev za ponavljanje postupka br 1238/16 iako je pravosnažno postupak već bio završen rešenjem tog zavoda br 1455/1 os 31.10.2013 kojim su utvrđeni uslovi za preduzimanje mera tehničke zaštite lokaliteta Kladenčište na kat parceli 2936 KP Špaj a koje je trebalo poduzeti uz neizostavno poštovanje uslova taksativno navedenih u spomenutom rešenju Zavoda.

Kao krucijalni razlog se dalje navodi kako je aktom potpredsednika vlade ministarstva građevina saobraćaja i infrastrukture br 350-01-504 / 2015-01 od 13.5. 2015. godine, Koridorima Srbije dostavljena kopija izveštaja Republičkog zavoda za urnisanje spomenika i izvršenom nastavku zaštitnih arheoloških iskopavanja lokaliteta Kladenčište.

Međutim, stvari postaju vrlo zanimljive, jer se kao glavni argument za ponavljanje postupka, navodi deo izveštaja u kojem se kaže da je teritorijalno nadležni zavod, u Nišu nakon novih otkrića mišljenja da se Bazilika sa atrijumom ne može premeštati na novu lokaciju.

Koridori Srbije dalje navode da su se stekli uslovi za ponavljanje postupka pošto su predviđene dve alternativne metode konzervatorsko restuaratorskih radova, te da je u skladu sa navedenim i činjenica da su rešenjem 878/2 od 25.7.2012 privremeno obustavljeni radovi dok se ne utvrdi da li odnosna nepokretnost ima svojstvo kulturnog dobra, a time i odgovarajuće mere zaštite.

Uglavnom, bilo bi jako zanimljivo videti, recimo, ko je zapravo ispred Zavoda potpisao rešenje o ukidanju rešenja Niškog zavoda, da li direktorka ili njena zamenica, graciozna Ivana Ranković, te da li Rankovićka uopšte ima ovlaštenje da potpisuje rešenja u odsustvu direktorke Mirjane Andrić? Podsećanja radi, Rankovićku je svojevremeno zaposlio ozloglašeni direktor Zavoda Radomir Stanić kome se Rankovićkin muž, kasnije revanširao lečeći Staniću rak mozga!

Posebna je priča sastav trija fantasticus koji je smandrljao ovo skaradno rešenje. Naime, tu su dvoje arhitekata štetočina, Brana Stojković Pavelka, šefica arhitektonskog odeljenja Zavoda i Dragutin Todorović, koji imaju imaju toliko putera na glavi da je pravo čudo kako im se do sada nisu polomili vratovi pod tolikim teretom.

Podsećamo da je Todorović umešan u nedavno otkrivenu gradnju i naplaćivanje 200 kubika šupljih zidova u Golupcu gde je volšebno nestalo oko 60 tona cementa, odnosno tri šlepera cementa, što je previše i za nečiju vikendicu. Vrednost ukupne pljačke sa zakonskim zateznim kamatama iznosi oko 2.919.835 evra! Pavelka je čovek od najvećeg poverenja ozloglašene dr Milke Čanak Medić, koja je arhitektonsko odeljenje Zavoda pretvorila u servis za iscrtavanje desetina i stotina naučno fantastičnih planova za brojne kasnije objavljene knjižurine, a da je Pavelka zaposlena sa glavnim zaduženjem da na terenu krpi i pegla raspadajuće spomenike koje je cementnim malterom prethodno okovala Milka Čanak Medić.

Samo zbog toga, Pavelka već 30 godina prčka po Gamzigradu bez ikakve šanse da se radovi ikada privedu kraju. A, sada je Pavelka u Golubac dovedena da zabašuri mućke Dragoljuba Todorovića, koji je pre trideset godina fušerisao u Golupcu. Malo je poznato da je Pavelka zbog svog kapitalnog značaja, poodavno sama sebi ishodovala specijalan dodatak na primanja od 30 odsto.

Kako bi se kompletirala trijada rešenje je potpisao izvesni Branislav Orlić, pravnik koji je tek nedavno položio pravosudni ispit a koji je ostao zapamćen kao preletač koji je iz Republičkog zavoda svojevremeno zbrisao u Zavod za veštačenje, gde je ostao sve do prvog kašnjenja plate, nakon čega se na brzaka vratio u Zavod kako bi tamo neometano tražio rupe u zakonu! A, za baziliku je rupu iskopao Marko Pacov!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane