Natrag

Umesto nekrologa

Pomen velikoj Mileni Milanović, srpskoj enciklopedistkinji

Veliki nikad ne umiru

Velika duhovna i intelektualna ostavština Milene Milanović, preminule srpske enciklopedistkinje, autorke brojnih projekata i preko 300 autorskih tekstova i naučno-istraživačkih radova, bio je razlog za esej akademika Kaplana Burovića u kome on govori o snažnom kulturnom i duhovnom pečatu koje je ova velika srpska intelektualka ostavila iza sebe.

Piše: akademik Kaplan Burović

Njeno sam ime po prvi put čuo 1995. godine, u Ženevi, u Jugoslovenskoj ambasadi, misiji pri UN, a od tadašnjeg ambasadora dr Vladimira Pavičevića. On me i preporučio njoj. A kad sam 1996. godine stigao u Beograd, odvela me kod nje svojim kolima novinarka Vesna Jugović, koja je povodom svoje telereportaže pod imenom "Mandela Albanije", koje govore o meni, skrenula pažnju gospođi Mileni Milanović o meni, pa me ova sa njenim suprugom dočekaše jako srdačno.

Zaustaviše me da tu i prenoćim, u njenom stanu u ulici Kursulina 1/III, koja je meni bila poznata još iz 1953. godine, jer sam tuda prolazio tada za ulicu Sokolska 16, gde sam kao gimnazijalac, maturant XV Beogradske gimnazije, stanovao.

Da je i tada stanovala g-đa Milanović tu, gde sam je 1996. upoznao, moguće da smo se mogli upoznati upravo te 1953. godine, i to kao maturanti pomenute gimnazije, pošto smo vršnjaci. Moguće da smo još tada započeli našu saradnju.

Posle toga ja sam uvek svraćao kod nje, kad god sam bio u Beogradu. Čas u prisustvu njenog supruga, a čas u prisustvu njene kćerke, Olge, pili bismo kavu i razgovarali o problemima našeg stvaranja. Ona me i zadužila da joj prikupim potrebne podatke o istaknutim Srbima u Albaniji, a za njeno delo Srbi u svetu - ko je ko?

Koliko se sećam, na licu mesta sam joj dao podatke za Brajović Milana - počasni građanin Jugoslavije, Vukićević Stanimira, Čuljić Burhana i Štikić Mihaila, koje je ona i unela u taj njen biografski leksikon Srbi u svetu, objavljen na srpskom i engleskom jeziku 1999., u Beograd i Los Angeles. Dao sam joj podatke i za neke druge, posebno za Miloša Đorđa Nikolića - Miđeni, pa za skadarsku pesničku dinastiju Silić, za ministra zdravlja Ciril Pistoli, pa i za veleslavnog Skenderbega, ali ih ona, ne znam zašto, nije unela u taj leksikon.

Posle ovog razgovora, ja sam otputovao za Albaniju i kontaktirao tamo sa nekim istaknutim Srbima Albanije, tražeći od njih biografske podatke. Koliko se sećam, istaknuti pesnik Lazar Silić odbi da mi da podatke, pa me i zamoli da mu ni ime ne spomenemo tamo, u taj leksikon. Ne samo nealbanci Albanije, već ni sami Albanci, dan danas se nisu oslobodili traume, koju im je svojom strahovladom uneo u duši, do srži, socijal-fašistički diktator Enver Hodža. I posle proklamiranja "demokratije", mnogi od njih, posebno penzioneri, nisu izlazili iz stana do svoje smrti.

Tako i Lazar, koji se inače, u Narodno-oslobodilačkoj borbi albanskog naroda istakao ne samo perom, već i puškom. Dan-danas se mnogi pripadnici nacionalnih manjina u Albaniji ne usuđuju ni da upotrebe svoje pravo prezime, konkretno naši sa sufiksom -VIĆ, bože sačuvaj i da izjave da po nacionalnosti nisu Albanci. Ne samo naši, Srbo-Cnogorci i Makedonci, već ni Vlasi, ni Grci. Kako oni muslimanske vere, tako i oni hrišćanske.

I krajem godine 2014. i početkom 2015., pošto sam tada bio duže u Beogradu radi mojih knjiga, često bih uzeo na telefon g-đu Milanović i svraćao do nje na kavu. Tom sam joj prilikom svojeručno predao sva moja tadašnja, beogradska izdanja. Čim bi mi koja knjiga izlazila iz štampe, pre bilo koga, stavljao sam je u njene ruke. A ona, iako u godinama, svojim sigurnim prstima, prelistala bi u ćutnji moju knjigu, tu i tamo pročitala koješta, i srdačno mi čestitala, pozivajući Olgu da nam ispeče kavu.

Kad joj predah moju, po redu izdanja 133-tu knjigu, ona ne samo što mi je pohvali, već se i diže na noge i srdačno mi stegnu ruku. Tada joj rekoh:

- Gospođo Milanović, nemam potrebu ni za pohvale, niti za čestitke. Ja imam potrebu da se uspostavi istina o meni, bar ovde, u Srbiji...da me izvedu iz crnih lista i priznaju ono što mi po prirodi stvari i pozitivnim zakonimima zemlje pripada.

- Ja sam učinila svoje i nastavljam da činim,- reče mi ona, sigurno imajući u vidu svoje delo Srbi u svetu, gde me dostojanstveno prestavila, pa i delo Srpski pisci u rasejanju, na kojem je radila tih dana.

Upravo za ovo delo tog dana smo najviše i govorili. Ja sam joj usmeno, a sutradan i pismeno, preko e-mail.a, dao podatke o nekim našim piscima u rasejanju, posebno za jednu pesnikinju, koja je 1849. godine objavila svoju zbirku pesama, pa i danas mislim da je moguće prva naša pesnikinja, koja je uspela da objavi jednu takvu knjigu.

Milena Milanović, od vremena poznati naš kulturolog, enciklopedista i publicista, rođena je 10. oktoba 1935.godine u Crvenoj Jabuci (Ub), gde je primila osnovno i srednje obrazovanje.

Zatim je nastavila obrazovanje na Višoj školi političkih nauka. Godine 1971. završava i postdiplomske studije. Od 1955/61. radila je u Saveznom izvršnom veću (Prijemnom centru, Tanjugu i Generalnom sekretarijatu MOR u Torinu).

Godine 1962-1973. radila je u Jugoslovenskoj koncertnoj agenciji, a 1974-1990. u Ministarstvu kulture Republike Srbije, na poslovima međunarodne nauke, kulture i informativne saradnje.

Član je više međunarodnih asocijacija: Svetske federacije novinara, Društva za čuvanje srpske baštine u Americi, Kongresa srpskog ujedinjenja, Srpske nacionalne akademije u Torontu, Kanada, Udruženju književnika Srbije, akreditovani stalni dopisnik Srpskog radio-programa za Los Anđeles i Melburn, za koje je za 18 godina (1992-2007) pripremila 1.292 emisija u trajanju od 19.380 minuta, odnosno u tekstu 2.184 stranica.

Ona je autor brojnih projekata i preko 300 autorskih tekstova i naučno-istraživačkih radova, među koje, kao najvažnije, spominjemo: Zaštita kulturnih dobara srpske provenijencije u inostranstvu; Domovina, jezik i kultura Lužičkih Srba; Prevođenje jugoslovenske literature u svetu i prisustvo strane literature u Jugoslaviji; Kulturno-prosvetna saradnja balkanskih zemalja; Književnost Srba iz dijaspore; Srpska zajednica u Trstu; Zaštita Sentandrejskog kompleksa; i Primena multirateralnih ugovora iz oblasti kulture u Jugoslaviji.

Preko svega ona je autor dobro poznate edicije Srbi u svetu, projekat Srpska enciklopedija XX veka, kao što su kapitalna dela Srbi u svetu - ko je ko (702 strana, objavljeno 1999), Poznati srpski lekari (942 strana, 2005), Srbi koji su obeležili XX vek (620 strana, 2006) i Srpski pisci u rasejanju (580 strana, 2015).

U pripremi, neobjavljen joj je ostao peti enciklopedijski zbornik Znamenite žene Srpkinje.

Milena Milanović, za pomenuti projekat Srpska enciklopedija XX veka, dobitnik je Visokog internacionalnog priznanja za životno delo Akademije "Ivo Andrić", koje joj je dodeljeno 2015. godine. Zaslužila je to od vremena, pa i više.

Krajem marta meseca ove godine, teško bolestan, bio sam prinuđen da prekinem moje stvaranje i da hitno napustim Beograd. Odoh kod mog lekara u Ženevi. Kad sam se krajem avgusta vratio sa novom knjigom u ruke Grlom u grlo - reportaže, koja je tih dana izašla iz štampe, kao obično zazvonih na vrata stana gospođe Milene Milanović.

Otvori mi ih njena kćerka, Olga.

Pošto sedoh na moje uobičajeno mesto za radnim stolom gospođe Milanović, gde sve beše kao i onaj dan meseca marta, kad sam je poslednji put posetio, upitah Olgu:

- Gde je Gospođa Milanović ?

- Ostavila nas je, preminula je ovog leta, u bolnici,- odgovori mi ona tužna, ožalošćena.

Možete zamisliti moje iznenađenje, moju tugu i žalost. Zamalo sam od bola kriknuo:

- Ne, ne, nije nas ostavila! Ona je tu, među nama, sa nama! Tu je njeno delo, koje nikada neće preminuti, koje nas nikada neće ostaviti!

Zasluge ove gospođe za prosvetu, kulturu i nauku spskog naroda su velike, izuzetno velike. Ne samo u srpskom narodu, već i u balkanskim narodima, pa i u evropskim, i u svetskim, teško joj se može naći primera. Zato sam siguran da će se odmah početi sa prudentnim studiranjem njenog stvaranja, doprinosa, pa će se sigurno uvesti i u leksikonu Znamenite žene srpkinje, koji će bezdrugo dovršiti i objaviti njena kćerka Olga Belosavić Milanović, zamenik urednika Srpski pisci u rasejanju, dostojna kćerka svoje velike majke.

Pokoj duši gospođe Milene Milanović, naše drage i poštovane koleginice u borbi za prosvetni, kulturni i naučni razvoj, prosperitet i dobro srpskog naroda !

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane