Natrag

Razaranje

Da li je, zahvaljujući svojoj direktorki, Narodni Muzej Pančevo pretvoren u dnevnu psihijatrijsku bolnicu

Čopor iz "Malog Raja"

Odakle su zaposleni odvođeni u kovinsku ludnicu, ko je Muzej pretvorio u centar za vankliničko psihijatrijsko ispitivanje, da li će uskoro biti potrebno zapošljavanje kustosa psihijatra, kako je u Muzeju uz stihoklepanje svečano proslavljen Dan Zaljubljenih? Za šta su korišćeni vojnički kreveti i brezovo granje, zbog čega kustosi muzeja ne mogu da rade svoj posao, kako je izbegnuto masovno trovanje u Muzeju, kakav skandal je direktorka napravila na otvaranju picerije Modena 1988. i kakva je međusobna veza te picerije sa konzervacijom tekstila iz direktorkine zbirke? Kakva su sve arčenja predviđena planom javnih nabavki za 2016. godinu, gde se falsifikuje prijem sudskih poziva, da li bi trebalo da dođe do osude sećanja ili do egzorcizma? Na ova pitanja odgovore je potražio Stanislav Živkov, Tabloidov istraživač

Stanislav Živkov

U svakoj psihijatrijskoj klinici razvijen je sistem takozvane dnevne bolnice u koju pacijenti dolaze kada su već u prilično dobrom psihičkom stanju posle lečenja u zatvorenom odeljenju ludnice u kojima pacijent nije čovek jer ga ne tretiraju kao ljudsko biće niti poštuju njegovo dostojanstvo ličnosti. Po pravilu kada pacijent uđe u dnevnu bolnicu, trebao bi da bude dobro oporavljen i da nakon tretmana bude pušten kući.

Međutim, postoje svojevrsne dnevne bolnice u kojima je zaposlenima suđeno da kada se razbole, odu direktno u ludnicu na lečenje u zatvoreno odeljenje. Jedna takva dnevna bolnica svakako je Narodni Muzej u Pančevu iz koga su u više navrata što kustosi, što ostali zaposleni doslovce odvođeni na lečenje u kovinsku ludnicu a kako sada stoje stvari Narodni muzej Pančevo predstavlja svojevrsnu dnevnu bolnicu.

U njoj je sadašnja direktorka Mesicki BMW Svetlana čitav kolektiv podvrgla svojevrsnom vankliničkom ispitivanju izdržljivosti zaposlenih prema mobingu, šikaniranju, pretnjama, bahatom ponašanju a uz to već preko dve godine neprekidno traje svojevrstan antropološki eksperiment kako bi direktorka istraživala značaj lajkovanja na Fejsbuku za muzeologiju, pretvaranje muzejske ustanove u javnu kuću, uticaj otvaranja kafane na povećanje posećenosti, lečenje problema nastalih klimaksom itd. Činjenicu da će zaista hitno biti potrebno zapošljavanje kustosa psihijatra najbolje potvrđuju događaji koji su se dešavali upravo u vreme izlaska iz štampe prošlog broja Tabloida.

Ceo spektakl je počeo gromoglasnom najavom održavanja kako je to rečeno nesvakidašnjeg događaja Krilate pesme i prijatelji lete u susret danu ljubavi, danu vina, poeziji, muzici, igri, fotografiji specijalno upriličenog povodom dana Sv Trifuna i Sv Valentina u okviru kojeg je održano stihoklepačko veče pojezije "proslavljenih" poetesa Milosave Pavlović, Ivanke Radmanović i Gordane Vlajić te izložba fotografija pod nazivom "Dva" navodnog multimedijalnog umetnika Nemanje Vorkapića i muzičara Bogdana Zdjelara koji su želeli da uvuku publiku u svet dualnosti i prikažu svoja dva dijametralno različita pogleda na ljudsko telo. A, kako bi se stvar vizuelno kompletirala u svečanu salu Muzeja ubačena je i instalacija "Kad zatvorim oči vidim bolje" koja se sastojala od dva vojnička kreveta prekrivenih krpetinama i blatnjavim granama breza koje je autom dovukla već pomenuta Radmanovićka duž blatnjavog dvorišta i hodnika cimao mlađani Vorkapić, da bi se pred teškom mukom s konca i konopca napabirčenih dvadesetak zazjavala uključujući tu i kućne ljubimce direktorke koja se nije ni pojavila...Da bi se na kraju održala bizarna manifestacija sasvim u skladu sa direktorkinom opsednutošću dominacijom, seksom, muškarcima, koja je inače zajednički imenitelj sa njenom velikom prijateljicom Kosovkom Đevojkom Mirjanicom Menković koja je Bemvejki bila kula svetilja u teškom trenutku kada je po svaku cenu pokušavala da se spase neminovne smene nakon pada žutog preduzeća u Pančevu pa joj je tako Mirjanica Menković savetovala kako da spase svoju guzicu i pokuša da i dalje nastavi sa urnisanjem pančevačkog muzeja koje neometano traje i dalje.

Bauljanje i škrabanje

Naravno nakon stihoklepačke večeri samo za odabrane usledila je i bogata trpeza prepuna najfinijih jela i najprobranijih pića što samo po sebi potvrđuje da se u Muzeju radi apsolutno sve osim muzejske delatnosti o čemu najbolje govori bizaran tekst Programske aktivnosti Narodnog Muzeja Pančevo u 2015. godini koji je sročila muzejska Piljarka Vanjica Radenković a koji je objavljen u muzejskom Glasniku br 17 koji inače ne može nigde da se kupi pošto je štampa delom plaćena sredstvima grada Pančeva pa kao nije u redu da se prodaje nešto što je platio grad.

Sve u svemu najveći deo takozvanih programskih aktivnosti bile su ordinarne budalaštine poput duodrame Čekanje, monodrame Naši Dani, inkluzivni program I radna terapija za pacijente Doma ometenih u razvoju Srce u Jabuci kao i koncert hora štićenika iste ustanove. Naravno tu su bili i koncerti direktorkinih kučnih ljubimaca pod imenom Etnooptimizam a posebna je priča organizovanje kojekakvih radionica koje su u Muzeju priređivane po direktorkinom izričitom naređenju od kojih je svakako najbizarnija bila vajarska radionica priređena kao prateća manifestacija dvehiljade sedamstotina pedeset i treće po redu samostalne izložbe vajarke i slikarke amaterke Dese Petrov Morar!

Najstrašnije u svemu ovome je činjenica da su zbog ovakvih budalaština kustosi muzeja , uključujući tu i dva magistra nauka i jednog mastera sistematski bili onemogućeni da se bave svojim zakonom propisanim poslom a to je prikupljanje, obrada izlaganje i publikovanje muzejskog materijala pošto im je najveći deo radnog vremena bio straćen na kojekakva dežurstva i baktanje sa posetiocima iako muzej ima pedagoga.

O tome koliko je zapravo maltretiranje i šikaniranje kustosa najbolje govori činjenica da u toku meseca imaju i po 15 dežurstava popodne, koja su naravno raspoređena tako da se naizmenično svaki dan radi u suprotnim smenama a kada je svojevremeno direktorki predloženo da prilagodi radno vreme stvarnim mogućnostima kolektiva odgovorila je da mora tako jer tako piše na tabli na fasadi Muzeja!!!

Naravno sasvim u skladu sa narodnom poslovicom "Čega se pametan stidi, time se lud ponosi" BMW direktorka je naveliko talambasila navodno najveće dostignuće savremene muzeologije pa još na gostovanju iz Celja da bi se pokazalo da je reč o najordinarnijoj budalaštini pod imenom Rođendan u Hermanovoj jazbini odnosno najordinarnijoj dečjoj dilkarnici pošto tzv. izložba predstavlja proslave rođendana u deset različitih zemalja i obrađuje rođendansku proslavu kao savremeni globalni fenomen.

Centralni element izložbe i simbol proslave je kolač, a obuhvaćeni su i ništa manje važni pokloni, druženje i zabava, a sve se svelo na bauljanje i škrabanje dece po patosu tako da se jedino može reći da je Hermanova jazbina gostovala u CMW Cujkinoj jazbini! Što se globalnih i ostalih fenomena tiče, njih u Narodnom Muzeju Pančevo ima u neograničenim količinama tako da gotovo da nema dana tokom kojega se ne dešava nešto nesvakidašnje a uglavnom s uma sišavše.

Tako ni najmanje ne čudi da je nekome pre dvadesetak dana palo napamet da napravi kapitalan događaj koji pukom srećom nije rezultirao masovnim trovanjem! Naime nekome mnogo pametnom je palo na pamet da u okviru izložbe "Staro i nestalo voće Srbije" napravi još jednu majmunaru neformalno nazvanu kompot parti i to tako što su deca pozvana da u Muzej donesu po jednu jabuku, jerbo je "Ulaznica" za radionicu bila jedna jabuka nakon čega su u šafolju deca kupala jabuke, da bi ih potom u portirnici čistačice ljuštile, rendisale i sekle, a veliko finale je usledilo u prašnjavom hodniku prepunom promaje... Svega nekoliko metara od nedavno rekonstruisanih klozeta u kojima su uzgred rečeno zbog rekonstrukcije crkli radijatori, gde je po nečijoj genijalnoj zamisli upravo u tom hodniku ispred klozeta bili najidealnije mesto za kuvanje kompota od istih tih jabuka da bi na kraju deci bili posluženi kompot, sok, oljuštene i narendane jabuke a s obzirom na direktorkin cug, pravo je čudo da istom prigodom nije poslužena i sveže ispečena jabukovača čime bi bio kompletiran životni ciklus jabuka!

Arbeit macht frei (Rad oslobađa)

Naravno BMW Svetlana se pokazala i kao "eminentan" ugostitelj i domaćin upravo na otvaranju picerije Modena 1988. u ulici Mite Topalovića 10 o kojom smo več pisali. Naime na samom otvaranju Bemvejka je napravila skandal kakav samo ona može. Naime, već spomenuti Dulence Belić sav ponosan pozvao je na svečano otvaranje svoje drugare i paore iz Idvora, ali je vrlo ubrzo nakon početka otvaranja sva izbezumljena dojurila Bemvejka doduše bez kaubojskih čizama, kožne suknje, prsluka i korbača.

To joj ni najmanje nije zasmetalo da u svom stilu napravi dramsku scenu i sve goste istera jer verovatno nisu dovoljno fini za njen ukus a sigurno ne slušaju džez u izvođenju kućnih ljubimaca Vladimira Nikića i etnofolk u izvođenju Aleksandra Alimpića, pa je nakon izbacivanja siroti Belić jurio ulicom za oteranim gostima kako bi im se izvinio za debakl i sramno ponašanje Bemvejke kojoj to inače nije prvi put.

Naime, iako je ona po svaku cenu pokušavala da se kontroliše, često se dešavalo da izgubi kontrolu nad samom sobom što je uvek rezultiralo urlanjem dernjavom i vikom na sve oko sebe pa je tako, pored ostalog, svojevremeno dala pun odušak svojoj ksenofobiji i to tako što je usred muzeja nekontrolisano urlala I pretila otkazom muzejskoj čistačici nazivajući je pri tome đubretom ciganjskim zaboravljajući pri tome na sopstveno smederevsko poreklo. Ali, i pokazujući frapantno nepoznavanje gramatike i glagolskih vremena tako da jedino još nedostaje da se na fasadi postavi tabla sa natpisom Arbeit macht frei pa da ugođaj bude kompletan!

Što se već spomenute picerije Modena 1988. tiče, ustanovljeno je da je dotično navodno eminentno ugostiteljsko mesto, inače smešteno u pančevačkom slepom crevu od ulice zapravo samostalna preduzetnička radnja izvesne Ljiljane Tapalage iz Pančeva, sa JMBG 2203973865086, sa matičnim brojem preduzetnika 64050460, poreskim identifikacionim brojem 109260549, šifrom delatnosti 5610 registrovana sa osnovnom delatnošću restorana i ugostiteljskih objekata koja je takođe član Velike Muzeološke lože Svetlane BMW Mesicki zadužena za konzervaciju tekstila.

Naime, prigodom noći Muzeja 2013 godine, samovoljno, bez ikakve saglasnosti tadašnjeg direktora Mesicka je najpre baletane i klinčuriju obukla u originalne predmete iz zbirke tekstila da bi priredila performans u muzejskom dvorištu pod stupidnim imenom Buđenje u belom. Jer je, navodno, vekovima bela boja simbolizuje čistoću, anđele, mir, poštenje, nevinost, boju oslobođenih robova, boju aristokratije da bi baletani na kraju u originalnim muzejskim predmetima jedno sat vremena igrali, skakali, đipali i znojili se.

Potom, takođe bez ikakve saglasnosti tadašnjeg direktora Muzeja, BMW Mesicka je poslala isti materijal na navodni uobičajeni tretman shodno vrsti materijala pri čemu se uopšte ne zna šta je zapravo rađeno sa muzejskim predmetima-nema podataka o vrsti tretmana, upotrebljenim hemikalijama, načinu zaštite što je sve obavezno po članu 111 Zakona o kulturnim dobrima da bi se ispostavilo da je tzv. uobičajeni tretman zapravo najobičnije pranje i peglanje veša u tada već nepostojećem vešeraju pošto je prema reversu br 140/2013 od 19 juna 2013. godine predmete sa tzv. uobičajenog tretmana vratila ista ta Ljiljana Tapalaga inače vlasnica nekadašnjeg komisiona Farlin u ulici Oslobođenja 8. sa delatnošću G47 Trgovina na malo u specijalizovanim prodavnicama kozmetičkim i toaletnim proizvodima. Ona je i snajka vlasnika ugašene radnje za pranje i peglanje rublja Dr Clean, SZR za uslužno pranje, sušenje i peglanje veša Dr Clean Jon Tapalaga koja ne postoji od 12.06.2012 a osnovna referenca za izbor ovih likova bila je činjenica da je Tapalagina kćer školska drugarica sa Mesickinom kćerkom!

Zna li direktorka šta je revizija?

Ipak najskaradniji podaci izneti su pre nekoliko dana na samom web sajtu Muzeja na kome je osvanuo program javnih nabavki za 2016. godinu iz koga se jasno vidi da para ima za svašta i koješta samo ih treba dobro upakovati da se ne shvati o čemu se zapravo radi.

Tako je, recimo, za ovu godinu predviđena sitnica od svega 200. 000 dinara za gorivo za muzejski kombi i Ladu Nivu koji koriste dizel pa ako se zna da je predviđeno 200. 000 dinara, a da je cena dizela oko 130 dinara, postaje jasno da je predviđena potrošnja od oko 1.540 litara.

Ono što se zapravo ne zna je za kakve vožnje će biti potrošena tolika količina goriva: za redovne šoping ture u Metro u Krnjači, za sipanje u privatne automobile pojedinih zaposlenih, za čoporativne odlaske na veliko ždranje u Mali Raj, za direktorkino odvoženje gomila uništenih muzejskih predmeta na deponiju ili za nešto pametnije? Naravno sledeća cifra je takođe izuzetno interesantna pošto je za skromnu zakusku nakon otvaranja izložbi predviđena sitnica od svega 75. 000 dinara.

Ako se zna da se u muzeju prosečno održi jedva jedna izložba mesečno, proizilazi da bi za koktel nakon svake bilo potrebno oko 6.250 dinara, za šta bi se recimo moglo kupiti 12 boca Coca Cole od 2 litre, 12 boca Fante, dvanaest flaša kisele vode Vrnjci i jedno dve flaše vinjaka Rubin tako da bi za privatno cuganje direktorke i kućnih ljubimaca ostalo dovoljno finansijskog prostora.

Pošto cuganje u samom muzeju nije dovoljno atraktivno planom javnih nabavki predviđena je i sitnica od svega 50.000 dinara za usluge reprezentacije i keteringa tako da će dvorski dobavljač keteringa Poco Loco imati pune ruke posla, osim ako se u čitav posao ne uključi picerija Modena 1988 kako bi na taj način direktorka pomogla Dulenceta Belića i Ljiljanu Tapalagu!!!

Takođe bi bilo jako zanimljivo videti za koga će biti nameštena javna nabavka za održavanje internet strane za koju je planirano svega 100.000 dinara, za direktorkinog kućnog ljubimca Vladimira Kajlovca ili za nekog drugog.

Ista stvar je i sa javnim nabavkama za usluge dizajna u ukupnom iznosu od svega 490.000 dinara pošto se na sve dosadašnje javne nabavke za dizajn isključivo javljala preduzetnička radnja Arhe u vlasništvu direktorkinog školskog druga Željka Rajačića i niko drugi!

Bilo bi takođe jako zanimljivo videti za koje je to zasluge i iz kojih para isplaćivana plata od 66.000 dinara muzejskoj pozlatarki Gordani Stojakov koja uopšte nije u radnom odnosu već je angažovana po osnovu stručnih usluga a još je veće pitanje šta ona I gde uopšte radi pošto se vrlo često u muzejskom dvorištu viđa kako muzejske slike tovari u svoja lična kola i odlazi u nepoznatom pravcu tako da se uopšte ne zna ni ko ni gde zapravo radi konzervaciju i restauraciju slika.

Postavlja se i pitanje da li je baš bilo toliko neophodno izvesnom Mladenu Milojkoviću plaćati 49.000 dinara mesečno samo radi kopipejstovanja obrazaca za javne nabavke a ono što je definitivno bilo nepotrebno je skoro dvogodišnje angažovanje Vanjice Radenković na mesto Piljarke muzeja za koje joj je plaćano 45.000 dinara mesečno iz čega se jasno vidi da je Bemvejkino friziranje u salonu kod Vanjicine mama Bise ipak malo preplaćeno.

Ipak ostaje jedna velika nedoumica pošto je za usluge po ugovoru u 2014. godini bilo predviđeno 2.448.000 dinara od čega za stručne usluge svega 300.000 dinara što manje više pokriva sve ove troškove.

Ono što je za sada nerešeno je isplata još jedne platice od svega 84.000 dinara mesečno koja traje već dve godine, dakle 124. 320 sa porezima i doprinosima, odnosno 2.983.680 dinara pri čemu su recimo u 2014. godini sopstveni prihodi planirani na iznosu od 600.000 dinara, što samo po sebi govori da su u muzeju od septembra 2013. godine vršene prave finansijske akrobacije i hokus pokusi kako bi se sakrile sve moguće mućke, nenamensko trošenje novca i pronevere.

Ipak ponešto je ipak procurelo pa se tako ispostavilo da je jednom od kustosa fiktivno isplaćivana i plata od 115.000 dinara mada je na račun u banci uplaćivano jedva 50.000 dinara da bi sada Poreska uprava slala rešenja o plaćanju poreza za u stvarnosti neisplaćenu platu. O tome da je ekipica oko BMW direktorke spremna na apsolutno sve najbolje govori najnoviji nastavak skandala oko krađe autorskih prava fotografu Večernjih novosti Zoranu Jovanoviću Mačku zbog čega je u toku sudski spor za koji je na poslednje ročište iz Muzeja pozvano troje svedoka za koje je neko u muzeju uredno potpisao prijem sudskog poziva da bi se na samom ročištu pojavilo svega dvoje a treći bio kažnjen sa 30.000 dinara zbog nedolaska na sud da bi se na kraju ispostavilo da je neko falsifikovao potpis svedoka samo kako bi sprečio da svedok bude saslušan!!! Kao veliko finale ove tužne priče u Pančevcu se pojavio I intervju sa BMW Mesicki Svetlanom koji je, osim što je objavljena satima fotošopirana slika kojom dominiraju porcelanski zubi, definitivno pokazao da ona pojma nema o čemu govori, pa je tako mrtva hladna lupila kako će ove godine okosnica rada biti revizija zbirki i dokumentacija, zbog dolaska Matične službe Muzeja Vojvodine početkom 2017. godine, kako bi proverila da li su sprovedene naložene mere iz 2013. godine, za koje se zna da nisu uopšte sprovedene, jer je tada naloženo da se iz zamrzivača izvade kožusi i drugi predmeti. To naravno nije urađeno, a o tome da drugarica Mesicki pojma nema. Ni šta je revizija ni po kom podzakonskom aktu se uopšte radi najbolje govori njena svojevremena izjava iz 2013. godine na sastanku sa predstavnicima osnivača kada je na pomen revizije mrtva hladna izjavila kako ona već godinama vrši reviziju svoje zbirke, da bi se za dva minuta ispostavilo da reviziju vrši jednočlana komisija u sastavu Svetlana BMW Mesicki, i to bez prisustva konzervatora i fotografa, što znači da tzv. revizija sa pravom revizijom ima veze kao dupe i milihrot!

Sledeća biserna izjava samo potvrđuje da se pare peru na sve strane, naime Bemvejka je izjavila kako je Muzej umrežen sa Matičnom službom, koja ima uvid u digitalizaciju kulturne baštine, što je jedan od prioriteta u savremenoj muzeologiji u našoj zemlji a takođe potvrđuje da ona pojma nema šta govori pošto Matična služba kao takva ne postoji već postoji Muzej Vojvodine, koji je u totalnom rasulu zahvaljujući idiotskom Omnibus zakonu iz 2001. godine.

U njemu se već nalaze muzejski kartoni iz svih muzeja Vojvodine pa se sada, pod izgovorom digitalizacije krije arčenje para na glomazne spore i nefunkcionalne programe za koje je Muzej Vojvodine platio velike pare i koje sada na silu uvaljuje muzejima po Vojvodini a koji su kao namenjeni doslovce za prekucavanje postojećih podataka sa muzejskih kartona u nekakvu bazu podataka a naravno taj posao umesto Muzeja Vojvodine trebaju da rade svi drugi I da njima predaju na tanjiru bazu podataka!

Naravno direktorka je mrtva hladna lupila kako su oba krila Muzeja dobila novo. Osim toga ako su krila zgrade dobila nove krovove, zašto se onda ponovo iz gradske kase izdvaja sitnica od 1,042,785 za ponovnu izradu projektno tehničke dokumentacije izvođenja radova na sanaciji krova Narodnog muzeja u Pančevu (levi deo) ???

Istom prigodom Svetlana BMW Mesicki je izjavila kako je u savremenoj zaštiti tendencija da se kulturni slojevi ne uklanjaju kada prođe njihova aktuelnost pošto svaki sloj nosi svoju poruku iz prošlosti. Jedino je pri tome zaboravila da kaže šta se radi sa pseudokulturnim i nekulturnim slojevima u šta ona svakako spada. Da li bi možda bilo poželjno vratiti rimsku praksu Damnatio memoriae ("osude sećanja", izraz koji označava proterivanje iz javne uspomene), ili pak primeniti egzorcizam?

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane