Natrag

Svedočanstvo

Dr Ratibor M. Đurđević: tekst, objašnjenja i tumačenja knjige "Protokoli sionskih mudraca" (3)

Zavera nad zaverama

Četvrto izdanje knjige tumačenja i objašnjenja "Protokola sionskih mudraca", koju je napisao dr Ratibor M. Đurđević (o čijoj impresivnoj ličnosti svedoči i njegova biografija koju uz feljton objavljujemo), danas, u vreme bankarskog fašizma i zavereničkih lanaca u kojima se svet nalazi, potrebna je radi razumevanja neizvesne budućnosti koja je pred nama. Magazin Tabloid će u nekoliko nastavaka doneti najinteresantnije delove iz ove knjige u kojoj priređivač između ostalog kaže: "...Sto godina je prošlo od vremena kad su se Protokoli pojavili. Predavač te serije izlaganja ne krije da je cilj judeo-bankara i judeo-masona, kao izvršitelja njihovih planova, da na presto nove svetske imperije dovedu svoga judejskog cara. U zlodelima Lenjina, Staljina, Maoa, Tita, Pola Pota i drugih komunističkih zločinaca, jasno razaznajemo kako će nesrećni Evro-Amerikanci tavoriti živote u toj bezdušnoj tiraniji...".

Dr Ratibor M. Đurđević

Ohola, zločinačka, neizmerna, iskonska i, što je najstrašnije, bezobzirna verska mržnja neobično izbija iz svih redova ovih Protokola; ona vri... ključa i preliva se kao iz lonca prepunog najodvratnije zlobe i osvete, ona već predoseća bliski kraj svog vekovnog sagrešenja - kada će moći da prospe po celome svetu otrov bratoubilačke klasne borbe, anarhije i sveopšte bede, da uništi sve što smo vekovima stvarali i smatrali za sveopšto, pa da onda nad preostalom ljudskom masom lišenom razuma i svakog moralnog osećanja ostvari carstvo Velike Internacionale sa judejskim carem „Doma Davidova".

Svoj konačni cilj i zločinački plan ta banda Sionskih mudraca nastojala je uvek da krije od očiju nepozvanih, a služe se ovim sredstvima sa parolom: cilj opravdava sredstvo.

Senzacionalistički proces u Bernu (1935), koji se pretvorao u farsu sa unapred određenim krajem, samo je potvrdio da ni podmitljivost ni krivokletstvo zaluđenih ili beskarakternih Nejevreja nije pomoglo jevrejstvu da dokaže „neistinitost" Protokola.

Doista su smešni pokušaji Jevrejstva da opovrgnu autentičnost Protokola, kada ono delima svojih pisaca (Jakov Klackin, Luj Levi, časopis lože B'naj-B'rit, memoarima vođe cionista Teodora Hercla i dr.) i svim svojim postupcima stalno potvrđuje njihovu istinitost i činjenice, da ,,izabrani narod" stalno svim sredstvima teži da zavlada svetom pomoću svojih vernih a često nesvesnih sluga - raznih internacionala.

U Bernskom procesu jevrejstvo nije uspelo da opovrgne tačnost objavljenih Sionskih protokola. Novine, koje se nalaze u rukama jevrejskih kapitalista, objavile su namerno netačan izveštaj o suđenju u Bernu.

Rezultat suđenja, pak, stvarno je sledeći: optužba i tužilačka strana ima da im plati troškove; glavni optuženi knjižar Silvijo Šnel osuđen je svega na 20 švajcarskih franaka globe i na plaćanje 5/18 svih sudskih troškova za prestup 14 zakona grada Berna o „nemoralnoj literaturi, fotografiji i kinemagografiji". No, pošto je bio osuđen samo Šnel ne ukida se pravo prodaje i rasturanja brošure Protokoli Sionskih mudraca koju i danas slobodno prodaju drugi knjižari.

Na ovaj način nije dokazan falsifikat tih Protokola, iako je sud (svakako pristrasno, na intervenciju raznih „uticajnih krugova") saslušao samo svedoke tužbe, a nijednog od 35 svedoka tuženih!

Dalji komentari nisu potrebni; kako je rekao čuveni filozof Šopenhauer: „...Knjiga je isto što i ogledalo, ako se u njemu ogleda magarac, neće se u njemu pojaviti apostolski lik".

Ovi redovi su napisani da otvore oči čitaocima kako bi mogli, kad je maska skinuta s raznih „internacionalnih pokreta ", da jasno vide kakva se podlost i čije prljave i odvratne težnje kriju iza takvih pokreta koji nam se ubacuju sa strane.

Prvih dana ruske revolucije 1917. godine, iz tajnstvene arhive Ministarstva unutrašnjih poslova, a po naredbi predsednika Privremene revolucionarne vlade masona kneza Ljvova, bile su izdate Jevrejinu Vinaveru („spiritus rektor" konstitucione „kadetske" ruske stranke) sva akta koja su se ticala jevrejstva. Jedan činovnik pomenutog ministarstva zadržao je i revers primopredaje.

Između ovih akata nalazio se jedan dosije na čijim koricama je stajalo: „...Predmet austrijskog podanika Teodora Hercla". U ovim koricama nalazio se, između ostalih, jedan dokument na starojevrejskom i na francuskom jeziku. U gornjem desnom uglu ovog dokumenta bilo je napisano: ,,Starešinama Siona". Ovaj natpis je značio da je dokument određen za čitanje samo za posebnu grupu jevrejskog naroda.

Drugi dokument sa istom sadržinom, do koga se došlo drugim putem, dospeo je prvi put u rusku javnost krajem prošlog stoleća, i to pod naslovom Protokoli Sionskih mudrica koji i mi donosimo.

Jesu li Protokoli Sionskih mudraca falsifikat?

Ne nameravam da celu knjigu „Zavera nad zaverama" uključim u ovaj uvod, mada bi taj materijal bio od koristi zainteresovanom i ozbiljnom čitaocu.

Dr Karl Bergmajster ispituje sa pravnog i faktografskog gledišta jevrejsku kampanju da „dokažu" da su Protokoli „falsifikat", navodno ruske tajne policije, koji je nekako dospeo u javnost. (Možda prilikom uzbune zbog požara koji je izbio u sali u kojoj je održavan prvi cionistički svetski kongres u Bazelu, Švajcarska 1897.)

Hitleru su judeo-bankari iz Njujorka pomogli da dođe na vlast u Nemačkoj. On je imao da posluži kao iskra koja će da zapali požar svetskog rata, a čija je svrha bila da se uspostavi Judeo-masonska vlast nad evropskim narodima (vidi o tome Antoni Saton, "Vol Strit i dolazak Hitlera").

Hitler je isuviše žustro preuzeo svoju ulogu evropskog piromana - a možda se to baš i tražilo: ludak se dao na posao previše samopouzdano. Plan je zahtevao da se i „demokratski" narodi mobilišu protiv njega, ali među Evropljanima je bilo političara koji nisu uleteli u zamku onako brzo kao što su go- spodari zavere predviđali. Jedno od sredstava za rasplamsavanje ratne psihoze i sprovođenje judejskih političkih manipulacija bio je ekonomski rat, svetski bojkot nemačkih proizvoda, a koji je Jevrejska svetska organizacija objavila u SAD 1934. Sastavni deo toga bilo je navodno dokazivanje da ne postoji judejska zavera za osvajanje sveta i da su Protokoli, koji o tome prilično jasno pišu, samo „antisemitska" nameštaljka.

Za Judejce, manipulacije i lažiranje svetske istorije su već bili rutinska stvar: uspeli su da od većine obrazovanih goja u Evropi sakriju činjenicu da su farisejski ideolozi Talmuda - putem revolucija i ratova kao i finansijskih i medijskih manipulacija - već uspostavili kontrolu nad „ Velikom" Britanijom, demokratskom Francuskom i boljševičkim čudovištem u Rusiji.

Svetska zavera za razbijanje Evrope i uspostavljanje judejske moći već je uveliko funkcionisala, ali je bilo potrebno iznova zamazati oči svetskoj javnosti. Jedan od potrebnih uslova za zamagljivanje pravog ratnog huškanja bio je „dokazati" da su Protokoli falsifikat desničarskih krugova.

Kao što se go radi u judeo-boljševičkom svetu, proces je montiran u demokratskoj državi Švajcarskoj, u njenom glavnom gradu, Bernu. Za navodno dokazivanje izabran je običan policijski sud, umesto nekog višeg suda u kome je proces kontrolisan ustaljenim propisima.

Za „sudiju" je izabran jedan levičar, marksista. (Taj izbor nije bio važan, jer je skoro ceo švajcarski narod bio zabrinut i uzrujan zbog prisustva ratobornih nacista na severnoj granici njihove zemlje, a koji bi se mogli drznuti da napadnu tradicionalno neutralnu švajcarsku državu).

Sve je bilo pod efikasnom jevrejskom kontrolom: sudija je bio unapred saglasan sa cionističkim željama. On je ukazao na važnost jevrejskog „stručnjaka", prigušio pametne n pravovažne zamerke nemačkog pravnog i stručnog eksperta, saslušao je svedoka za jevrejsku stranu a ni jednog za nemačku i - pobeda jevrejske teze je objavljena!

Protokoli su proglašeni falsifikatom, a jevrejska teza je promovisana u cionističkim svetskim medijima kao dokazana. Bio je to neka vrsta Drajfusovog procesa od pre četrdeset godina u francuskom sudu, samo u suprotnom, jevrejskom pravcu. U takvim partizanskim rasuđivanjima objektivnost nije važna.

Kasnije, skoro dve godine posle odluke najnižeg suda, viši sud Švajcarske je poništio odluku prekršajnog suda, ali se svetska tj. jevrejska štampa na to nije ni osvrnula. U svesti „obaveštenih" ljudi uspostavljena je „istina" da su Protokoli dokazani falsifikat!

Za inteligentnog i nepristrasnog čitaoca preporučujem da pročita kratku studiju dr Karla Bergmajstera Jevrejska svetska zavera u knjižici Zavera nad zaverama str. 25-56 koju je Ihtus hrišćanska knjiga izdala 1999.

Ta studija prikazuje uobičajenu farsu boljševičkih, cionističkih i fašističkih sudova prve polovine 20. veka, kao i komunističkih sudova u zemljama porobljenim od judeo-sovjetskih „demokratskih" sila posle pobede levičarskih moćnika 1945. na kraju Drugog svetskog rata.

U toj studiji dr Bergmajstera čitaoci će naći i svedočanstvo judejskog rabina Efrona, koji je prešao u pravoslavlje i živeo u srpskom manastiru Petkovici kao ruski emigrant oko 1923. i 1924.

On potvrđuje da su Protokoli Sionskih mudraca autentični izvodi iz širih i obuhvatnijih planova koje su fariseji (savremeni rabini) razvili da oštete spasilački rad Isusa Hrista, Sina Božjeg, protiv koga se oni zagriženo bore već 2.000 godina.

Totalitarna nepravda

...Došao sam do članka „Mondijalizam i imigracija". Tekst je preuzet iz srpskog nacionalističkog časopisa Iskra.

Samo neki od naslova koji pokazuju kako su lukavi fariseji (pokrovitelji bezbožničke demokratije, liberalizma, socijalizma, komunizma, boljševizma, ateističkog humanizma, sekularizma, itd.) gojama „prodali rog za sveću" su: Pet krvavih revolucija judeo-bankara i njihove judeo-masonerije (Ihtus hrišćanska knjiga, IHK 1999); Superbankari - vampiri savremenog čovečanstva (IHK. 1997,1999); Tetralogija Savremeni likovi pilikovi Satane i Tajni rušitelji jevrejstva i hrišćanstva - Ateističko-nihilistička kampanje protiv Mojsija.

„Prava prema Prvom amandmanu" odnose se na slobodu reči i govora koju američki Ustav, star više od 200 godina, obezbeđuje svakom američkom građaninu. Podli uljezi Judejci kršili su i zaobilazili ga prava američkih građana, naročito počev od administracije drugog Jevrejina u Beloj kući, Franklina D. Ruzvelta. (Prvi je bio Vilson, a treći Ajzenhauer.)

Za više primera judejskog mahnitanja po Americi, vidi moju studiju Rugobe i laži američke demokratije: čuveni pesnik Ezra Paund, kandidat za Nobelovu nagradu (Judejci sprečili izbor u "demokratskoj" Švedskoj), držan bez presude u ludnici 13 godina; farmer Gordon Kal, američki patriota i odlikovani vojnik, ubijen od strane judeo-američke policije; industrijalac, Rudi Stanko, osuđen nepravedno na sedam godina robije od sudije Jevrejina zato što se usudio da se suprotstavi jevrejskom kartelu mesa, a radi maltretiranja (kao Šmit u Nemačkoj) vožen u lancima hiljadama kilometara tamo-amo po Americi; patriota i književnik Justas Malins, kritičar jevrejskih zlodela u Americi, 40 godina proganjan u judejskoj koloniji, SAD; dr Ben Kuk, psiholog, proganjan od Jevreja-psihologa, zato što je otvoreno pisao o gadostima Talmuda i ateističke judeo-masonerije.

Šmit je bio žrtva judeo-komunističkog sistema koji se sad krije pod maskom Novog Svetskog Poretka. „Totalitarna nepravda" je tačan opis tiranije koja se sprema čovečanstvu u novom izdanju zverske boljševičko-judejske uprave u dolazećem Novom Svetskom Poretku (vidi dr Karl Bergmajster, Zavera nad zaverama, Protokoli Sionskih mudraca pred sudom u Bernu. 1934-1935, o „pobedi Jevreja" u Bernu, Švajcarska, tri predgovora redakcije lista Balkan izdanjima Protokola Sionskih mudraca, 1939- 1941).

Takvu vrstu komande svetskim medijima Judejci su proveli i u satanizaciji Srba koju su sprovodili 1992-1999, za vreme napada na srpski narod. Gornja napomena pokazuje da je judeo-masonerija imala punu kontrolu u demokratskim zemljama Zapada.

Moj poziv na uzbunu

Čitaoci će uvideti opravdanost mog predloga u knjigama objavljenim i na srpskom i na engleskom. Već i sami naslovi naznačuju vrstu duhovnog i društvenog oboljenja kojim su Judejci zarazili Evro-Ameriku: Rugobe i laži američke demokratije: Amerika opet kolonija: Uljezi i njihovi podanici Amerikanci, sveska A, Nečujna okupacija Amerike, sveska B, Vašington pod totalitarnim uljezima i (neprevedena na srpski), Rat protiv Hrista u Americi: Hrišćanska tvrđava u Americi pod opsadom; Mediji i Vrhovni sud u antihrišćanskoj akciji, kulturno izrođavanje Amerike u nehrišćansko, Pagansko društvo išlo je paralelno sa političkim prodorom judeo-masonske dominacije.

Aspekte rashristovljavanja američkog društva sam opisao u više naslova, od kojih ću pomenuti neke: Tetralogija, Savremeni likovi Satane, sveska A, Tajni rušitelji jevrejstva i hrišćanstva: Ateističko-nihilistička kampanja protiv Mojseja, Hrista, Boga i Svetog pisma, sveska B, Sekularizam i paganizam: dve kuge savremene Evro-Amerike, sveska V, Beslovesni novi neznabošci: Hristoborna kultura Evro-Amerike, i sveska G, Frojdizam i psihoterapije drevne antihrišćanske jeresi u modernom ruhu; Karl Marks: Sluga i žrtva Satane; Pornografija i televizija: Zločini protiv duhovnosti u Americi; Pederska brigada i perverznjaci mrze Hrista; Abortus: Još jedna humani- stička vodenica smrti i više drugih naslova.

Ne može se reći da nisam pružio podatke o masovnoj judaizaciji i duhovnoj degeneraciji evro-američkih naroda i pojedinaca koju su judeo-masoni sproveli u toku 18, 19. i 20. veka. Stupnjevi tog procesa su izloženi u knjizi Pet krvavih revolucija judeo-bankara i njihove judeo-masonerije.

Ovo komentarisano izdanje Protokola Sionskih mudraca je samo jedan aspekt raskrinkavanja farisejsko-talmudske zavere protiv Hrista, Njegove Crkve i hrišćanskog društva i kulture. U svetlosti tih razvoja mora se priznati da Protokoli opisuju samo deo rata koji Satana vodi protiv Boga i Hrista u Zapadnom svetu.

Drugi oblik judejskog rata protiv Hrista je vidljiv u akcijama i posledicama tzv. „Francuske" revolucije, antihrišćanskoj demokratiji i judeo-bankarskom komunizmu.

Tragom Protokola Sionskih mudraca u naše vreme

(Uvod izdavača)

Pre koju godinu, kad je komunizam u krnjoj Jugoslaviji već zvanično „pao", iako se održao na vlasti u vidu levičarstva i socijalizma, beogradske „nekomunističke" vlasti su zabranile malotiražno izdanje Protokola Sionskih mudraca i zaplenili neprodate primerke da bi ih uništile. Tako su pre izvesnog broja godina i titovski boljševički upravljači učinili sa tekstom jedne knjige koja je sadržavala u sebi obimni umetak Protokola. Kakav je smisao tih cenzorskih postupaka?

Upućeni hrišćani uviđaju da se radi o nekoj igri koju nam jevrejski moćnici nameću radi svojih ciljeva. Radi se, ja mislim, o proračunatoj prevari koja ima više namena. Prvo, cionističkim šefovima jevrejstva (od sefardski, nemongolski koji ni 10% nisu pravi Jevreji!) potrebno je da drže svoje rastureno stado u relativnom strahu od stvarnih ili umišljenih neprijatelja i tako ih primoravaju da daju novčane priloge za nacionalističke Jevrejske poduhvate, ili da se opredeljuju za povratak u Palestinu u strahu za svoju bezbednost, ili da podignu stepen Jevrejske borbenosti protiv utvare „antisemitizma".

Negde sedamdesetih godina, francuska policija je utvrdila da je izraelska tajna služba, zloglasni Mosad, udesila da se bombe podmetnu u pariskim sinagogama da bi se zaplašili Jevreji. Iz istog razloga, cionističko vođstvo preuveličava razmere „antisemitizma" u Evro-Americi i tako stalno održava i raspaljuje po potrebi neprijateljstvo koje većina Jevreja oseća prema svim ostalim narodima.

Cionističko lukavstvo je upereno i protiv hrišćana. Prvo, Jevrejsko vođstvo je u skoro svim „hrišćanskim" državama uspostavilo cenzuru koja zabranjuje da se išta nepovoljno objavi o njihovoj kontroli nad Jevrejima Amerike, Engleske, Francuske, Nemačke i drugih „demokratskih" zemalja. Povika na „antise- mite" služi održavanju pritiska na gojske-vlade da održavaju zabranu kritike jevrejskih zlodela i da brže ispunjavaju zahteve jevrejskih zaverenika.

U Kanadi, Francuskoj, Švedskoj, naročito Nemačkoj i drugim „naprednim" zemljama, postoje „zakoni protiv mržnje". Oni prigušuju negodovanje protiv judejskih izrabljivača hrišćanske većine i održavaju jevrejsku kliku u sedlu.

Naročito su Nemci - inače građani judeo-američke kolonije pod imenom Nemačke - revnosni u održavanju ovog antinacionalnog zakona i mnogi su advokati, novinari, vojnici u zatvorima, ili su proveli u njima godinu i više dana na „prevaspitavanju," da utuve u glavu da se javno ne sme reći ono što mnogi i znaju: Judejci vladaju „demokratskim" vladama na Zapadu.

Jevrejski uljezi podržavaju ugnjetavanje nacionalista stalnim pothranjivanjem jevrejskog straha da su „antisemiti" opasni, gadni i mnogobrojni, da bi tako zataškali teške nepravde koje nanose hrišćanskoj većini. Oni zatvaraju oči pred činjenicom da nepravda neće moći dugoročno da se održi i da će nevini Jevreji opet platiti za zlodela podlaca koji su se krili pod imenom Jevreja. (Pogromi u carskoj Rusiji i sibirske robijašnice bili su gruba narodna i državna osveta jevrejskim, hazarskim predvodnicima koji su vršili atentate na visoke državne činovnike i careve, širili zla komunistička načela i privredno zloupotrebljavali slovenski narod).

(Nastaviće se)

O autoru

Dr Ratibor Đurđević (1915, Ristovac), najpre je u Beogradu studirao šumarstvo, koje je kasnije završio u Edinburgu (Škotska) gde je i diplomirao. Po povratku u otadžbinu, dve godine je radio kao sekretar Hrišćanske zajednice mladih ljudi. Na tom poslu ga je zatekla nacistička okupacija i građanski rat koji su započeli komunisti. Do 1943 bio je angažovan u Nacionalnoj službi rada generala Milana Nedića

Pri Vrhovnoj komandi KVuO (Kraljevske vojske u otadžbini), Ratibor Đurđević je bio predavač u misionarsko-ideološkom odseku. Nakon dolaska Sovjeta u Srbiju povlači se i radi u izbegličkim logorima u Italiji i Nemačkoj kao sekretar Svetske hrišćanske Zajednice mladih ljudi. U to vreme pripremao je englesko-srpski i srpsko-engleski rečnik.

Već 1950. godine, prelazi u Ameriku i bavi se socijalnim radom u Čikagu i, kasnije, u Denveru. Magistrirao je na koledžu Džordž Vilijams u Čikagu iz oblasti grupnog društvenog rada. Doktorat iz kliničke psihologije dobija na univerzitetu Denver i radi kao psiholog u školi za maloletnice, u vojnoj vazduhoplovnoj bazi, na psihijatrijskoj klinici i u sreskom zatvoru u Denveru. Od 1973. godine potpuno prelazi na privatnu praksu kliničke psihologije.

Dobio je diplomu Medicinskog fakulteta Bečkog univerziteta na studijama logoterapije, koju je vodio njen osnivač, prof. Viktor E. Frankl.

1975. godine, stekao je specijalni post-doktorski status "Diplomate in Clinical Psychology, American Board of Professional Psychology".

Objavio je preko 12 stručnih napisa i tri knjige iz psihologije, kao i desetak knjiga iz odbrane hrišćanstva od napada njegovih rušitelja. Punih 25 godina bio je član stručnog Udruženja američkih psihologa. Na članstvo u Udruženju podneo je ostavku u znak protesta protiv njihovog prohomoseksualnog stava. Bio je i član hrišćanskog Udruženja za psihološke studije. U Srbiju se vratio 1992 . da bi doprineo pravoslavnom radu, prvenstveno sa omladinom u nacionalističkom duhu. Umro je u Beogradu 2011. godine.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane