Natrag

Tabloid je pozvan

"Divini" lokali kupljeni za Miroslava Miškovića, prodavani ispod cene i bez dokaza o vlasništvu

U tuđe ime i za svoj račun

Mada je od te "operacije" proteklo nekoliko godina, prava istina je konačno izbila na videlo: dvojica Beograđana, kupila su lokale valjevskog preduzeća "Diva", a onda ih, prodali bez odobrenja Agencije za privatizaciju "Delta Maksiju" Miroslava Miškovića, čime su prekršili Ugovor o prodaji nepokretnosti. Tabloidovi izvori iz Valjeva, pišu o tome kako je sve počelo kad je advokat iz Beograda Predrag Janjić, kupio "Divu" za Predraga Filipovića, tadašnjeg direktora sektora za privredu Univerzal banke i ovlašćenog "Delta brokera"

......

Deo imovine valjevskog trgovinskog inženjering preduzeća (TIP) "Diva" kupljen je za Miroslava Miškovića. Godinu dana posle kupovine preduzeća "Diva Trejd d.o.o." (25. marta 2008. godine) dvojica Beograđana prodala su "Delta Maksiju" tri poslovna prostora. Imovina je tada prodata bez odobrenja Agencije za privatizaciju, čime je u startu prekršen Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti.

U dokumentaciji je navedeno da je Milan Jeremić, direktor "Dive Trejd d.o.o." 30. aprila 2009. godine "Delta Maksiju d.o.o." prodao tri objekta u Valjevu. Poslovni prostor u Ulici Obrena Nikolića broj 2. prodat je za 13 miliona dinara, u naselju Zbratimljeni gradovi za 23 miliona, dok je lokal u Užičkoj ulici iznosio 20 miliona dinara.

Klauzulom u ugovorima prodavac garantuje da je prodaja realizovana u skladu sa Ugovorom o prodaji kapitala metodom javne aukcije, zaključenim 25. marta 2008. godine. Međutim, Agencija za privatizaciju odobrila je prodaju samo četiri nepokretnosti, ali ne i prodaju tri lokala "Delta Maksiju". To znači da su na samom početku prekršene odredbe ugovora i da je prodavac slagao kupca.

Zanimljivo je i što u zemljišnim knjigama nema upisa imovine na "Divu Trejd a.d.", a prodavac se predstavlja kao vlasnik objekata. U vlasničkom listu 2008. godine upisana je društvena svojina i da trgovinsko preduzeće na veliko i malo "Divčibare" ima pravo korišćenja zgrade i zemljišta. Zahtevi za preknjiženje 20 lokala podneti su 7. novembra 2008. godine, ali, uvidom u DN upitnike, sud je konstatovao da nijedan lokal nije preknjižen do današnjeg dana.

"...Ukoliko su jedna ili više izjava neistinite, kupac ima diskreciono pravo da zahteva nadoknadu u proporcionalnom iznosu ili da raskine ugovor upućivanjem pismenog obaveštenja o raskidu tog dokumenta", napisano je u članu broj 9. Ugovora.

U dokumentu stoji i da je "...prodavac u obavezi da, bezuslovno, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog obaveštenja o raskidu vrati ukupni iznos kupoprodajne cene sa zateznom kamatom, utvrđenim Zakonom o visini stope zatezne kamate".

Ukoliko ne iskoristi svoje pravo na raskid, kupac ima pravo na pravičnu nadoknadu, u slučaju kršenja svake izjave i garancije. Ako uzmemo u obzir da Agencija nije odobrila prodaju i da prodavac nije ispunio garanciju iz Ugovora, možemo zaključiti da postoji pravna mogućnost da kupcu pare budu vraćene. Obeštećenje podrazumeva povraćaj novca u proporcionalnom iznosu, ali nigde ne piše da je, u tom slučaju, kupac u obavezi da vrati imovinu. Novi vlasnik ima pravo i da zahteva nadoknadu za kršenje svake izjave i garancije prodavca, čak i kada ne iskoristi pravo na raskid ugovora.

Ovlašćeno lice sklopilo je ugovor štetan po male akcionare, a ne postoje ni dokazi da je skupština akcionara dala saglasnost o prodaji imovine velike vrednosti. Slučajno ili namerno, zbirni iznos prodaje nepokretnosti "Delta Maksiju" iznosi 96 miliona dinara, a toliko je iznosila i garancija data Agenciji od strane advokata iz Beograda, Predraga Janjića. Naime, Janjić je od Univerzal banke podigao kredit u tom iznosu i sumu obezbedio tako što je stavio administrativnu zabranu na svoju zaradu. Tom prilikom priložio je garanciju "Delta Maksija", koja je kasnije zamenjena garancijom druge Miškovićeve firme - firme "Delvel Pro".

Prema dokumentaciji, Predrag Janjić je preduzeće kupio za Predraga Filipovića, tadašnjeg direktora sektora za privredu Univerzal banke i ovlašćenog "Delta brokera". Sve činjenice iz dokumentacije ukazuju da su dva Beograđanina lokale u Valjevu kupila za Miroslava Miškovića, a moguće je i da je novac vraćen upravo onako, kako je i stajalo u Ugovoru.

U Srbiji je moguće i da prodavac ne bude vlasnik imovine! Novi vlasnici preduzeća „Diva Trejd d.o.o." iz Valjeva prekršili su osnovni Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, neke lokale prodavali su bez saglasnosti države, a neke po izuzetno niskoj ceni.

Tokom 2008. godine prodato je sedam objekata i u nekim ugovorima prodavac se predstavlja kao jedini i isključivi, a u nekim priznaje da je vanknjižni vlasnik kapitala. Sprat u Čika Ljubinoj ulici broj 6 prodat je 12. avgusta 2008. godine za samo 582 evra po metru kvadratnom. Objekat u strogom centru Valjeva posle Drugog svetskog rata oduzet je porodici Matić, a kasnije je upisan na Opštinu Valjevo. Prostor su kasnije godinama koristili radio-amateri i ne postoji nijedan dokument koji može da rasvetli zašto i kako je došlo do otuđenja kapitala. U aukcijskoj dokumentaciji navedeno je da je lokal vanknjižni, što znači da nije na zakonit način upisan u javnu knjigu, a prodavac je u Ugovoru predstavljen kao vlasnik nepokretnosti.

Ni podaci tokom prodaje prodavnice broj 25 u Ulici Vladike Nikolaja Velimirovića 111 (u Novom naselju) nisu bili istiniti. U Ugovoru, zaključenom 26. septembra 2008. godine, istaknuto je da je imovina upisana kao ZKUL 40 KO Valjevo, a taj deo grada vodi se kao ZKUL KO Grabovica, na kome nema upisa imovine. Prodavac je za metar kvadratni tog prostora tražio samo 330 evra!

Lokal u Ulici Vuka Karadžića broj 29 nacionalizovan je porodici Luke Stančića, poznatog sportiste i trenera KK „Metalac". Prostor u centru grada nikada nije bio upisan kao imovina „Dive Trejd d.o.o." i prodat je 26. septembra 2008. godine za nešto malo manje od 1.000 evra po kvadratu.

Prodavac je, prema ugovoru, jedini i isključivi vlasnik nepokretnosti, imovina je zavedena kao društvena svojina, a dokazi o pravu prenosa imovine sa Opštine Valjevo na „Divu Trejd a.d." ne postoje. U ZKUL 1465 KO Valjevo upisana su četiri nova vlasnika, a prodavac je legitimisan samo na osnovu APR rešenja. Magacin i zemljište, površine 373 metra kvadratna, u Jugovićevoj ulici tokom privatizacije bili su van popisne liste. Da li to znači da trgovinsko preduzeće nije bilo vlasnik kapitala?

Prodavac je i u tom slučaju prikazan kao vlasnik imovine u centru Valjeva, koju je 26. septembra 2008. godine prodao za malo više od 100 evra po metru kvadratnom.

Trgovinsko preduzeće „Europrom" 1. oktobra 2008. godine kupilo je tri prodavnice. Lokal u Dušanovoj ulici (oko 152 metra kvadratna), priručni magacin (oko 20) i dvorište (6,35 ari) prodati su za osam miliona dinara ili, po tadašnjem kursu, za malo više od 95.000 evra. Objekat u Radničkoj (100 kvadrata) koštao je pet miliona dinara ili preko 59.000 evra, dok su zgrada i zemljište u Gornjoj Grabovici, ukupne površine 1,6 ari iznosili milion dinara, odnosno skoro 12.000 evra. Prodavac je u kupoprodajnim ugovorima priznao da je vanknjižni vlasnik, ali i držalac poslovnog prostora. Nije poznato kako se prodavac opravdao pred kupcima, niti koje akte je priložio. Prvi lokal tad nije imao upotrebnu dozvolu i naknadno je evidentiran u listu nepokretnosti, dok je za drugi objekat napisano da je evidentiran u ZKUL 1881 KO Valjevo, ali o tome nema dokaza.

Što se tiče prostora u Gornjoj Grabovici, poznato je da su se, po samoupravnom sporazumu iz 19. oktobra 1984. godine, IPK „Srbijanka", OOUR „Poljokop" i ostali OOUR-i integrisali u trgovinsko-inženjering preduzeće „Divčibare", koji je pravni prethodnik osnivača prodavca.

U popisanoj imovini i proceni vrednosti novčanog kapitala o vlasničkim pravima navedeno je da je uplaćeno 20.309.265, 80 dinara.

Veliki deo „Divine" imovine je nacionalizovan i nema potpuno jasnu vlasničku strukturu, niti prava. Agencija za privatizaciju je vrstu prava na neke objekte upisala samo na osnovu izjave odgovornog lica.

„...Uknjižba može da bude protumačena na različite načine. Objekti su pre 1947. godine smatrani državnom svojinom, jer su, verovatno, nacionalizovani. Preduzeće je uzeto kao korisnik, dok su objekti kasnijeg datuma bili društvena svojina i na njima preduzeće ima pravo korišćenja, upravljanja i raspolaganja", objašnjeno je u popisnoj listi, koja je bila deo aukcijske dokumentacije.

Agencija je prihvatila popisnu listu preduzeća iz 2007. godine, u kojoj stoji da od 48 lokala, 26 nije uknjiženo, a u APR-u postoje podaci o osnivačkom kapitalu, odnosno ulica i broj, kao i katastarska parcela, ali bez podataka o vlasničkim pravima.

Zašto su nadležni dozvolili prodaju bez kompletne dokumentacije?

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane