Natrag

Kontranapad

Partizanovci ubiraju novac i slavu u Evropi, a Zvezdini "autoriteti" i njihov mentor bauljaju po tunelu bez kraja

Suočenje sa istinom

Da li su titula svetskog prvaka koju su izborili mladi fudbaleri Srbije na minulom planetarnom šampionatu i nastavak takmičenja u Evropi koji su obezbedili fudbaleri Partizana i Vojvodine teme sa kojima bi mogli stvarati pozitivniju atmosferu u srpskom fudbalu? Malo je verovatno da će ovi uspesi potisnuti balast sadašnjih i prošlih vremena u najpopularnijem sportu. Sumnju podgrevaju činjenice da su današnji akteri u fudbalskim dešavanjima na sceni dugi niz godina ili su uspešna kopija onih koji su izgradili loš i ružan imidž srpskog fudbala, zaključuje Miroslav Vislavski, Tabloidov urednik sporta

Miroslav Vislavski

Svetska titula koju su poneli izuzetni mladići do 20 godina zajedno sa stručnim štabom, predvođeni maestralnim Veljkom Paunovićem ostaje istorijska činjenica. Ona, sama po sebi teško može bitnije da utiče na dalje tokove i odnose u našem fudbalu. Projekat Veljka Paunovića je okončan. On nema reprizu, ali bi mogao biti inspiracija za nove kreacije naslednicima slave reprezentacije koja je došla do vrha. Odgovornost je na Fudbalskom svezu Srbije kako i na koji način će kapitalizovati istorijski rezultat i uspeh mlade selekcije. Kako kada je reč o implementiranju modela sa kojim se došlo do vrha u neke buduće projekte, tako i kada se radi o nastavku angažovanja igračkog i stručnog potencijala i vrednosti onih koji su Srbiju svrstali među malobrojne planetarne šampione.

Nastavak evropskog puta fudbalera Partizana u plej ofu Lige šampiona i šansa da se domogne najelitnijeg evropskog takmičenja ili da igra Ligu Evrope, kao i spektakularna eliminacija italijanske Sampdorije od strane naše Vojvodine i mogućnost da kroz plej of nastupa u Ligi Evrope, su dokaz da srpski klubovi imaju kadrovski potencijal za visoke domete koji donose evropska ligaška takmičenja. Ono što im često nedostaje jesu materijalna osnova i promišljena politika.

Nijedan od ova dva kluba, kao ni drugi srpski klubovi nemaju adekvatnu materijalnu osnovu. Uz taj limit, opterećujuće su dugogodišnje (ne)prilike u fudbalu kao i loša političko ekonomska situacija u državi. Ali, za razliku od drugih klubova Partizanovci i Vojvodinaši su u ovom periodu imali pametnu politiku svojih uprava, odlučnost, borbenost i visok moral na terenu.

To ih je dovelo do uspeha za poštovanje. Umesto da se fudbalski akteri raduju i da su im ovi rezultati dobar motiv za uređivanje sopstvene avlije, oni po dobrom srpskom običaju osporavaju ili omalovažavaju retke uspehe našeg fudbala. Sa druge strane, najšira sportska javnost isfrustrirana dugogodišnjim poniranjem našeg fudbala, lakše se prima na problematičnim temama.

Povremeni uspesi na takmičarskom planu, brzo se arhiviraju u konkurenciji sa skandalima i čestim aferama. Tako je i danas kada su pozitivni primeri poslednjih uspeha u srpskom fudbalu u senci tema o regularnosti takmičenja, istragama koje se vode u povodu regularnosti utakmica iz prošlog i ovog šampionata, a posebno najnoviji događaji u Crvenoj Zvezdi do kojih je došlo nakon orkestriranog skandiranja Zvezdinih pristalica za vreme i po završetku utakmice trećeg kola sa niškim Radničkim kada je tražena ostavka uprave kluba.

Crvena zvezda već niz godina pluta u svom vrtlogu. Za svoju agoniju, aktuelni zvaničnici optužuju druge činioce fudbala i srpske politike. Nedavno je generalni direktor dr Zvezdan Terzić optužio čelnika Fudbalskog saveza Srbije za klupski deficit kada je rekao: „...Karadžićeva sprega sa Partizanom je oduzela Crvenoj zvezdi 50 miliona evra!".

Izneo je i podatak da su trenutni dugovi oko 40 miliona evra, te da je najnovije rukovodstvo smanjilo dug za oko deset miliona evra.

Nema sumnje da su ogromni dugovi nepremostivi balast o koji su se saplitali mnogi prolaznici u Zvezdi nakon moralnog poteza legendarnog Dragana Džajića koji se povukao sa predsedničkog mesta 2005, nakon zahteva koji mu je sa Zvezdinog severa upućen povicima: "Džajo, odlazi!".

U fotelju je zaseo Dragan Stojković Piksi.

U njegovom dvogodišnjem mandatu se naglo uvećavaju klupski dugovi. Veliku dubiozu nisu uspeli da saniraju njegovi naslednici, biznismeni Toplica Spasojević i Dobrivoj Tanasijević zvani Den Tana.

Njihovi mandati su bili veoma kratki. I jedan i drugi su odlazeći sa funkcije isticali da u njihovom predsednikovanju, nije uvećan klupski dug. Šta više, Den Tana je poklonio klubu pozamašnu pozajmicu ličnih dolara.

U jednom od najkritičnijih trenutaka koji se vezuje za 2009 godinu predsedničku funkciju je preuzeo Vladan Lukić.

On je tom prilikom tvrdio da je to učinio u trenutku „...u kome niko nije želeo da vodi Crvenu zvezdu, kojoj je pretio raspad i gašenje kluba".

Do njegovog dolaska, javnost je samo špekulisala o visini dugova, ali zvaničnici nisu iznosili konkretne cifre. Međutim, Vladan Lukić je nakon izvesnog perioda na funkciji, obavestio javnost o velikim dugovima koji su se stvarali u nizu godina loše vođene politike, a koji su u tom momentu iznosili 31,5 miliona evra. Od tada, pitanje dugova Crvene zvezde nije silazilo iz fokusa javnosti.

Od povlačenja Dragana Stojkovića Piksija, zaključno sa završetkom vladavine Vladana Lukića, Crvena Zvezda punih šest godina nije osvajala državno prvenstvo. Ni finansijska situacija nije poboljšana. Na protiv, odlaskom Vladana Lukića i političkog prevrtača Gorana Vesića, koji je smatran sivom eminencijom Kluba u tom vremenu i dolaskom nove garniture visina duga se popela na 50 miliona evra. Pretio je bankrot!

Odgovor je usledio sa najvišeg državnog nivoa.

Nakon „preporuke" Aleksandra Vučića, predsednik Zvezde Vladan Lukić je podneo ostavku. Istog dana u zlo doba noći, prvi potpredsednik Vlade Srbije u pratnji ministra Aleksandra Antića, pred predstavnike medija dovodi Dragana Džajića, koga imenuje u predsednika Radne grupe za pripremu novih klupskih izbora. Tom prilikom, Vučić je rekao je da je Crvena zvezda "problem za sve u državi" i da će vlast videti kako može da pomogne da taj fudbalski klub "bukvalno ne bi nestao". Sa Draganom Džajićem i novim Upravnim odborom koji su činili Nebojša Čović, Ivan Tončev, Slaviša Kokeza, Branko Radujko, Aleksandar Antić, Miodrag Lemajić, Slobodan Babić, Predrag Ćulibrk, Božidar Cerović, Milovan Stanišić, Mirko Ristić, Dušan Savić, Branko Kovačević, Zoran Bašanović i Marko Ćulibrk,

Crvena zvezda je nakon šestogodišnje pauze konačno osvojila šampionsku titulu. Ali, povremeni konflikti unutar rukovodstva i izostanak pune podrške posebno na planu finansijske konsolidacije, bili su povod da legendarni Dragan Džajić nakon godinu i po dana napusti kormilo Zvezde. Uz njega su fudbalski kredibilitet, posebno među pristalicama crveno belih dobili pojedinci koji su kasnije simbolizovali Zvezdine upravljačke autoritete.

Krajem prošle godine, usledile su nova pomeranja u klubu. Na zasedanju Skupštine predstavljen je novi Upravni odbor u kome su uz Tončeva, Kokezu, Čovića, Radujka, Ćulibrka, Antića, Bašanovića, Babića i Cerovića mesto dobili

Branislav Đurđević, Srđan Knežević, Miloš Đurković, Mladen Jeftić, Dušan Bajatović, Vladica Popović. Za predsednika Kluba je izabran Svetozar Toza Mijailović, a za generalnog direktora dr Zvezdan Terzić. Mandat predsednika Skupštine je poveren legendarnom Ratomiru Dujkoviću, a potpredsednici su postali Stanislav Karasi i doajen glumišta Ivan Bekjarev. Prvi počasni predsednik je postao Dragan Džajić. Doneta je odluka da se stadion prekrsti u Stadion "Rajko Mitić".

Sve je izgledalo bajno! Transparentnost, nove pobedničke ambicije, reafirmacija vrednosti, poštovanje istorije, njenih aktera i tradicije... Ali, ubrzo se videlo ko kosi, a ko vodu nosi. Dr Zvezdan Terzić i Slaviša Kokeza su oličavali čelne autoritete. Moj nekadašnji predsednik Saveza socijalističke omladine Srbije, dakle čovek sa važnom pozicijom u državnoj politici Srbije i kasnije predsednik Crvene zvezde u godinama velikih uspeha, Svetozar Toza Mijailović je služio "autoritetima" kao moralni zaštitnik koji im je obezbeđivao kredibilitet pred najširom Zvezdaškom javnošću. Tome su poslužili i drugi velikani kojima su povereni mandati bez uticaja. Značajna obećanja su davana: od smanjenja dugova, velikih sponzorstava, novih titula...To je sličilo duhu politike njihovog mentora koji od svih reformi najefikasnije skida plate i penzije, radnike dovodi u robovski položaj, laže u zemlji i u inostranstvu, osakaćuje teritoriju...

Umesto na terenu, Crvena zvezda je vodila bitku na drugim frontovima.

Targetirani su Fudbalski savez Srbije i njegov predsednik Tomislav Karadžić. I u tome su lutali Zvezdini "autoriteti" od raznih ultimatuma, preko kompromisa do podrške. Nisu znali hoće li ili neće da smene Karadžića i njegove ljude. U tome se naročito gubio dr Zvezdan Terzić. Kokeza nije znao šta hoće - da li da se primi potpredsedničke funkcije u FSS ili ne.

Kada su se navijači uverili da se na takmičarskom planu beleže promašaji, bez obzira na prethodnu podršku vođa Delija koja je data na nedavnoj sednici Skupštine kluba, Sever je zagrmeo: Uprava napolje!

Bila je to poruka za pakovanje i putovanje, onih koji su dobili Vučićevo poverenje!

Prvobitna reakcija uprave da raspiše izbore za mesec dana i odbijanje ponuđenih ostavki od strane trenera Miodraga Grofa Božovića i dr Zvezdana Terzića, preko noći je pokazala dubinu problema u kojima pluta Crvena zvezda. "Delije" imaju prenaglašenu ulogu. Preko njih se dolazi, a na njihov zahtev se odlazi. U tom grmu leži zec! Koliko su navijači doprineli veličini Zvezde, oni su je učinili malim i nemoćnim klubom. Oni koji osim navijanja i bodrenja sa tribina ne doprinose materijalnoj potpori svoga kluba, šta više ugrožavaju je svojim nerealnim zahtevima ili razuzdanim ponašanjem koja se disciplinski sankcionišu, na žalost odlučuju o organizacionim, kadrovskim i drugim pitanjima politike kluba. Pre sedam godina je nekadašnji kandidat za predsednika kluba, prof. dr Zoran Bingulac koga je u izbornoj kampanji nadmašio Den Tana, postavio najednostavniju organizacionu formulu: "...Navijači treba da navijaju, uprava da upravlja, a igrači da igraju na visokom nivou."

Na žalost, pobednici su je ignorisali pa im se to vraća kao bumerang.

Dakle, poruku sa Severa Marakane - "Rajka Mitića" razumeli su i po njoj postupili: Branislav Đurđević, pa Slaviša Kokeza. Iza toga su usledile ostavke dr Zvezdana Terzića, Dušana Radujka, Predraga Ćulibrka, Dušana Bajatovića, Ivice Tončeva, Aleksandra Antića.

Crvena zvezda je pred kolapsom rukovođenja i veliko je pitanje kako će bez direktnog upliva državne strukture (čitaj: Aleksandra Vučića) izaći iz, možda najveće krize u vremenima poniranja.

Sa druge strane, komšije iz Humske slave uspehe na evropskoj sceni koja će im doneti najmanje pet i po miliona evra, a moguće i preko desetak miliona. Partizanovci, ogorčeni zbog napada koje su na račun njihovih miljenika činili Zvezdini "autoriteti", danas citiraju dr Zvezdana Terzića koji je samo pre dvadesetak dana izgovorio: "Videli smo Partizan kad izađe u Evropu, ne mogu gol da pogode..." ili Zvezdinog mentora Aleksandra Vučića koji objašnjenje za povike sa tribina "Vučiću pederu" prepoznaje u krivici koja mu se pripisuje "I kad fudbaleri Partizana promaše gol zato što imaju dve leve noge, odnosno neki od njih imaju dve leve"! "Levaci" ubiraju novac i slavu u Evropi, a Zvezdini "autoriteti" i njihov mentor bauljaju po tunelu bez kraja.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane