Natrag

Prosveta

Ministar prosvete Srđan Verbić i njegov pomoćnik Milovan Šuvakov, po odobrenju vođe i vladajuće partije, troše novac namenjen nauci kako oni hoće

Milion po milion, pun kamion!

Ministar prosvete Srđan Verbić i njegov pomoćnik Milovan Šuvakov, samostalno odlučuju o tome koliko će se desetina miliona evra kreditnog novca i gde u Srbiji potrošiti, uprkos tome što prosveta doslovno gladuje. Razumeju li ova politička nedonoščad koja su se direktno sa nokšira preselila u ministarske fotelje, šta je institucija kojom upravljaju? Koja pitanja otvara izjava Gorana Kvrgića, trećeg po redu direktora takozvane Jedinice za upravljanjem projektima, data Jutarnjem programu RTS 11. marta 2015. godine, u kojoj je rekao: „...Do sada je potrošeno otprilike sto i nešto miliona evra, a ostalo je da se potroši još 200 miliona evra." Ggde će i u šta tolike pare potrošiti Verbić i Šuvakov?

Piše: Nađa Keleri Andrejević

Ovo leto 2015. godine, ostaće zapamćeno po neobično živoj aktivnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (MPNT) i ministra Verbića. Njegova Jedinica za upravljanje projektima (JUP) je 14. jula 2015. godine raspisala veliki tender za nabavku nove kapitalne opreme, za preko 20 miliona evra, koji sadrži 1.120 uređaja.

Malo zatim, MPNT je 18. avgusta 2015. godine uputilo: „...Javni poziv svim zainteresovanim visokoškolskim ustanovama, naučnoistraživačkim organizacijama, drugim organizacijama i udruženjima registrovanim za obavljanje delatnosti obrazovanja ili nauke, da predlože projekte za revitalizaciju i razvoj istraživanja i obrazovanja u javnom sektoru".

Navodni cilj javnog poziva je: „da se napravi lista prioritetnih projekata kako bi se u saradnji sa zajmodavcem - Evropskom investicionom bankom odredili novi projekti za finansiranje iz neiskorišćenih sredstava kredita ugovorenog 2010. godine, prethodno namenjenih za grupu projekata koji u proteklom periodu nisu realizovani i projekata koji zbog promenjenih tržišnih okolnosti zahtevaju reviziju." Rok za podnošenje prijave i predloga projekata je 28 dana od dana objavljivanja poziva, a procenjena vrednost projekta mora da prelazi minimum od milion evra. Za „revitalizaciju" je predviđeno između 50 i 100 miliona evra.

Pozamašan kredit za nauku u vrednosti od neverovatnih 420 miliona evra podignut je 2010. godine, navodno sa ciljem da se podstaknu naučnoistraživački programi. Na naučne projekte je, umesto dvesta najsposobnijih ljudi posvećenih nauci, po partijskoj liniji je primljeno čak 4.000 neadekvatnih, trećerazrednih kadrova.

Projektni period trajao je od 2011. do 2014. godine, a produžen je kako bi ekipa iz Ministarstva prosvete potrošila ostatak novca. Dokaz da ne znaju na šta troše i koliko troše su i kontradiktorne izjave Gorana Kvrgića, direktora Jedinice za upravljanje projektima, i ministra Verbića o visini preostalog dela kredita koji „moraju" da potroše.

- Ovde se ne radi o tome da se ulaže u nauku, već o tome da se finansijska sredstva iz kredita pošto-poto potroše na nebulozne projekte. Naš predlog je da se što pre zaustavi ovo uludo bacanje para, da se razumni ljudi, koji još znaju šta Srbiji treba, dogovore i pokrenu akciju da se dalje trošenje što hitnije zaustavi, istakao je Naučni saradnik Instituta Vinča u penziji Filip Vukajlović i naglasio da je kod ministra Srđana Verbića nastupilo prosvetljenje kad je, povodom kredita podignutog za nauku i građevinskih poduhvata u vezi s tim kreditom, oko desetog avgusta izjavio:

„...Očigledno je da smo se 2010. zaleteli i hteli da gradimo objekte koje sa današnjim budžetom ne bismo mogli ni da čistimo", kad 18.08.2015. godine njegovo ministarstvo uputi: „...Javni poziv svim zainteresovanim visokoškolskim ustanovama, naučnoistraživačkim organizacijama, drugim organizacijama i udruženjima registrovanim za obavljanje delatnosti obrazovanja ili nauke, da predlože projekte za revitalizaciju i razvoj istraživanja i obrazovanja u javnom sektoru".

Rok za podnošenje prijava i predloga projekata je 28 dana od dana objavljivanja poziva, a procenjena vrednost projekta mora da prelazi minimum od milion evra!

Za „revitalizaciju" je predviđeno između 50 i 100 miliona evra. Sa osiromašenim ovogodišnjim budžetom i desetoprocentnim smanjivanjem plata svim istraživačima, Verbić se odlučuje da hitno pristupi trošenju preostalog kredita podignutog 2010. godine.

Samo mesec dana ranije, Jedinica za upravljanje projektima (JUP) njegovog ministarstva je raspisala veliki tender za nabavku nove kapitalne opreme, za preko 20 miliona evra, koji sadrži 1.120 uređaja.

Sve ovo bi, kaže Vukajlović, verovatno, prošlo pored njega neopaženo, da nije slučajno pogledao i upamtio nastup dr Gorana Kvrgića. Kvrgić, treći po redu direktor JUP-a od osnivanja 2010. godine, je gostujući u Jutarnjem programu RTS 11. marta 2015. godine, govoreći o preostalom novcu od kredita koji je 2010. godine podignut navodno za nauku, rekao da je: „...Do sada potrošeno otprilike sto i nešto miliona evra i da je ostalo da se potroši još 200 miliona evra."

Iako u međuvremenu ništa značajno nije trošeno, iz tog nerazumno i nepotrebno podignutog kredita, 17. avgusta 2015. godine Verbić je agenciji „Beta" izjavio: „...Želimo da podstaknemo našu naučnu zajednicu da bude inovativna. Radi se o 130 miliona evra. Mi smo uzeli kredit 2010. godine i 130 miliona evra je ostalo neutrošeno... Promenila se globalna situacija. Ono što je možda bilo izvodljivo 2010, 2015. Nije! I moramo da uradimo reviziju projekta." Ako se pogleda spisak uređaja koji bi trebalo da se na brzinu nabave, vidno je da se kupuje sve i ništa, kao na vašaru. I to, za projekte koji se završavaju kad i Đelićeva „Strategija" - kroz nepuna četiri meseca. I da dva najodgovornija čoveka za trošenje kredita pominju dve sume preostalog kreditnog novca koje se razlikuju 70 miliona evra.

Detaljnije ispitivanje o tome koliko bi još trebalo da ima novca da se potroši na osnovu projekta govori: „Istraživanje i razvoj u javnom sektoru" (u daljem tekstu „Projekat"), od prvobitno Zakonom predviđenih 420,8 miliona evra. U vezi sa ovim projektom su podignuta tri međunarodna kredita 2010. i 2011. godine.

Promoter „Projekta" i entitet koji je u potpunosti odgovoran za njegovu implementaciju, jeste Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (MPNT). Očekivani poslednji rok za završetak ovog „Projekta" bio kraj 2015. godine.

Svi pokušaji Filipa Vukajlovića da nađe propisno napisan projekat pod nazivom „Istraživanje i razvoj u javnom sektoru", sa detaljnim vremenskim okvirima njegovog okončanja, ostali su bezuspešni.

Prema njegovom ubeđenju 420,8 miliona vredan „Projekat", u stvari, nigde i ne postoji u jedinstvenoj pisanoj formi, a kad je tako, „Projekat" je onda u isto vreme i sve i nije ništa. Na sreću, ili na nesreću, postoji: "Izveštaj o realizaciji 'Projekta' - Period od septembra 2010. do maja 2015. godine" koji daje JUP na svom sajtu, i u njemu se tvrdi sledeće: „Istraživanje i razvoj u javnom sektoru u Srbiji je program koji se sastoji od 29 potprojekata koji su kategorisani u skladu sa EIB i CEB sporazumima".

Na osnovu ovog Izveštaja i još nekih javno dostupnih podataka, može se zaključiti da je ukupno u vezi sa ovim nepostojećim „Projektom" do sada potrošeno 91,6 miliona evra.

Na opremu 28,3 a na materijalne troškove istraživanja 15,6 i na građevinske poduhvate nešto preko 47 miliona evra. Ako od sume od 420,8 miliona evra, predviđene da se potroši u okviru „Projekta", oduzmemo planirano učešće Republike Srbije i lokalnih samouprava od 90,2 miliona evra, dobićemo za ukupnu vrednost projekta sumu od 330,6 miliona evra. Oduzimajući od ove sume 91,6 miliona evra - potrošenih prema objavljenim izveštajima do maja 2015. godine - dobićemo da je ostalo da se potroši još 239 miliona evra. To je skoro 40 miliona evra više od onoga što reče Kvrgić i preko 100 miliona evra više od onoga što nam reče ministar Verbić nedavno.

Za pripremu idejnog arhitektonskog rešenja, idejnog projekta, glavnog projekta i tenderske dokumentacije arhitektonskom birou Volfganga Čapelera plaćeno je skoro tri miliona evra i da je oko priprema za izgradnju Nanocentra u Beogradu potrošeno preko milion evra. No, sve je to malo da bi se od 239 miliona evra spustili na 130 miliona evra, koliko nam ministar Verbić reče da je preostalo od kredita.

U svetlu ovih neumoljivih cifara, bizarno zvuči izjava Verbićevog pomoćnika Milovana Šuvakova („Novosti" 17. avgusta 2015): „...Nikada ranije se nije na ovako transparentan način odlučivalo o velikim investicijama u nauci. Planirano je finansiranje započetih ili potpuno novih infrastrukturnih projekata, a na akademskoj zajednici je da izađe sa predlozima opravdanih, održivih projekata od kojih ćemo kao društvo imati višedecenijsku korist... Veliki deo, od oko 50 miliona evra, sada može da se uloži u nove projekte zahvaljujući tome što je ministar Verbić odustao od gradnje skupocenog Centra za promociju nauke (CPN). Od tog projekta odustalo se i zbog toga što je cena gradnje i opreme od početnih deset, na krajnje netransparentan način, povećana na neverovatnih 65 miliona evra...".

Da li stvarno danas Verbić i Šuvakov odlučuju o tome koliko će se desetina miliona evra kreditnog novca i gde u Srbiji potrošiti? Razumeju li ova politička nedonoščad, koja su se direktno sa nokšira preselila u ministarske fotelje, šta je institucija kojom upravljaju?

Po onome kako su do sada radili, ubeđen je Vukajlović, oni ne razumeju osnovne parametre tog objekta i skalu na kojoj igraju:

- Smatram da se od njih ne može očekivati da ubuduće trezveno i razumno procenjuju situaciju i da donose odluke koje neće biti štetne za državu. Zato bih pozvao sve nadležne državne organe, kao i najodgovornije predstavnike naučnih vlasti i udruženja, da hitno preduzmu korake u cilju zaustavljanja ponovnog nepromišljenog investiranja u zemljano-betonske radove i naučnu opremu za projekte koji su prošli, kaže Vukajlović.

Jasno je i da su se dobro organizovali i obezbedili medijsku podršku (ili bar duboko razumevanje) i da mladići iz MPNT veoma uspešno i uigrano sarađuju sa svojom omiljenom organizacijom „Spasimo nauku".

Ako je oni zajedno budu „spašavali", spasa joj biti neće, čak i da zakonom zabetoniraju hrvatski model organizacije i finansiranja nauke sa novim „nezavisnim agencijama" tipa skupe, po zlu upamćene, mlađane Jedinice za upravljanje projektima.

Glosa

Na naučne projekte je, umesto dvesta najsposobnijih ljudi posvećenih nauci, po partijskoj liniji je primljeno čak 4.000 neadekvatnih, trećerazrednih kadrova

Glosa

„...Očigledno je da smo se 2010. zaleteli i hteli da gradimo objekte koje sa današnjim budžetom ne bismo mogli ni da čistimo. Ono što je možda bilo izvodljivo 2010, 2015. nije! I moramo da uradimo reviziju projekta." (Srđan Verbić, ministar prosvete)

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane