Natrag

Intervju

U ekskluzivnom intervju za Magazin Tabloid poljski oskarovac Zbignjev Žmudzki kaže: invazija migranata na Evropu je njihov nedosanjani san

Muslimani hoće da oslabe Evropu

Slavni poljski filmski režiser, dobitnik Oskara, Zbignjev Žmudzki, specijalno za Magazin Tabloid, između ostalog govori i o sadašnjoj drami Evrope: "...Saudijska Arabija, Katar, Emirati... su strahovito bogate zemlje sveta i one pre svih treba da pomognu migrantima. Amerika je za vreme Baraka Obame strašno oslabila, više nije tako jaka. Amerika je oslabila, a muslimanske zemlje hoće da oslabe Evropu..."

Razgovarala: Nađa Keleri Andrejević

U Velikom Gradištu nadomak Srebrnog jezera, ovih dana održan je sedmi po redu Silafest - Međunarodni festival turističkog, ekološkog, sportskog i kulinarskog filma. Žirijem je predsedavao, Oskarovac Zbignjev Žmudzki, poljski producent kome je 2008. godine u Los Anđelesu uručen Oskar za film „Petar i Vuk".

U ekskluzivnom intervjuu za Magazin Tabloid, Žmudzki kaže da je po prvi put u Srbiji i to na Srebrnom jezeru:

- Oduševljen sam ljudima, gostoprimstvom i samim jezerom u kojem sam se od jutros kupao tri puta. Voda je čista i prijatna. Osvežava me i budi u meni nove ideje. Ranije sam bio na Balkanu, ali samo u Rumuniji i Grčkoj. Srbija je za mene novo otkriće.

S obzirom da ste 2008. godine osvojili Oskara za film „Petar i Vuk", kako se danas oseća jedan oskarovac?

Ja sam producent tog kratkometražnog animiranog filma „Petar i Vuk". Za tu kategoriju - kratkog animiranog filma, nagradu odabira režiser - ne producent. Desilo se da je Suzan Templton dodelila Oskara mom filmu „Petar i Vuk". Oskar je u stvari za celu filmsku ekipu, za ceo studio. Svako ko se bavi filmom mašta da se jednog dana nađe u Los Anđelesu i da korača crvenim tepihom kroz masu odabranih glumaca, reditelja i producenata u onoj moćnoj bioskopskoj dvorani. Još ako si dobitnik Oskara - te prestižne nagrade, onda sreći i uzbuđenju nema kraja. Ispunio sam svoj san! Bio sam na crvenom tepihu u dvorani u kojoj su bile sve najveće američke i svetske zvezde kada sam čuo da je naš film dobio Oskara. „Petar i Vuk" je ekranizovan na muziku Sergeja Prokopfjeva.

I nakon sedam godina, ljudi iz filmske industrije kažu da je Oskar za „Petra i Vuka" najbolji Oskar koji je do sada dodeljen. Film je zaista zaslužio tu nagradu. Godine 2007. je nominovan za tu nagradu a 2008. mu je i dodeljena.

Na Silafestu prikazan je i Vaš film „Deni boj". U filmu pokazujete ljude bez glava - obezglavljene, kako idu ulicama ko " muve bez glave" ne razmišljaju ni o čemu. Deni je prinuđen da odseče sebi glavu kako bi se stopio sa ostalima, jer je sa glavom „štrčao" i bio nepoželjan. Koliko je film ustvari metafora današnjice!?

Za mene je to film o totalitarizmu i apsolutizmu. On govori o političkom pravilu tog sistema. U njemu se ljudima prisilno nameću pogledi na svet. Ljudi misle samo onako kako njima odgovara, tumarajući u mraku - rečju - ispiraju im mozak. Ne dozvoljavaju da pojedinac ima svoj stav, niti svoje mišljenje. Totalitarizam i apsolutizam nameću jednoumlje. To je kritika na društvo u kojem vlada jednoumlje, jednomišljenje. Ako neko misli drugačije, društvo ga odbacije. Junak filma Deni se stapa sa bezglavim ljudima koji ne samo da isto misle, već isto i izgledaju, jer kao jedinka on ne može da opstane.

Ubijanje slobode mišljenja - jednoumljem, jer u totalitarizmu niko nema pravo na svoje mišljenje. U našem društvu često baš tako treba da se radi. U Poljskoj postoji uzrečica: „Ako zađeš u jato vrana, moraš da grakćeš kao i one". Moraš da pevaš istu pesmu.

To jednoumlje se svodi na jednog „gospodara sveta" koji diriguje planetom. Neposlušnici se bombarduju i ostaju bez krova nad glavom. Dokaz za to su migranti koji svakodnevno prolaze kroz Srbiju ka EU.

Ovaj film u Srbiji ostavlja veći utisak na ljude nego u drugim zemljama, jer govori o Americi i njenom odnosu prema ljudima. „Deni boj" nije dobrodošao na tlo Amerike, jer im ne odgovara istina. Ne mogu da gledaju istini u oči, jer su se i te kako prepoznali u njemu. Film otvara svetu oči, da ne živi u mraku već da vidi istinu.

Zašto Amerika ne prihvata migrante? Oni glavom bez obzira hrle u Evropu - preko Mađarske u Austriju i Nemačku...

Strahovito bogate zemlje sveta su Saudijska Arabija, Katar, Emirati... Te muslimanske država su najbogatije na svetu i one treba da pomognu migrantima. U Dubaiju je najveća građevina na svetu a siromašni muslimani - migranti moraju da beže za Evropu.

Juče sam bio na tvrđavi Golubac gde je poginuo naš najveći poljski vitez Zaviša Crni, koji se kao hrišćanin borio protiv najezde Turaka - Osmanlija braneći Evropu. Ovo danas ima sličnu konotaciju. Invazija Muslimama na Evropu je nedosanjani san.

Koliko je ova invazija Muslimana na Evropu smišljena od strane Amerike kako bi islamski svet naselio i oslabio Evropu!?

Amerika je za vreme Baraka Obame strašno oslabila, više nije tako jaka. Amerika je oslabila, a muslimanske zemlje hoće da oslabe Evropu. Velika je greška što su Amerika i Zapadna Evropa likvidirale diktatore u Iranu i Libiji. U njima se probudio nacionalizam i želja da ratuju u ime Islama. Tamo je bio mir dok su na vlasti bili Sadam Husein i Gadafi. Kad su diktatori ubijeni, nastalo je bezvlašće i isplivao nacionalizam i islamizam. Svuda u svetu je demokratski model ideal, naročito u Evropi, svi hoće da ga prime.

Kakav stav zauzimate po pitanju Kosova, s obzirom da je Poljska priznala njegovu nezavisnost. Da li je to normalno da se jednom narodu otme deo teritorije i da se sa time ceo svet složi!?

Mislim da je to bila greška i Amerike i evropske Vlade i Poljske. Rusija je iskoristila to politički i u potpunosti je u pravu što podržava Srbiju. U Poljskoj su ljudi podeljeni. Ne misle kao država.Većina ljudi u Poljskoj okrenuta je Srbiji, a mala manjina se slaže za otcepljenje Kosova. Kosovo treba da ostane srpsko, jer tako je od vajkada. Sa time se slaže većina Poljaka. Zvanična Poljska je dala svoju saglasnost za otcepljenje Kosova, ali to je bila velika greška. Ta greška je poput one likvidacije diktatora - državnika u arapskim državama.

Da li se u Poljskoj dolazi lakše do materijalnih sredstava za snimanje filma ili je to teško kao u Srbiji? Koliko ministarstvo kulture u Poljskoj izdvaja za kulturu, pošto je taj procenat u Srbiji minoran!?

Pre deset godina u Poljskoj je osnovan „Poljski filmski Institut". Ranijih godina situacija je bila slična kao u Srbiji, godišnje - svega nekoliko filmova je dobijalo sredstva iz Ministarstva kulture. To nije bio dobar sistem, jer je novac uvek ponestajao. Snimano je svega dva filma godišnje. Danas se radi 40 dugometražnih filmova godišnje koji se prikazuju u bioskopima. Sve je to zahvaljujući Institutu koji je glavni finansijer. Pedeset odsto je njegovo učešće za svaki film. Institut dobija pare od televizije koje moraju da plate dva odsto od reklama, dva procenta od kablovske televizije i dva procenta od bioskopa. Te pare odlaze na račun Instituta. Na početku je televizija zbog ta dva procenta protestovala, ali danas kažu da je to bio jako dobar potez. Zahvaljujući tome, poljska kinematografija je postala održiva. Mislim da takav Institut treba osnovati i u Srbiji. To je pravi put za Srbiju. Takav Institut postoji u Mađarskoj a uzorak je uzet iz Francuske. Pare koje daju Institutu su dotacija i nepovratne su. Ako film za dve godine zaradi velike pare, recimo dva miliona zlota, preko ona četiri miliona koliko je koštao - višak vraća Institutu. Pošto je poljsko tržište malo i vrlo je teško da se zarade tolike pare, zahvaljujući Institutu poljska kinematografija je živa.

Šta biste poručili srpskim producentima i rediteljima?

Producenti i reditelji zajedničkim snagama treba da se bore da se i u Srbiji osnuje Institut poput kod nas u Poljskoj i u Francuskoj. To je krajnja nužnost, jer ako se filmovi finansiraju samo iz budžeta - film će odumreti, jer uvek će se pare iz budžeta usmeravati na nešto bitnije a ne za film i kulturu.

Može li svet da opstane bez kulture. Ako se ništa ne preduzme, kultura će se ugasiti!?

Na ovom festivalu se vidi da su srpski filmovi rađeni bez potpore iz budžeta ili pak za veoma male pare. Sa turističkim filmom u Poljskoj je tako bilo pre pet godina. Uprava grada koja je naručila filmove mislila je da film može da se radi za smešno male pare. Često su te filmove snimali neprofesionalci - ljudi koji su snimali svadbe i kućna veselja - amateri i naturščici. Nekada od tih amatera nastanu i dobri filmovi, jer vremenom steknu iskustvo, ali ništa bez škole i Univerziteta.

Biografija Zbignjeva Žmudzkog

Zbignjev Žmudzki je rođen 17. januara 1950. u Lođu, Poljska. Filmski producent. Osnivač Se-Ma-For filmske produkcije kompanije, koja je nekada bila u državnom vlasništvu. Diplomirao je ekonomiju na Univerzitetu u Lođu kao i studije filmske produkcija i menadžmenta televizije, u nacionalnoj filmskoj školi Poljske u Lođu. Od 1976. do 1992. godine direktor je proizvodnje igranih filmova u poljskom filmskom studiju "Zespoly Filmowe". Od 1993. godine povezan sa poljskim animatorima, prvo kao šef odeljenja za proizvodnju u filmskom studiju Se-Ma-For a zatim, od decembra 2000. godine, kao predsednik filmske produkcije kompanije Se-Ma-For. Od 2008. godine i šef Se-Ma-forove filmske Fondacije. Inicijator Se-Ma-for filmskog festivalu u Lođu (Međunarodni festival animacije, marionetske i drugih trodimenzionalnih tehnika, posebno stop-motion animacije). Animirani filmovi koje je producirao osvojili su mnoge poljske i međunarodne nagrade na filmskim festivalima. Najvažnije je Oskar (2008) za lutkarsko animirani film "Petar i Vuk" (režija Suzi Templton). Producent takvih lutkarsko animiranih filmova kao što su "Maska" režija Kuai Brothers, "Ihthis" i "Deni Boj" režija Marek Skrobecki, kao i 3D animacije - "Izgubljeni Grad Svitez" - režija Kamil Polak.

Glosa

Juče sam bio na tvrđavi Golubac gde je poginuo naš najveći poljski vitez Zaviša Crni, koji se kao hrišćanin borio protiv najezde Turaka - braneći Evropu. Ovo danas ima sličnu konotaciju.

Glosa

Amerika je oslabila, a muslimanske zemlje hoće da oslabe Evropu. Velika je greška što su Amerika i Zapadna Evropa likvidirale diktatore u Iraku i Libiji. U njima se probudio nacionalizam i želja da ratuju u ime Islama.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane