Natrag

Nismo mi od juče

Prosvetitelj i putnik

Veliki srpski duhovnik i reformator, Dositej Obradović, rodio se oko 1739. godine u Čakovcu pod imenom Dimitrije. Rano je ostao bez roditelja, pa su ga školovali i odgajali njegovi bliski rođaci.

Mladi Dimitrije je bio izuzetno vredan i nadaren za nauku. Bio je veliki ljubitelj crkvenih knjiga. Još u osnovnoj školi je smišljao kako da se posveti asketskom životu i sasvim posveti crkvi, ali mu rodbina to nije dopustila. Da bi prekinuli njegovo sanjarenje i verski zanos, upisali su ga na zanat, ali ni tada Dimitrije nije prestao da misli na nauku koju je upoznao kroz crkvene knjige.

Kasnije je ipak napustio zanat i pobegao u manastir Hopovo na Fruškoj Gori. Tu se zakaluđerio i dobio monaško ime Dositej. U manastiru je Dositejev verski zanos odudarao od načina života drugih kaluđera. Upoznavši bliže manastirski život i život kaluđera, uvideo je da to ne odgovara životopisima svetaca i njegovim sopstvenim iluzijama i da je to nešto suprotno njegovim očekivanjima.

Polako se treznio od verskog zanosa. Počeo je da čita literaturu istorijskog karaktera sa racionalističko-prosvetiteljskim idejama, Zakonik cara Dušana, Ezopove basne i druge građanske knjige. U njemu se javila želja za putovanjem, da bi što više video, čuo, pročitao i naučio.

Posle tri godine manastirskog života, zauvek je napustio manastir. Godine, 1761, krenuo je u svet i njegova putovanja trajala su četrdeset godina. Živeo je i radio, učio i studirao, prevodio i pisao u mnogim zemljama i gradovima.

Boravio je u Dalmaciji, Krfu, Grčkoj, Ugarskoj, Rusiji i Turskoj, obišao je zemlje Zapadne Evrope, a njegovo poslednje odredište bio je grad Trst, odakle se vratio u u Srbiju i njoj proveo ostatak svog života.

Dok je boravio u Trstu, u Srbiji je podignut Prvi srpski ustanak. Dositej se od početka stavio u službu srpskih ustanika. Skupljao je priloge i vršio razne poverljive misije između ustanika i Rusije, a po povratku u Srbiju stupio je u vezu sa Karađorđem i postao je njegov sekretar i savetnik (prema nekim istorijskim podacima, zadivio je Karađorđa količinom i preciznošću poverljivih informacija iz Austrije).

Iskoristio je sve svoje znanje da pomogne ustrojstvu nove države i razvoju njene prosvete. Otvorio je Veliku školu u Beogradu, a kasnije i Bogosloviju. Kao najprosvećeniji i najučeniji Srbin svoga vremena, postao je prvi srpski ministar prosvete i član Praviteljstvujuščeg sovjeta. Umro je 1811. godine u kada je uveliko radio na osnivanju prve štamparije u Beogradu.

Dositej Obradović je bio tokom svoga stvaralačkog veka, vrlo plodan pisac koji je uvek imao na umu svoj narod i njegovu goruću potrebu za prosvetom.

Sve što je pisao namenio je srpskom narodu.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane