Zrenjanin

Ludilo vlastodržaca na vrhuncu: hvale svoje velike "pobede" i maltretiraju građane

Iza naprednjačkih plotova, bataljoni botova

U Zrenjaninu više nije glavna tema Goran Knežević i stotine hiljada evra crnog fonda iz privatno-stranačkog sefa , niti „silovanje" lokalnog odbora DS putem otimanja stranačke mladeži, naprasno zainteresovanih za „zagarantovanu budućnost". Vrhunac sladostrasnog uterivanja naprednjačke vlasti u sluđene sugrađane je bolesno samoreklamerstvo lokalnih vođa, uz redovnu botomaniju (botovi „upregnuti" na društvenim mrežama), obavezu svih stranačkih „papagaja" da „veličaju" diletantizam svojih gazda u srednjem Banatu.

Zoltan Horvat

U zrenjeninskoj čaršiji se prećutkuje istina o neverovatnoj nesposobnosti rukovođenja gradom, gde se (ne)zna gde je završilo 775 miliona dinara zaobilaznicu oko grada, na osnovu protokola potpisanog pre tri godine između JP Putevi Srbije i grada Zrenjanina, zašto se krije surova istina o ozbiljno narušenom zdravstvenom stanju preko 300 zaposlenih u Drexlmayer-u koji su se,usled robovskog rada sa otrovnim materijama u nehumanim uslovima, obratili za medicinsku pomoć...

Šta tek reći o čelniku gradske Direkcije koji doslovno „razbija" najjaču kasu grada, razbacujući milione kao konfete, odnosno, zašto „samo" po četvoro rukovodilaca javnih preduzeća, uz „neophodne goste", svakodnevno krkaju i piju u omiljenim im restoranima na račun ojađenih firmi...

Pre tri godine, grad Zrenjanin je pompezno potpisao protokol sa JP Putevi Srbije o završetku obilaznice, gde je prosleđeno 775 namenskih miliona dinara, tadašnjih desetak miliona u deviznim evrima.

Goran Knežević, Regionalni Isus, nije se štedeo tim povodom. Po svom običaju, nalupetao se sijaset kapitalnih obećanja: "...Nakon samo jednog našeg mandata, grad će procvetati...".

Grad nije procvetao, cvećke su u foteljama, na obilaznici nije urađeno ništa, gde su pare? Odgovora nema, jer po njihovim rečima, neumesna i provokativna pitanja vređaju ugled i dostojanstvo vlasnika grada?!? Dakle, smeš im u prolazu prihvatiti njihove ruke za ponizni rukoljub, uz idiotska pitanja, kako ste gospodine gradonačelniče, kako ste spavali, gde ćete danas da ručkate o trošku svih građana...

Pare za kapitalnu investiciju, poput obilaznice, prosleđene su, ali su završile na adresi poznatoj samo nekolicini privilegovanih. Gradonačelnik, u prisustvu neizostavnog Regionalnog Isusa, ne seća se o čemu se zapravo radi, ali je desetak miliona evra ove godine pretvoreno u kredit za popločavanje centra Zrenjanina preskupim granitom iz Jablanice.

Em se zakinulo na centimetrima debljine granitnih ploča, em su se svi nazadnjački pajtosi „ugradili" u posao popločavanja, em zaključak, da će kredit platiti samo oni koji se tretiraju budalama u sopstvenom gradu, građani.

Svaki ozbiljniji račun za isplatu „neophodnog" troškovnika nazadnjačkih funkcionera prolazi kroz ruke Gorana Kravarušića, direktora gradske Direkcije, simpatičnog sportskog nadimka Grizli, pa je pitanje dana kada će biti pozvan na odgovornost od nadležnih istražnih organa. Goranu, imenjaku Regionalnog i miljeniku Džegerovom, „stranačka slava" je udarila u glavu, pa je i kao predsednik ženskog odbojkaškog kluba kao potpisnik nebuloznih i ničim izazvanih računa, izazvao neskrivenu pažnju nadležnih inspekcija (simpatičnom g-dinu Grizliju posvećujemo kompletnu pažnju u jednom od sledećih brojeva).

Kako opisati golgotu kroz koju prolaze zaposleni u Drexlmayer-u, firmi gde zaposleni rade sa opasnim hemijskim otrovima? Drama počinje u prostorijama ovdašnjeg SNS, gde se vrši selekcija zapošljavanja stranački podobnih. I tamo ima rukoljuba, Džegerovu, šefa kancelarije ruku su izbalavili nakon njegovog obećanja da se ugovor o radu potpisuje na dve godine, pa ko izdrži... Više od 300 zaposlenih nije izdržalo, ima preozbiljne zdravstvene probleme, pa je tim povodom zatražilo lekarsku pomoć. Ovakav direktan atak na imunitet organizma, konkretno pluća, na sramotu profesije, ne smeju da komentarišu eminentni lekari iz redova nazadnjačkih funkcionera, Predrag Matejin i Miloš Kovačević.

Još prilikom potpisivanja ugovora o dvogodišnjem radu, ubogi radnik se obavezuje potpisom da neće ni zucnuti o pogubnim uslovima rada niti sme da progovori o eventualnim zdravstvenim problemima.

Gazda Drexlmayer-a nije glup, naprotiv, uglađen je to gospodski izrabljivač iz belog sveta radne snage, zna on da u njegovim fabrikama najprljavije tehnologije bolest sve više uzima maha, pa igra na „sigurnu" kartu. „Slika" se sa gradskim guzonjama, potpisuje sa njima, za sugrađane nevidljive ugovore o radu direktno uperene protiv zdravlja ljudi, a ovi u podobnim medijima veličaju sopstvene zasluge u zapošljavanju sugrađana.

Kola hitne pomoći namenski dežuraju 24 časa ispred pogona zrenjaninskog Drexlmayer-a, radnici svakodnevno padaju u nesvest od nehumanih uslova, a „janičari", kontrolori učinka zaposlenih, pedantno odbijaju od plate padanje u nesvest i slično izbegavanje radne obaveze. I ko je kriv za ovakav zločin prema sugrađanima?

Naravno, isključivo novinari iz nepodobnih medija koji se usuđuju da progovore o surovo zarađenom minimalcu u uslovima nedostojnim čoveka. Prema mišljenju Regionalnog Isusa, podrazumeva se da novinar ima poludebilni karakter poslušnog vršioca hvaljenja vlasnika vlasti, a ne dežurni „pljuvač" lokalnih foteljaša.

Mister procenti nazadnjačke elite su se „ugradili", sa uglađenom gospodom iz belog sveta. Sve se tako lako i brzo dogovara u Plavom salonu Gradske kuće, gde se smenjuju poslovne večere nakon ručkova, takođe poslovnih...

Originalnu blentavost u zavođenju reda i rada, rada, rada, ovdašnji nazadnjaci pokazali su i na primeru uvođenja gradske takse na bicikla?! Friških para za jagnjetinu je sve manje, pa se ovdašnjim preduzetnicima, bez obrazloženja, razrezuje taksa za parkiranje bicikla ispred firmi!

Ovaj jedinstven slučaj u svetu naišao je na oštru osudu javnosti, pa se postavlja pitanje, da li se sem vazdušarine i biciklarije, sprema i taksa prosečnom Zrenjanincu za privilegovano viđenje sa nazadnjačkim funkcionerima u njihovim kancelarijama. Tim povodom, portiri u Gradskoj kući dobili su novi „red vožnje", gde svaki pridošli mora prethodno da zakaže gde, kod koga ide, koliko će se zadržati, vreme eventualnog odlaska u sanitarni čvor poželjno najaviti...Dakle, do samoprivilegovanih i obesnih gradskih guzonja, ne možeš, ni pod razno. Ni do sada nije moglo, a potpisnik ovih redova čeka na prijem kod vrlog gradonačelnika još od njegovog imenovanja prošle godine...Čovek, do juče od krvi i mesa u ulozi ugrađivača tahografa u kamione, danas funkcionerčina, jednostavno nema vremena za pitanja koja, iako zna sve odgovore, mogu izazvati „uznemiravanje" javnosti.

Šta rade i kako se dovijaju gradska deca i mladež?

Zapetljani su do guše u poželjno i pogubno politikanstvo, i širom zatvorenih očiju jurišaju na protivničku stranu. Srđan Barac i Marko Miškeljin, dojučerašnji mlađani lideri demokratske omladine, prešli u SNS.

Pre samo mesec dana, drvlje i kamenje po najgorem nazadnjaštvu, danas, za govornicom SNS, u prisustvu Regionalnog Isusa, zaklinju se u rad, rad, i samo rad jedine stranke koja zna kako sa mladima. Znaju i oni za jadac, sujetnog Gazdu hvali ponizno, na sva usta, i ne beri brigu. Zrenjanin nije politički Goli otok, nije bilo ni toplih zečeva kod (n)ovog prijema, ali, ovdašnjoj preduzimljivoj mlađariji se očigledno „sviđaju"veličanstvena lupetanja novih idola koja mogu da izazovu veoma pozitivne vibracije kod slušalaca, počev od erekcije.

U „Baruštini prepunoj krokodila" (popularan nadimak za zrenjaninski SNS), Barac i Miškeljin su disciplinovano stali u poduži red za prvu funkcijicu, a već su uspešno položili prvi test, doneli su na tacni taze kafu u kancelariju Džegeru.

Gospođica Tubin, naprečac afirmisana mlađana i živahna funkcionerka iz MZ Dositej Obradović, ljubimica Džegerova, nije bila prisutna. Njoj već donose kafu u njenu kancelariju.

Na kraju, dobre vesti sustižu jedna drugu. Zoltan Halai, šef ovdašnjeg SVM, hvali se da mu je nekako prirasla i srcu najbliža, kancelarija SNS. Gosn Halai je apsolutno u pravu, mužljanski stranački debatni klub nalazi se u osnovnoj školi „Servo Mihalj" gde on nesmetano direktoruje već dugi niz godina. U školskom ambijentu, u po bela dana, dabome i noćom, razrađuje se strategija sigurnog opstanka (u foteljama)nekolicine privilegovanih Mađara u zrenjaninskoj opštini. Regionalni Isus je ponudio saradnju svojim stalnim glasačima uz obavezujuće „kule i gradove", a gosn Mađar, uprkos protivljenju ogromnog broja sunarodnika, potpisao saradnju sebe i nekolicine pajtosa sa Regionalnim. Dobit je lična, nemerljiva i ne zna se koliko miliona dinara je skrajnuto na račun lokalnog SVM, pa je tim povodom neko iz ovdašnje opozicije rekao, da bi bilo dobro pozvati nekog međunarodnog faktora, recimo gospodina Kurca, da smiri gnev nezadovoljne i izigrane mađarske raje.