Natrag

(Su)ludovanje

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (61)

Svaka vaška obaška

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Najgori medu njima je, svakako, ministar pravde Nikolica Selaković. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i zbog čega je onda čudno što Evropska unija ne otvara ni jedno poglavlje u pregovorima sa Srbijom, pa ni ono o pravosuđu. O tome piše urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, nekadašnji načelnik uprave u policiji.

Milan Glamočanin

Srpski sudovi sve više liče na pijacu. Rasprodaja pravde je, počevši od dolaska na čelo Ministarstva pravde Snežane Malović, a potom Nikolice Selaković, svakodnevna. Sudije, poput seljanki u pregačama, koje prodaju svoj znoj, rasprodaju svoj moral.

Zakoni se donose da bi se primenjivali, ali se danas u Srbiji zakoni primenjuju po slobodnom uverenju sudija. Isti član se tumači po nahođenju sudije, tačnije kako mu se naredi, ili se to očekuje od njega, kada je plaćen.

Primeri najbolje svedoče o izrečenim tvrdnjama.

Ditrektorka privrednog društva Ringer Aksel Springer iz Beograda, koje je izdavač i dnevnog lista Blic, Jelena Drakulić Petrović, i njena zamenica Tijana Bajović, podnele su Višem sudu u Beogradu 4. novembra prošle godine tužbe kojim su tražile da sud donese privremenu meru kojom će odgovornom uredniku Magazina Tabloid Milovanu Brkiću, zabraniti ponovno objavljivanje navoda iz teksta koji je u ovom glasilu objavljen 23. oktobra prošle godine, pod naslovom "Pet lakih komada", u kojima je opisano poslovanje prvih dama ove nemačke novinsko-štamparske kuće, ilustrovan njihovim fotografijama. Tužba je podneta od iste advokatske kancelarije, u njoj su promenjena imena tužilja. Predate su sudu istog dana. Dobile su poslovne brojeve P3. 334/14 i P3. 335/14.

Prvu tužbu dobio je sudija Konstantin Mitić Vranjkić, a drugu sudija Jelena Kilibarda. U odgovoru na obe tužbe, tuženi Milovan brkić je odgovorio, ističući prigovor ndostatka pasine legitimacije na strani tuženog, ističući da su tužilje pogrešno označile naziv javnog glasila u kojem je sporni tekst objavljen.

Sudija Konstantin Mitić Vranjkić je na osnovu podnetog dokaza, odbacio podnetu tužbu Tijane Bajović.

Druga tužba je čekala na presuđenje, jer je sudija Jelena Kilibarda našla da nema mesta uvođenju privremene mere, zbog istaknutog prigovora nedostatka pasivne legitimacije. U međuvremenu je premet uzet od sudije Jelene Kilibarde, i dodeljen drugoj, a potom i trećoj, ovog puta sudiji Jeleni Stoiljković.

Apelacioni sud u Beogradu, i to sudija Milica Popović Đuričković ukida rešenje sudije Konstantina Mitića Vranjkića, nalažući da sud sam utvrdi u kom glasilu je sporni tekst objavljen, jer je ''poznato ko je Milovan Brkić''.

I sudija Konstantin Mitić Vranjkić zakazao je suđenje za 23. oktobar, ove godine. Iznenada, stiže rešenje kojim sudija Jelena Stojilković 30. juna usvaja privremenu meru i zabranjuje Milovanu Brkiću, da u listu koji ne izlazi, dalje objavljuje tekst ''Pet lakih komada", koji vređaju osećanja Jelene Drakulić Petrović, pod pretnjom kažnjavanja sa 1000.000 dinara! Rok za žalbu je 8 dana.

Sudija Irena Garčević dobija predmet sudije Konstantina Mitića Vranjkića, i odmah donosi privremenu meru, kojom Milovanu Brkiću zabranjuje da objavljuje samo neke tvrdnje iz spornog teksta, pod pretnjom kazne od 50.000 dinara, a odbija tužbeni za zahtev za ostale navode iz spornog teksta. Ostavlja rok za žalbu od 46 sati, koji je nepoznat u Zakonu o parničnom postupku. Ona navodi da je Milovan Brkić urednik javnog glasila, koje u tužbi nije tako označeno.

Ako ne znaju advokati, tu je sud da pomogne uglednim strankama. A tužilje su direktor i zamenik direktora kuće koja izdaje dnevne listove Blic, Alo, i druga zabavna izdanja. Predsednik suda Aleksandar Stepanović voli da ova dva lista promovišu njegovo nasilje koje, kao predsednik vanraspravnog krivičnog veća u Specijalnom odeljenju za presuđenje organizovanog kriminala, on sprovodi na okrivljenima, produžavajući im pritvor u nedogled, da ih psihički slomi, ubije u njima svaku nadu, i natera da plate koliko god mogu advokate koje im Stepanović nameće. Među njima se ističe advokat Nemanja Vasiljević, brat Suzane Vasiljević, savetnice Aleksandra Vučića, koga obezbeđuju po trojica službenika BIA!

Uz ovaj tekst objavljujemo i kopije oba sudska rešenja, koja su potpuno različita po izreci odluke, čak i u pogledu pouke o pravu na žalbu. A tužbe su potpuno identične, osim što je promenjeno ime tužilje.

Da li je moguće da u pravnoj državi dve sudije, po istoj tužbi, u istom sudu, donesu dve potpuno različite presude? Ne - nije moguće. U Srbiji sudije ne ogovaraju za svoja nedela.

Primer drugi.

Izvesni Vladimir Knežević, iz Apatina, podneo je tužbu Višem sudu protiv Milovana Brkića, novinara Arpada Nađa i izdavača Magazina Tabloid, zbog teksta koji je objavljen 4. decembra prošle godine, tražeći zbog navodne povrede časti i ugleda 5.000.000 dinara, koliko je on proračunao da njegova čast i ugled vrede.

Viši sud u Beogradu istu tužbu dodelio je četvorici sudija. Zašto? Zbog sudske takse!

Za tužbu čija vrednost je označena na 5.000.000 dinara, tuženi mora da podnese odgovor na tužbu. Taksa je oko 100.000 dinara. Četiri tužbe, 400 hiljada dinara mora da plati izdavač lista. Prevedeno u novine, da bi se platila sudska taksa treba prodati 10.000 primeraka Magazina Tabloid. Sud sam skida novac sa računa, ne pita. Srećom, tužilac je takođe pogrešno označio naziv privrednog društva koje je izdavač Magazina Tabloid, tako da će sud oteti novac od drugog privrednog društva.

Uz tekst objavljujemo i izvod sa sajta Višeg suda u Beogradu, iz kojeg se vidi da sud u četiri predmeta postupa po istoj tužbi. Angažovano je troje sudija, tri zapisničarke, plaća se poštarina...

Da li je moguće negde u svetu da istu tužbu sud razmatra u četiri predmeta? Ne - nije moguće, osim u Vučićevoj Srbiji!

Da građani u Srbiji nisu ravnopravni, opisali smo i na slučaju Radivoja Milutinovića iz Subotice, koga je Viši sud u Subotici rehabilitovao, i proglasio nevinim. Gospodin Radivoje je svojevremeno bio osuđen na 20 godina zatvora. Sud je ustanovio da je bio pod prinudom, i da je proces montiran.

Apelacioni sud u Novom Sadu dosudio je gospodinu Milutinoviću za provedeni 10 godina i četiri meseca u zatvoru, kao naknadu nematerijalne štete, 1.000.000 dinara! Po hiljadu dinara za jedan dan! Ovaj sud je preinačio prvostepenu presudu Višeg suda u Subotici, koji je, preko sudije Marije Rakić zaključio da gospodinu Milutinoviću ne pripada nikakva naknada.

Ali, za razliku od Radivoja M. Viši sud u Zrenjaninu dosudio je Branku Slijepčeviću iz Sečnja, za četri godine provedene u zatvoru iznos od 11.500.000 dinara! Gospodin Slijepčević je otac sudije Ustavnog suda Srbije Dušana Slijepčevića, bivšeg predsednika ovog suda, i bivšeg sudije Suda u Zrenjaninu.

Apelacioni sud u Novom Sadu smanjio je dosuđeni iznos gospodinu Branku Slijepčeviću na 2.500.000 dinara. On se žalio Ustavnom sudu Srbije, u kojem je je glavni faktor odluke njegov sin. Naravno, ustavna žalba je brzo usvojena, i poništena je odluka Apelacionog suda u Novom Sadu, a sudijama je naloženo da ponovo preispitaju svoju odluku.

U ime naroda, Apelacioni sud u Novom Sadu, u veću sudija Đure Tamaša predsednika veća, Milene Kovačević i Ljiljane Cicmil, članova već doneo je u nejavnoj sednici veća od 4.3.2015. godine, presudu kojom je, pored naplaćenih 2.500.000 dinara, gospodinu Slijepčeviću dosudio je 2.500.000 dinara, plus troškove postupka.

Gospodin Slijepčević najavio je ustavnu žalbu.

Radivoje Milutinović iz Subotice još čeka na odluku Ustavnog suda Srbije, mada je Ustavnom sudu Srbije ranije podneo ustavnu žalbu. Ali, on je običan građanin. Izvinjavamo se građanima koji nam šalju svoja iskustva i nesreću sa sudovima, sve ćemo priče objaviti, po redosledu prispeća.

A 1. Dresiranje sudija zatvorom

Da bi građanima pokazala da se bori protiv korupcije, vlast se oglasi saopštenjem da je nekog sudiju i uhapsila. Nakon dugotrajnih pritvora, osramoćeni i obeščašćeni, svi su oslobođeni.

Hapšenja imaju za cilj da zaplaše mali deo sudija koji se drži zakona ko pijan plota.

Kada je kao član Visokog saveta sudstva sudija Blagoje Jakšić počeo da nervira ostale članove svojim nepristrasnim stavom, uhapšen je. Nekoliko meseci je proveo u pritvoru, potom je oslobođen presudom veća Odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, koju je ukinuo Apelacioni sud u Beogradu. I u ponovljenom postupku sudija Jakšić je oslobođen, a 30. septembra Apelacioni sud u beogradu treba da donese konačnu presudu.

Što propusti Aleksandar Stepanović, to u Apelacionom sudu u Beogradu dočeka Duško Milenković.

Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužni predlog protiv sudije Višeg suda u Beogradu Branislava Blažića zbog navodne sumnje da je od aprila do polovine juna 2015. zahtevao i primio nagradu i uticao da se u krivičnom postupku protiv Đorđa Matića donese povoljna odluka po njega.

Pored sudije, optužnim predlogom obuhvaćeni su i bivši vlasnici hotela „Taš" i „Mistik" Đorđe i njegov otac Zoran Matić, kojima se na teret stavlja krivično delo trgovina uticajem. Ocu i sinu na teret se stavlja da su sudiji, za uslugu, dali poklon u vrednosti od 1.700 evra. Sudija Blažić je praćen punih 9 meseci. Na merama je bio sa još 83. sudija, zbog sumnje na korupciju, a po nalogu specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića.

On se razljuti kada su sudije zatražile krivičnu odgovornost bivše ministarke Snežane Malović zbog kriminala oko reizbora sudija i tužilaca. A kada Radisavljeviću dirnu u ljubavnicu, on odmah zove policiju, i traži ''mere''.

Sve potpisnike prijave zvanično je osumnjičio kao članove organizovane kriminalne grupe. Sudija Blažić je u pritvoru još od 17. juna. Pritvor mu je produžio predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović, koji predsedava vanraspravnim većem odeljenja za organizovani kriminal ovog suda. Uz obrazloženje da sudija Blažić ''ne ponovi krivično delo''.

Sudija Blažić se terti optužnim predlogom, da je uzeo novac od Zorana i Đorđa Matića, da navodno izdejstvuje povoljnu odluku pred Vrhovnim kasacionim sudom u Beogradu, koji je odlučivao po vanrednom pravnom leku, u slučaju ove dvojice.

Presuda je doneta u aprilu mesecu, a u optužnom predlogu se tvrdi da je Blažić novac uzeo u maju i junu! pritom sudije veća koje je odlučivalo u Vrhovnom kasacionom sudu u Beogradu odlučno su odbile svaku mogućnost da ih je Branislav Blažić, sudija Višeg suda u Beogradu, kontaktirao, ili da se raspitivao za presudu. Šta vrede činjenice. Važno je da se sudija Blažić uništi, kao dokaz da svako ko se suprotstavi Aleksandru Stepanoviću, i ne sluša njegove zahteve, ima da strada.

Sigurno je da će konačnom presudom sudija Blažić biti oslobođen svake odgovornosti. On nije ni uhvaćen na delu, mada je 9. meseci bio na merama. Ko je toliko dugo držao sudiju pod stalnim praćenjem? Ko je potpisao prijavu? Ako je bio praćen, zašto nije uhvaćen na delu, pri primopredaji novca?

Ova pitanja u javnosti nema ko da postavi. Predsednik suda Aleksandar Stepanović je preko Blica, a tu uslugu je platio donošenjem privremenih mera kojima je uredniku Milovanu Brkiću zabranjeno da pominje u tekstovima direktoru Blica Jelenu Drakulić Petrović i njenu zamenicu Tijanu Bajović, obznanio da će sudija Branislav Blažić biti osuđen na četiri godine zatvora! Maksimalna kazna je 5 godina zatvora! Druga dvojica optuženi da su davali mito, odbila su nagodbu suda, da svedoče protiv Blažića za uslovnu kazni, čekaju presudu u zatvoru.

Novinaru-isledniku Vuku Cvijiću Stepanović je lično obećao ovu kaznu. Naći če on sudije koji će tu presudu da potpišu, osim ako Vučić ne padne s vlasti, pa Stepanović ode u ćeliju, umesto nevinog Blažića.

Tužilac sa kriminalnim dosijeom, goni učinioce krivičnih dela!

Pismo (Svilajnac-Despotovac)

Osnovni javni tužilac u Despotovcu, Prvoslav Antić pomogao je svojoj supruzi Antić Mirjani iz Despotovca u izvršenju krivičnih dela prevara i navođenje na overavanje neistinitog sadržaja, a sada joj pomaže da izbegne krivičnu odgovornost za učinjena krivična dela.

Ovo pismo vam šaljemo sa namerom da obavestimo javnost o tome kakva je ličnost Prvoslav Antić, Osnovni javni tužilac u Despotovcu, pošto se radi o čoveku koji je ogrezao u korupciji i koji više ne bira način i sredstva kako da dođe do para, tako da se radi o nepogodnoj ličnosti u svakom pogledu da rukovodi Osnovnim javnim tužilaštvom u Despotovcu. takav čovek nema moralno pravo, kao nedostojna ličnost, da goni učinioce krivičnih dela, pošto i on sam vrši krivična dela!

Protiv Antić Mirjane iz Despotovca, supruge Prvoslava Antića, Kancelarija za obnovu Vlade RS podnela je krivičnu prijavu zbog izvršenja krivičnih dela prevara i navođenje na overavanje neistinitog sadržaja, a po kojoj krivičnoj prijavi postupa Osnovno javno tužilaštvo u Jagodini, u kome je do kraja 2013. godine, zamenik tužioca bio Antić, tako da smatramo da će Antić iskoristiti svoj uticaj na kolege u OJT u Jagodini i opstruirati postupak koji se vodi protiv njegove supruge, a što je potrebno da se spreči i omogući da se postupak protiv Mirjane Antić zakonito sprovede.

Iako je Prvoslav Antić morao da zna da shodno Uredbi o utvrđivanju državnog programa obnove za korisnike oštećenih i porušenih porodičnih stambenih zgrada, pravo na državnu pomoć ima samo lice koje je stalno i svakodnevno stanovalo u oštećenom objektu pre poplave, a da on i supruga Mirjana žive i rade u Despotovcu, a ne u Svilajncu, u ulici Karađorđevoj 32, očigledno je da je zajedno sa suprugom Mirjanom doneo odluku da za kuću u Svilajncu, u ulici Karađorđevoj 32, vlasništvo Mirjane, iako za to nema zakonsko pravo, njegova supruga Mirjana podnese Opštini Svilajnac zahtev za naknadu štete, u prilogu koga su priložili lažne izjave svedoka da su u vreme poplave živeli u toj kući, pa su na taj način doveli u zabludu službena lica Opštine Svilajnac i tako ih naveli da donesu rešenje na osnovu koga im je isplaćen iznos od 250.000 dinara..

Pohlepa je čudo jedno, mnogo puta viđeno na ovim prostorima, i molimo vas da istu obelodanite i tako stimulišete kažnjavanje tužioca Antića za ovakvo svoje krajnje nečasno i nemoralno ponašanje.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane