Natrag

Nismo mi od juče

Čudo od ekonomije

Glavno pitanje Vučićeve politike u medijskoj sferi glasi: da li mu za ono što radi trebaju građani ili kreteni? U predizbornoj kampanji SNS je obećavala smanjenje cene struje za 20 odsto, a dobili smo astronomski disparitet. Poručuju nam da smo čudo od ekonomije što zapravo znači da nas smatraju idiotima. A, novinari? Teško da u toj loše plaćenoj profesiji ima onih koji uživaju da sa prosečnih dvadeset evra u džepu brane svoju profesiju kao jedinu koja pruža jeftinije usluge od Picinog parka. Ovdašnji političari i novinske korporacije znale su šta raditi sa opasnim javnim mnjenjem - kretenizovali su ga.

Vasilij Golijanin

Fudbaler Lionel Mesi obrće više novca od države Srbije, dok bi sa prosečnom platom u Srbiji, radniku trebalo 275 godina da zaradi mesečnu platu koju je novim ugovorom dobio Žoze Murinjo. Do tada vlasti nam poručuju da smo čudo od ekonomije što znači da nas smatraju idiotima. Sa ovakvom ekonomijom, pre će Meksiko ući u EU nego Srbija. „SNS će onog momenta kada dobije poverenje građana i formira Vladu svakako omogućiti niže cene električne energije i to za 20 procenata u odnosu na one koje su danas, odnosno omogućiće cene električne energije koje će biti na nivou od pre ekonomske krize" izjavila je Zorana Mihajlović 2011. godine. Novo povećanje cene struje logičan je sled okolnosti u zemlji koja je "čudo" od ekonomije.

Čudo je i to da nam privreda uopšte još radi, slabo šta se izvozi, administraciji je potrebna gomila novca, dok su preostali načini za punjenje budžeta: povećanje nameta, poreza i administrativnih taksi, smanjenje plata, podizanje cena energenata i otpuštanje radnika. Građanima se povećava porez, političarima plata. Dok nam se bliži ekonomska Apokalipsa, postavlja se glavno pitanje Vučićeve politike u medijskoj sferi: da li mu za ono što radi trebaju građani ili kreteni? Ko je danas zadovoljan srpskim medijima izuzev kretenizovanih botova? Možda novinari? Teško da u toj loše plaćenoj profesiji ima onih koji uživaju da sa prosečnih dvadeset evra u džepu brane svoju profesiju kao jedinu koja pruža jeftinije usluge od Picinog parka. Političari? Tu smo. Komunistički pamfleti i Slobine manipulacije prema današnjim izgledaju naivno kao Diznijeva Pepeljuga prema Ričijevim čađavim dvocevkama.

Ovdašnji političari i novinske korporacije znale su šta raditi sa opasnim javnim mnjenjem - kretenizovali su ga. Uz par kretenskih medija i par kretenskih novinara koji imaju komparativnu prednost u odnosu na sve ostale: malo koštaju i od njih ne boli glava. Kada se onda desi da novinar pita političara gde su pare od poreskih obveznika ili - zbog čega država za NVO sektor izdvaja koliko i za razvoj nauke i tehnologije, političar preko svog kretenizovanog kanala ad hominem napada novinara kako se taj novinar seksa sa kozom. I ko onda da se bavi sa poreskim parama i plaćenicima NVO u zemlji gde se novinari seksaju sa kozama?

Političari su pobedili novinare, pitanja više niko i ne postavlja. Premijer tradicionalno, po ko zna koji put, ponavlja da ćemo uskoro živeti bolje. Vučić ima odovore na sva pitanja osim na ona najvažnija. Najvažnija pitanja danas se ne postavljaju. Medijske radnike ionako smatraju Indijancima.

Žuta štampa i sredstva dezinformisanja utrkuju se poltronskim naslovima do te mere da ih ni kran više ne može izvući iz zadnjica njihovih finansijera. Dok postajemo kolonija, demokratske perjanice u vidu NVO sektora dobijaju od poglavica sredstva koliko dobija i nauka. Poslednji Mohikanci na grbači izdržavaju iste one lezileboviće koje je Putin pre neki mesec zabranio i okarakterisao kao strane agente. Tu etiketu dobile su sve NVO koje se finansiraju sredstvima iz inostranstva. Dotle, mi naše dodatno finansiramo. Evidentno je da brojne nevladine organizacije zastupaju interese Zapada. Pitanje je zbog čega srpska Vlada finansira iz našeg budžeta, novcem poreskih obeznika, organizacije koje rade u tuđem interesu? Iz kog razloga se uopšte toleriše delovanje ovih organizacija kada ovakve prakse gotovo i da nema u zemljama Zapada? Naivni ne znaju odgovor na ovo pitanje.

Prošle jeseni je, od 122 NVO koje su prošle na konkursu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, čak 44 osnovano nekoliko meseci ranije, a 61 je imala identičan opis delatnosti. Nakon toga, javnost se uverila u „poštenje" i u „pravednu" raspodelu novca poreskih obveznika. Međutim, kritika medija izostaje pokazujući da su medijski robovi bolesni, da su na finansijskoj infuziji i da su pretvoreni u mutave evnuhe. Pišući PR trijade i sam novinar svestan je da je simpatičan koliko i biće koje vuče katapult ka Gondoru. U toj vestern dramaturgiji u kojoj su oni kauboji, a novinari Indijanci, nameće se odgovor da će profesiji biti bolje tek kada prestane da gura glavu u pesak. Još nije kasno da postanemo ljudi, pa makar radili samo za piće i za tablete. Ovakvo novinarstvo deluje kao da je u permanentnoj shizofreniji menstrualnog ciklusa zemlje na raskrsnici. Zemlje koja je negde između evropskih nalogodavaca i naroda koji samo što nije skrenuo.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane