Natrag

Tabloid istražuje

Kako se izvršna vlast sprda sa svojim žrtvama i kako su Vučić i Legija povezani zločinom

Milorad Ulemek - grozni ubica i lažni svedok

Višestruki ubica Milorad Ulemek Legija, osuđen na 40 godina zatvora, angažovan je od strane Vučićevog režima da lažnim svedočenjem o pozadini ubistva novinara Slavka Ćuruvije, optuži nevine ljude. U tome mu pomažu i dvoje režimskih novinara, Veran Matić i Ljiljana Smajlović. Vučić pokušava da skine ljagu sa sebe, zbog pretnji koje je svojevremeno uputio Ćuruviji, i pokušaja fizičkih napada na njega na javnim mestima. Prvostepeno veće će sigurno osuditi optužene. Ovaj proces je težak desetine miliona evra, koliko je uloženo da se donese lažna presuda. Ulemek je organizovao i ubistvo generala Boška Buhe, a potom i lažni proces na kojem su optuženi nevini ljudi, koji su još pod poternicom, kako bi se prikrilio njegova odgovornost i za ubistvo slikara Dragana Maleševića Tapija. Zločin povezuje Vučića i Ulemeka.

major Goran Mitrović

Dolaskom DOS-a (Demokratska opozicija Srbije) na vlast, mnogi građani su gajili nadu da će se rasvetliti ubistva, koja Miloševićeva vlast nije želela da reši. Tadašnji predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić se, i pre nego što je formirao Vladu, spajtašio sa surčinskom mafijom, koja je ubijala u Miloševićevo vreme. Takođe je postao blizak i sa komandantom Jedinice za specijalne operacije (JSO) Miloradom Ulemekom, groznim ubicom, koji se pokrivao snagom jedinice kojom je komandovao.

Javnost je očekivala da će Đinđićeva vlada naručioce, organizatore i ubice Slavka Ćuruvije, vlasnika Dnevnog Telegrafa, lista koji je bio širom otvoren za tadašnju opoziciju (DOS), požuriti da izvede pred lice pravde i sud javnosti.

To se za Đinđićeve vladavine nije desilo. Naprotiv, ista ubilačka grupa nastavila je sa svojim ubilačkim pohodom, predvođena Miloradom Ulemekom i Dušanom Spasojevićem. Njihova žrtva bio je i Boško Buha, bivši načelnik SUP-a Beograda, koji je smenjen sa ove dužnosti i premešten u MUP Srbije, jer je planirano da bude ubijen. Njegovo ubistvo naručio je i organizovao Milorad Ulemek, a pucači su bili Sretko Kalinić, zvani Zver i Dušan Krsmanović.

Predsednik Vlade Zoran Đinđić se nije trudio da javnosti objasni ko to ubija po Beograda, u kojem više nema Marka Miloševića. Za ubistvo generala Boška Buhe optužena je grupa, koja se međusobno nije poznavala, a njoj je pripisano da je spremala i atentat na premijera Đinđića. Zato su i uhapšeni, a hapšenje je sproveo Dušan Spasojević, vođa surčinske bande, uz podršku Milorada Ulemeka.

Tapijeva smrt bila planirana

Da podsetimo, u Beogradu je 28. oktobra 2002. godine uhapšeno nekoliko osoba, pod optužbom da su pripremali ubistvo premijera Đinđića i da su ubili generala policije Boška Buhu.

Hapšenje Nikole Maljkovića, prvooptuženog, izvršila je banda Dušana Spasojevića, vođe surčinske mafije. Prvo su ga zverski pretukli, i samo zahvaljujući svojoj konstituciji i sportskom duhu, on je preživeo batine. Sa njim su uhapšeni i Dušan Ilić zvani Limar i Vladimir Jakšić, a osumnjičeni Željko Maksimović Maka nije bio dostupan, jer nije tri godine bio u Srbiji. I za njim je raspisana poternica.

U policiju je 29. oktobra priveden poznati slikar Dragan Malešević Tapi, pod optužbom da je planirao ubistvo Đinđića, ali su ga inspektori odeljenja za krvne delikte udavili kesom, a u organizaciji Milorada Ulemeka Legije, koji je i organizator ubistva generala Buhe.

Policija je odmah saopštila da je Malešević doživeo srčani udar i da je preminuo. Međutim, iz krugova bliskih policiji moglo se čuti da je nesrećnom slikaru stavljana kesa na glavu i da je ugušen. Povodom Maleševićeve smrti i hapšenja, kako su ih okarakterisali, članova ozloglašene Makine grupe, oglasili su se Đinđić i njegov ministar unutrašnjih poslova Mihajlović.

Đinđić se obratio naciji objašnjavajući da je lično naredio hapšenje Maksimovićeve kriminalne grupe, jer se došlo do saznanja da su planirali njegovo i ubistva visokih državnih funkcionera. Istim povodom, Mihajlović je saopštio da je zbog izuzetnih zasluga u raskrinkavanju ove "zločinačke grupe" nagradio novčano od po 30.000 dinara 55 pripadnika SUP-a Beograd i isto toliko radnika Bezbednosno-informativne agencije. Sedmoricu inspektora vanredno je unapredio, a među njima i tadašnjeg načelnika beogradske policije Milana Obradovića, u čin pukovnika. Mihajlović je naveo i da je Malešević bio "neplanirana žrtva".

Pod snažnim pritiskom i pretnjama, istražni sudija Okružnog suda u Beogradu je Maljkoviću, Jakšiću i Iliću odredio pritvor.

Nakon odugovlačenja, sudski proces takozvanoj Makinoj grupi je okončan oslobađajućom presudom, koju je donelo veće sudije Zorana Tatalovića u Specijalnom sudu za organizovani kriminal.

Ko je stajao iza nameštenog procesa Makinoj grupi?

Odmah po donošenju oslobađajuće presude, jer se tokom procesa utvrdilo da je on montiran od strane Ulemeka, Dušana Spasojevića i inspektora odeljenja za krve delikte Slobodana Pažina, oglasio se i specijalni tužilac Jovan Prijić zahtevajući od tadašnjeg ministra Dragana Jočića da utvrdi odgovornost svih osoba koje su učestvovale u podmetanju lažnih dokaza i svedoka u predmetu "Makine grupe".

Tadašnji generalni inspektor Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Vladimir Božović više od četiri meseca je sa svojim saradnicima vodio istragu o nelegalnom hapšenju Nikole Maljkovića, Vladimira Jakšića i Dragana Ilića Limara i rasvetljavao okolnosti pod kojima je u prostorijama beogradske policije stradao slikar Dragan Malešević Tapi.

Pukovnici njegove službe, Milorad Veljović, Dragan Bulatović i Dragan Obradović, sačinili su izveštaj i predložili Božoviću da se Okružnom tužilaštvu u Beogradu podnese krivična prijava protiv Zorana Janjuševića, tadašnjeg savetnika za bezbednost premijera Zorana Đinđića, Čedomira Jovanovića, bivšeg šefa poslaničkog kluba DOS-a, Nenada Milića, nekadašnjeg zamenika ministra policije, Milana Obradovića, bivšeg načelnika SUP Beograd, i još desetak policijskih funkcionera zbog Maleševićevog ubistva i nasilja nad Maljkovićem, Ilićem i Jakšićem, kao i zbog zloupotrebe službenog položaja.

Tadašnji okružni tužilac u Beogradu Marija Šušnjević izdala je Božoviću uputstvo da se sve osobe privedu istražnom sudiji. On je, međutim, tvrde dobro upućeni u policiji, prihvatio predlog predsednika Srbije Borisa Tadića da prikupljenim podacima ucenjuju Čedomira Jovanovića da mirno napusti Demokratsku stranku, a oni bi mu zauzvrat oprostili učešće u nameštanju afere takozvanoj Makinoj grupi.

Suđenje Makinoj grupi, optuženoj za ubistvo policijskog generala Boška Buhe, za udruživanje radi vršenja krivičnih dela, za terorizam i nasilno obaranje ustavnog poretka, odvijalo se pred većem Specijalnog suda, kojim je predsedavao Zoran Tatalović.

U procesu koji je trajao više od 18 meseci, utvrđeno je da se pripadnici Makine grupe nisu poznavali, i da Željko Maksimović tri godine nije bio u Beogradu. Akcijom hapšenja, kako se moglo čuti, rukovodio je Dušan Spasojević, kasnije optužen i za Đinđićevo ubistvo, i likvidiran u policijskoj akciji Sablja.

Spasojevićeva banda uhapsila je i skoro do smrti tukla Nikolu Maljkovića i Dragana Ilića Limara, a potom ih, polumrtve, predala policiji. U montiranju procesa učestvovali su i Čedomir Jovanović, Zoran Janjušević, Nenad Milić i Milan Obradović.

I, konačno, 18. novembra sudsko veće je presudilo: petorica optuženih oslobođeni su optužbe za ubistvo generala Buhe, za udruživanje radi nasilnog obaranja ustavnog poretka i za terorizam. I zamenik specijalnog tužioca je u završnoj reči izjavio da nema nijednog dokaza da su optuženi krivi, ali je ipak, zatražio - najstrože kazne.

Da li će za Tapijevo ubistvo, nameštanje procesa, iznuđivanje iskaza i zloupotrebu službenog položaja neko odgovarati? Verovatno neće, jer Srbija brzo zaboravlja. Niko od njih neće stati pred sudsko veće da objasni svoje nedelo.

Građani, poreski obveznici, platili su policajcima nagrade. Nikom od njih sigurno neće pasti na pamet da vrati primljenih 500 evra.

Na oslobađajuću presudu članovima ''Makine grupe'' tužilac Jovan Prijić je formalno izjavio žalbu, a istog dana je naredio ministru policije da utvrdi ko je montirao proces.

Nakon sprovedene istrage optužnica za montiranje procesa podignuta je protiv nekoliko lica, među kojima je bio i Milorad Ulemek.

Vrhovni sud Srbije, pod snažnim pritiskom tadašnje predsednice Vide Petrović Škero, koja je bila pod uticajem Čedomira Jovanovića, ukida oslobađajuću presudu, navodno iz formalnih razloga, i predmet vraća na ponovno suđenje. Optuženima je ponovo određen pritvor, ali su Maljković i Maksimović ostali nedostupni, i sud je odbio da im sudu u odsustvu, da se predmet ne okonča. To i danas traje!

U akciji "Sablja", Dušan Krsmanović je priznao da je bio sa Sretkom Kalinićem, kada je on ubio generala Boška Buha na Novom Beogradu, a da je Milorad Ulemek zvani Legija sa svojom grupom i obezbeđenjem, čekao trista metara dalje.

Po nalogu zamenika ministra unutrašnjih poslova Nenada Milića, izjava Dušana Krsmanovića je ''zaturena'', jer je Legija još bio na slobodi.

Željko Maksimović i Nenad Maljković su još pod lažnom optužbom da su ubili generala Buhu. Sud bi mogao da im sudi u odsustvu i da donese presudu, jer je već doneta bila oslobađajuća presuda. Neko uporno štiti Milorada Ulemeka, da ne odgovara za grozne zločine, pa i za ubistvo generala Buhe.

Streljanje mrtvog Ćuruvije

Uloga groznog zločinca Milorada Ulemeka u političkom životu Srbije nikako da se rasvetli. Još jedno ubistvo koje je rastužilo Srbiju čeka na razjašnjenje. Isto se montira, a u njemu opet učestvuje Milorad Ulemek, osuđenik na 40 godina zatvora zbog ubistva Đinđića i još nekoliko osoba, ubijenih od strane ubica Dušana Spasojevića, a po njegovom nalogu.

Vlada Srbije donela je 21. septembra 2012. godine odluku o formiranju međunarodne komisije koja će da istraži nerešena ubistava novinara u Srbiji, a to je saopštio i direktor Fonda B92 Veran Matić.

Na konferenciji OEBS-a o slobodi medija u jugoistočnoj Evropi, Matić je rekao da je vlada Srbije donela odluku o formiranju međunarodne komisije, koja će da istraži ubistva novinara Radislave Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića.

Cilj rada te komisije, jeste da se utvrdi zašto su prethodne istrage bile neuspešne i da se postavi osnova za vođenje budućih istraga o ubistvima novinara! Znači, ubistva novinara su i dalje u planu Vlade Srbije

Tako su istragu o ubistvu Slavka Ćuruvije, po nalogu Aleksandra Vučića, poverili Veranu Matiću, Ljiljani Smajlović i grupi novinara iz NUNS-a, koji su, uvidevši šta im je zadatak, brzo napustili rad te komisije.

Vučićeva uloga u ubistvu Slavka Ćuruvije može se smatrati kao uloga naručioca i inspiratora ubistva.

Specijalni sud u Beogradu odredio je 15. januara prošle godine pritvor do 30 dana dvojici bivših pripadnika Državne bezbednosti Milanu Radonjiću i Ratku Romiću osumnjičenima za učešće u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije. Kuraka i Romića, Komisija Vlade Srbije je označila kao direktne izvršioce, a kao organizatore označila je Milana Radonjića i Radomira Markovića.

Sudija za prethodni postupak nakon saslušanja Radonjiću i Romiću odredio je pritvor zbog ''...postojanja opasnosti od bekstva, bojazni da će ometati postupak uticanjem na svedoke, kao i zbog visine zaprećene kazne za krivično delo za koje se terete, a koja je preko deset godina.''

Dan ranije Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je istragu protiv Radonjića koji je u vreme ubistva Ćuruvije bio šef beogradskog centra DB-a, Romića koji je radio kao načelnik Šestog odeljenja tog centra, kao i tadašnjeg šefa DB-a Radomira Markovića i pripadnika posebne službe obezbeđenja u DB-u Miroslava Kuraka, saopštio je tužilac Miljko Radisavljević.

Marković je u zatvoru u Požarevcu, a Kurak nije dostupan pravosudnim organima i za njim je raspisana međunarodna poternica.

Ključni svedok u ovoj istrazi je nekadašnji komadant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija, koji u požarevačkom zatvoru izdržava kaznu od 40 godina zatvora, kao i još dva lica čiji identitet nije saopšten iz bezbednosnih razloga.

Ulemek je o ubistvu Ćuruvije progovorio i istražnim organima dao podatke koji su pomogli rasvetljavanje tog slučaja, saopštila je Komisija.

Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999, u jeku NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Ubistvo je izvršeno oko 17 časova u Beogradu, u Svetogorskoj ulici (u to vreme Ive Lole Ribara), u prolazu ispred broja 35, gde su se nalazile prostorije marketing službe Dnevnog telegrafa, a na četvrtom spratu i stan u kome je Ćuruvija živeo.

Ubice su u Ćuruviju ispalile 17 metaka, a zatim ga ''overile'' i jednim pucnjem u glavu. Sa njim je tada bila njegova nevenčana supruga, istoričarka Branka Prpa.

Radonjiću i Romiću sudi se u Višem sudu u Beogradu za pomaganje u pokušaju ubistva Draškovića u Budvi 2000. godine. Prvostepeno su bili osuđeni na osam i sedam godina zatvora, ali je ta presuda ukinuta i naloženo je novo suđenje. I u ponovljenom postupku su oslobođeni od odgovornosti.

Odmah po hapšenju ''ubica" Slavka Ćuruvije, istraga je dobila žestok šamar. Svedok ovog ubistva, istoričarka Branka Prpa, tada supruga ubijenog Slavka, izjavila je da je istražnom sudiji, i u prethodnim svedočenjima, potvrila da Miroslav Kurak nije ubio njenog muža. Dakle, optužnica pada u vodu.

Preko dnevnog lista "Politika", Ljiljana Smajlović je povela žestoku kampanju protiv Branke Prpe, jedinog svedoka ovog ubistva, koja je pokvarila planove Vučićeve kamarile da optuže nevine ljude.

Tokom istrage, većina saslušanih svedoka osporila je svedočenje Milorada Ulemeka Legije. Tako je i bivši zamenik direktora BIA, Milorad Bracanović, izjavio istražnom sudiji da nije tačna Ulemekova tvrdnja da je sa Legijom helikopterom doputovao u to vreme sa Kosova, gde su obojica bili na ratištu, jer je Legija navodno doneo ubicama oružje, jer je avio saobraćaj nad Srbijom bio zabranjen. Osporio je i Legijno svedočenje da je Legija od njega tražio da ubiju Kuraka i Romića, radi zatiranja tragova. Bracanović je bio kategoričan u tvrdnji da mu to Ulemek nije predlagao u vreme dok je bio zamenik direktora BIA, jer bi ga morao uhapsiti, budući da su Kurak i Romić bili službenici BIA, a Ulemek penzioner.

Upućeni tvrde da je Ulemek dobio od Vučića 20 miliona evra za lažno svedočenje, kojim bi se, zauvek razrešio slučaj, i sa njega pala ljaga.

Podsećamo, istog dana kada je ubijen Ćuruvija, u Klubu poslanika u Tolstojevoj ulici, negde oko 19 sati, ubica Luka Pejović primio je od Milutina Mrkonjića i Milovana Bojića koverat u kojem je bilo 70 hiljada maraka, kao nagrada za ubistvo Ćuruvije. "Konačno dobro odrađen posao'' - potapšao je Mrkonjić Pejovića.

Suđenje optuženima za Ćuruvijino ubistvo tek je počelo. Istoričarka Branka Prpa rekla je prošle nedelje u Specijalnom sud u Beogradu da joj Miroslav Kurak, koji je optužen kao neposredni ubica, ne liči na osobu koja je pucala na Slavka Ćuruviju. Ona je svedočeći u Specijalnom sudu u Beogradu na suđenju otuženima za ubistvo Ćuruvije, a odgovarajući na pitanja Kurakovog branioca Stevana Protića, pojasnila da je Kuraka videla na slici objavljenoj u medijima koju joj je pokazala jedna novinarka.

"Tada sam prokomentarisala da mi to lice ne liči na ubicu", navela je ona. Prpa, koja je bila u društvu Ćuruvije kada je ubijen u prolazu zgrade u Svetogorskoj gde su živeli, potom je ukazala da je ubicu gledala sa zemlje, on je stajao iznad nje.

"...Lice mu je otkriveno samo je na glavi imao crnu vunenu kapu i jaknu. Lice je amorfno, bez nekih fizičkih karakteristika. Imao je široko lice, i krupne crne oči i bio je izuzetno bled", ispričala je Prpa koja je prilikom napada zadobila udarac u glavu.

Prpa je opisala da ubica nije bio mnogo visok, po njenoj proceni oko 175 centimetara, nabijen, izbildovan i kratkog vrata. Prema njenim rečima, 11. aprila na dan ubistva, Ćuruvija i ona krenuli su u šetnju oko 14 sati i po povratku, u pasažu kuće u Svetogorskoj ulici gde su živeli, Slavko je "počeo da pada kao da se sapleo".

"Slavko je počeo da pada i držao me je za ruku. Okrenula sam se da vidim šta se dešava i tada sam dobila udarac u glavu i pala. Slavko je pao pre mene i ja za njim. Dok sam ležala videla sam čoveka koji je prilazio s pištoljem ka nama koji smo ležali na zemlji. Prišao je Slavku i pucao u mu glavu", ispričala je Prpa.

Onda je čovek s pištoljem došao do nje.

"Ja sam ćutala i gledala i on je ćutao i okrenuo se i mirno i polako otišao sa mesta zločina", rekla je Prpa.

Odgovarajući na pitanje tužioca da li su na licu mesta bile dve osobe, iako je videla samo jednog čoveka, Prpa je navela da osoba koja je pucala nije mogla da istovremeno nju udari.

"...Zbog toga sam imala osećaj da je mene neko drugi udario. Najviše zbog toga što smo gotovo istovremeno padali", ipričala je ona. Prpa je takođe istakla da je ubistvo Slavka Ćuruvije rezultat represije koja je krenula od oktobra 1998. kada je donet u to vreme novi Vučićev Zakon o informisanju.

Istog dana, pred sudom je novinarima gospođa Prpa potvrdila da su joj nakon ubistva Slavka, inspektori iz krvnih delikata pokazali nekoliko fotografija, a ona je na jednoj prepoznala ubicu.

"Zove se Luka Pejović, i on je ubica", rekli su joj inspektori. Njoj su savetovali da sačeka sa izjavama, jer su vremena teška.

Inače, Luka Pejović je izrešetan u sačekuši decembra meseca 2000. godine, a 29. juna 2008. godine, teško je povređena njegova supruga Biljana Pejović (a lakše je povređen njegov sin Filip), kad je nepoznati napadač podmetnuo bombu ispred njihovog stana na Novom Beogradu. Pejovićev ubica nikada nije pronađen, niti se za njim tragalo.

Dobro obavešteni izvori tvrde da je ubijen po nalogu Milorada Ulemeka Legije.

Pred istražnim sudijom Specijalnog suda svedočio je i bivši ministar policije Dušan Mihajlović, koji je na pitanje Radomira Markovića potvrdio da je istraga utvrdila da je ubica Luka Pejović, i da Markovićevo ime niko nije dovodio u vezu sa ovim ubistvom.

Ako nema dokaza, postoje Veran Matić, Ljiljana Smajlović, Milorad Ulemek i Aleksandar Vučić. Oni su dokazi.

I pored svedočenja očevica ubistva, prvostepeno veće će sigurno osuditi optužene. Ovaj proces je težak desetine miliona evra, koliko je uloženo da se donese lažna presuda.

Skoro sva suđenja pred specijalnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu su lažna i montirana. Srećom, većinom su donete oslobađajuće presude. Mnogi su umrli u zatvori, ili odmah po puštanju na slobodu, osramoćeni, opljačkani...

Hoće li ikada Vučić odgovarati za svoje zločine?

A 1. Vučićevi fizički nasrtaji na Ćuruviju

Vučić je montirajući svojevremeno sudske procese, zabranio rad Ćuruvijinih novina, zaplenio mu imovinu, a preko tadašnjeg kolege, JUL-ovog ministra pravde Dragoljuba Jankovića uspeo je čak da spreči Radeta Ćuruviju, Slavkovog sina, da proda stan i dođe do para za egzistenciju. Prilikom dva slučajna susreta, jednom na Knez Mihailovoj ulici, ispred „Ruskog cara", i drugi put u Sava centru, na otvaranju FEST-a, Vučić je i fizički nasrnuo na Ćuruviju, željan da mu lično, svojim rukama presudi.

Vučić je u listu "Argument", vlasnika Ratka Dmitrovića, poručio Ćuruviji da će mu se osvetiti. I bi tako. Ćuruvija je, pre streljanja, osuđen na šest meseci zatvora, zbog navodne uvrede iznete na račun tadašnjeg ministra Milovana Bojića, kju je u Slavkom odsustvu iz zemlje, objavio njegov list. Vučić i Bojić su prvo medijski organizovali linč Ćuruvije, a potom i njegovo ubistvo. Proces koji je u toku je čista sprdnja.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane