Priča iz života

Mrak na Novom Beogradu: državni službenik protiv svadbenog veselja

Okupacija svatova u Bloku 64

Građanin Milan Milić sa Novog Beograda, obratio se Magazinu Tabloid sa molbom da ispriča kako je doživeo da mu pripadnici MUP-a i Komunalne policije prekinu svedbeno veselje, mada za to nije postojao nijedan razlog. Redakcija objavljuje njegovo pismo u neznatno skraćenoj formi, iz koga se vidi ceo tok događaja i naslućuje ko je mogao da izda naređenje za prekid veselja

......

Organizovao sam sopstveno svadbeno veselje na otvorenom prostoru u Bloku 64. Svadba je bila otvorenog tipa (potpuno slobodan i otvoren pristup za sve koji su želeli da budu deo svadbene proslave i sve je bilo besplatno, uključujući hranu, piće i naručivanje pesme. Jedini uslov koji je postojao je bila zabrana darivanja bilo kakvog poklona za mladence, gde je većina učesnika bila upravo iz bloka 64 i nešto manji broj iz okolnih blokova.

Svadba je započela u 19.30 časova da bi već oko 20.00 časova pristigla policijska patrola koja je navodno došla jer je neki građanin prijavio buku. Kada sam im objasnio da se radi o svadbenom veselju, oni su mi čestitali i rekli: "...E, ako je svadbeno veselje, onda nema problem . Recite nam samo dokle mislite da će da traje vaše veselje?". Na to sam ja odgovorio da će trajati do 23 ili 23.30 časova.

Nakon ovog odgovora, on mi je rekao da je policija sada obaveštena i da više neću imati problema i da ukoliko je to moguće ispoštujem vreme koje sam naveo kao krajnji rok za završetak proslave.

Još jednom su mi čestitali, poželeli svako dobro i otišli...

Međutim, negde oko 20.30, ponovo se pojavljuje ista policijska patrola koja ovoga puta od mene zahteva da se svadbeno veselje odmah i bespogovorno prekine i da se sve zvanice odmah raziđu i napuste "okupirani" prostor. Na ovo su se sve prisutne zvanice pobunile i rekli su im da oni nemaju pravo da ih teraju sa tog mesta, jer oni ovde žive i svakodnevno se na istom prostoru okupljaju i druže. Očekujući problem, patrola je pozvala i pojačanje koje je pristiglo za manje od jednog minuta, a neko mi je dojavio da se jedno kombi vozilo ("marica") prepuno policajaca nalazi na uglu obližnje zgrade.

Shvativši da situacija može da se otrgne kontroli, stao sam između policajaca i mojih komšija i zamolio ih da se policajcima ne obraćaju ružnim rečima i neprimerenim ponašanjem.

Nakon ovoga, situacija je donekle smirena i komšije su započele normalnu konverzaciju sa policajcima zahtevajući da im objasne da li ta patrola postupa po sopstvenom nahođenju ili izvršava direktivu dobijenu od njihovih pretpostavljenih.

Odgovor je bio da patrola postupa na osnovu zahteva i naloga svojih pretpostavljenih. Ovoga puta su komšije dobile odgovor od nekih viših službenih policijskih zvaničnika da je po zakonu dozvoljeno da se veselje slobodno održi do 24:00, ukoliko je uredno prijavljeno odgovarajućem MUP-u koji se nalazi na opštini na kojoj se proslava održava, što sam ja učinio i postoji zapis o tome.

Prisutni policajci (njih je sada tu bilo već četvoro) se oglušavaju na ova upozorenja komšija da je ovo nezakonit čin pravdajući se da oni imaju naređenja od pretpostavljenih da se ovaj skup raziđe i zahteva da se postupi po njegovom zahtevu.

Ja opet pokušavam da komšije umirim rečima da se muzika već spakovala a da je ponestalo hrane i pića tako da i ne bi mogao da nastavim veselje a i da ne želim da mi naprave problem, jer sam počastvovan njihovim prisustvom i načinom kojim se protive da mi neko prekine slavlje, rečima da im to nikada neću zaboraviti i da ću im ostati večni dužnik za ovakvu jednu komšijsku, prijateljsku i ljudsku podršku.

U tom trenutku odnekud se pojavljuje (gle čuda) i komunalna policija i srdačno se pozdravlja sa prisutnim policajcima i istog trenutka mi naređuje da se odmah uklone svi svadbeni rekviziti i baštenski nameštaj namenjen održavanju ovog veselja sto je opet izazvalo gnev prisutnih komšija i građana.

Ja sam se opet našao u nezavidnoj situaciji da molim sve prisutne da se smire i da ne prave problem. Komunalna policija me poziva na stranu tražeći mi ličnu kartu, kako bi mi napisali prijavu za neki prekršaj za održavanje veselja, valjda na mestu koje nije namenjeno za to, ne znam na osnovu čega su to zaključili...Sa njima ću, obećavam, posebno da se obračunam, jer mi duguju objašnjenje za jos neke stvari ali ću to za sada da ostavim po strani...

Na moju najveću žalost, tog trenutka mi se na telefon javlja i mlada, moja nesuđena nevesta i ja joj onako uzbuđen i besan zbog situacije u kojoj sam se našao grubim tonom govorim: "...E, samo si mi još ti trebala da mi dodatno zagorčaš život i učiniš ovu situaciju još težom nego jeste...Molim te vrati se sa svojim svatovima ovde je jedna napeta situacija i ne želim da tvojim prisustvom ovde izazovem još veći nered...". Našavši se očigledno iznenađena i uvređena ovakvom odgovorom, ona počinje da plače i onako uplakana je samo uspela da mi odgovori: "...Više nikad u životu da mi se nisi obratio i neka ti bog plati za ovu sramotu koju si mi naneo...".

Kamo sreće da me je bog tog trenutka učinio gluvonemim pa da nisam ni čuo a kamoli odgovorio na ovaj poziv. Eto, nisam bio zlonameran, ali je ona sa pravom shvatila da sam je naneo bol i sramotu koju ona ničim nije zaslužila.

Ipak, tog trenutka nisam razmišljao o mogućim posledicama po moj tek započeti bračni život, jer sam bio preokupljen situacijom u kojoj je trebalo nekako umiriti sve prisutne od kojih su neki delovali i pod dejstvom alkohola, kako se ne bi dogodila neka tragedija koja bi mogla da utiče na ostatak mog života.

Postupio sam po nalogu komunalne policije, počistio svo smeće koje je nastalo za vreme slavlja i uspeo da nagovorim većinski deo prisutnih zvanica i komšija da se vrate svojim kućama ali je jedan manji deo njih (uglavnom stanari zgrade br.97) , opravdano revoltiran postupkom policijskih službenika MUP-a, ostao ispred zgrade sve do ranih jutarnjih časova (negde oko 05:00h ) kada su konačno i službenici MUP-a otišli...

Očekujući neki zvanični pismeni izveštaj od policije vezan za događaj koji je prethodno opisan (i možda eventualnu kaznu za prekršaj koji sam počinio), dana 29.09. 2015. godine, odlazim u MUP Novi Beograd u nameri da se obratim gospođi Slavici Đukanović, koja je inače, koliko sam shvatio, nadležna za primanje i obradu zahteva prijavljenih svadbenih proslava ili skupova na otvorenom prostoru, kako bih je u ličnom obraćanju zamolio da mi izda pismenu potvrdu o tome da sam ja bio 24.09.2015. godine, da uredno prijavim datum, vreme i mesto održavanja moje proslave.

Nju nisam zatekao ali mi se kasnije obratio, koliko sam ja shvatio, uniformisani policijski službenik koji je bio dežurni te noći kada se desio pomenuti događaj. On mi je na jedan uljudan i rekao bih slikovit način objasnio da se on vrlo dobro seća tog nemilog događaja i da je pokušao da učini sve što je bilo u njegovoj moći da se moja proslava ne prekine, ali da nažalost to nije zavisilo od njega iz nekih razloga koje je on naveo kao opravdavajuće.

I tada započinju moje stvarne muke. U meni počinje da se budi strah i opravdana sumnja da ovaj događaj baš i nije tako bezazlen kao sto je to u prvi mah izgledao, jer se čini da je u ovo upleten neko (ili neke) veoma važne i moćne osobe za koju su svi zaposleni u MUP-u N. Beograd spremni da se žrtvuju u pokušaju da ga zaštite. Pošto sam se zabrinuo da me možda poštar nije pronašao kući, pa je vratio nazad odgovor na moj zahtev od strane MUP-a N.Beograd, 12.10.2015. godine dolazim ponovo u MUP i prvo moje iznenađenje doživljavam na samoj prijavnici gde mi dežurni službenik videvši me kaže:

"...Pa šta ako si prijavio veselje mi imamo pravo da intervenišemo u cilju zaštite reda i mira".

Potpuno zapanjen činjenicom da me ovaj policijski službenik prepoznaje i bez da ga išta pitam, on čak zna i da sam ja tražio da mi se izda zapisnik o tome da sam veselje prijavio.

Moje iznenađenje i strah se povećava ulaskom u pisarnicu i obraćanjem službenici za koju se sećam da je i primila moj zahtev, kada na moje pitanje da li je odgovoreno na moj zahtev ona odgovara sledećim rečima: "...Šta zahtev. A, koji zahtev? Mi u policiji ne izdajemo takvu vrstu potvrde. A, jel' to veselje završeno? Pa šta onda hoćete? Idite kući od toga nema ništa. Doviđenja...".

Shvatajući da se dešava nešto krupno i da je u pitanju neka usmerena zavera protiv mene, ja odlazim u kancelariju gospođe Slavice Đukanović koja mi se jako prijatno i ljudski obraća i kaže: "...Pa zar vi već niste dobili taj odgovor? Ja sam ga prosledila i verovatno ćete ga dobiti poštom...".

Nakon tri dana, 15.10.2015, ponovo dolazim u MUP i odlazim u pisarnicu gde kao po nekom pisanom scenariju nailazim na istu osobu sa kojom sam razgovarao poslednji put. Pozdravio sam je uljudno i opet zapitao o dokumentu koji očekujem, ali na žalost opet nailazim na drsko, neprimereno i neprihvatljivo ponašanje od osobe koju ničim nisam izazvao i koja mi opet ponavlja istu stvar, a to je da do dokumenta koji očekujem nema ništa i da idem kući. U tom trenutku nailazi jos jedna službenica koja radi u pisarnici i na moj zahtev proverava da li prosleđen odgovor na moj zahtev. Nakon kraćeg vremena, ona pronalazi zahtevani spis i obaveštava me da je on već prosleđen poštom. Shvatajući tog trenutka da se očigledno radi o opstrukciji od strane nekog od zaposlenih u MUP-u N.Beograd, najljubaznije molim ovu gospođu da mi izda barem kopiju tog dokumenta, što ona i čini napominjući mi da ću dobiti i zvaničan odgovor koji je prosleđen poštom i koji ja moram da primim kao zvanični dokument.

Pišem prijavu protiv MUP-a Novi Beograd koju dostavljam je Sektoru za unutrašnju kontrolu rada MUP-a

U međuvremenu, očekujući opstrukciju od ovog državnog organa, upućujem svoje prigovore i Kancelariji za ljudska prava kao i Zaštitniku građana koji mi još nije odgovorio i na kome je velika odgovornost, jer je on moja poslednja prilika da se počinioci ovog nezakonitog akta privedu pravdi.

Do danas, nemam odgovor niti od MUP-a, službe za unutrašnju kontrolu, a što mi je najvažnije od svega ni od zaštitnika građana.

U međuvremenu sam rešio da se upustim u sukob i sa komunalnom policijom sa kojom imam dosta neraščišćenih računa, ali krećem od trenutno aktuelnog problema pa vam šaljem kopiju moga prigovora upućenom načelniku komunalne policije od 02.11.2015.

Inače, ovaj gospodin živi samo nekoliko ulaza dalje od mesta gde se održavalo veselje, pa sam opravdano počeo da razmišljam o tome da li možda on taj koji je naredio prekid mog svadbenog veselja!

Ja još uvek nisam odustao i ne predajem se, makar ovo bila poslednja bitka u mom životu, ali neću da neko nezakonito utiče na moj život i oduzme mi osnovno građansko i ljudsko pravo, a to je pravo na porodicu.

A 1. Jevanđelje po Nikoli

Načelnik Komunalne policije Beograda, Nikola Ristić, koji je rasterao svatove, da pokaže svoju moć, ubraja se među opasnije kriminalce u gradu. Bio je pomoćnik komandira Policijske stanice Savski Venac. Kao blizak sinu tadašnjeg načelnika Policijske uprave Beograda, uzimao je reket od vlasnika splavova-restorana na Savi. Nadobudan, bahat i polupismen, dopao se i današnjem načelniku PU Beograda Veselinu Miliću, nekadašnjem službeniku ove policijske stanice, koji ga je progurao do mesta načelnika Komunalne policije Beograda.

Ime g. Ristića često se pominje, kao naredbodavca ometanja javnih skupova, napada na novinare, pronevere. Čim dođe do promene režima, njegovo mesto boravka je rezervisano u Zabeli.