Natrag

Bezakonje

Politika bez pokrića: kako je sadašnji režim i na pravnom i na ekonomskom planu ostvario kontinuitet sa prethodnim

Na koga režim reži?

Posle više od tri godine lične vladavine Aleksandra Vučića i njegovih naprednjaka, jasno je da se Srbija još više udaljila od ideje parlamentarne demokratije, pravne države i poštovanja zakona. Tačnije, njegov režim je približio sva zakonska rešenja samome sebi. On, sa vrha, preko svojih slepih poslušnika raspoređenih u državnim institucijama. Na taj način deli svoju selektivnu pravdu. Protivnike surovo kažnjava a one od kojih ima koristi toleriše i drži im "prljavi veš" u fioci, za slučaj da krenu na njega.

Josip Bogić

Javnost u Srbiji je pre nekoliko godina čula za neke nove "pravno-ekonomske" pojmove, poput isisavanja novca, teške korupcije, izvlačenje novca i slično...Pojam "isisavanje" pre liči na pojam iz porno filmova nego iz pravne terminologije. Pojmovi "teška i laka" postoje u boksu, u industriji, u vojsci, a pojam "izvlačenje" postoji takođe u vojnoj terminologiji, ali u pravničkoj - ne! Jedan nadahnuti "kreativac" tvrdio je da javnost ne pravi razliku između ličnog novca i novca firme, čak ni ona stručna.

Ko je imao prilike da pročita detaljno Konvenciju o transnacionalnom organizovanom kriminalu, tamo bi video da postoji termin težak zločin, koji pod tim podrazumeva zaprećenu kaznu zatvora od najmanje četiri godine ili težu, a ne propisanu. To nije isto. Minimum i propisano nije isto! Za tešku korupciju koju pominje zaprećen je minimum od dve, i tu nema minimuma od četiri godine. Jeste da on primenjuje naš Zakon, ali on nije u skladu sa Konvencijom.

To se najbolje videlo u mnogim predmetima koji su propali ili koji već godinama propadaju. Ali, kako reče slavni pravnik Baltazar Bogišić, što se grbo rodi, vreme ne ispravi. Izgleda da su se naši tužioci zaplašili pa ne smeju da se odupru neznalicama. Teško da je neko od njih naučio Konvenciju Ujedinjenih nacija ili Evropsku konvenciju o suzbijanju korupcije u kojima jasno piše šta je korupcija, i koja lica podležu korupciji. Prema tim odredbama teško da bi sadašnje "državne neprijatelje" ikada ugurao u krivični postupak.

Da li je neki tužilac u međuvremenu, za ovih nekoliko poslednjih godina progledao?

Tužilaštvo za organizovani kriminal je, od kako postoji, a posebno u skorijoj prošlosti, stalno vodilo više nekakvih predistražnih radnji povodom spornih privatizacija kojima se bavio Savet za borbu protiv korupcije, kao i onih za koje se sumnja da su dovele do uništenja privatizovanih preduzeća. Od toga, kao što znamo, ne beše ništa. Nijedan veliki lopov iz bivših režima nije do kraja procesuiran i osuđen.

"...Prioritet su privatizacije kojima se bavio Savet za borbu protiv korupcije, međutim, preispituju se i privatizacije za koje se sumnja da su dovele do uništenja privatizovanih preduzeća i kupcima poslužile za prisvajanje njihove imovine", rekao je jedan bivši tužilac. Koliko je bilo pokrenuto postupaka protiv pokojne Verice Barać od strane tajkuna, a tužilaštvo ni da mrdne već staje u odbranu tajkuna. Tužioci treba da daju odgovor šta su čekali toliko godina i kako se povremeno sete da se u nekom konkretnom slučaju radi o organizovanom kriminalu? Država je umnogome doprinela preranom odlasku Verice Barać, a i tužilac Miljko Radisavljević je zatvarao oči. Nečinjenje se u krivičnom postupku zove saučesništvo. Da li se neko seća kad je tužilac Radisavljević prvi put "progledao"? Bilo je to dok je Vučić još bio takozvani prvi potpredsednik vlade i kad je počeo da promoviše svoje autokratske ambicije, preteći prstom svima i svakome. Naravno, tužilac Radisavljević se opravdano uplašio da mu funkcija ne bude ugrožena. Za jednog poslušnika njegovog kalibra, reagovao je više nego prirodno: uplašio se, savio rep i pristao da radi kako mu gazda kaže.

Ni sada nije bolje. Kad bi vođa nekim čudom povikao: hapsiti i MMF, EBRD, bankare, odmah bi prionuo na posao da se procesuiraju i MMF, EBRD i svi veliki svetski trgovinski lanci. Da ispita, sa kojim pravom MMF i EBRD nama daju kredite pod "povoljnim uslovima" tako da ćemo mi i naše buduće generacije otplaćivati kamatu i glavnicu. Ovo iz razloga što su oni taj novac stekli na lak način. Takođe, valja očekivati procesuiranje i svih onih iz belog sveta što nam prodaju robu skupo a sirovine su kupili jeftino i iza njih procesuiranje i svih bankara koji su nagovorili jadan narod da kredite uzmu u "švajcarcima" pa sada vraćaju više novca nego što su dobili! Treba onda očekivati procesuiranje i svih onih koji zemlju po Srbiji daju besplatno strancima, koji će navodno da ulažu svoj kapital! Zašto se po istoj logici ne podeli zemlja i građanima Srbije jer oni sigurno svoju zemlju više vole od stranaca?

Ko je to hapsio do skora...

Zar nije to tužilaštvo i ovaj specijalni tužilac, kada su svojevremeno hapšeni Miodrag Miki Savićević, Dragan Džajić, Cvetković i ostali koji su kasnije bez dokaza pušteni iz protvora? Po čijem nalogu je policija radila ta hapšenja, i ko je za to odgovarao? I ne samo on, tu je isti i direktor policije a možda i budući! Da li je i tada policija za sva navedena nezakonita hapšenja radila isključivo po nalogu tužioca Miljka?

Sve su to profesionalni poslušnici a nikako ljudi od zanata i profesije. Kada je gospodin Vučić jednom rekao da je ovim činom sam sebi presudio bio sam iznenađen tom izjavom. Ali, možda je bio i u pravu! Izgleda da, kada je gospodin Vučić shvatio kakve je saradnike izabrao, bolja sudbina ga ne može snaći. I ne samo to u istoriji vladanja mnogi vladari su sebi presudili tako što su se okružili poslušnicima i idiotima. Čak je na maču Aleksandra Velikog pisalo: "...čuvaj se prijatelja, ja te čuvam od neprijatelja".

Predsednik vlade se okružio prijateljima koji su bili i prijatelji Slobodana Miloševića, Vuka Draškovića, Zorana Đinđića, Vojislava Koštunice i mnogih drugih! Koliko su bili iskreni tada, toliko su i sada, ali to Vučić ne želi da zna, ili mu baš takvi i trebaju...Uostalom, i on se nekada predstavljao kao nečiji prijatelj, mada je poznato da je on izdao ili prodao svakoga od njih. Jer, zaboga, imperator je iznad svih, ne sme da ima prijatelja i mora da bude što bliže božanskim visinama.

Ali, bez obzira na sve remetilačke faktore, borbu protiv korupcije uvek treba podržati. Ipak, treba najpre znati da nema korupcije bez upletenosti političara i vrha policije i pravosuđa. Do sada su hapšene samo sitne ribe i direktorčići, onda se pomalo prešlo i na neke velike privrednike velike, ali političari i kreatori velike, istorijske pljačke ovoga naroda, i dalje ostaju na slobodi.

Konačno, ne treba zaboraviti, Srbiju su opljačkali političari udruženi u političke stranke koje posluju po principu mafijaških familija. Pravi tajkuni u Srbiji su političke stranke na vlasti. Podele tržište kao feude, reketiraju privredu i narod svako u svom domenu i povremeno u međusobnim sukobima "smaknu" nekoga i posle nastavljaju da rade u miru. Bez kontrole i bez konkurencije. Ovakav "koncept" doživeo je svoju lopovsku renesansu upravo tokom mandata Aleksandra Vučića koji je, zbog apsolutne moći koju je sebi pribavio, apsolutno i odgovoran za sva zla koja se dešavaju.

O policiji ne treba trošiti previše reči. Ovaj sistem se na žalost raspada sam od sebe, umesto da postane moderan i efikasan, da se bavi suštinskim a ne perifernim stvarima. Da uhvati krupne zmije za glavu i da ne troši energiju na sitne ribe i mučenike koji su samo nus-proizvod jednog skandaloznog i kriminalnog društva.

Jednom, kad i ako bude raspisan konkurs za direktora policije, stručna komisija koja će proveravati kandidate moraće konačno da proveri sledeće činjenice: koji fakultet su završili, kada i gde, koje strane jezike govore i koji nivo (pošto neki ne govore ni srpski tečno), koliko policijskog iskustva imaju u fakultetskoj spremi, kada su polagali stručni ispit za visoku stručnu spremu u MUP-u, koliko su lica procesuirali, odnosno uhapsili, i sa krivičnom prijavom predali sudskim organima u svom doskorašnjem radu, koliko činova odnosno radnih mesta su preskočili tokom svog radnog iskustva, da li su prikazali svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu...Posle ovih provera, ministar policije bi imao lak zadatak oko izbora direktora, ali...Političkim mešetarenjem, uvek ispadne da na ključna mesta dođu razni "nosovi" i "kljunovi" koji predstavljaju sramotu za profesiju.

GLOSA

Pravi tajkuni u Srbiji su političke stranke na vlasti. Tako je od početka višestranačja, a danas ovu "tajkunizaciju" treba pripisati onome ko drži svu vlast u svojim rukama. On i njegova stranka, podelili su tržište kao feude, "zahvataju" iz privrede i povremeno u međusobnim sukobima "smaknu" nekoga i posle nastavljaju da rade u miru.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane