Natrag

Policija

Šabac: policijski načelnici gori i od najgorih kriminalaca

Mafija pod Slavišinom zastavom

Prikrivanje najtežih oblika organizovanog kriminala, vršenje krivičnih dela, zloupotreba službenih položaja i ovlašćenja, pribavljanje imovinske koristi stečene izvršenim krivičnim delima u službi i povodom službe, korupcija i samovlašće visokih funkcionera koje traje godinama, sprega nesmenjivog direktora srpske policije Milorada Veljovića sa načelnicima područnih policijskih uprava i tajkuna i međunarodnim švercerima narkotika, oružja i belog roblja, svrstavaju Srbiju u red najnebezbednijih zemalja u Evropi, možda i u svetu. U većini gradova Srbije načelnici uprava su i vođe mafije, koji služe Veljoviću i sebi. Ne postoji nikakva mogućnost, da dok je na vlasti Aleksandar Vučić, direktor srpske policije (i njegova opasna policijska mafija) bude smenjen i priveden zakonu, jer se njih dvojica međusobno ispomažu

major Goran Mitrović

Grad Šabac, kao i ceo region, grad je kriminala, bezvlašća, droge, zelenaša, švercera oružja, cigareta, prvi grad u Srbiji po švercu vozila i po broju auto-kuća i auto-otpada. Niko ništa ne kontroliše i ne sme zbog pojedinaca koji rukovode Policijskom upravom i zahvaljujući okorelim kriminalcima. Zbog svega što se događa bezbednost građana je na nuli, u sred bela dana ne smeš sam, a kamoli sa porodicom prošetati, (ukratko, kao nekada davno na "divljem zapadu").

Na čelu Policijske uprave Šapca je Slaviša Spasojević, koji je još daleke 2005. godine doveden iz Beograda, sa mesta pomoćnika komandira u Stanici policije Savski Venac u Beogradu.

On se brzo uklopio, stajući na čelo mafije. Svi poslovi danas idu preko njega, i njegovih saradnika u Policijskoj upravi Šabac, koje je on postavio, i pruža im zaštitu. Da podsetimo, PU Šabac kontroliše granicu na Drini, počev od sela Vrhpolje u Ljuboviji, do Pavlovića ćuprije, opština Bogatić, na šest graničnih prelaza. Šverc na Drini i Savi, pod kontrolom je načelnika Slaviše Spasojevića.

Vrh šabačke policije je opasna organizovana kriminalna grupa. Veći broj inspektora u Odeljenju kriminalističke policije se, posle samo tri godine rada u policiji, enromno obogatio. Voze skupe, blindirane džipove i automobile, ponašaju se kao šerifi, i gori su od šabačkih ''žestoki momaka''. Ko od njih iskoči, inspektori ga odmah ubiju, preko drugih ''žestokih momaka''.

Više inspektora Policijske uprave je hapšeno.

Beogradska policija je u utorak, 7. juna ove godine, na Novom Beogradu, uhapsila Milorada Markovića iz Loznice, aktivnog inspektora kriminalističke policije Policijske stanice u Loznici i Slavišu Mitrovića, bivšeg komandira policije u Krupnju i Loznici, koji su osumnjičeni za iznudu.

Inspektor, koji je, inače, bio u timu MUP-a Srbije i bavio se istragom 24 privatizacije u Srbiji, i bivši komandir, sumnjiče se da su, od vlasnika autobusa, koji ima linije za inostranstvo, prvo, uzeli 500 evra da mu „ispeglaju neke stvari".

U međuvremenu, kako se nezvanično saznaje, tražili su još 2.000 evra. Vlasnik autobusa je, umesto da im da još novca, odlučio da ih prijavi policiji i, ubrzo su uhapšeni, ali na teritoriji Beograda, od strane službe unutrašnje kontrole.

U akciji MUP kod Preševa, 25. juna 2013. godine uhapšen bivši visoki starešina policije u Loznici Slaviša Mitrović. Zatečen na delu sa vozilom punim azilanata.

Nekadašnji komandir policije u Loznici Slaviša Mitrović koji je, u međuvremenu, raspoređen za pomoćnika komandira policije u susednom Krupnju, uhapšen je kod Preševa, kada je zatečen, kako vozi grupu azilanata, koji su, po svoj prilici, ušli u našu zemlju iz Makedonije.

Ovo nije bila prva "tura" azilanata, koja je krenula ka unutrašnjosti Srbije, pod "vođstvom" ovog policijskog starešine. Mitrović je, po svoj prilici, duže vremena bio pod budnim okom, ne samo policije, već najverovatnije i drugih službi iz kojih su smenjeni ili ražalovani njegovi nekadašnji prijatelji, kojima se, ukazuju dobri poznavaoci prilika, takođe, "smeše" lisice.

Takođe, ovo ne bi moglo tako lako da se odvija da akteri nemaju dobre veze na mestima gde ih ne bi smelo biti. Ali baš oni koji su bili plaćeni i dužni da se bore protiv tog zla, očigledno je da su jednom nogom bili u službi, a drugom u kriminalu

U vreme najčešćeg ukazivanja na kriminalne prilike u Loznici i okolini, kao i sprezi kriminalaca sa leve i desne obale Drine, u vreme kada je Mitrović bio komandir policije u ovom gradu, tri puta je demoliran automobil, u strogom centru, dopisnika "Novosti" Vladimira Mitrića, a potom je on brutalno premlaćen, na kućnom pragu.

Zbog opstrukcije u istrazi protiv napadača, inače, kako se sumnjalo, bivšeg policajca, Mitrić je, u više navrata, ukazivao i na Mitrovićevo ponašanje u tom predmetu, ali je sve ostalo "mrtvo slovo na papiru". Na jednom od suđenja, Mitrović je čak javno priznao da policija, posle napada na dopisnika lista, nije htela da izađe na mesto incidenta.

Načelnik Spasojević je i dalje na svom mestu. Čim je sa vlasti otišla Demokratska stranka Srbije, on se podvukao Dušanu Petroviću, i danas je udarna pesnica gradske vlasti u Šapcu.

Grupa policijskih službenika ponovo se obratila magazinu Tabloid, navodeći da je načelnik Spasojević sve osorniji. Njegovo bogatstvo se udesetostručilo, od kada je u Magazinu Tabloid, u broju od 21. jula 2011. objavljeno njihovo pismo, u kojem su opisali ovog mafijaša. Prošlo je četiri godine, a Spasojević je i dalje prvi policajac u Podrinju.

Koliko stanova u Šapcu i Beogradu ima na svoje, i imena članova porodice, lako je ući u trag, ali direktor Milorad Veljović uvek potapše Slavišu po ramenu. "Samo ti radi kao i dosada, i nemaj brige!" - poručuje mu direktor Veljović, koji je na ovom mestu godinu dana manje nego Slaviša na mestu načelnuka PU Šabac.

Strah se uvukao u kosti građana Podrinja. Uplašeni su i čestiti policijski službenici. Nikada se ne zna kada će ih razulareni kriminalac Spasojević ili neko od njegovih starešina staviti na zub.

Odlučili smo da prenesemo tekst koji smo objavili pre četiri godine, kao sliku rada direktora srpske policije Milorada Veljovića, i jednog od njegovih pulena - načelnika šabačke policijske uprave. A u Srbiji je mnogo likova poput načelnika Spasojevića. Takvi su prirasli za srce vremešnom Miloradu Veljoviću, koji je već pet godina, morao biti samo penzioner, ili se preseliti u Zabelu.

A 1. Šabac: kad se udruže organi reda, mira i poretka sa nadribiznismenima

(Magazin Tabloid, broj 237. od 21. 7. 2011. godine)

Bogat k'o šabački policajac

Kao što je poznato, već dugi niz godina Policijskom upravom u Šapcu rukovodi nekadašnji niži oficir policije, obični zamenik komandira PI Savski venac u Beogradu Slaviša Spasojević. On se obreo na ovom mestu iznenada i za njega samog, a kao kadar DSS-a i poverljivog čoveka bivšeg generala MUP-a Srbije Miloševića, koji je smenjen i otišao u penziju na silu. U međuvremenu Spasojević se prilagodio uslovima i sada je postao kameleon.

Dolaskom u grad Šabac nekoliko godina se prilagođavao, jer nije imao pojma o zbivanjima u SUP-u Šabac i ostalim Policijskim stanicama na području osam opština, niti to zna do današnjeg dana. Drugim rečima, posao ga ne zanima. Za njegove najbliže saradnike postavljeni su ljudi koji su inače bili problematični u službi - po želji pojedinaca, za novac, po stranačkoj opredeljenosti.

Za to vreme stekao je poznanstva iz koristi sa mnogim "uglednim" ljudima, a posebno sa vlasnikom Inter-kopa Bijeljina, sa sedištem u Beogradu i u Mišaru, opština Šabac, Radetom Nikolićem zvanim Bosanac, koji se prethodno bavio prevozom šljunka i peska i imao samo jedan stari kamion, bio i danju i noću umazan uljem zbog popravke tog kamiona.

Sada on važi za velikog biznismena, uz napomenu da u firmi ima 72 direktora, a glavni su mu čelnici SUP-a Šabac, među njima i jedan bivši, Matija Živković, ni manje ni više nego načelnik za privredni kriminal, kao i pojedini visoki funkcioneri u šabačkom garnizonu. Inače, Nikolić je samo fiktivno vlasnik firme, figurira i ništa drugo, ali je tu za slikanje sa raznim tzv. visokim funkcionerima, nažalost.

Sve za proviziju

Između ostalog, Nikolić poseduje i nekoliko stotina kamiona, koji se slobodno kreću putevima Šapca, okolnih opština, pa i šire, a vozači tih kamiona su potencijalne ubice na putevima (lako se mogu proveriti statistički podaci o broju saobraćajnih nezgoda i poginulim licima u njima). Zbog toga, i ubistva mlade devojke, zabranjen im je prolazak kroz selo Varnu, opština Šabac. Nikolićeve kamione ne sme niko od saobraćajne policije da zaustavi, a taman posla da piše bilo kakvu prijavu, jer odmah ispašta svoje grehe.

U njegovu firmu, i u mnoge druge, zabranjen je ulazak operativcima za privredni kriminal PU Šabac, a zato je na mesto načelnika postavljen poslušni i verni sluga Vlatko Milović. (Da li je rodu sa Rodoljubom Milovićem, načelnikom Uprave krim policije MUP-a Srbije?).

Za sve to su se pobrinuli niko drugi do načelnik Spasojević i načelnik policije, "privrednik", zelenaš Branko Živanović.

U toj situaciji Spasojeviću se grade dve porodične kuće u rodnom mestu, odnosno gde mu živi otac, sličan njemu. Kuće su svojim sredstvima izgradili dobrotvori Rade Nikolić Bosanac, svom kućnom i nerazdvojnom prijatelju Slaviši Spasojeviću, a Slavišinom ocu je za gradnju kuće pripomogao i Mirko Bajević zvani Pire, biznismen i nekada suvlasnik Inter-kopa, a sada vlasnik firme Transfer BN Mišar, kako bi izbegao milionske kazne za prijave koje su pisane protiv njegovih vozača.

Spasojević nema slobodnog vremena zbog druženja sa Bosancem, posao ga praktično i ne interesuje, čeka vreme da se vrati u MUP na "zaslužnije" mesto, jer granični prelazi na Drini mnogo znače za pojedine funkcionere i "privrednike", a kako da se oslobode prelazi i protok robe bez Spasojevića.

Na taj način mnoge, nazovimo ih "kompanije", zaštićene su i operativci za suzbijanje kriminala ne ulaze u njih. Pisane su mnoge operativne informacije koje nisu nikada videle svetlost dana, a operativci koji su ih pisali su nakon izvesnog vremena pomerani na niža radna mesta, bez ikakvih objašnjenja, tako da pravih i vrednih operativnih informacija praktično više i nema, jer se pripadnici ove službe plaše za radna mesta i druge moguće posledice po njih i njihove porodice. Za imperije Mikoja i Narcisa da i ne pričamo.

Preko Spasojevića, Živanovića i načelnika za logistiku Markovića sklapaju se poslovi sa privatnicima uz određenu proviziju, pa su se neki na taj način i obogatili, kao što je primer i slučaj sa nekadašnjim lopovom Vojom Živanovićem iz Jelenče, dok su manje STR propadale, jer im Marković i navedeni nisu nikada platili robu koju su uzimali iz prodavnica.

Nije samo roba u pitanju, veliki novac oni obrću i za nova radna mesta, ili premeštaje na druga radna. U pitanju su iznosi od 3.000 do 5.000 evra. Sve se ovo da proveriti kada uporedite podatke o novoprimljenim radnicima i radnicima koji su smenjeni, a na njihova radna mesta navodno postavljeni vredniji.

U Malom Zvorniku, zbog pokušaja smene izuzetnog radnika i čoveka sa mesta načelnika Milutinovića, ovaj se ubio pištoljem na radnom mestu u kancelariji, a pravi razlog njegovog ubistva je prikriven.

Drugi izuzetni prijatelj i donator svih Policijskih uprava i stanica je Bratislav Joksimović zvani Bata, vlasnik firme Autoprevoz Joksimović iz Šapca, nekadašnje seosko čobanče koji je nerazdvojni prijatelj posebno sa Rankom Živanovićem, ujedno su i poslovni partneri sa Spasojevićem i svim komandirima okolnih policijskih stanica; sve on stigne da obiđe, da ih počasti, podmiti i na taj način njegovi autobusi su zaštićeni, niko od nadležnih ne sme ni da priđe njima, jer odmah dobije "packu". Tako vozači i njegovi autobusi pored saobraćajne policije prolaze kao pored "turskog groblja".

Muzikalni policajac

Ne bavi se Joksimović samo tim poslovima, to mu je, zapravo, samo paravan. Glavni su mu poslovi, i zajednički sa njegovim pobratimom, načelnikom policije Rankom Živanovićem zvanim Baron i General, šverc vozila, zelenašenje, iznude, pratnja raznih vrsta tereta u vlasništvu određenih kriminalnih grupa i saradnja sa jednim od najvećih bosova šabačkog podzemlja Cvetkom Đapanovićem, "kraljem droge", kocke, zelenaštva i nekretnina (ima građevinsku firmu Tina, ali se ona vodi na druga lica).

Nigde ne radi, a zapravo je pola Pop Lukine ulice u Šapcu njegovo. Prljave poslove za njega i Živanovića obavljaju njegov brat Slavko Đapanović Đapan, taksista, nekadašnji policajac u Šapcu, a sada čovek sa dosijeom, Slavkovi sinovi, čuveni kontroverzni biznismeni, i Cvetkovi, takođe žestoki momci, posebno Lala, koji su svoje mušterije "potapali" u reku Savu, tako da je vlasnik prodavnica obuće Duško, da bi spasao svoga sina, morao dati sve prodavnice njima, ili prodati, kao i vlasnik hemijskog čišćenja u Karađorđevoj ulici, nekada najbogatiji čovek u Šapcu i vlasnik poslastičarnice Lipa u Masarikovoj ulici, koji je, da bi spasao život, morao pobeći u inostranstvo.

Kako je, zapravo, Ranko Živanović, nakon dužeg niza godina, došao na mesto načelnika policije.

On ima rođenog brata Branka, koji je nekada bio običan saobraćajni policajac i harmonikaš, u slobodno vreme svirao je po svadbama. Nakon boravka na Kosovu, sklapa dil sa kosovskim kriminalcima, pomaže šabačkim kriminalcima da krijumčare robu sa Kosova i obratno, uglavnom oružje i drogu, uz pomoć svoga brata Ranka koji obezbeđuje da roba ne dođe u ruke onih kojima nije namenjena.

Od toga se Branko Živanović, zvani Meda zlatar, obogatio, tako da sada sa bratom važi za jednog od najbogatijih ljudi u Šapcu. Naravno, nije se zadovoljio tim poslom, pa je nastavio samostalno, tako da je trenutno "kralj" u Šapcu po pitanju šverca droge, oružja, zelenašenja i nekretnina. Na taj način Živanovići su preoteli celokupnu imovinu nekadašnjem bliskom prijatelju i saradniku Darku Šujiću iz Šapca, vlasniku kompanije nameštaja Meblosan, otišle mu i kuće i stanovi, brata su otimali radi otplate dugova.

Na nekoliko godina pre postavljenja na radno mesto načelnika policije, još za vreme vladavine Milana Antića, zlatar Meda se javno hvalio po Šapcu da će dati 100.000 evra da mu brat Ranko postane načelnik policije, što i beše.

Da se Branko Živanović bavi kriminalom, govori i ne tako davno ubistvo šabačkog kriminalca dok je sedao u svoje vozilo ispred kuće Živanovića u Ulici Vlade Jovanovića.

I pored ko zna koliko postavljenih kamera na kući i ogradi Živanovića, nikada nije rasvetljeno ubistvo.

Ko je prikrio i kako je tragom Kosova, ili preko Drine, otišlo ukradeno oružje iz obezbeđene kasarne na Letnjikovcu u Šapcu! Oružje je bilo novo, neupotrebljavano, vlasništvo PU Šabac. Do današnjeg dana nije utvrđeno šta je bilo sa oružjem, a zbog toga novoprimljeni policajci nisu imali da zaduže oružje (automatske puške i pištolje), bruka neviđena.

Ne brine Spasojevića, Živanovića i Markovića što nema običnog papira za kucanje, a o gorivu i vozilima da i ne pričamo. Koliko puta se samo desilo da je u toku izvršenje krivičnog dela, a vozilu nemaju goriva da bi se eventualno sprečilo delo. E, zato ima goriva za starešine i sva nova vozila koja stignu iz MUP-a podele se starešinama. Tako je nedavno zaslužni načelnik policije Ranko Živanović dobio nov džip na lično zaduženje.

A i šta će mu džip, imaju on i Cvetko Đapanović na stotine takvih i ilegalnih i legalnih. One ilegalne registruje Živanović.

Niko ništa ne kontroliše

Živanoviću vozila preko granice dopremaju sitni kriminalci koji ne smeju da pisnu, a glavna karika za prelaze preko granice je inspektor Tanasković, koji je zbog raznih prekršaja i disciplinskih postupaka "kažnjen" od Živanovića da radi kao inspektor u Graničnoj policiji. Nekada su njih dvojica radili zajedno u Odeljenju policije dok ovaj nije napravio brljotinu. Sada trenutno ima aspiracije na mesto načelnika PU, ni manje ni više. Gde su vozila Živanovića? Pa u raznim autokućama i carinskim ispostavama. Vlasnici ovih kuća moraju još i da prodaju njegova vozila jer u suprotnom gasi im se firma.

Najunosniji posao Ranka Živanovića je trenutno šverc cigareta, koji se odvija bez problema pod njegovom pratnjom i zaštitom. Da bi lakše obavljali svoje prljave poslove i zaštitili sebe, Živanović i Spasojević su postavili svoje ljude u svih osam opština, kojima su obezbedili sav komfor i udobnost i ti ljudi su zapravo šerifi pojedinih regiona.

Do sada smo u više navrata pisali nadležnim službama MUP-a Republike Srbije, ali se sve svodilo na to da nekakva "unutrašnja kontrola" tobož dođe da proveri, dobro ih nahrane, pokupe dnevnice i odoše zadovoljni.

Ova informacija je tačna, iza nje stoje dugogodišnji operativci i pošteni ljudi, koji život provode sa bednom platom, kreditima, kreditnim karticama, a najviše sa čekovima na poček od 90 do 120 dana.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane