Natrag

Druga strana

Poziv Srbima da zagorčaju život ambasadorima-protektorima

Travnička hronika Beograda

Bahato i nadmeno ponašanje pojedinih stranih ambasadora na službi u Srbiji, koji otvoreno blate građane i državu u kojoj službuju, nije od juče. Posebno se u ovom, skoro uličarskom ponašanju, ističu ambasadori SAD, Velike Britanije i Nemačke, koji, rečnikom okupatora i protektora uzimaju sebi za pravo da drže političke, ekonomske i kulturne lekcije građanima Srbije. Neko će morati da ih nauči pameti. Ako neće potkupljena i servilna vlast, može narod. Napišite svakom od njih pismo, i iznesite šta o njima mislite

M. Brkić

Nobelovac Ivo Andrić u Travničkoj hronici opisao je ponašanje konzula stranih država u Travniku, koji su, ustvari, vladali ovom palankom, na isti način kako su to činili i njihovi šefovi, ambasadori i konzuli u Beogradu.

Tri zemlje već vekovima u Beograd šalju svoje diplomate, koji se ponašaju kao da je, svaki od njih, Pontije Pilat.

I Srbi uporno ćute. Mladi se do smrti potuku na utakmicama naših fudbalskih klubova, koje, uglavnom drži politička elita da bi preko njih prala pare i zaluđivala narod, ali nikom ne padne na pamet da se pobuni protiv terora vlastodržaca. Niko sa ulica da poruči američkom, britanskom ili nemačkom ambasadoru da se nosi...

A, ambasadori Sjedinjenih država, Britanije i Nemačke su prevršili svaku meru. Sasvim je moguće da se neki od njih popne na vrh Beograđanke i da nas popiša, dok bi novinari Danasa, Vremena i nekih te-ve stanica to opisali kao vrhunac poštovanja prema građanima Srbije!

Nezamislivo je da ambasadori Ruske Federacije, Kine, Japana, Izraela i drugih značajnih država, u Beogradu daju izjave kojim bi, na bilo koji način, vređali građane Srbije, ili srpsku istoriju, tradiciju...Uostalom, uzusi diplomatske službe i međunarodne konvencije, obavezuju diplomate na poštovanje suvereniteta zemlje domaćina. Ako njihova država nije zadovoljna ponašanjem srpskih zvaničnika, diplomate uručuju protestne note ministru spoljnih poslova Srbije, ili njegovim pomoćnicima.

Da podsetimo da je američki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi izjavio je da je premijer Aleksandar Vučić čovek kome je duboko stalo do budućnosti zemlje i koji dobro poznaje i politiku i ljude.

"Vučić se trudi da vas vodi napred ka Evropskoj uniji, ali Srbi su pomalo šizofrenični. Srce ih vuče ka Istoku, dok istovremeno, glava ih usmerava ka Zapadu", rekao je Kirbi za televiziju B52.

Kirbi je ocenio da misli da postoji zabuna u vezi sa izborom Srbije između EU i Rusije.

"...Nastavićete da imate prijatelje i na zapadu i na istoku. Imate prijatelje u SAD i Rusiji. Tako da to nije pitanje prijatelja. Pitanje je toga koji su interesi Srbije'' , rekao je početkom aprila ambasador Kirbi, koji se skoro svakodnevno oglašavao, spočitavajući građanima Srbije i deleći lekcije nama, kao lošim momcima.

Vučić je, prema Kirbijevom mišljenju, dobar momak, po meri njihove politike!

Isti taj čovek, koga su SAD svojevremeno stavile na crnu listu, zabranom ulaska na njenu teritoriju, opisan je u diplomatskim depešama kao ludak, ratni zločinac, pljačkaš i ratni huškač. Čim je počeo da služi interesima Bele kuće, Vučić je postao, za Kirbija, dobar momak, samo su građani Srbije i dalje Goje (svinje, kako Jevreji zove sve arijevske narode).

Izgleda da smo izgubili dostojanstvo. Ćutimo. Niko u parlamentu, niko iz opozicionih partija se ne oglašava i ne odgovara Kirbiju. Najmanje što mogu da učine bilo bi da mu poruče - Marš u pičku materinu Jevrejsku.

Nije samo Kirbi ružio građane Srbije. Činili su to skoro svi američki ambasadori, počev od Bila Montgomerija, Majkla Pota, Kamerona Mantera, do ambasadorke Meri Brus Vorlik...

Nemačka diplomatija takođe ruži građane Srbije. Njihovi ambasadori su gori od generala Paula Badera, zapovednika više komande za posebnu namenu u okupiranom Beogradu i generala Franca Bemea, opunomoćenog generala u Srbiji.

Prisetimo se ambasadora Andreasa Cobela, koji je iz Prištine došao u Beograd. U Prištini je bio na apanaži, Albanci su ga plaćali parama od praškastih proizvoda, a on je u Beogradu zastupao njihove interese, tako da je morao zbog čestih nekontrolisanih istupa, koji su sablažnjavali diplomatski kor, da bude povučen. Ubrzo je, zbog konzumiranja narkotika, umro.

Njegovi naslednici Wolfram Maas i Hajnc Vilhelm nisu takođe vodili računa o svojim izlivima mržnje prema građanima Srbije, srpskoj istoriji, kulturi. Oni protiv Srbije vode treći svetski rat. Na to ukazuje i činjenica da je kancelarka Merkel u Beograd poslala novog ambasadora. Novi nemački ambasador u Srbiji, Aksel Ditman je krajem 90-ih godina radio kao diplomata u Srbiji, u tadašnjem isturenom odeljenju nemačke ambasade u Prištini, a radio je i u UNMIK-u i bio član tima UN u pregovorima o statusu Kosova.

U Prištini je radio od 1998. do 1999. u političkom odeljenju kancelarije nemačke ambasade. U Misiji UN na Kosovu radio je 1999. i 2000. godine.

Ambasador Ditman bio je 2001. godine član posredničkog tima specijalnog izaslanika EU za Makedoniju Fransoa Leotara, u vreme oružanih sukoba pobunjenih makedonskih Albanaca i vlade u Skoplju. U pregovorima o statusu Kosova učestvovao je 2006. i 2007. godina kao član pregovaračkog tima Kancelarije specijalnog izaslanika UN za budući status Kosova (UNOSEK), bivšeg finskog predsednika Martija Ahtisarija. Ditman je u UNOSEK bio zamenik predstavnika EU u tom timu, Štefana Lenea.

Gospodin Ditman je službenik BND-a, koji je na platnom spisku i CIA i albanske mafije.

Njegov zadatak je da Vučiću zavrće uši, da prizna nezavisnost Kosova, a možda i Vojvodine, što će, zbog Rusa, teže ići.

''...Politika Velike Britanije u Srbiji i na Balkanu je konzistentna i koherentna. Želimo da vidimo reformisanu Srbiju i ceo region u reformisanoj EU. Mislimo da je to moguće i radimo na tome. Premijer Srbije ima pozitivnu politiku kada je reč o pomirenju i stabilizaciji u regionu'' rekao je u razgovoru za Danas Denis Kif, ambasador Velike Britanije u Srbiji (pročitajte u ovom broju odgovor na ovaj Kifov intervju, kojiu je napisao sociolog Goranko Đapić).

Dnevnik Danas je niskotiražni list koji finansira nemačka fondacija Konrad Adenauer. Ovaj list je do sada dao dvojicu ambasadora, a sadašnji glavni urednik Zoran Panović se takođe sprema da ide u diplomatiju. Novinarka ovog lista Lidija Valtner, postavljala je ambasadoru Kifu pitanja kao da je najveći mrzitelj Srbije. Čak se i Kif, ipak, uzdržavao da joj povlađuje.

Ipak, ambasador Kif, koji nije do sada puštao glasa od sebe, jer je Novak Đoković zadužio nečim Kamerunovu vladu, pušten je sa lanca, i kao svaki Englez iz upravljačke strukture, pokazao mržnju prema Srbiji. Pohvalio je samo jednog Srbina, i to, svakako, najgoreg među nama, Aleksandra Vučića, oličenje zla, bolesti, pljačkanja i ratnog huškača.

Tri države, preko svojih ambasadora, svakog dana nam uteruju strah, prljaju nas, pokušavajući da nam recikliraju istoriju, kulturu, svodeći nas na nivo afričkih plemena. I to narod iz kojeg potiču, opet podsećamo, Jovan Cvijić, Mihailo Petrović, Mihailo Pupin, Nikola Tesla, Milutin Milanković, Mileva Marić Ajnštajn, Ruđer Bošković, Ivo Andrić, Emir Kusturica, Novak Đoković...

Gde nam je kuraž? Zašto svaki građanin trojici ambasadora ne napiše pismo, i kaže im šta misli o njima?

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane